12.  KO SAM JA?

 

Pitalac: Savetovani smo da obožavamo istinu oličenu kao Bog, ili kao Savršenog Čoveka. Rečeno nam je da ne pokušavamo da obožavamo Apsolutno (Bezgranično), jer je to mnogo teže za moždano usmerenu svesnost.

Maharadž: Istina je jednostavna i otvorena za sve. Zašto vi komplikujete? Istina je voljenje i voljeni. Ona uključuje sve, prihvata sve, pročišćava sve. Neistina je ta koja je teška i izvor nevolje. Ona uvek želi, očekuje, zahteva. Budući lažna, ona je prazna, uvek u potrazi za potvrđivanjem i poverenjem. Ona je uplašena i izbegava istraživanje. Ona se poistovećuje sa nekom potporom, međutim, uvek slabom i trenutnom. Što god da dobije, ona gubi i traži još.

Prema tome, ne stvarajte sukob u svesti! Ništa nije tako kako vidite, osećate ili mislite. Čak i greh i vrlina, zasluga i kazna nisu ono što mi smatramo. Obično su dobro i loše stvar konvencije (dogovora) i običaja, a odobravani su ili izbegavani zavisno od upotrebe reči.

P: Ne postoje li dobre i loše želje, više (uzvišene) i niže (grešne) želje?

M: Sve želje su loše, ali su neke gore od drugih. Sledeći bilo koju želju, dovešće vas uvek do nevolje.

P: Čak i želje da se bude slobodan od želja?

M: Zašto želja uopšte? Želeći stanje slobode od želja neće vas dovesti do slobode. Ništa vas ne može osloboditi, jer ste već slobodni. Pogledajte sebe sa beželjnom jasnoćom, to je sve.

P: Potrebno je vreme da spoznamo sebe.

M: Kako vam vreme može pomoći? Vreme je niz trenutaka; svaki trenutak se pojavljuje iz ničega i iščezava u ničemu, nikad se ne pojavljujući ponovo. Kako možete graditi na nečemu tako prolaznom?

P: Šta je trajno?

M: Tražite u sebi trajno. Zaronite duboko unutra i nađite šta je istinito u vama.

P: Kako da tragam za sobom?

M: Što god da se desi dešava se vama. Ono što radite, radi Tvorac u vama. Nađite subjekat (uzrok), svega onog što ste kao persona (ličnost).

P: Šta drugo mogu biti?

M: Pronađite. Čak i ako vam ja kažem da ste svedok, tihi posmatrač, to vam neće ništa značiti dok vi ne nađete put do vašeg sopstvenog bića.

P: Moje pitanje je: kako naći put do svog sopstvenog bića?

M: Napustite sva pitanja sem jednog: "Ko sam ja?" Naposletku, jedina činjenica u koju ste sigurni je da vi jeste (postojite). Pouzdano je da "ja jesam". "Ja sam ovo" - nije. Težite (trudite se) da saznate da ste vi u realnosti (svakog trena kakav jeste).

P: I ne radim ništa drugo već 60 godina!

M: Šta ima loše u nastojanju? Zašto očekivati rezultate? Trud sam po sebi je vaša istinska priroda.

P: Traganje je bolno.

M: Vi ga činite takvim očekujući rezultate. Tragajte bez očekivanja, borite se bez pohlepe.

P: Zašto me je Bog stvorio ovakvim kakav sam?

M: O kom Bogu vi govorite? Šta je Bog? Zar nije on sama svetlost pomoću koje vi postavljate pitanje? "Ja jesam" samo po sebi je Bog! Traganje samo po sebi je Bog! U traganju vi otkrivate da niste ni telo niti um, a ljubav Sopstva u vama je za Sopstvo u svemu. Dvoje je  jedno. Svesnost u vama i svesnost u meni, prividno dve, istinito jedna, teže jedinstvu, a to je  ljubav.

P: Kako da nađem tu ljubav?

 

M: Šta vi volite sada? "Ja jesam". Predajte vaše srce i um tome, ne mislite ništa drugo. Ta predaja, kad je laka i prirodna, najviše je stanje. U njemu ljubav sama je i ljubavnik i  voljeno.

P: Svako voli da živi, da postoji. Nije li to samoljublje?

M: Sve želje imaju svoj izvor u Sopstvu. To je sve stvar izbora ispravne  želje.

P: Ono što je dobro ili loše varira sa navikom i običajem. Standardi se menjaju sa društvima.  M: Odbacite sve tradicionalne standarde. Ostavite ih licemerima. Jedino ono što vas oslobađa od želja, straha i pogrešnih ideja je dobro. Sve dotle dok vi brinete o grehu i vrlini nećete imati mira.

P: Ja se slažem da su greh i vrline društvene norme. Ali moraju postojati takođe duhovni gresi i vrline. Mislim pod duhovnim apsolutno. Postoji li takva stvar kao apsolutni greh ili apsolutna vrlina?

M: Greh i vrlina se odnose samo na ličnost (osobu). Bez grešne i čedne osobe (ličnosti) šta (gde) je greh ili vrlina?

Na nivou apsolutnog nema individualnih osoba; okean čiste duhovne svesnosti niti je grešan niti bezgrešan. Greh i vrlina su, sigurno, relativni.

P: Mogu li izaći na kraj sa takvim nepotrebnim stavovima?

M: Ne, sve dotle dok mislite o sebi da ste osoba (ličnost, ego).

P: Kako ću znati da sam iznad greha i vrline?

M: Kad postanete slobodni od svih želja i strahova, i od same ideje da ste osoba. Hraniti ideje: "Ja sam grešnik", "ja nisam grešnik" je greh! Poistovećivati se sa partikularnim (posebnim, ličnim) je sav greh koji postoji. Bezlično (sveopšte) je istinito, lično se pojavljuje i iščezava.

"Ja jesam" je sveopšte Biće.

"Ja sam ovo" je persona (ličnost).

Ličnost je relativna (prolazna), a čisto Biće - temeljna (osnovna).

P: Svakako da čisto Biće nije nesvesno, niti je lišeno raspoznavanja. Kako mogu da budem iznad greha i vrline? Samo nam recite, molim vas, ima li to smisla ili ne?

M: Sva ova pitanja nisu iz vašeg verovanja o sebi da ste persona. Idite iznad ličnog i  vidite.

P: Šta vi stvarno mislite kad mi kažete da prestanem da budem osoba?

M: Ja vam ne kažem da prestanete da budete - ono što ne možete (da prestanete da postojite). Ja vam samo kažem da prestanete da zamišljate da ste bili rođeni, da imate roditelje, da imate telo, da ćete umreti i tako dalje. Samo pokušajte, učinite pokušaj (za početak) - to nije tako teško kako mislite.

P: Misliti o sebi kao o personi je greh prema sveobuhvatnom.

M: Opet lični način gledanja! Zašto insistirate na blaćenju sveopšteg (bezličnog) sa vašim idejama o grehu i vrlini? To se jednostavno ne može dovesti u vezu. Sveopšte (bezlično) ne može biti opisano u izrazima dobro i loše.

Ono je Biće (stvarnost) - Mudrost - Ljubav - sve apsolutno (bezgranično). Gde postoji područje greha ovde?

P: Vi govorite o božanskoj (duhovnoj) vrlini.

M: Istinska vrlina je duhovna (božanska) priroda (svarupa). Ono što ste vi uistinu (realno) je vaša vrlina. Ali suprotnost grehu, što vi nazivate vrlinom, je samo pokornost rođena iz straha.  P: Onda zašto sav napor da se bude dobar?

M: On vas drži u pokretu. Vi idete i idete dok ne pronađete Boga. Onda vas Bog uzima u  Sebe - i stvara vas onakvim kakav je On.

P: Ista akcija se smatra prirodnom s jedne tačke gledišta, a greh s druge. Šta je čini grešnom?

M: Šta god vi radite protiv vašeg višeg znanja je greh.

P: Znanje je zasnovano na sećanju.

 

M: Sećanje na svoje Sopstvo je vrlina, zaboravljanje je greh. To se sve opet svodi na mentalnu ili psihološku vezu između duha i materije. Mi možemo zvati to psihičkom vezom (antahkarana).

Kada je psiha gruba, nerazvijena, skoro primitivna, ona je subjekat (činilac) materijalnih (prostih) iluzija. Kako onda napreduje (narasta) u širini i senzibilitetu (osetljivosti), ona postaje savršena veza između čiste materije i čistog duha i daje smisao materiji i izražavanje (ispoljavanje) duhu.

Postoji materijalni svet (mahadakaš) i duhovni (paramakaš). Između  leži  univerzalni um (chidakaš), koji je takođe univerzalno srce (premakaš). To je mudra ljubav koja dvoje čini jednim.

P: Neki ljudi su glupi, a neki inteligentni. Razlika je u njihovoj psihi. Oni koji su zreli imaju više iskustva sa sobom. Upravo kao dete kad raste jedući i pijući, spavajući i igrajući se, tako je čovekova psiha razvijena sa svim što čovek misli, oseća i čini, sve dok nije dovoljno savršena  da služi kao most između duha i tela. Kako most obezbeđuje prelaz između obala, tako i psiha spaja u jedno izvor i njegovo ispoljavanje.

M: Zovite to ljubav. Most je ljubav.

P: Konačno sve je iskustvo. Štogod da mislimo, osećamo, činimo, je iskustvo. Iza toga je iskušenik. Tako da sve što znamo sadrže ovo dvoje, iskušenik i iskustvo. Ali dva su uistinu jedno - sam iskušenik je iskustvo. Ipak, iskušenik smatra da je iskustvo spolja. A na isti način Duh i telo su jedno; a samo izgledaju kao dvoje.

M: Za Duh nema drugoga.

P: Kome se onda drugo pojavljuje? Izgleda mi da je dualnost iluzija proizvedena nesavršenošću psihe. Kada je psiha savršena, dualnost se više ne  vidi.

M: Vi ste to rekli.

P: Ipak ću vam ponoviti moje jednostavno pitanje: ko je stvorio razliku između greha i vrline?

M: Onaj koji ima telo, greši sa telom; onaj koji ima um, greši umom.

P: Sigurno, samo posedovanje tela i uma ne prisiljava na greh. Mora postojati i treći faktor u osnovi ovoga. Ja se vraćam neprestano na ovo pitanje greha i vrline, jer  u današnje vreme  mladi ljudi drže se devize da nema takve stvari kao što je greh,  da ne treba biti gadljiv i da  treba slediti rado trenutne želje. Oni ne prihvataju ni tradiciju, ni autoritet i mogu biti pod uticajem jedino solidne i poštene ideje.

Ako se oni uzdržavaju od izvesnih dela, to je više zbog straha od policije nego zbog ubeđenja ili osude. Nedvosmisleno postoji nešto u čemu se oni izjašnjavaju, jer možemo videti kako se naše vrednosti menjaju od mesta do mesta i s vremena na vreme. Na primer - ubijanje   u ratu je danas velika vrlina, a može biti smatrano kao užasan zločin u narednom stoleću.

M: Čovek koji se kreće zajedno sa Zemljom će sigurno doživeti dan i noć. Onaj koji ostaje sa Suncem neće znati za mrak. Moj svet nije vaš. Kako ja vidim to, vi ste svi glumci na pozornici. Nema stvarnosti u vašem pojavljivanju i odlasku. A i vaši problemi su tako neistiniti!

P: Mi možemo biti uspavani šetači, ili subjekti noćnih mora (košmara). Postoji li nešto što vi možete učiniti?

M: Ja već radim. Ja sam ušao u stanje vašeg sna i kažem vam: "Prestanite da povređujete sebe  i druge, prestanite da patite, probudite se!"

P: Zašto se mi ovde ne budimo?

M: Hoćete, ja neću biti prepreka. To može da traje neko vreme. Kada počnete da istražujete vaš san, probuđenje će doći, ne tako daleko.