26.NAJVEĆI GURU JE VAŠE UNUTARNJE SOPSTVO

 

Pitalac: Sa svih strana sam čuo da je sloboda od želja i naklonosti, navika, prvi uslov samoostvarenja. Ali sam video da je uslov nemoguće ispuniti. Neznanje o sebi stvara želje, a želje ovekovečuju neznanje. Istinski začarani krug.

Maharadž: Ne postoje uslovi koji treba da se ispune. Nema ništa što treba da bude urađeno, ničega što treba napustiti. Samo gledajte i sećajte se, pamtite: što god vi opažate niste vi, niti je vaše. To je tamo u polju svesnosti, ali vi niste polje i njegov sadržaj, čak ni saznavalac polja.

Vaša je ideja da vi treba nešto da radite i ona vas vezuje za rezultate vaših napora - motiva, želja, neuspeha, ostvarenja, osećanja neispunjenja, frustracije - sve vas ovo zadržava,  ne daje vam napred. Jednostavno, gledajte na sve što se događa, i znajte da ste vi iznad.

P: Da li to znači da treba da odustanem od obavljanja bilo čega?

M: Ne možete! Što se dešava, mora se desiti. Ako prestanete iznenadno, vi ćete se slomiti.

P: Da li je to stvar kad saznajno i saznavalac postaju jedno?!?

M: Ove su ideje u umu i reči koje ih izražavaju. Nema Sopstva u  njima.  Sopstvo  nije  ni između, niti iznad. Tražiti ga na mentalnom nivou je besmisleno, uzaludno. Prestanite tragati, i gledajte - to je ovde i sad - to je to: "JA JESAM", vi znate vrlo dobro. Sve što vam je potrebno da radite je da prestanete govoriti sebi da ste vi unutar polja svesnosti.

Ako niste već razmotrili ovu materiju, slušajući mene jednom neće vam pomoći.

Zaboravite svoja prošla iskustva, ostvarenja i dostignuća, ostanite nagi, izložite se vetrovima i kišama života i imaćete šansu, priliku.

P: Ima li predanost (bhakti) neko mesto u vašem učenju?

M: Kada niste dobro, vi odete kod lekara, koji će vam reći šta nije u redu i šta je lek. Ako  imate poverenja u njega, to čini stvari jednostavnijim; vi uzimate lek, sledite uputstva u vezi ishrane i načina života, i bude vam dobro. Ako mu ne verujete, vi možete još imati šansu, možete studirati medicinu i sami! U svim slučajevima pokreće vas vaša želja za oporavkom, a  ne lekar.

Bez vere nema mira. Nekome uvek verujete - to može biti vaša majka ili vaša žena.

Od svih ljudi poznavalac sebe, Sopstva, slobodan čovek, najviše je dostojan   poverenja.

Ali samo verovati nije dovoljno.

Možete takođe želeti slobodu. Bez želje za slobodom, od kakve je koristi poverenje da možete ostvariti slobodu? Želja za slobodom i poverenje moraju ići zajedno. Što jače vi želite, to će brže, lakše, doći pomoć. I najveći Guru je nemoćan sve dotle dok učenik nije željan da  uči. Ozbiljnost i iskrenost, žudnja, su najvažniji.

Poverenje će doći sa iskustvom. Budite posvećeni vašem cilju, a predanost njemu - cilju

- koji vas može voditi, će uslediti. Ako su vaša želja za slobodom i poverenje jaki, oni će delovati i odvešće vas do vašeg cilja, jer vi nećete odgađati u oklevanju, nesigurnosti i kompromisima, ustupcima.

Najveći Guru je vaše unutarnje Sopstvo. Istina je svevišnji učitelj. Ona vas samo može odvesti do vašeg cilja, i ona će vas samo sresti na kraju vašeg puta. Budite sa poverenjem u

 

Sopstvo i neće vam trebati drugi Guru. Ali, opet, vi morate imati jaku želju za slobodom. Ne radite ništa što će stvarati prepreke i oklevanje. Ne gubite, ne rasipajte energiju i vreme na opravdavanje.

Učite na svojim greškama i ne ponavljajte ih. P: Ako ne zamerate, mogu li vas pitati lično pitanje? M: Da, samo napred.

P: Vidim da vi sedite na koži od antilope. Kako se to poklapa sa nenasiljem?

M: Ceo moj radni vek bio sam prodavac cigareta, pomažući ljudima da naruše svoje zdravlje. A ispred mojih vrata opština je sagradila javni WC narušavajući moje zdravlje. U ovom  nasilnom svetu, kako neko može da se sačuva, skloni od nasilja bilo koje vrste!?

P: Svakako da bi trebalo izbegavati svako nasilje koje se može izbeći. A ipak u Indiji svaki sveti čovek ima za sebe tigrovu, lavlju, leopardovu ili antilopinu kožu, da sedi na njoj.

M: Možda zato što je plastika bila nedostupna, nije postojala u drevnim vremenima, a koža je bila najbolja da spreči vlažnost pri sedenju. Reumatizam nije poželjan čak ni za svece. Tako je tradicija postala da je za dugu meditaciju potrebna koža. Upravo kao i opna na dobošu u crkvi, tako je koža antilope joginu. Mi teško to primećujemo.

P: Ali životinja mora biti ubijena.

M: Nisam nikad čuo da je neki jogi ubio nekog tigra da bi posedovao kožu. Ubice ne postaju jogini, i jogini ne postaju ubice.

P: Ne biste li vi trebali da izrazite svoje neslaganje sa ubijanjem životinja, odnosno, da li biste trebali da odbijete sedenje na koži?

M: Zašto bih samo ja osuđivao kožu, koja je ideal celog sveta?

P: Šta je loše sa univerzumom?

M: Zaboravljanje svog Sopstva je najveća rana, povreda - greh. Sve nesreće i propasti proizilaze iz toga. Vodite brigu o najvažnijem, manje će se pobrinuti samo od sebe. Ne  uređujete mračnu sobu; prvo otvarate prozore. Puštajući svetlost unutra sve se lakše odvija. Dakle, sačekajmo sa poboljšanjem, obraćanjem drugih dok mi ne vidimo sami sebe onakvim kakvi smo - i ostvarimo promenu. Nema potrebe da se vrtimo u krugu i beskonačno postavljamo pitanja; pronađite, otkrite sebe i sve će doći na pravo mesto.

P: Žudnja za vraćanjem izvoru je vrlo retka. Da li je to sasvim  prirodno?

M: Otvorenost ka spolja je prirodna u početku, okrenutost ka unutra - je na kraju. Ali u stvarnosti, oba su jedno, upravo kao disanje, udah i izdah, koji su jedno.

P: Na isti način nisu li telo i stanovnik u njemu9 jedno?

M: Događaji u vremenu i prostoru - rođenje i smrt, uzrok i posledica - oni mogu biti smatrani kao jedno; ali telo i otelovljenje, i Sopstvo, nisu istog reda, kvaliteta, realnosti,  istine.  Telo postoji u vremenu i prostoru, prolazno je i ograničeno, dok je stanovnik bezvremen i neograničen, večan i sveprožimajući, sveprisutan. Izjednačiti to dvoje, ogromna je greška i uzrok beskrajne patnje. Vi možete govoriti o umu i telu kao jednom, ali telo-um nije temeljna, osnovna, realnost, istina.

P: Ma šta on mogao biti, stanovnik u telu kontroliše telo i prema tome, odgovoran je za njega.

M: Postoji univerzalna sila koja kontroliše i koja je odgovorna.

P: I tako mogu da radim šta hoću i bacim krivicu na neku univerzalnu silu? Kako lako!

M: Da, vrlo lako. Samo upoznajte, realizujte Jednog Pokretača iza svega, koji sve pokreće i ostavite sve njemu. Ako ne oklevate, ako se ne kolebate, ili ne varate, to je  najkraći put ka  istini, realnosti. Budite bez želja i straha, prepustivši svu kontrolu i svu odgovornost.

P: Kakvo ludilo, haos!

 

 

 

 

9   Stanovnik u telu je, prema Vedama i Upanišadama, Puruša, Duh, sinonim za  Sopstvo.

 

M: Da, božansko ludilo. Šta ima loše u napuštanju iluzije o ličnoj kontroli ili ličnoj odgovornosti? Oboje su jedino u umu. Naravno, sve dok zamišljate da ste kontrolor, vi ćete  sebe zamišljati kao odgovornog. Jedno sadrži u sebi i drugo.

P: Kako može biti univerzalno odgovorno za pojedinačno, posebno?

M: Sav život na zemlji zavisi od Sunca. Ipak vi ne možete kriviti Sunce za sve što se desi, mada je to glavni uzrok. Svetlost prouzrokuje boju cveta, ali ona nije odgovorna ni  za  kontrolu, niti je odgovorna direktno za to. Ona to omogućava, to je sve.

P: Ono što ja ne volim u svemu ovome je skrivanje iza neke univerzalne  sile.

M: Ne možete se prepirati sa činjenicama.

P: Sa čijim činjenicama? Vašim ili mojim?

M: Vašim. Vi ne možete poricati moje činjenice, jer ih ne znate. Kad biste mogli da ih znate, vi ih ne biste poricali. Ovde leži nevolja. Vi smatrate svoja zamišljanja za činjenice,  a  moje činjenice za zamišljanja, imaginaciju. Ja znam sigurno da je sve jedno. Razlike ne razdvajaju. Ili ste odgovorni za sve, ili niste ni za šta. Zamišljati da vi kontrolišete i odgovarate samo za jedno telo, jeste samo nenormalnost, nesavršenost tog tela-uma.

P: Ipak, vi ste ograničeni vašim telom.

M: Jedino u stvarima, funkcijama, koje se odnose na telo. O tome ja ne vodim brigu. To je kao trajanje godišnjih doba. Ona dođu, prođu - i vrlo slabo utiču na mene. Na isti način tela-umovi dođu i prođu - život je večno u potrazi za novim izražavanjima,  manifestovanjima.

P: Sve dotle dok vi ne stavite sav teret đavola na Boga, ja sam zadovoljan. Možda postoji Bog za sve druge koje znam, ali za mene on je koncept, ideja,  projektovan,  stvoren,  ljudskim umom. On može biti realan, istinit, za vas, ali za mene društvo, svet, je mnogo realnije nego  Bog, jer sam ja oboje: njegova kreatura, stvor, i njegov zatvorenik.

Vaše vrednosti su mudrost i samilost; društvo ceni dovitljivu sebičnost. Ja živim u svetu sasvim različitom od vašeg.

M: Niko se ne žali, ne prisiljava.

P: Niko ne prisiljava vas, međutim ja sam pod pritiskom. Moj svet je đavolski svet, pun suza, teškog rada i bola. Objasniti ga bez spekulisanja, nametanjem teorija evolucije  i  karme,  sudbine, samo je dodavanje povrede na ranu. Bog đavolskog sveta je okrutan, svirep  Bog.

M: Vi ste Bog vašeg sopstvenog sveta, i vi ste oboje glupi i okrutni. Neka Bog bude koncept, ideja, vaša sopstvena kreacija. Pronađite ko ste vi, kako ste došli na svet, u život, težnju za istinom, dobrotu i lepotu u svetu punom zla. Od koje je koristi vaše prepiranje, dokazivanje za   i protiv Boga, kada vi uopšte ne znate ko je Bog, i uopšte, o čemu vi govorite.

Bog rođen iz straha i nade, uobličen, projektovan željom i imaginacijom, zamišljanjem, ne može biti Moć, Snaga, koja je Um i Srce univerzuma.

P: Ja se slažem da su svet u kome živim i Bog u koga verujem, i jedno i drugo, kreature, pojmovi, imaginacije. Ali, na koji su način oni stvoreni pomoću želje? Zašto ja zamišljam svet tako bolnim, a Boga tako nezainteresovanim? Šta nije u redu sa mnom da ja treba da mučim sebe tako surovo? Prosvetljeni čovek dolazi i kaže mi: ’To je samo san, završite ga’, ali nije li i on samo deo sna?

Vidim sebe u zamci i ne vidim izlaz. Vi kažete da ste slobodni. Od čega ste slobodni?   Za ime Boga, ne zatrpavajte me rečima, prosvetlite me, pomozite mi da se probudim, pošto ste vi onaj koji vidi da se prevrćem u mom snu.

M: Kada kažem da sam slobodan, ja samo potvrđujem stanje. Ako ste vi odrastao čovek, vi ste slobodni od detinjstva. Ja sam slobodan od svih opisa i identifikacija. Štogod vi možete videti, čuti, i o nečemu razmišljati, ja to nisam. Ja sam slobodan od utisaka, opažanja ili koncepata.

P: Vi još imate telo i zavisite od njega.

M: Ponovo mislite da je vaša tačka gledanja jedino ispravna. Ponavljam: Ja nisam bio, nisam i neću biti telo. Za mene, ovo je činjenica. Ja sam takođe bio u iluziji da sam bio rođen, ali je moj Guru učinio da vidim da su rođenje i smrt samo ideje - rođenje je samo ideja: ’Ja imam telo’.  A

 

smrt: ’Ja sam izgubio moje telo’. Sada, kada znam da nisam telo, telo može biti tu, ili ne mora - kakvu to razliku čini? Telo-um je kao soba. Ona je tu, ali ja nemam potrebu da budem u njoj  sve vreme.

P: Ipak, postoji telo i vi vodite brigu o njemu?

M: Sila koja ga je stvorila brine o njemu.

P: Mi skačemo sa nivoa na nivo sve vreme.

M: Postoje dva nivoa koja posmatramo - fizički od činjenica, i mentalni od ideja. Ja sam iznad oba. Ni vaše činjenice ni vaše ideje, nisu moje. Ono što ja  vidim je iznad.  Pređite na moju stranu i gledajte sa mnom.

P: Ono što ja želim da kažem je vrlo jednostavno. Sve dotle dok verujem: ’Ja sam telo’, ja ne mogu reći: ’Bog će paziti na moje telo’. Neće, on će ga pustiti da gladuje, da boluje i umre.

M: Šta vi drugo očekujete od samog tela? Zašto ste tako uzbuđeni zbog toga? Zato što mislite da ste telo, vi ga želite neuništivog. Vi možete produžiti njegovo trajanje sa odgovarajućim vežbama, ali zbog kojeg konačnog dobra?

P: Bolje je živeti dugo i zdravo. To nam daje šansu da izbegnemo pogreške detinjstva  i mladosti, frustracije, neispunjenja zrelosti, bedu i imbecilnost, slaboumnost starosti.

M: Na svaki način živite dugo. Ali vi niste gospodar. Možete li vi odrediti dane vašeg rođenja i smrti? Mi ne govorimo istim jezikom. Vaš je prividan, iluzoran, govor, zasnovan na pretpostavkama, nepouzdanostima i nagađanjima. Vi govorite sa sigurnošću i uvereno o stvarima u koje niste sigurni.

P: Dakle, ja sam ovde.

M: Vi niste ipak ovde. Ja sam ovde. Uđite! Ali vi nećete. Vi hoćete da ja živim vaš život, osećam na vaš način, koristim vaš jezik, govor. Ja ne mogu, i to vam neće pomoći. Vi morate doći do mene. Reči su od uma, a um je nejasan, pomračen i iskrivljen, neistinit. Prema tome apsolutna je potreba otići iznad reči i preći na moju stranu.

P: Vodite me tamo, iznad.

M: Ja to radim, ali se vi opirete. Vi dajete realnost konceptima, idejama, dok su ideje, koncepti iskrivljena realnost. Napustite svo zamišljanje, pojavnost i budite, zaustavite se tihi i pažljivi. Budite ozbiljni u vezi toga i sve će biti dobro sa vama.