68. LAŽNE IDEJE SU "JA" I "MOJE"

 

Pitalac: Ja sam jako vezan za moju porodicu i vlasništvo. Kako mogu da pobedim ovu vezanost?

Maharadž: Ova vezanost je rođena zajedno sa osećajem "ja" i "moje". Pronađite istinski smisao ovih reči i bićete oslobođeni ropstva. Vi imate um koji je raspršen u vremenu. Vama se dešavaju stvari jedna za drugom i sećanja ostaju. Nema ništa loše u tome. Problem  se  pojavljuje samo kad sećanja prošlih bolova i zadovoljstava - koji su bitni za sav organski život - ostanu kao refleks, odraz, preovlađujuće ponašanje. Ovaj refleks, odgovor, uzima oblik "ja' i koristi telo i um za svoje svrhe, koje su stalno u potrazi za zadovoljstvom ili bekstvom od bola. Kada spoznate "ja" onakvo kakvo jeste, teret želja i strahova, i osećaj "moje" kao prisvajanje svih stvari i ljudsku potrebu za svrhom izbegavanja bola i sigurnosnog zadovljstva, vi ćete  videti da su "ja" i "moje" lažne ideje, koje nemaju temelj u realnosti. Stvorene od uma ove se upravljaju svom stvaraocu sve dok ih on smatra istinitim; kada budu analizirane, one se rastapaju. Nemajući svoju sopstvenu egzistenciju, u njima samima, "ja" i "moje" traže podršku i nalaze je u telu. Telo postaje njihova tačka obraćanja, svedočenja. Kada vi govorite o "mom" suprugu i "mom" detetu, vi mislite o telu supruga i o telu deteta. Odbacite ideju da ste telo i suočite se sa pitanjem: ’Ko sam ja?’ Odmah će proces da se stavi u kretanje koje će nazad vratiti realnost, ili tačnije, odvešće um ka realnosti, istini. Jedino ne smete biti uplašeni.

P: Od čega da budem uplašen?

M: Da bi ostvarili realnost, ideje "ja" i "moje" moraju se napustiti. Onda će se vaše prirodno stanje opet pojaviti, u kome vi niti ste telo, niti um, niti "ja" ili "moje", već potpuno u  drugačijem stanju. To je čista duhovna svesnost postojanja, bez postojanja ’ovog’ ili ’onog’, bez bilo kakve identifikacije sebe, poistovećivanja sa bilo čim posebno, ili uopšte. U toj čistoj svetlosti nema ničega, čak nema ni ideje o ničemu. Postoji samo svetlost.

P: Postoje ljudi koje volim. Moram li ih se odreći, osloboditi?

M: Vi se samo oslobodite vaše vezanosti za njih. Ostalo zavisi od njih. Oni mogu izgubiti interesovanje za vas, ili ne moraju.

P: Kako oni to mogu? Nisu li oni moji sopstveni?

M: Oni su vaša tela, ne vaši sopstveni. Ili, tačnije, ne postoji niko ko nije vaš sopstveni.

P: A šta je sa mojim vlasništvom, sa mojim posedima?

 

M: Kada "moje" više ne postoji, gde je vaše vlasništvo?

P: Molim vas, recite mi, moram li ja izgubiti sve sa gubljenjem "ja"?

M: Možete, ili ne morate! Sve će to vama biti jednako. Vaš gubitak biće nečiji dobitak. Vi nećete brinuti.

P: Ako mi je svejedno, izgubiću sve!!

M: Jednom kada nemate ništa, nećete imati problema.

P: Ja sam oslobođen problema preživljavanja.

M: To je telesni problem i on će biti rešen sa hranjenjem, pijenjem i spavanjem. Ima dovoljno za sve, samo ako se sve deli.

P: Naše društvo je zasnovano na grabeži, a ne na deljenju.

M: Sa deljenjem vi ćete to promeniti.

P: Ja se ne osećam kao darodavac. U svakom slučaju ja sam opterećen s mojim posedovanjima i za to plaćam porez.

M: To nije isto kao dobrovoljno davanje. Društvo se neće promeniti prisilom. To zahteva promenu srca. Shvatite da ništa nije vaše sopstveno, da sve pripada svemu. Jedino će se onda društvo promeniti.

P: Razumevanje jednog čoveka neće dovesti svet daleko.

M: Svet u kome vi živite biće duboko dirnut, to će biti zdrav i srećan svet koji će zračiti i komunicirati, rasti i širiti se, rasprostirati se. Moć istinskog srca je ogromna.

P: Molim vas recite nam više o tome.

M: Pričanje nije moj hobi. Ponekad ja govorim, ponekad ne. Moje pričanje, ili ne pričanje, je  deo date situacije i ne zavise od mene. Kada postoji situacija u kojoj moram da govorim, ja čujem sebe da govorim. U nekoj drugoj situaciji ja ne moram čuti sebe da govorim. To je meni sasvim svejedno. Da li ja govorim ili ne govorim, svetlost i ljubav postojanja onoga što sam ja nisu dirnuti, niti su oni pod mojom kontrolom. Oni postoje i ja znam da postoje, da  jesu.  Postoji radosna duhovna svesnost, ali ne postoji onaj ko je radostan. Naravno, postoji osećaj identiteta, ali to je identitet sećanja, kao identitet niza slika na večno prisutnom ekranu. Bez svetlosti ekrana ne bi bilo  slike. Spoznati sliku kao igru svetlosti na ekranu, daje oslobođenje  od ideje da je slika realna. Sve što treba da radite jeste da razumete da volite sebe, Sopstvo, i  da Sopstvo voli vas, i da je osećaj "ja jesam" veza između vas oboje, znak identiteta uprkos pojavnoj raznolikosti. Smatrajte "ja jesam" kao znak ljubavi između unutarnjeg i spoljašnjeg, realnog i pojavnog. Upravo, kao u snu sve je različito, osim osećaja "ja" koji vas ubeđuje da kažete "ja sam sanjao", tako deluje osećaj "ja jesam" omogućujući vam da kažete ponovo "ja sam moje realno Sopstvo". Ja ne radim ništa, niti je šta urađeno meni. Ja sam ono  što  sam i ništa me ne može dodirnuti, uticati na mene. Izgleda da sam ja zavisan od svega, ali u suštini  sve zavisi od mene.