17.  LIČNOST (PERSONALNOST), PREPREKA

 

Pitalac:  Kako mogu da sagledam, svet je škola joge, a sam život je joga praksa. Svako žudi   za savršenstvom, a šta je joga nego težnja za većim (jedinstvom). Nema ničeg prezrenog u vezi "običnog" ("jednostavnog") čoveka (ljudi) i njihovih "zajedničkih" ("opštih") života. Oni teže toliko snažno i pate isto kao i jogiji, jedino što oni nisu svesni njihovog stvarnog cilja.

M: Na koji su način vaši obični ljudi - jogiji?

P: Njihov konačni cilj je isti. Ono što jogi ostvaruje pomoću odricanja (tyaga), obični čovek to ostvaruje putem iskustva (bhoga). Put bhoge je nesvestan i prema tome ponavljajući i produžen, dok je put joge promišljen i intenzivan i, prema tome, može biti brži.

M: Možda se periodi joge i bhoge naizmenično smenjuju, prvo bhogi, zatim jogi, onda ponovo

bhogi, onda ponovo jogi.

P: Šta tu može biti svrha?

M: Slabe želje mogu da se odbace pomoću ispitivanja i meditacije, ali jake želje, duboko ukorenjene moraju biti ispunjene i njihovi plodovi, slatki ili gorki, iskušani.

P: Zašto bi mi onda hvalili jogije a nipodaštavali bhogije? Svi su jogiji na neki način.

 

M: Na ljudskoj skali vrednosti promišljen napor se smatra dostojnim hvale. U stvarnosti oba i jogi i bhogi slede svoju sopstvenu prirodu saglasno prilikama i mogućnostima. Jogijski život je rukovođen jednom željom - naći Istinu; bhogi služi mnogo gospodara. Ali bhogi postaje jogi, a jogi može da se ponovo vrati na put bhoge. Konačni rezultat je isti.

P: Buda je rekao da je strahovito važno čuti da postoji prosvetljenje, potpuni preobražaj u svesnosti. Dobra vest se može uporediti sa iskrom u brodskom tovaru pamuka; polako ali nemilosrdno ceo tovar ona će pretvoriti u pepeo. Slično će i dobra vest o prosvetljenju, ranije    ili kasnije, doneti preobražaj.

M: Da, prvo slušanje (shravana), zatim pamćenje (smarana), razmišljanje (manana) i tako dalje. Mi smo na poznatom terenu. Čovek koji je čuo vest postaje jogi, dok ostali nastavljaju u njihovoj bhogi.

P: Ali vi se slažete da živeći život - jednostavno živeći ljudski život u svetu, budući rođen da umre i umirući da bude rođen - napredan (duhovan) čovek sa svojom čistom zapreminom (masom) nađe svoj put upravo kao što reka nađe svoj put do mora sa čistom masom vode koju skupi.

M: Pre nego što je postojao svet bila je svest. U svesnosti on je došao u postojanje, u svesnosti je trajao, i u čistoj svesti će nestati. U temelju svega je osećaj "JA JESAM". Stanje uma: "postoji svet" je drugorazredno, jer da bih bio, ne trebam svet, svet treba mene.

P: Želja za životom je izvanredna stvar.

M: Ipak, veća je sloboda od zalaganja za životom.

P: Sloboda od kamena?

M: Da, sloboda od kamena, i mnogo više pored toga. Sloboda neograničena i svesna.

P: Da li je ličnost potrebna za sakupljanje iskustava?

M: U stanju u kakvom ste vi sad, ličnost je samo prepreka (smetnja). Poistovećivanje sa telom može biti dobro za dete, ali istinsko odrastanje (napredovanje) zavisi od sklanjanja tela s puta. Normalno, već u ranom periodu života treba prerasti želje zasnovane na telesnom. Čak i bhogi, koji ne odbacuje uživanja, ne bi trebalo da teži za onim željama, koje je već iskusio. Navika, želja za ponavljanjem, frustrira oboje i jogija i bhogija.

P: Zašto vi smatrate da persona (vyakti) nije od važnosti i ne vrednujete je? Ličnost je primarni faktor naše egzistencije. Ona zauzima celokupnu predstavu (život u svetu).

M: Sve dok vi ne vidite da je to samo  navika, sagrađena na sećanju, podstaknuta željom, vi ćete misliti o sebi kao ličnosti - koja živi, oseća, misli, deluje, odmara se,  uživa  ili  pati. Postavite sebi pitanje: "da li je to tako?", "ko sam ja?", "šta je iza i iznad svega ovoga?" I uskoro ćete uvideti vašu pogrešku. A u samoj prirodi pogreške (iluzije) jeste da prestaje da bude (iluzija) kada se uoči.

P: Jogu življenja, samog života, možemo nazvati Prirodna Joga (nisarga yoga). To  me  podseća na Svevišnju Jogu (Adhi Yoga), koja se spominje u Rig-Vedi, i koja je opisana kao venčanje života sa umom.

M:    Život  koji se živi misaono  (osmišljeno), u punoj svesnosti, je sama po sebi Nisarga Yoga

(Prirodna Joga).

P: Šta znači venčanje života i uma?

M: Živeti u spontanoj svesnosti, svesnosti spontanog življenja, potpuno zainteresovan za svoj život - sve ovo je uključeno.

P: Sharada Devi, supruga Sri Ramakrišne Paramahamse, imala je običaj da ukori svoje učenike zbog suviše velikog napora. Ona ih je uporedila sa mangoima na drvetu, koji su otkinuti pre nego što su sazreli. "Zašto žuriti?", ona je obično govorila. "Sačekajte dok potpuno ne sazrite, razmekšani i slatki."

M: Koliko je ona bila u pravu! Ima ih tako mnogo koji smatraju zoru za podne, trenutno iskustvo  za  potpuno  ostvarenje  i  uništavaju  čak  i  ono  malo  što  su  ostvarili   neumerenim

 

ponosom. Poniznost i smirenost su bitni za tragaoca (sadhaku), koji je napredan. Jedino potpuno sazreo gnani (mudrac) može dopustiti sebi potpunu spontanost.

P: Postoje izgleda škole joge gde je student posle prosvetljenja obavezan da bude u tišini od 7, ili 12, ili 15, ili čak 25 godina! Čak je Bhagavan Šri Ramana Maharši nametnuo sam sebi 20 godina ćutanja pre nego što je počeo da podučava.

M: Da, unutarnji plod mora da sazri. Dok se to ne desi, disciplina (sadhana) življenja u svesnosti, mora da se nastavi. Postepeno praksa (sadhana) postaje sve više i više suptilna, dok ne postane potpuno čista.

P: Krišnamurti takođe govori o življenju u svesnosti.

M: On je uvek ciljao direktno u "bitno" ("osnovno") - "konačno". Da, konačno sve se joge završavaju u vašoj Adhi jogi (Svevišnjoj jogi), venčanju svesti (neveste) - sa životom (mladoženjom). Svesnost i biće (sat-chit) se susreću u blaženstvu (ananda). Da bi se blaženstvo rodilo mora postojati spajanje, kontakt, potvrđivanje jedinstva u dualnosti.

P: Budha je takođe rekao da je za postizanje nirvane neophodno postojanje živih bića. Svesnosti je neophodan život da bi rasla.

M: Svet sam po sebi je kontakt (dodir) - ukupnost svih kontakata aktuelizuje se u svesnosti. Duh dodiruje materiju, a svesnost sledi rezultate. Takva svesnost, kada se uprlja sećanjem i očekivanjem postaje prepreka. Čisto iskustvo ne vezuje; očekivanje zarobljeno između želje i straha je nečisto (grešno) i stvara karmu (sudbinu).

P: Može li postojati sreća u jedinstvu? Ne zahteva li svaka sreća obavezno kontakt, prema tome dualitet?

M: Nema ništa loše u dualnosti sve dok ona ne stvara sukob. Mnoštvo i različitost bez sukoba je radost. U čistoj svesnosti je svetost. Za oduševljenje potreban je kontakt. Iznad jedinstva postojanja je jedinstvo ljubavi. Ljubav je smisao i svrha dualnosti.

P: Ja sam usvojeno dete. Mog pravog oca nisam upoznao. Majka mi je umrla  kad sam se  rodio. Moj hranitelj (očuh), zamolio je svoju suprugu, koja nije imala dece, da me usvoje - sasvim slučajno. On je jednostavan čovek - poseduje tovarna kolica i vozi. Moja majka je domaćica. Sada imam 24 godine. Poslednjih dve i po godine sam putovao, neumorno,  tragajući. Želim da živim dobrim (poštenim) životom, svetim životom. Šta treba da radim?

M: Idite kući, preuzmite teret posla svog oca, pazite na svoje roditelje u njihovoj starosti. Oženite devojku koja vas čeka, budite lojalni, budite jednostavni, budite ponizni. Skrivajte  svoje vrline, živite smireno.

Pet čula i tri kvaliteta prirode (gune) su vaših osam stupnjeva joge. A "JA JESAM" je Veliki Podsetnik (mahamantra).

Možete iz njih naučiti sve što vam je potrebno da znate. Budite pažljivi, istražujte neprestano. To je sve.

P: Ako samo življenje života oslobađa, zašto svi nisu oslobođeni?

M: Svi će biti oslobođeni. Nije važno šta vi živite, već kako živite, to je važno. Ideja prosvetljenja je od vrlo velike važnosti. Samo saznanje da postoji takva mogućnost, menja potpuno ljudsku perspektivu. To deluje kao zapaljiva šibica u gomili suve strugotine. Svi veliki učitelji nisu radili ništa drugo. Mrvica (iskra) istine može da sagori planinu laži. Suprotno je takođe istina. Sunce istine ostaje sakriveno iza oblaka samopoistovećivanja sa  telom.

P: Ovo širenje dobre vesti prosvetljenja izgleda je vrlo važno.

M: Samo slušanje (saznanje) o njoj (toj vesti o prosvetljenju), je obećanje (nada) prosvetljenja. Samo susret sa guruom je osiguranje prosvetljenja. Savršenstvo je posvećenje života i stvaralački napor.

P: Da li ostvareni čovek ikada misli: "Ja sam ostvaren?" Nije li on iznenađen kad mu ljudi ukazuju veliku pažnju? Ne smatra li on sebe za obično (svakodnevno) ljudsko biće?

M: Niti obično, niti neobično. Samo biva svestan i nežan - intenzivno (duboko). On posmatra sebe  bez  povlađivanja  u  samoodređivanjima  i  samopoistovećivanjima.  On  ne  zna  sebe kao

 

mesto odvojeno od sveta. On je svet. On je potpuno oslobođen sebe, kao čovek koji je veoma bogat, ali neprestano poklanja svoje bogatstvo. On nije bogat jer nema ništa; on nije siromašan jer daje izobilno. On je upravo bez svojine. Slično, ostvareni čovek je bez ega; on je izgubio sposobnost da se identifikuje sa bilo čim. On je bez odredišta, bez mesta boravišta, iznad prostora i vremena, iznad sveta. On je iznad misli i reči.

P: Dobro, to je duboka tajna za mene. Ja sam običan čovek.

M: Vi ste onaj koji je dubok, kompleksan, tajanstven, težak za razumevanje. Ja sam jednostavnost sama, u poređenju sa vama. Ja sam ono što jeste - bez ikakvog razlikovanja (posebnosti) biti to unutra ili spolja, bilo moje ili vaše, dobro ili loše. Ono što je svet, ja jesam, ono što sam ja, svet jeste.

P: Kako se to desilo da svaki čovek stvara svoj sopstveni svet?

M: Kad većina ljudi spava, svako sanja svoj sopstveni san. Jedino se onda pojavljuje pitanje o mnogim različitim snovima (u budnom stanju) kad se oni svi vide kao snovi, kao nešto zamišljeno.

P: Čak i snovi imaju temelj (osnovu).

M: U sećanju. Čak i onda, ono što je zapamćeno, je samo drugi san. Sećanje neistine (lažnog) može biti jedino izvor neistini. Nema ništa loše u sećanju kao takvom. Ono što je neistinito je njegov sadržaj. Zapamtite činjenice, zaboravite mišljenja.

P: Šta je činjenica?

M: Ono što je opaženo pri čistoj svesnosti, nedodirnuto željom i strahom je činjenica.