70.  LIČNOST, SVEDOK I VRHOVNA STVARNOST

 

Pitalac: Dugo smo uzimali različite vrste droga. Uglavnom se radilo o drogama koje služe proširenju svesti. Na taj način stekli smo iskustva različitih stanja svesti, uzvišenih i prizemnih,  ali takođe i uverenje da su droge nepouzdane te da su učinci koje izazivaju u najboljem slučaju prolazni, a u najgorem razorni za organizam i ličnost. Sada smo u potrazi za boljim načinima razvijanja svesnosti i transcendencije. Želeli bismo da nam plodovi našeg traganja zauvek ostanu i da nam obogate život, umesto da se preokreću u bleda sećanja i bespomoćna žaljenja. Smatramo li pod duhovnošću samoispitivanje i razvoj, svrha našeg dolaska u Indiju izričito je duhovna. Sretno razdoblje u kojem smo bili deca cveća daleko je iza nas. Sada smo ozbiljni pa želimo  tako i da delujemo. Znamo  da postoji stvarnost koju trebamo naći, ali ne znamo kako  da je dosegnemo i kako da se vežemo za nju. Ne treba nam uverenje, već jedino vođstvo. Možeš li nam pomoći?

Maharadž: Vama ne treba pomoć, nego savet. Ono što tražite već je u vama. Uzmimo kao primjer moj slučaj. Ja nisam učinio ništa kako bih postigao oslobođenje. Moj mi je učitelj rekao da se stvarnost nalazi u meni. Pogledao sam u sebe i, kao što mi je on rekao, onde sam je i našao. Videti stvarnost jednostavno je koliko i videti svoj odraz u ogledalu. Ali ogledalo mora biti čisto i ne sme iskrivljavati sliku. Potreban ti je samo spokojan um koji nije izopačen željama i strahovima, koji je slobodan od svih ideja i mišljenja i čist na svim razinama, da bi se u njemu mogla odraziti stvarnost. Budi čist i miran, pažljiv i nevezan pa će se sve drugo dogoditi samo od sebe.

P: Pre nego što si spoznao istinu morao si pročistiti i smiriti svoj um. Kako si to postigao?

M: Nisam učinio ništa. Sve se dogodilo samo od sebe. Živeo sam mirno svoj život i brinuo se  za potrebe svoje porodice. Ali um mi nije pročistio ni moj guru. To se dogodilo samo od sebe, upravo onako kako je on rekao da će se dogoditi.

P: Ništa se ne događa samo od sebe. Za sve što se događa mora postojati neki uzrok.

M: Sve što se događa uzrok je svemu što se događa. Uvek postoji bezbroj uzroka. Ideja o jednom jedinom uzroku čisti je privid.

P: Zasigurno si radio nešto posebno, neku vrstu meditacije ili joge. Kako možeš tvrditi da će se samoostvarenje dogoditi samo od sebe?

M: Nisam radio ništa posebno. Samo sam živeo svoj život.

P: Zaprepašten sam!

M: I ja sam bio. Ali zbog čega bismo se trebali toliko čuditi? Reči mog učitelja ostvarile su se.   I što s time? On me poznavao bolje nego što sam ja poznavao samog sebe, i to je sve. Zašto tražiti uzroke? U samom početku pridavao sam određenu pažnju i vreme osećaju "ja jesam", ali to je bilo isključivo u početku. Ubrzo nakon što je moj guru umro, ja sam oživeo. Njegove su   se reči pokazale istinitima. To je sve što se dogodilo. Sve je to jedinstven proces, a ti želiš odvojiti stvari u vremenu i onda tražiti njihove uzroke.

P: Šta sada radiš? Čime se baviš?

 

M: Ti zamišljaš da su bitak i delovanje istovetni. Ali nije tako. Um i telo pokreću se i menjaju,    a time uzrokuju kretanje i promenu drugih umova i tela. To se zove delovanje ili akcija. Ja uviđam da je u prirodi delovanja da stvara novo delovanje, kao što je u prirodi vatre da nastavi da gori ako u nju ubacujemo gorivo. Ja niti delujem niti uzrokujem da drugi deluju.  Ja sam samo bezvremeno svestan svega što se događa.

P: Vredi li to samo za tvoj um ili i za druge umove?

M: Postoji samo jedan um, koji vrvi idejama: "Ja sam ovo, ja sam ono, ovo je moje, ono je moje." Ja nisam, nikada nisam bio i nikada neću biti um.

P: Kako je nastao um?

M: Svet se sastoji od materije, energije i inteligencije. To troje ispoljava se na mnogo različitih načina. Želja i zamišljanje stvaraju svet, a inteligencija usaglašava to dvoje i uzrokuje osećaj sklada i mira. Meni se sve to događa. Ja sam svestan, ali me se ništa ne dotiče.

P: Ne možeš biti svestan i uz to nedirnut. To je protivrečno. Percepcija je promena. Kad si jednom iskusio osećaj, sećanje ti neće dopustiti da se vratiš u prvobitno stanje.

M: Tačno, ono što se zabeleži u pamćenju ne može se tako lako izbrisati, ali, sasvim je sigurno da se to ipak može učiniti. U stvari, ja sve vreme upravo to i činim. Nalik sam ptici koja se pokreće zahvaljujući krilima i zato ne ostavlja tragove u pesku.

P: Ima li svedok ime i lik ili se on nalazi iznad njih?

M: Svedok je samo tačka u svesti. Nema ni imena ni lika. On je poput sunčevog odraza u kapljici rose. Kapljica ima ime i lik, ali mala tačkica svetlosti uzrokovana je suncem. Čistoća i glatkoća kapljice nužni su preduslov za to, ali nisu same po sebi dovoljne. Slično tome, čistoća  i tišina uma nužni su preduslov da bi se u njemu pojavio odraz Stvarnosti, ali same po sebi nisu dovoljne. Iznad njih mora postojati Stvarnost. No, budući da je Stvarnost bezvremeno prisutna, naglasak se stavlja upravo na te nužne preduslove.

P: Može li se dogoditi da um bude čist i miran, a da se u njemu ipak ne  pojavi odraz Stvarnosti?

M: Postoji sudbina koja se treba pažljivo razmotriti. Nesvesno je u šaci sudbine. U stvari, nesvesno jeste sudbina. Pojedincu bi se moglo dogoditi da mora da čeka. Ali koliko god bila teška ruka sudbine, strpljenjem i nadzorom nad sobom uspećemo je podignuti. Poštenje i  čistota uklanjaju sve prepreke pa u umu dolazi do viđenja Stvarnosti.

P: Kako se može steći nadzor nad sobom? Moj je um veoma slab!

M: Najpre moraš razumeti da nisi osoba kojom se smatraš. Ono što ti misliš da jesi samo je slutnja ili zamišljanje. Nemaš roditelje, nikada nisi rođen i nikada nećeš umreti. Možeš odmah poverovati u to što ti kažem, a možeš i sam doći do toga proučavanjem i istraživanjem. Put savršene vere veoma je brz, a potonji je spor, ali postojan. Oba se moraju proveriti na delu. Deluj u skladu s onim što smatraš istinitim. To je put do istine.

P: Jesu li zasluživanje istine i sudbina jedno te isto?

M: Da, oboje se nalazi u nesvesnom. Svesna zaslužnost samo je taština. Svesnost je uvek puna prepreka. Kad nema prepreka, pojedinac je lako nadilazi.

P: Hoće li mi razumevanje da nisam telo dati snagu karaktera koja je potrebna da se postigne nadzor nad sobom?

M: Kad spoznaš da nisi ni telo ni um, oni više neće moći da vladaju nad tobom. Sledićeš istinu kamo god te vodila i činićeš ono što treba činiti kakvu god cenu morao da platiš.

P: Je li nužno delovati kako bi se postiglo samoostvarenje?

M: Za njegovo postizanje nužno je razumevanje. Delovanje je samo propratna pojava. Čovek koji je postigao nepokolebljivo razumevanje neće se uzdržavati od delovanja. Delovanje je provera istine.

P: Jesu li nam takve provere nužne?

M: Ne budeš li sve vreme samog sebe proveravao, nećeš moći razlikovati stvarnost od

 

fantazije. Promatranje i pažljivo razlikovanje pomažu do neke određene mere, ali stvarnost je paradoksalna. Kako ćeš znati da si postigao oslobođenje ne budeš li promatrao svoje misli i osećaje, reči i dela, ne budeš li se čudio promenama koje su ti se dogodile, a da ne znaš ni zašto ni kako? Upravo zato što jesu tako iznenađujuće, znaš da su i stvarne. Ono što možemo predvideti i što očekujemo retko je istinito.

P: Kako nastaje ličnost?

M: Kao što se senka pojavljuje kad se snop svetlosti prekine nekim objektom, tako se i ličnost pojavljuje kad je tok čiste svesti o sebi zaprečen idejom "ja sam telo". I kao što senka menja lik  i položaj zavisno od strukture tla, tako se i osoba pojavljuje na različite načine, kao radosna ili tužna, spokojna ili nevoljna, dobitnik ili gubitnik, u skladu s obrascem sudbine. Kad više nema tela, osoba u potpunosti nestaje, i to bez povratka, a ostaje samo svedok i Velika Nepoznanica. Svedok je taj koji kaže "ja znam". Osoba kaže "ja činim". Tvrditi "ja znam" nije neistinito, već samo ograničeno, ali tvrditi "ja činim" u potpunosti je lažno, zato što niko ništa ne čini. Sve se događa samo od sebe, uključujući i nastanak ideje da je osoba ta koja nešto čini.

P: Što je onda delovanje?

M: Univerzum je ispunjen delovanjem, ali ne postoji onaj koji deluje. Postoji bezbroj osoba, malih, velikih i ogromnih, koje zahvaljujući poistovećivanju s telom zamišljaju da delaju. Ali to ne utiče na činjenicu da je svet delovanja (makadakaš) jedinstvena celina u kojoj sve zavisi od svega i sve utiče na sve. Zvezde duboko utiču na nas i mi duboko utičemo na njih. Istupi iz delovanja u svesnost, ostavi delovanje telu i umu jer to je njihovo područje. Ostani čisti svedok, sve dok čak i svedočenje ne nestane u Vrhovnoj Stvarnosti.

Zamisli gustu džunglu prepunu teških stabala. Daska je napravljena od debla, isto kao i sitna olovka koja piše po njoj. Svjedok čita ono što je napisano i zna da su i olovka i daska u dalekom srodstvu s džunglom, a da samo pisanje nema ništa s njom. Pisanje je u potpunosti nadodano i njegovo nestajanje nema nikakve važnosti. Nestajanje osobe uvek je praćeno osećajem velikog olakšanja, kao da nam je s leđa spao težak teret.

P: Kad tvrdiš da si u stanju onkraj svedoka, koje ti iskustvo omogućuje da to kažeš? Na koji se način takvo stanje razlikuje od stanja u kojem si samo svedok?

M: To je nalik pranju platna na kojem je otisnuta slika. Najpre se gube linije crteža, zatim pozadina i na kraju celo platno postaje belo. Osoba ustupa mesto svedoku, zatim svedok  odlazi, a ostaje samo čista svest. Platno je bilo belo u početku i ostalo je takvo i na kraju. Crtež  i boje samo su ga na određeno vreme snašli.

P: Može li postojati svesnost kad nema objekta svesnosti?

M: Svesnost propraćenu objektom zovemo svedočenjem. Kad uz to postoji i samopoistovećivanje s objektom, uzrokovano željom i strahom, takvo se stanje naziva osobom. U stvarnosti postoji samo jedno stanje. Ako je iskrivljeno samopoistovećivanjem zovemo ga osobom, a ako je obojeno osećajem bitka, svedokom. Kad je to stanje bez boja i bez  ograničenja zovemo ga Vrhovnom Stvarnošću.

P: Ustanovio sam da sam stalno nemiran, da žudim, nadam se, tragam, otkrivam, uživam, odustajem i ponovno tragam. Šta me čini tako nemirnim?

M: Ti u stvari tražiš samog sebe, a da to ni ne znaš. Čezneš da voliš nešto što će biti vredno tvoje ljubavi, nešto savršeno drago i milo. No, zbog svog neznanja, tražiš to u  svetu  suprotnosti i protivrečnosti. Onog trena kad to nađeš u sebi, tvoje će traganje biti privedeno kraju.

P: Uvek ću se morati nositi s ovim tužnim svetom.

M: Nemoj ništa predviđati unapred. Ne znaš šta će ti se dogoditi. Uistinu, celokupni pojavni svet zasniva se na suprotnostima. Užitak i bol, dobro i loše, uzvišeno i primitivno, napredak i nazadak, mirovanje i borba - sve to dolazi i odlazi zajedno; sve dok postoji svet, postojaće i njegove protivrečnosti. Postoje razdoblja savršenog sklada, blaženstva i lepote, ali traju samo neko  vreme.  Ono  što  je  savršeno  vraća se izvoru sveg  savršenstva, a suprotnosti nastavljaju svoju igru.

P: Kako da postignem savršenstvo?

M: Budi spokojan. Obavljaj svoj svetovni posao, ali iznutra ostani miran. Tada ćeš sve dobiti. Nemoj se oslanjati na svoj rad na oslobođenju. To može koristiti drugima, ali ne i tebi. Tvoja je nada u tome da zadržiš mir u umu i ljubav u srcu. Oslobođene osobe žive u tišini.