52.  MATERIJA JE SVESNOST

 

Pitalac: Imao sam sreće da budem u društvu svetih ljudi celog svog života. Da li je to  dovoljno za samoostvarenje?

Maharadž:  Zavisi kako ste to iskoristili.

P: Rečeno mi je da je oslobađajuće dejstvo satsanga automatsko. Upravo kao što reka nosi nekoga ka svome ušću, tako će me suptilan, prefinjen, i tihi uticaj dobrih ljudi odvesti realnosti, istinitosti.

M: To će vas dovesti do reke, ali je prelazak vaš sopstveni. Sloboda ne može biti dobijena niti zadržana bez volje za slobodom. Vi morate težiti ka slobodi; jedino što možete uraditi je da otkrijete i otklonite prepreke revnosno, marljivo. Ako želite mir, morate težiti za njim. Nećete zadobiti mir samo ako se držite u tišini.

P: Dete jednostavno raste. Ono ne pravi planove za rastenje, niti ima svoje obrasce ponašanja; niti ono raste u delovima, ruka ovde, a noga tamo; ono raste integralno, sveukupno i nesvesno.

M: Zato što je ono slobodno od maštanja. Vi možete takođe napredovati, odrastati tako, ali ne smete dozvoliti da se prepustite, da upadnete u predskazivanje i planove, koji su proizišli iz sećanja i predviđanja. To je jedna od posebnosti mudraca, da on nije zabrinut vezama za budućnost. Vaša zabrinutost za budućnost je zbog straha od bola i želje za zadovoljstvom, za mudraca je sve blaženstvo. On je srećan sa bilo čim da dođe.

P: Sigurno da postoje mnoge stvari koje bi mogle da učine čak i Gurua, mudraca, bednim.

M: Mudrac se može sresti sa teškoćama, ali one ne mogu njemu nauditi, ne mogu mu doneti patnju. Dovesti dete od rođenja do zrelosti može izgledati težak zadatak, ali za majku sećanja na lišavanja i teškoće su radost. Nema ničega lošeg sa svetom. Ono što je loše je način na koji  vi gledate na njega. Vaša sopstvena imaginacija, maštarenja, je ono što vas obmanjuje.

Bez imaginacije, uobraženja, nema sveta. Vaše ubeđenje da ste vi svesni sveta je svet.

Svet koji vi opažate je sačinjen od mentalne svesnosti; ono što vi nazivate materijom je svesnost. Vi ste prostor, akaša, u kome se on kreće, vreme u kom on traje, ljubav koja njemu, svetu, daje život. Prekinite sa uobraženjima, imaginacijom i vezanošću, i šta ostaje?

P: Svet ostaje, ja ostajem.

M: Da, ali kako je to različito kada vi to možete videti onakvo kakvo jeste, a ne kroz prizmu želje i straha!

P: Zbog čega su sve ove razlike - realnosti i obmana, iluzija, mudrost i neznanje, svetac i grešnik? Svako je u potrazi za srećom, svako teži očajnički, beznadežno; svako je Jogi,  a njegov život škola mudrosti. Svako uči svoj sopstveni put, lekcije koje su mu  potrebne. Društvo odobrava jedno, a ne odobrava drugo, ne postoje pravila koja se primenjuju svuda i u svako vreme.

M: U mom svetu, ljubav je jedini zakon. Ja ne molim za ljubav, ja je dajem. Takva je moja priroda

 

P: Ja vidim da vi živite vaš život saglasno određenim pravilima ponašanja. Vodite čas  meditacije ujutro, predavanja i razgovore imate redovno; dva puta dnevno  je  bogosluženje, puja, i religiozno pevanje, bhajan. Izgleda da se vi slažete sa propisanim tokom događaja pedantno, pristajete na tu rutinu savesno.

M: Bogosluženje i pevanje su onakvi kakvim sam ih zatekao, i nisam video razlog da ih menjam, da intervenišem. Glavna rutina, sled ponašanja,  je  saglasno  željama  ljudi sa kojima sam slučajno živeo ili koji su hteli da slušaju. To su zaposleni ljudi sa mnogo obaveza i vremenski raspored aktivnosti je u cilju njihove udobnosti. Izvesna ponovljena rutina, navika,    je neminovna. Čak i životinje i biljke imaju svoje vremenske rasporede.

P: Da, vidimo ispravan niz događaja u celom životu. Ko održava  red? Postoji li unutrašnji vladar koji uspostavlja zakone i održava red?

M: Sve se kreće saglasno svojoj prirodi. Odakle potreba za policijom? Svaka akcija stvara reakciju, koja balansira, uravnotežuje ili neutrališe akciju. Sve se dešava, ali postoji neprestano poništavanje, neutralisanje, i na kraju ostaje kao da se ništa nije desilo.

P: Nemojte me tešiti sa krajnjom, konačnom harmonijom. Obračuni su podesni, slažu se, a gubitak je moj.

M: Sačekajte i vidite. Možete završiti konačno sa profitom dovoljno dobrim da opravdate trošak.

P: Imam dug životni put pred sobom i često se čudim da li se njegovi mnogi događaji dešavaju slučajno, neočekivano, ili postoji plan. Da li je postojao kalup, uzorak, koji je  postavljen pre nego što sam ja rođen, po kome ja moram da živim moj život? Ako jeste, ko je sačinio planove  i ko ih je podstakao? Mogu li tu postojati odstupanja i greške? Neki kažu da je sudbina nepromenljiva i da je svaki sekund života predodređen; drugi kažu da čista slučajnost određuje sve.

M: Možete uzeti to kako želite. Možete u vašem životu jasno opažati kalup, obrazac, ili videti samo lanac slučajnosti. Objašnjenja su namenjena da zadovolje um. Ona ne moraju biti istinita. Realnost je nedefinisana, neodrediva i neopisiva.

P: Gospodine, vi ste izbegli moje pitanje! Ja želim da znam kako vi gledate na to. Bilo gde da pogledamo mi vidimo strukturu neverovatne inteligencije i lepote. Kako mogu da verujem da je Univerzum bezobličan i haotičan? Vaš svet, svet u kom vi živite, može biti bezobličan, ali on   ne mora biti haotičan.

M: Objektivni Univerzum ima strukturu, građu, on je uređen i prekrasan. Niko to ne može da porekne. Ali struktura i obrazac, oblici zahtevaju prinudu i obaveznost. Moj svet je potpuno slobodan; sve u njemu je samoodređeno. Prema tome ja se zadržavam na onome što sam rekao da se sve dešava samo od sebe.

Postoji red i u mom svetu takođe, ali to nije nametnuto spolja, to dolazi spontano i trenutno, odmah, zbog njegove bezvremenosti. Savršenstvo nije u budućnosti. Ono je ovde i sada.

P: Da li vaš svet oseća moj?

M: Samo u jednoj tački - u tački sadašnjosti, sada. To nije njemu trenutno postojanje, prolazni osećaj realnosti. U punoj objektivnoj svesnosti kontakt je uspostavljen. To zahteva nenapornost, spontanu pažnju.

P: Da li je to pažnja kao ponašanje uma?

M: Da, kad je um žudi za realnošću, to daje pažnju. Nema ničega lošeg sa vašim svetom, samo je vaše mišljenje o sebi kao odvojenom od njega to koje stvara nered. Sebičnost je izvor sveg zla.

P: Ja se vraćam ponovo na moje pitanje. Pre nego što sam bio rođen, da li je moje unutarnje Sopstvo odlučilo o detaljima moga života, ili je to bilo potpuno slučajno i u milosti nasleđa i okolnosti?

 

M: Oni koji tvrde da su izabrali svoga oca i majku i odlučili kako će živeti svoj sledeći život, to mogu znati za sebe. Ja znam za sebe. Ja nikad nisam rođen.

P: Ja vidim da sedite ispred mene i odgovarate na moja pitanja.

M: Vidite telo, koje je, naravno, bilo rođeno i koje će umreti.

P: Životna priča ovoga tela - uma je ono za šta sam ja zainteresovan. Da li ste to postavili, odredili vi ili neko drugi, ili se to dešava slučajno?

M: Postoji zamka u samom vašem pitanju. Ja ne pravim razliku između tela i Univerzuma. Svaki je uzrok onoga drugoga; svaki je onaj drugi u Suštini, u Stvarnosti. Ali sam ja  izvan svega toga. Kad vam govorim da nisam nikad rođen, zašto nastavljati sa pitanjem kakve su bile moje pripreme za naredno rođenje? U momentu kada dopustite vašoj mašti da se kovitla,  luta, ona se odjednom zavrti van Univerzuma. Nije sve tako kako vi zamišljate i ja nisam ograničen vašim maštarijama.

P: Potrebna je inteligencija i energija da se izgradi i održava ljudsko telo. Odakle one dolaze? M: Postoji samo imaginacija. Inteligencija i moć, energija, su  sve  utrošene  u  našem zamišljanju, imaginaciji. Ona, imaginacija,  vas je toliko apsorbovala, zaokupila, tako potpuno,  da vi jednostavno ne možete shvatiti koliko ste daleko od realnosti odlutali.

Bez sumnje imaginacija je obilato kreativna. Univerzum unutar univerzuma se na njoj gradi. Ipak oni su svi u prostoru i vremenu, prošlosti i budućnosti,  koje  jednostavno  ne postoje.

P: Čitao sam skoro izveštaj o maloj devojčici, koja je bila jako strogo odgajana u svom ranom detinjstvu. Bila je jako osakaćena i unakažena i odrasla je u jednom sirotištu, potpuno otuđena od svoje okoline. Ova mala devojčica je bila tiha i poslušna,  ali potpuno  nezainteresovana. Jedna od sestara koja je pazila na dete, bila je ubeđena da devojčica nije mentalno zaostala,  nego samo povučena i nije reagovala. Psihoanalitičar je bio zamoljen  da  preuzme  slučaj  i tokom pune dve godine on bi obilazio dete jednom nedeljno, i pokušavao da  razbije  zid izolacije.

Ona je bila poslušna i dobrog ponašanja, ali nije obraćala pažnju na svog doktora. On ju je odveo u kuću lutaka, sa sobama i pokretnim nameštajem i lutkama koje su predstavljale oca, majku i njihovu decu. To je izazvalo odgovor, devojčica se zainteresovala. Jednog dana stare povrede su ponovo oživele i došle na površinu. Postepeno ona se oporavila, brojne operacije  su dovele njeno lice i telo u normalno stanje i ona je stasala u efikasnu, delotvornu, i privlačnu mladu ženu. To je doktoru oduzelo više od pet godina, ali je posao bio urađen. On je  bio  stvarni Guru! On nije postavljao uslove i govorio o spremnosti i kvalifikacijama. Bez vere, bez nade, jedino iz ljubavi on je pokušavao i pokušavao neprestano.

M: Da, to je priroda Gurua. On neće nikad odustati. Ali, da bi uspeo, on se ne mora susresti sa toliko mnogo otpora. Sumnja i neposlušnost, neozbiljnost, nužno usporavaju uspeh. Dato poverenje i poniznost, fleksibilnost, koje on donosi, donose brzu, radikalnu, korenitu promenu u učeniku. Duboko sagledavanje, pronicljivost Gurua i ozbiljnost učenika, su neophodni.

Ma kakvo da je bilo njeno stanje, devojčica u vašoj priči je patila od gubitka poverenja, iskrenosti u ljude. Najteži su intelektualci. Oni govore mnogo, ali nisu ozbiljni.

Ono što vi nazivate realizacijom je prirodna stvar. Kada ste spremni, vaš Guru  će čekati. Sadhana, duhovna disciplina, je beznaporna, laka. Kada je odnos sa vašim Učiteljem ispravan vi napredujete. Iznad svega, verujte mu. On vas ne može izneveriti, obmanuti

P: Čak i kad me on zamoli da uradim nešto očigledno pogrešno?

M: Uradite to! Saniyasin, monah, je bio zamoljen od svog Gurua da se oženi. On je poslušao i patio gorko. Ali njegovo četvoro dece su bili  svi sveci i proroci, najveći u Maharashtra-i.  Budite srećni sa svim onim što dođe od vašeg Gurua i vi ćete napredovati ka savršenstvu bez napora.

P: Gospodine, imate li vi neke želje ili potrebe? Mogu li ja učiniti nešto za vas?

 

M: Šta mi vi možete dati što ja već nemam? Materijalne stvari su potrebne za zadovoljstvo. Ali ja sam zadovoljan sa samim Sobom. Šta bih drugo trebao?

P: Sigurno da kad ste gladni tad vam treba hrana, a kad ste bolesni potreban vam je lek.

M: Glad donosi hranu, a bolest donosi lek. Sve je to prirodan rad.

P: Ako bih ja doneo nešto, što ja verujem da vam je potrebno, da li biste to  prihvatili?

M: Prihvatio bih ljubav koja je učinila da mi to ponudite.

P: Ako bi vam neko ponudio da vam sagradi prelep Ašram?

M: Dopustimo mu na svaki način. Dopustimo mu da potroši bogatstvo, zaposli stotine, nahrani ljude.

P: Nije li to želja?

M: Uopšte ne. Ja ga samo molim da to uradi onako kako treba, ne sa škrtošću, neodlučno. On ispunjava svoju sopstvenu želju, ne moju. Dopustimo mu  da to uradi dobro i bude poznat  među ljudima i bogovima.

P: Ali da li vi to želite?

M: Ja to ne želim.

P: Da li ćete to prihvatiti? M: Meni to nije potrebno. P: Da li ćete ostati u njemu? M: Ako sam prisiljen.

P: Šta vas može prisiliti?

M: Ljubav onih koji su u potrazi za svetlom.

P: Da, shvatam vašu ideju. Sada, kako da dospem u samadhi, blaženstvo?

M: Ako ste u pravom stanju, štogod da vidite dovešće vas u samadhi. Konačno, samadhi nije ništa neobično! Kada je um intenzivno zainteresovan, zaokupljen, on postaje jedno sa objektom interesovanja - posmatrač i posmatrano postaju jedno u  viđenju,  slušalac  i slušano  postaju jedno u slušanju, ljubavnik i voljeno postaju jedno u ljubavi. Svako iskustvo može biti temelj za samadhi.

P: Da li ste vi stalno u stanju samadhia?

M: Naravno da ne. Samadhi je stanje uma na kraju krajeva. Ja sam iznad svakog iskustva, kao  i od samadhia. Ja sam veliki proždrljivac i razoritelj, bilo šta da dotaknem, rastapa se u prazninu, akasha.

P: Potreban mi je samadhi za samoostvarenje.

M: Vi imate sve što vam treba za samoostvarenje, ali ne verujete u to. Imajte hrabrosti, verujte u sebe, idite, pričajte, delujte; dajte tome šansu da dokaže sebe. Sa nešto napretka, to dolazi neprimetno, ali na neki način ljudima je potrebno uverenje. Oni su se promenili, ali to ne primećuju. Takvi ne-spektakularni, neprimetni slučajevi su često najpouzdaniji.

P: Može li osoba da veruje sebi da je prosvetljena, a da greši?

M: Naravno. Sama ideja "ja sam ostvaren" je pogreška. Ne postoji "ja sam ovo", "ja sam ono" u Prirodnom Stanju.