MUDROST STVORITELJA

 

       Bijaše ljeto. Sunce žeglo i pržilo, zemlja se usijala. Jedan se magarac dovuče do hlada jabukova stabla. Tu se malo odmorio, a potom stao nešto mozgati o svijetu oko sebe, i o Bogu, koji ga je stvorio.

        Ugledao je krupne bundeve na tankim stabljikama. U krošnji, sitne jabuke na krupnim granama

        "Kako je to naopako", zamudrovao je. "Na tankoj stabljici tako krupan plod, a opet, tako visoko i široko stablo rađa tek sitnim voćem. Da sam ja Stvoritelj, ja bih bundeve objesio o stablo, a jabuke na tanku stapku".

        Stade on i naglas raspredati svoju mudroliju.

        "Da, da, na tankomu krupno, a na jakomu sitno - Bog je valjda u tomu času bio rastresen, ili umoran. Ja bih to bolje uradio".

        Čula to papiga, pa se nasmijala magarčevoj ludosti. Ali ne reče mu ništa.

        Uskroro, magarca zasvrbe leđa, i on stane trljati leđima o deblo jabuke, ne bi li olakšao nelagodu. Kako je strugao o deblo, tako se s grane otkide jabuka, i pade magarcu na glavu.

        "Jao"! uskliknu magarac. "Od udarca sam mogao poginuti!"

        Nasmija se papiga, i reče:

        "Vidiš li sada mudrost Stvoriteljevu, ujače? Da na drvetu rastu bundeve, ti bi sada već bio mrtav. Hvala Stvoritelju što nije mislio tvojom magarećom glavom"!

 

        (Iz Pančatantre, prevela i prepričala V. K.)

 

 

Vesna Krmpotić, BASNE, zbornik priča iz opusa MEĐU NAJLJEPŠIMA NAJLJEPŠE  širom svijeta i diljem vremena