KINESKI SEKSUALNI KUNG-FU:

Hoce Ii biti delotvoran na zapadu?

 

Dr. Ginter Vajl

 

,                Americka         odusevljenost seksom u     sarndcsctim  godinama  ovog \eka mozc se Protumačiti jcdmo sa zbrkorn nđemh stavova prcma torn pitanju. Potrcna nam .JC naslada scksa, ali nc rnoiemo sc odluciti sta da cinirno sa cmc10anln?.slozcnosu i bo!(?m koji scks cesto prate. Svi bar ponckad osearno knv cu, sukohl.Jcnost ill ot udenost uzrokovan u scksualnim veza­ ma 1vezanosurna. Odaklc scks crpi toliku siln u moc da utice na nase zivote?

Van svake surnnje, postoji dejstvo bioloskog impcrativa - potreba vrs.t_c da se razrnnofava. Ma njc jasa n, no podjcd nako mocan, je nacin na kOJ I su sesualna oseeanja u_1kana u_sl_ozcnu mrcfo nase k ulture. Na kraju, kult u roloske scksualne nav1kc poem.J u da nesvcsno uticu na nas. Vecina nas nosi vec toliko dugo na svojirn lcdima suvisan tcret seksualnih norrni ovog veka, da jc prosto zaboravila koli ko jc taj terct zapravo tcfak.

Kulurolosko naslcc j dco-hriscanske c1ike prcdstavljalo jc osovi­ n u oko.ko]<  u se oret.h        1 scksulni eksperirnenti sczdesctih godina. N urot1cm 1 1sp_ra:.n nacm z1vota kc>Jcg je prcthodnirn gcneracija ma ova c t1ka nlagala b10 J  Jedan o gla_vnih uzroka seksualnc revolucijc sezdcsc­ th godma. Otudcm seksualmm hccrncrjcm i ocigledno destru k tivnim efek­ tu  eksale rercsij'. lj:1d su poceli  tragati za novirn  i  iskrenijim nacm1ma .1zrazavanp svo.11h zc!J a. Tokom poslcdnjih dvadcset godina vidi­ o kako JC scksalna rvolucija obrnula pu n krug. Ono sto jc prethod no b!lo prokaano 1 zara n1eno, danas jc postalo uobicajcno i banalno. Neki se potraz1 za resen,1em ovc iskonskc <lileme okrecu staroj moralnosti. Neki

traze zaklon u apstinenciji. A ncki od nas jos uvck tragaju ...

. I?al oscfoa poslcdica seksualne revolucije sczdesetih godi na, ukluc.1_u6 1 ra:ne pokrete oslobodenja koje su je pratile, danas bivaju prc1spJt1v nc u JC siroko rasprost ranjcnog sukoba i nezadovoljstva iz­ med u rnuska raca 1 zena. Nova potraga za "novim granicama" scksualnosti u ?sa deseti.godina n:a:ira?ena ko trcnd_ oji pocinje da se pojavljuje U.Javmrn rned1pma, u sust11prcdsta !Ja rea kCIJ u na neuspele ishode ekspe­ nrnenat nove moralnost1, 1zvodemh tokorn poslcd njih dvadeset godina. Smatrah srno <la znarno sta hocerno, ali kad srno to dobili, uvideli smo da nesto opet nedostaje. Individualno i na nivou kullu rc, ponovo ispitujemo

 

znacenje nasc scksualnosti i dublju svrhu nasih ljubavnih odnosa.

Puno novih ideja dolazi iz novodobskog (New Age) pokrcta svesno­ sti, koji se bavi ovom potrebom. Poglcdajte, na primer, pojam "stroge monogamijc" koji naglasava izazov i uzbu<lljivost svesnih, dugot rajnih odnosa koji prevazilaze romanticni cgoizam. Siroko publikovano ozivlja­ vanje popularne zainteresovanosti za indijsku i tibetansku apstinenciju. Seksualna paradigma na novo sc mcnja, u okviru skakutanja amcrickc moralnosti iz krajnosti u krajnost. Dok sc ova igra nastavlja, jos duhlje nas ibunjujc Moralna vecina (americki pokrct za cvrscu moralnu kontrolu javnosti: prim. prev.), koja nastoji da ohnovi stare reprcsije  i neuroticne spojeve, upravo one koji su nas i naveli da trazimo spas. Mnogi od nas upiru se da shvate znacenjc sukoha  izmcdu nove i stare scksualne moralnosti. Mozemo Iiizheci sada vec dobro na m poznate lose strane obeju scksualnih moralnosti, one represivne kao i one "oslobodenjc'"!Kome da seokrenemo za putokaze u potrazi za svojim istinski individ ualnim odgovorirna?

Na:lalost, nasi pogledi na ljudsku seksualnost neprekidno su obliko­ va ni pomodarstvom i trendovirna u na uci i kult u ri. Ovi trendovi - od d r. Spoka do straha od herpcsa ut ieu na nas u istoj meri koliko i stvarni biohemijski proccsi u nascrn tclu i u rnu. Cesto viSc "znarno" o tome ko srno i sta srno iz onoga sto procitamo, iii vidirno na tclcviziji, ncgo iz duboko prozivljenih iskustava sebc samih. Ocigledno jc <la nam ncdosta jc jasan i nepristrasan uvid u nasu drustvcnu uslovljcnost. Nase znanjc o nama sarnirna obicno je izvuceno iz svcta dohro poznatih strucnjaka, knjiga, filmova, tclcvizije, casopisa, radijc ncgo iz strpljivog razumcva nja useca nja iz najveCih dubina nase utrobc inasc in tuicije.

Moc ovih kulturoloskih uticaja shvatljiva je ako se pazljivo okrene­

mo cirkula rnirn i cesto protivrccnirn na ucnim i psiholoskirn teorija ma 0 seksualnosti na kojc nailazirno u medijima. Lako mo:lcrno zakljuciti da su dosledna, proverena ipra ktiena uputstva jako retka imcdusobno udaljcna. Ovaj zakljuca k vazi i za vcCin u nasih slo7.enih drustvenih i rncdusobnih problema ali posebno jc izra:l.cn u scksualnom dorncn u. Cinjcnica jc da o fu nkciji seksa z.aista nc znarno bas dosta iz nasih na ucnih i popula rnih rnedija, osirn oCiglednih argurnenata o reproduktivnosti i "principu zado­ voljstva", koji su uticali na svc nase rnislioce, od Frojda pa sve do skorih

sociohiologa.

Nazalost, nasi 1.ivoti pod rnocnirn su uticajem ovog gubit ka licnog

seksualnog samoznanja. Kao drustvo, odabrali srno da prcvidirno ono sto su vclike duhovne tradicijc nckada razu mele o seksualnoj encrgiji i njenoj

 

 ulozi u lil'nom prcobrafaju i du hovnoj cvnluciji. I ono zna nje koje smo nekada imali, rasparl'ano je i iskrivljeno od strane ustanovljenih judco­ riscnkih religija i naterano da sluzi nizim boianstvima druMvcne, poli­ lll'ke 1_hnc konto_Ic.   -asa z adnjacka institucionalna religiozna t radicija u sustin1 JC potcm1la 1 1zob!JC!Ia seksualni instinkt, stvarajuci tako razno­ vrsne lil'ne idrustvene patologijc. Cincti to, ona jc takodc Itsila seksualnost njenih duhovnih osnova.       ·

U ovom smislu, zapadna psihoanaliza pravilno jc uol'ila u logu poti­ snutc sek<tualnosti u individualnoj ncurozi. Ma koja ogranicenja pripisali psihoanalitickom poglcdu kao cclovitom prikazu Ijudskog potcncijala, za ovaj uvid Frojdu moiemo odati prizanje. Vilhclm Rajh i Ka rlJ ung prilicno dobro su razumeli cnormnu moc oslobodene scksualne energijc i njenu povczanost sa visim svcmirom duhovnog  znacenja. J ung je sa pravom protestovao protiv Frojdovog naglasavauja bolesti, kao modcla zd ravlja, kao i protiv njegovog uskog shvatanja opsega i svrhe nesvcsnog. Umesto toga, on je ispravno naglasavao stvaralal'ku i transcedentaln u funkciju seksualne energije u duhovno uskladenoj razvijajueoj individui.

Svi ovi psiholozi injihova nasleda, med utim, na ovaj iii onaj nacin promasili su sust inu. Tacno je da seksualni instinkt mofo i da oslobodi, i da zarobi, ali da bi bio istinski oslobadajuci, seksualni instinkt mora biti sprovoden u pravcu jedne drugaCije svrhe. Tek u spoju sa tefojom ka duhovnom preobrazaju seks moZe bi ti istinski oslobodajuci.

Ustcd ovog nedostatka poznava nja vclikih duhovnih t radicija, Frojd je bio potpuno va n mogucnosti da ovo uoci. Vilhclm Rajh, cije je dclo tako snazno uticalo na usredsrcdenc terapije Pokreta ljudskog potencijala  (Hu­ man Potential Movement), imao je dovoljno odva:lnosti da Frojdove uvide dovede do njihovog Iogil'nog za kljucka. Rajh je jasno uocio da je krajnji ishod potiskiva nja individual ua ne-lagod nost (dis-ease) i politil'ki fasiza m. Medutim, u  silnoj na meri  da naglasi  rusilacke  efekte seksualnog potiskivanja,  on je  previdco  du hovno  preobrafojuce  funkcije seksualne energije. Karl Jung imao je upravo obrnut problem. On je jasno  naglasio duhovni i tra nscendentalni  pogled  na seksualni  instinkt, ali je  izostavio srediSnju ulogu fizickog tela u ovom razvoju. Usled ovog propusta, postalo je bezmalo nemoguce primeniti Jungove prorcdene intelektualne modele

na dnevne prohleme scksualnosti.      ·

Ta ko uzaludno pret rafojemo zapad nu psihologiju, tragajuci za praktil'nim disciplinama i nacelima pot rebnim za pomirenje konflikata sa kojima se suocavamo u pod rucju seksualnog. To je jedna  prosta i obiena

 

dilema. Medutim, kada pokusamo da uskladimo nase seksualne i ljubavne odnose sa nasim duhovnim ciljevima, bivamo osujeceni i razoca ra ni. I svaki put iznova, seksualna funkcija pokazuje se kao ometajuci uticaj, koji rada sukobe i razlaze u nasim Zivotima. Prema tome, ne bi trebalo posebno da nas iznenaduje da je apstinencija postala povoljan izbor mnogih, koji zele da slede duhovni put, a pritom da ostanu svetovni ljudi i zene.

Ove Cinjenice postaju jos ol'itije kada posmatramo ponasanje gurua, svamija i ostalih ucitelja u duhovnim krugovima "Novog doba". Brojni primeri naizgled cednih duhovnih ul'itelja, rodenih i vaspitanih u puritan­ skoj sredini orijentalnih kultura i najednom liseni nadzora u ameril'koj "novoj moralnosti", istovremeno su ituzni i smesni. Cesto slusamo o ovom guruu iii onom  majstoru koji je popustio iskusenju da stupi u seksualni odnos sa svojim sledbenikom. Skandali su danas postali gotovo svakodnev­ nica u asramu i u dodou. I bez ikakve cinil'nosti, uoeavamo da se seksualni instinkt neizostavno javlja na prilicno prozail'ne ipredvidljive nacine, bez obzira na to sta zvanil'na duhovna dogma foli propisati iiizabraniti. Ovo je na ovaj iiionaj nal'in, vazilo krozCitavu istoriju ustanovljenih judeohrgean­ skih crkvi, kao i za duhovnu scenu Novog doba, koja prihvata toliko mnogo iz budistickog i hindu nal'ina zivota. Po pilanju seksa, institucionalna religija, bila ona nova iii stara, nema puno toga da nam ponudi. Ako se okrenemo primeru ul'itelja tantre, jaz izmedu teorije ipraktil'nog znanja postaje jos uol'Ijiviji. Slufamo o krasnim i ekstatickim nagradama tantricki nadahnutog odnosa. Police za spirimalne knjige Novog doba preplavljene su naslovima, koji izra7..avaju zanima nje idivljenje ezotericnim seksualnim delatnostima.

Ali, u l'emu je prava svrha ezoteril'ne seksualnosti, igde se mogu naci prava znanja i praktil'na uputstva u ovim izdanjima? Na koji je nacin uistinu

ostvarivo primeniti ove rituale na nacin prihvatljiv u obicnom zivotu i odnosima? I koliko zaista razumemo od tih ezotericnih ul'enja kada su uklonjena iz §reg religijskog i ritualistil'kog konteksta hindu i budisticke tradicije?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebno je da precizno shvati­

moezoteril'nu seksualnost kao proul'avanje ikontrolisanjeseksualneener­ gije u nama, koje ima malo iiini malo veze sa spoljanjim ritualima kulture. Pored ovoga, potrebne su nam prakticne metode, koje zapadnjal'ki um moze shvatiti i primeniti na savremeni zivot.

Jedan naCin  da  se otkriju  ove metode jeste  da se u  kult urnim  i

religijskim tradicijama covecanstva utvrde sutinski aspekti seksualnosti,

 aspeti koji afirmis.ziv?t, te. se odredi koji su danas joS uvek funkcio­ nalm. oramo pazlJIVO 1zdvOJltI ono Sto nam je potrebno da nas vodi kroz porCJ seksualnog, pazeei da se ne utopimo u 7_.astarele nacine mmjenja I ZIVIJeOJa.

Tradicija!aoima, sre inese kltur, prura zanimljiv i praktican pogle na ovo pitanJe. Stan kmesk1 ma1ston primetili su da je seksualna funkCIJa usko pvean a telesnim i duSevnim zdravljem, ida predstavlja osnovu za uzga1 n1e v1 hovni sp_os?bnosti. Zastupali su stav da je uspefoo oeuvanJe enrg11e z1votne sde 1 DJCD postupni preobrafaj u jed nu vrstu duhovno mate_nplne ustance ujedno i urodeno pravo iodgovornost cx_>veeanstva.    a JC przn1avano u monastickoj sredini religioznog ta-

01za, oc.vanJe Iuzga1anJeseksualne energije bilo je u velikoj meri pitanje apstmenc1Je.

. Medut m, u svojoj mudrosti, taoisticka tradicija obezbedila je i drugi, pakt1n nacm: Put seksualnog kung fua" (ponekad nazvan i "semenski iii a}ea1kung fu"). Ova delatnost prikazivala je nacin na koji ofrnjeni monah 1h ob1can ovek moze uzgajati Tao ("Put") a da ostane u svetovnom zivotu.

:bg .SVOJC cu: e prkticne Orijetacije p pitanju zdravlja j zivljenja,

ta?1sticka .trad1c1Ja bav1 se seksualmm odnos1ma na jedan direktan i reali­ st1can nacm.

Taoisiki seualni kung fu bio je i ostao metoda za pospeSenje dugovecnosti 1zdravlJa, uskladivanje odnosa izmedu polova kao isredstvo za duhovni preobrafaj.            '

. o se izstave neka istorijska izoblicenja, u kojima je osnovna egahtan1nska pnroda ove discipline podrivana od stranecareva i plemstva u pravcu Jedne vrste .muke eploatacije fene, osnovna premisa metoda s!'8ualnog kung fua JC duhovm razvoj i harmonija muSkih izenskih ener­ g1Ja.

. Zapadna traiija navikla na je da razmatra mo polje seksologije u grameama naSe rel g10zne, _naucne 1 kulurne uslovljenosti, te je stoga za nas teSko a uhvat1mo sutmsko znacen1e metafore seksualnog kung fua. Imamo neJasno razumevanje neke vrste odnosa sa borilackim vetinama

ali i pored  toga zamisao seksualnog kung fua nam je  komicna, ako ne j

groteskna.

Bukvalno znaeenje izraza "kung-fu"je metod, delatnost ilidisciplina. ocept seksualn?g ku.ng fua podrazumeva odredeni metod iii prakticnu d1sc1phnu uprafoJava nJa seksa bez ejakulacije. Istovremeno  taoisticka tradicija priznaje izvestan oblik sukoba izmedu polova: oblik kji je obicno predstavljen kao zakonita suprotstavljenost i dinamicna medusobna igra sila jina i janga. Ova zakonita suprotstavljenost odigrava se na "bojnom polju" seksualnih odnosa i izrafona je kao razigra ni sukob izmedu seksual­ nih protivnika. Sukob u kome je, uzgred budi rcceno, muSkarac slabiji od svog "jakog neprijatelja", a kung fu kontrole ejakulacije razvijen je kao nacin nadoknadivanja ove neravnoteze seksualnih sila.

U zapadnom svetu, takode, imamo jednu srodnu predstavu o bitci izmedu polova. Ali suvge olako pocinjavamo veliku greSku pretpostavkom da ovaj izraz oznacava isto to i taoisticka metafora. Slicnost je ovde iskljucivo u najpovrSnijem znacenju sukoba. NaS zapadnjacki pojam bitke izmedu polova sadrzi morbidnost i frustraciju zabrinjavajuce ozbiljnih seksualnih drama koje vladaju tako velikim delom naih razmiljanja o odnosima. To nema puno veze sa razigranim i preobrafajnim aspektima seksa, kakve ih shvata taoisticka tradicija.

Tek kada pomerimo naSe miSljenje do nivoa "seksualne energije", biva nam omoguceno da uvidimo kako seksualna funkcija moze biti isprav­ no shvacena ipravilno uprcgnuta u sluzbu seksualnog sklada izdravlja. Prema taoistickom pogledu, mukarac je ustrojstveno podreden feni Sto se tice seksualnih kapaciteta.

Njegove energije lako se troe, i sa protokom godina njegov ener­

getski kapacitet zabrinjavajuce se osipa. Upravo je ovaj cinilac osnovni uzrok sukoba izmedu mukaraca i Zena. Isto tako, ovaj cinilac predstavlja osnovno zajed nicko pitanje u tolikim danafojim seksualnim savetovamti­ ma   iterapijama.

Iz naeg sadaSnjeg ugla, zamisao o seksualnom kung fuu izgleda neobicna, pa moZda cak i pomalo revolucionarna. Ali pri sve Sirim interak­ cijama zapad ne i istocne kulture i medicine i sa rezultirajucim promenama zapadne seksologije, nacela i metode semenskog iii jajcanog kung fua, mogle bi postupno biti prihvacene.

UzevSi u obzir cinjenicu da je zapadno seksoloko istrafivanje pri­ licno mlado, mogli bismo predvideti da ce zaci u neku vrstu nedoumice, slicnc onoj kod adolescenta koji istrafuje svoju seksualnost. Nasuprot tome, taoisticka tradicija stara je preko osam hiljada godina i dostigla je punu zrelost kako u teoriji, tako i u metodi. Obe tradicije, zapravo, bave se kontrolom istog mocnog impulsa. Pitanje hoce Iitaoisticki seksualni kung fu biti delotvora n u zapadnom drutvu delimicno ce biti odredeno uspclnocu njegovog prevoda u zapadnjacke oblike naucnog razumevanja  i psihologije. Njegovo prihvatanje moze podjednako ovisiti io spremnosti zapadnjaka da se prilagode mudrosti taoistickih majstora.

Stari taoisticki majstori uzivali bi u ovoj igri suprotstavljenih sila kao neizbeznom delovanju Taoa. Ovaj mladi taoisticki majstor pred uzeo je odva:Za.n ora trivanja tajne metodologije zapad u; na citaocu je da proven n1enu 1stm1tost.