Mula Bandha Cetvrto poglaulje
Neuroloski i endokrinoloski aspekti
Iako izglcda da se mula bandha bavi zbivanjima koja se javljaju na donjem delu tela, ona je sredstvo direktnog upravljanja i uticaja na mozak i njegovu neurolosku i endokrinolosku funkciju na krajnjim gornjim delovima tela. Na ovaj nacin, mula bandha utiee na nase ponasanje, lienost i mentalno stanje stvarajuCi, preko mozga, pozitivan i uskladujuci efekat na celo fizicko telo. UpravljajuCi telesnim energijama mula bandha pomafo da se integrisu neuroloska i endokrinoloska funkcija tela.
Neuronske celije su osnovne jedinice nervnog sistema. Njihova funkcija je da provode energetske impulse koji prenose informaciju. Postoji viile od dvanaest biliona neurona u telu, razliCitih po veliCini i obliku, koji Cine nervni sistem i igraju vaznn ulogu u oblikovanju svesti, rasporedujuCi energije tela. Na ovaj nacin se kontrolisu razliciti telesni organi; aktiviraju iii opustaju, ubrzavaju iii usporavaju, dobro prilagodavaju i uskladuju. Nervni sistem je uskladen sa endokrinim sistemom putem centralne strukture srednjeg mozga, limbickog sistema. Unutar njega se nalazi hipotalamus koji kontrolise autonomne delove nervnog sistema kao i endokrine zlezde.
Nervni sistem sluzi za finu, preciznu, neposrednu kontrolu tela sa vrlo malim kasnjenjem. Endokrini sistem, sa druge strane, je sporiji mehanizam kontrole koji regulise metabolizam i osnovnu strukturu i funkciju. Kod normalne osobe oba ova sistema su uskladena i harmonizovana unutar sebe, i sa svakim drugim, tako da svi telesni procesi funkcionisu na optimalnom nivou, i ni jedan sistem ne pokusava da nadmasi neki drugi. Svaka eelija u telu radi da bi odrfala zdravlje i celovitost svake druge celije, organa i strukture.
Nervni sistem
Nerni sistem se deli na sledeee sastavne delove:
- Centralni nervni sistem je organizacija dva najvaznija dela nervnog sistema, kicmene mozdine i mozga. Kicmena mozdina sluzi kao sprovodni put do i od mozga koji regulise slofone aktivnosti tela i uma. To je visoko razvijeni kompjuter koji integrise celokupnu telesnu funkciju u obliku oseta, pokreta, misli, oseeanja, intelektualnih sposobnosti ivisih intuitivnih procesa.
- Periferni nervni sistem se sastoji od neurona koji se nalaze izvan kostanog omotaea formiranog od lobanje i kicmenog stuba i obuhvata autonomni i senzorno/motorni nervni Motorni nervi prenose poruke iz mozga do razliCitih delova tela, a senzorni nervi vraeaju poruke natrag.
- Autonomni nervni sistem regulise sve automatske telesne funkcije ukljucujuci rad srca, krvni pritisak, endokrine i probavne procese i tako Iako normalno nisu pod nasom svesnom kontrolom, ove aktivnosti mogu postati takve kroz tehnike biofidbeka i yoge. Simpatichi aspekt autonomnog nervnog sistema uglavnom pocinje delovati kada dozivljavamo stres, napetost iii snazne emocije. Parasimpatichi sistem tezi da bude aktivan kada smo mirni, i opusteni.
Vezbanjem mula bandhe uocavamo medusobno delovanje razlicitih aspekata nervnog sistema. Pocetna snaga za izvodenje mula bandhe stimulise mozdanu koru centralnog nervnog sistema. Poruka za kontrakciju perineuma se prenosi prema drugom, trecem i fotvrtom sakralnom (perifernom) nervu kroz kicmu. Primivsi nervni stimulans, sakralni ·nervi provode kontrakciju perineuma (periferni nervni sistem). Kontrakcija je dovrsena i sada se mogu pojaviti efekti na autonomni nervni sistem.
Parasimpaticka vlakna, povezana sa relaksacijom, izlaze samo iz vratnih (cervikalnih) i sakralnih (pelvisnih) podrucja kicmene mozdine. Prema tome, stimulacijom sakralnih ncrava nije samo perineum uspesno kontrahovan, vec je i parasimpaticki nervni sistem sada dominantan nad simpatickim nervnim sistemom, sto dovodi do dubokog osecja odmora i relaksacije u telu i umu. Autonomni nervni sistem odrfava stalni tonus i motri na svaku promcnu unutar tela. Izvodenjem mula bandhe celokupna unutrasnja sredina se menja, smanjuje se krvni pritisak, kao i disanje, rad srca itd. Oseeaji relaksacije i zadovoljstva proizvedeni ovom vezbom sprovode se natrag do mozga (preko perifernog nervnog sistema) gde se ispituju pomoeu visih mentalnih sposobnosti mozdane kore i salju umu na svesnu procenu i uzivanje.
Slican neuroloski proces se javlja kod vezbanja ashwini i vajroli mudre; razlika je u tome sto se pocetni mentalni impuls, odgovoran za kontrakciju razlicitih misica, proizvodi iz razlicitih podrucja mozdane kore iii spoljai'injeg sloja. Priroda nervne kontrole nad ovim misicima u osnovi se ne menja,
Vafoo je shvatiti da postoji razlika izmedu nesvesnih, nevo/jnih procesa koji upravljaju uriniranjem i defekacijom i svesne kontrakcje koja se dozivljava u yoga vezbi. U prvom slueaju, neuronska kola koja se odnose na perinealno podrucje su obieno izvan normalnog opsega budne svesti. Kroz mula bandhu mozemo nauCiti da koristimo ova ista neuronska kola kao deo Cina volje, unutar opsega budne svesti, sto ce nam omoguCiti da:
- Precizno hontrolisemo sve fizicke aktivnosti u ovom podrucju, projektujuCi nasu kontrolu 11 dublja pranicna iii psihicka
- demo budno suesni procesa u perinealnom podrucju i spreCimo bilo kakvu nepravilnost pre nego sto se bolest manifcsttrje npr. hemoroidi, konstipacija, prostaticna
hipertrofrja.
- lznova naucimo mozak da razmrsi zapletena ili ukrstena
kola tako da je senzorno motorni sistem koordiniran i sacuvano zdravlje celog tela.
- lmamo vecu svesnu kontrolu .
Ovi cfekti se granaju kroz sve druge sastavne delove tela.
Nerv koji snabdeva perineum je pudendalni nerv. On dobija svoja vlakna iz drugog, treeeg i cetvrtog sakralnog nerva, koji redom potieu iz sakralnog pleksusa u donjem delu leda. Ovaj nerv se grana prema vagini, klitorisu, penisu, skrotumu, rektumu, anusu i perinealnim misicima, a po funkciji je i senzorni i motorni. Uzajamno dejstvo nerava u perineumu sa mozgom i ostatkom tela je lu-ajnje komplikovano. Nervni sistem je osetljiv i slozen, ah naila precizna kontrola nad ovim instrumentom eesto ostaJe samo u domenu zelje. Ipak uprkos svih njegovih spletova, velikog broja puteva i veza, moguee je razotkriti njegove misterije i ponovo steCi svesnu kontrolu nad celokupnim organizmom. Tehnika mula bandhe je put do tog cilja, a kljuena rec je "vezbati".
Ostecenje nerava kicmene mozdine iii mozga mofo
ozbiljno smetati, iii uciniti nemogucim, kontrolu nad misiCima u telu. U slucajevima gde Jjudi nisu imali voljnu kontrolu nad misicima dna karlice, bilo im je nemoguce da kontrahuju bilo koji misic iii misicnu grupu perineuma. Blize ispitivanje je otkrilo da je u vecini slucajeva doslo do nekog ostecenja nervnog sistema.
Slicno se pojavljuje i suprotan fenomen. Naime,
posle kontrakcije odredenih misica praktiear ne uspeva da ih otpusti i relaksira. Mozak ispaljuje niz neprekidnih impulsa koji gree misic, dovodeci do neprijatnih subjektivnih fizickih i mentalnih senzacija. Prema nasem iskustvu ovo je uzrokovano psihofi:dckom nesposobnoscu da se pravilno kontrolisu kontrakcija i otpustanje misiea, povezano sa preteranim praznjenjem pranicne energije kojom telo jos nUe naviklo da rukuje. Kao rezultat, kola se preopterecuju. Ove pojave zahtevaju struenu pomo6 i vodstvo.
Premda su takva iskustva retka, implikac\je za studcnte su ocigledne. , Bilo kakav prekid u sastavnim vezama izmedu misiea i mozga imaee definitivno posledice na celokupni sistem. Prema tome, dobro zdravlje je vitalna potreba za vezbanje mula bandhe. Pripremne tehnike mor2ju takoc!e biti potpuno savladane. Mula bandha se ne sme previse vezbati u pocetku i vodstvo struenog ucitelja mora uvek biti pri ruci.
Endokrini sistem
Endokrini sistem je telesni kontrolni sistem koji se sastoji od zlezda koje luee u krvotok mocne hemijske supstance zvane hormoni. Endokrine zlezde nisu odgovorne samo za procese metabolizma i kontrolu svih bioloskih aktivnosti u telu, vec hormonalna ravnotefa duboko utice na nasu licnost i karakter. Postoji osam endokrinih zlezda u telu: hipofiza, epifiza, tireoidea, paratireoidea, timus (grudna), adrenalne (nadbubrezne) zlezde, pankreas ipolne zlezde.
Endokrini sistem je samo-regulisuci tako da se lucenje hormona bilo koje zlezde aktivira delom pomocu drugih hormona u krvotoku. Svaka informac\ja povratno deluj