Kažu da je svima nama još pre rođenja, napi-
sano kako ćemo živeti. Verujete li vi u to?
Zovem se Lidija. Čovek sam, a onda i žena. Verujem u ljubav, verujem u Boga. Rođena sam u Srbiji. Tu sam odrasla i još uvek sam tu. Sada nisam sama, imam porodicu, prijatelje.
Obična sam žena, živim običan život, kada drugi to gledaju, ali za mene moj život je poseban, jedinstven, i znam da sam stvorena, da učinim nesto veliko.
Prosla sam mnogo uspona i padova, i do sada sam ih sve hrabro preživela.
Radujem se uspesima, kako svojim tako I tuđim, volim da opraštam, trudim se da ne pravim greške, bar ne one koje mogu povrediti druge. Volim život, ne volim nasilje, volim da volim I budem voljena, volim slobodu. Volim da živim lepo, ali mi je skrom-
nost jedna od vrlina. Volim duhovite ljude, decu, prirodu, životinje, more, reku…. Volim sebe, svoje roditelje, svog muža I sve oko sebe.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost
kukavičluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje
mudrost, a ćutanje neznanje.
Lidija Irmesh