4. KAKO JE DRUKPA KUNLEJ  PUTOVAO KROZ ISTOHCNI  CANG  RADI  DOBRA  SVIH BICA

 

Telo  Krajnje  Stvarnosti,  sveprozimajuci,  nepromenljivi

uzitak ;

obdaren  sa  Cetiri  Radosti,  njegov   Govor  je   mio  kao

Bramin,

i sa svescu obuhvatnom i dubokom Sto otkriva put ka

savrsenstvu :

mi  se  bacamo  pred  noge  Drukpe Kunleja,  Gospodara  Svih

Bića.

 

Potom je UCitelj Istine, Gospodair Bića, Kunga Legpa otisao  u  mesto  Rava  u  Istočnom  Cangu. Nastanio  se u kuCi tamosnje devojke Adzome, pevajuCi uz svoju lautu, pijuCi  čang,  igrajuci  i vodeCi ljubav  sa njom.

U to vreme pohlepni poglavar koji se zvao Poglavar Morang upravljao je tvrdavom toga mesta. Jednoga dana on je iz zamka video  lamu  i  upitao svog  potcinjenog  ko  je  to.  Oficir  mu  je  rekao.

»Ah, da!« uzviknuo  je  p0glavar.  ,,on  je  jedan od onih bednih Ralungpa, koji  mi  za proslu  godinu nisu platili danak u mesu. Za  njega  se priča  da  je sveti čovek,  a  on,  zapravo,  luta  Tibetom  zapadajuci iz  nevolje  u  nevolju.  Posalji  glasniika  da  mi  ga  dovede.«

Glasnik je doveo lamu u zamak. »Ti si ludak koga zovu  Drukpa  Kunlej,  zar  ne?«  prostrelio  ga je pogledom poglavar. »Taj narod Ralunga! Zaboravili ste da je svaki od vas ranije plaćao Jamdroku Nangkartceu po jednog jaka i devet ovaca godisnjeg poreza, i da ste isto tako morali da  dajete  vunu  i ovce Cecenu. Zar vam ja nisam smanjio porez? Umesto da mi budete  zahvalni, vi ubijate moje mosusne jelene u pustinjackom  sklonistu Galden i stetite narodu Galdena na mnoge nacine. Koliko sutra morate mi platiti stotinu trupova mesa kao danak.«

»Prema zbiru svojih vrlih ili rdavih dela bices placen od Jame, Gospodara Smrti. U svom jasnom ogledalu on vidi karmu svakog bica iz sest svetova«, kazao mu je lama. »Ipak, ako tvrdis da ti dugujemo meso, imaces ga sutra. Ostavi ujutru kapije zamka otvorene.«

Kada  je  otisao,  ljudli  SU  raspravljali  kako  ce  on izvrsiti  takav  zadatak.  ,,Sigurno  ce  ukrasti  zivotinie«,  zakljucili su.

,,Nije važno kako ce doci do njih samo da ja dobijem   ono   sto   mi   pripada<<,   rekao   je   poglavar.

,,Neka kapije  ujutru  budu  otvorene-''

Kada se sledeceg dana sunce ukazalo nad istocnim gorjem, velika graja i kletve začuli SU Se iz pravca Gjangce Doline. Ubrzo zatim pojavio se lama goneci pred sobom krdo od sto  deset  mosusnih  jelena iz Galdena.

»Eva  ti  tvog  dela  mesa«,  viknuo  je  poglavaru.

,.,Uzmi ga ako hoces. Ovo ti ne mogu  ponuditi su tra, ali danas, ako zeliS, mozes  dobiti i sve zivotinje Tibeta. Neces  li ove  jelene,  ja  cu  ih odmah  poslati u raj, jer je takvo naredenje Boga Smrti.-«

»Drukpo Kunleju, ti  ludace!  Ti  si  rodeni  davo ili emanacija Bude.  Terati  stado  mo5usnih  jelena pred sobom kao da su ovce to se granici sa cudom,« rekao je poglavar. »Ali meni nije dopusteno da ubiram danak u zivim zivotinjama. Meni SU potrebna njihova  mrtva tela. «

,,za to nema nikakve prepreke«, odvratio  je lama i poceo da sece jelenima glave. Kada je zavrsio sa time, zapoceo je da im dere kožu i baca krvave trupove na gomilu.

Poglavar  se  uplasio.  »Apau!  Apau!«,  vikao  je.

,,Ludi Drukpo Kunleju, ucinili smo veliki zlocin! Ubuduce ni ti ni tvoji potomci niste dužni da mi placate danak u  mesu.  To  meso  prodaj  na  trgu  da bi oslobodio duhove zivotinja iz njega. «

 ,,Juce si drugacije govorio i ja sam ti doterao zivotinje.  Ali posto  ih ne  zelis,  one  se mogu  vratiti u Galden.« Lama je pucnuo  prstima  i viknuo:  »Podite kuci !"  Trupovi  su  poustajali,  pronasli  svoje koze i svakl svoju glavu, pa  odjurili  natrag  u  Galden. Desilo se, medutim, da su neke manje zivotinje uzele  glave  velikih,  a  ovima  dopale  njihove  glave. I danas se u kraju oko  Galdena mogu videti cudne vrste  jelena  sa  neprikladnim  glavama.

Poglavar, njegovi cinovnici i sluge  bili  SU  obuzeti dubokom odanošću i suze su im  ovlazile  lica. Klekli su pred lamu i sklopili ruke za molitvu.  Poglavar  je  rekao :

.,Jedini zaklonu  bića, Kungo  Legpo!

Juzni  oblaci letnjeg podneva Sto visoko plove ne  znaju  za  izlazak  i zalazak  sunca ;

prodorni hladni vetar usred zime

ravnodušan   je   prema   cvecu  koje   je   posekao   grad ; vecni  mrak   naseg   neznanja   je   tako  bezmeran

cla nismo mogli videti da je Drukpa Kimlej Adept. Preklinjemo te, oprosti nam nase neznaje i

molimo  te, zatvori  za  nas  kapije

'i oblij  nas svojom  samiloscn!«

 I poglavar je čelom dotakao Naldjorpine noge. Kasinije, on je obrijao glavu, promenio ime i postao Bodisatva koji vodi domaci zivot.

Lama se vratio u Adzomiillu krcmu gde se toci čang. Devojke su tamo bile pune divljenja prema njemu. ,,Juce si ubio jelene i opet ih vratio u  zivot. To je u nama  pobudilo  veliku  veru  u  tebe«,  kazale su mu one. »Ti si sigurno bio Buda u svom predasnjem  zivotu. Moliimo te, reci nam nesto o tome.«

„U ogrlici mojih mnogih zivota

uzimao sam  oblicja  svakog  stvorenja.

Toga se nejasno  secam,

ali,  naslucujem,   zbivalo   se  nesto  slicno   ovome :

posto  sad  opstajem  o čangu,

mora da sam jednam  bio pcela;

posta sam i sad  ovako požudan,         

mora da sam jednom  bio petao;

posto sam i sad veama ljut,

mora da sam jednom  bio zmija;

posta  sam i sad  tako lenj,

mora da sam jednom  bio svinja;

pošto  sam i sad  ovako podmukao,

mora da sam jednom  bio bogatas;

posto  sam i sad  ovako bestidan,

mora da sam jednom  bio ludak ;

posto sam i sad ovakav lažov,

mora da sam jednom  bio glumac;

posta  sam i sad  ovako neotesan,

mora da sam jednom  bio majmun;

posto  sam i sad  ovako krvozedan,

mora da sam jednom  bio vuk ;

posto mi je mišić čmara ovako čvrst,

mora da sam jednom bio kaluđerica;

posto  sam i sad  uvredljiv,

mora da sam jednom  bio jalova  zena ;

posto  i sad  trosim svoj  imetak na hranu,

mora da sam jednom bio lama;

posto sam i sad pohlepan,

mora da sam jednom bio sluga;

posto sam i sad  ovako sujetan,

mora da sam jednom  bio cinovnik ;

posto  i sad  volim da prevarim,

mora da sam jednom bio trgovac;

posto  sam i sad  veliki  brbljivac,

mora da sam jednom  bio zena.

Sve to bejah, a je  Ii stvarno tako

ne umem vam reci.«

»Vi, devojke, same razmtslite  o  tome  i  kažite mi svoj sud«, zavrsio je Kunlej. One  su mu odgovorile: ,,Pretvaras se da nam pricas o svojim prdasnjim zivotima, a  zapravo  nam  otkrivas  svoje mane. Zahvaljujemo  ti na pouci.«

Lama je zatim otputovao u Akademiju Palkor Stupe,  gde  je  zatelkao  metafizicare  u  ucenoj  raspravi. Posmatrajuci taj prizor, njemu je zapala za oko prelepa zena koja je sedela na stepeniku  Stupe. Staresina monaskog reda bio je  jedan  stari  monah koji ga je prekoreo : »Tvoje magijske moci i znaci duhovnog  ostvarenja   su   zadivljujuci,   ali   znaj   da je to sto odbijas da se poklonis pred Stupom i kaluderima , rđavo vladanje koje je U suprotnosti sa Budinim  Zakonom.«

,,Ja sam iskusni Naldjorpa koji je odavno zavrsio sa bacanjem ispred stupa i sa ispovedima«, rekao Je lama.. »Ali ako ti to zahtevas, evo poklonit cu se.<< I on Je poceo da se baca pred zenom na Stupi uz ovu molitvu :

»Klanjam  se ovom telu od prekrasne  gline

koje nije ubrojano medu Osam Sugata Stupa1 •

klanjam   se  ovom  divnom  delu          '

koje  nije  oblikovala  ruka Boga  Veština;

klanjam se pred ovih Trinaest tockova

nenadmasenih u Trinaest Svetova ·

klanjam se pred obrazima ove devojke iz Gjangcea,

koja  nije  obuhvacena telom Spasiteljke 4.«

 

»Alala!«  povikali  su  monasi.  »Kakva   dr;skost!

Ovaj  Drukpa Kunlej uistinu je  lud !«

»Buduci da je zena put kojim svako dobro izlazi u ovaj svet, ona ima  prirodu  Majke  Mudrosti«, odgovorio im je  lama.  »Sta  vise,  i kada  ste  se vi, monasi, zaredili i polagali zakletvu  poslusnosti pred  nogama  svog  duhovnog  roditelja,   morali  ste uCi  u  mandalu  medu  ženska  bedra 5•  Prema  tome, ni ja ne  pravim  razliku  izmedu  ove  zene  i  stupe kao svojih  utocista.«

Svetovnjaci i koji su ga sluSali, prsnuli su  u smeh, a monasi su mu uputili zlobne poglede i okrenuli se od njega. »Mi pokusavamo da odrzimo moralnu   disciplinu«,  kazao  mu   je   Cuvar  Morala,

»a ti sii doSao da se sprdas sa nama«. I dohvatio je stap da ga bije. Drukpa Kunlej je otpevao OVU pesmu :

 

»Ponosni  pastuv   iz  Kongpoa,  neuporediv  po  lepoti

i gracioznosti,

i crni tibetanski konj sto visoko podize svoja bela

kopita;

oba trče po sirokoj otvorenoj ravnici -

ti, konjušaru, budi svedok

koji  ce od  njih  prvi  proci  zastavu  cilja!

Bengalski  paun  nesravnjiv   je  po  gizdavosti,

a tibetanski lesinari, gospodari ptica ogromnih krila,

kruze u visinama cistog neba -

vrhovi snezne  planine  neka  budu merilo

koji od njih gleda na svet odozgo!

 

Plava  kukavica u krosnji  drveta, nenadmasna u

pesmi,

i domaci  petao  crvenih  grudi  sa  zaglušujucim

kukurikanjem,

oboje se bude u isti čas napinjuci svoja pluća –

starci celog sveta svedoci su

ko od  njih  oglašuje je  pravo  vreme !

 

Okrutni snezni lav planina, neuporediv u gordosti i

snazi  šape,

i prugasti  indijski  tigar u Sendeng džungli, divalj

kada   izgladni,

oba daju oduska svom besu -

Gomceni i kaluderice sved oci su

ko od njih  dvojice  vlada tom dzunglom!

 

Palden Stupa  opata  i ucenjaka,  po  odeći

nenadmasivih pandita,

i ja, Drukpa Kunlej iz Ralunga, što dremam u toku

rasprave -

ti, Neporeciva  istino,

bices svedok ko ce na kraju steci Budastvo.«

Kada je zavrsio sa  pesmom,  njegovi  slusaoci su bili osvojeni verom i odanoscu i molili su lamu da ih zastiti u ovom i u buducem zivotu.

U manastiiru Cecen, niže Gjangcea, gde su kaluderi  obavljali  obred  ispovedanja,  lama  je  prineo na dar pregrst čaja u jednom cimbalu velicine  jakovog oka. »Ovo je za oslobodenje sveg postojeceg čaja«,  kazao  je  vrseci  uobicajeni  obred  Zrtvovanja.

»Tu nema dovoljno čaja za tri  stotine  kaludera·«, kazali su mu oni. »Gubi se odavde !«

Lama se ponadao da ce ih prosvetliti igrom i poceo je da trCi oko brega,  obilazeCi vece kamenje, a manje odbacujuci.

»Gledajte  ludaka!""  povikali  su  kaluderi.  »Eno ga trci!·«

,.,.Moje trčanje je isto sto vas nacin vezbe !« odgovorio im je on.

»Ono nema nikakve veze sa nasom vezbom<<, besneli  su  kaluderi.  »To  je  samo tvoje  ludilo !«

»Velim vam da je moj hod isti kao vas naCin zivota", objasnjavao im je lama. »Buda  je  u  Vinadji kazao da medu glavnim zavetima i njihovim ograncima cetiri glavine zakletve  imaju primarni znacaj. Povreda pomocnih zakletvi maze  se  lako okajati. Vi  se  ogresujete  o  glavna  pravila,  a  javno se kajete zbog krsenja  manjih  ispovedanjem  i  slicnm obredirna. Razmislite o tome!" Sa tim recima otisao je  odatle.

U Manastiru Gangcen Copel, u Cangu, lama je rekao monasiima da čaj koji ima nije bio dovoljno dobar njihovoj braCi iz Cecena, te je dosao da ga darnje  njima.

»Posto njima nije valjao, nama ce valjati jos manje«,  odvratiše  monasi.  ,.,.Odlazi  odavde!«

On je zatiim otišao u Tasi  Lumpo  i izjavio  Cuvaru Morala da bi zeleo da  prinese  zrtvu  čaja.   Cuvar  se  posavetovao  sa  svojim  pretpostavljenim.  Ovaj je shvatio da je Kunlej Adept i  naredio  je  da  se udovolji  njegovoj  molbi.  Sa  tim  dopustenjem  Drukpa je stavio svoj čaj, i grumen masla ne veCi  od kokosjeg jajeta, u veliku posudu, i poklopio je  poklopcem   rekavsi  da  se  ne   otvara   do  njegovog   povratka. Sisao je na  trg, pronašao krcmu u kojo j se tocio cang i zabavljao se sa devojkama.

U meduvremenu,  Cuvar Morala dunuo je  u svoju skoljku kako bi okupio monahe. Kuvar im se izvnjavao: »Danas, umesto čaja, moramo piti prokuvanu vodu. Drukpa  je  prineo  ovu  bednu  žrtvu,  ali se nije cak ni vratio kako je obecao.<< Ali kada je podigao poklopac sa žrtvenika, video je, iznenaden, posudu  punu  čaja.  Toga  časa  pojavio  se lama.

,.,.Qd   sada   pa   ubuduce   ta   posuda   nikada   nece biti puna do  vrha«, kazao im je, »jer me niste sacekali kako sam rekao«. Caj  je  iznesen  pred  monahe i on im se ovako obratio: ,.,.Moram vam priznati: imao  sam samo pregrst  listova  čaja  i grudvu  masla, a vas je tu sest hiljada. Bojim  se  da  čaj  nece  biti jak. Ipak, molim vas, da ga ispijete i uzivate u njemu.« Caj je, medutim,  bio  izvrsnog  ukusa  i  jak, sto je  bio  povoljan  znamen. Od  tada,  priča  se,  caj u  manastiru  Tasi  Lumpo  uvek  je  bio  takav.

Kada su monasi popili čaj, lama je hteo da ih usluzi čangom, ali Cuvar Morala  se  tome  usprotivio. Kunlej ga je uveravao da ce i to biti povoljan znamen i Cuvar je popustio. Lama je prošao  sredinom odaje i strasno prdnuo kao kakav zmaj. ,.,.uzmite, molim, vas čang«, rekao je i ceLa prostorija ispunila se prijatnim mirisom. Mladi kaluderi su se kikotali, a stariji zapusili noseve  i  mrstili  se.  Od toga vremena zadnji  redovi  gde sede novajlije  imaju sveti miris, dok do prednjih redova, u kojima su starci, nikada  ne doseze miris  tamjana.

Drukpa Kunlej je onda resio da se vrati u  Ralung, svoj zavičaj. Dok se  penjao iz  Palnasola,  susreo je starca koji  se zvao  Sundar  i imao  osamdeset godina. Ovaj je  nosio  islikan  svitak platna,  tanku Kagju Reda, koja je bila dobro izradena, ali bez zavirsne pozlate.

,.,.Kuda  si krenuo ?«  upitao  ga  je  Lama.

,.,.Jdem u Ralung da molim opata Ngavonga Cogjala  da  blagoslovi  tanku  koju   saim  naslikao«,  odgovoriio  je   starac.    

»Pokazi mi taj svitalk«, zatrazio  je  lama.  Starac mu  ga je  pruzio  moleCi  ga  da kaze  sta misli  o njegovom   delu.  ,.,.Nije  nimalo  rdavo«,   na  to  će Lama.  ,.,.Ali ja  mogu  da  ga  usavrsim.  Evo  ovako.«  I  on je  izvadio  kurac  i popisao  se po  slici.

Starac je, zaprepascen, zanemeo.  Dosavsi  k  sebi, zavapio je: »Apau! Sta si ucinio, ti ludace?«  I poceo je da place.

Lama je smotao mokri svitak i mirno ga vratio starcu. ,.,.Id sada po svoj blagoslov«,  rekao mu  je.

. Kada Je starac pnspeo u  Ralung,  bio  je  primljen kod Ngavonga Cogjala. »NaslLikao sam ovu tanku Kagju Reda kako bih stekao zaslugu«, rekao  je opatu.  »Poneo  sam  je  tebi da  je  posvetis,  ali sam u putu nalteo na ludaka koji se na nju popišao i upropastio ie. Evo, pogledaj je, molim te.«

Ngavong Cogjal ju je razmotao i video da su mesta, koja su bila poprskana mokracom, sada pozlacena. ,,Nema potrebe da je blagosiljam«, kazao Je starcu, ."POšto je  to ucinjeno  na  najbolji moguCi nacin.«  Videvsi to,  starac  je  stekao  veliku  veru  i glasno govorio molitve zahvalnice.

, " Moja  slika je  dobila  blagoslov  koji  je  poistovjećuje  sa, samim . Drokpom   Kunlejem!«   vikao   je   i srecan  poskakivao.  Kazu  da  se  ova  tanka  jos  i  danas  moze  vieti u  hramu  Darden  Togo  u  Timfuu. NastavlJauci  put   za   Ralung,   lama   je   susreo sesnaestogodišnju      kaludericu  po  imenu  Cevong  Paldzon,  koJa  je imala  sva  obelezja  daikini.  ,.,.Kuda ides,  Am ?« upitao  ju  je.

,.Idem  u  selo  da  skupljam  milostinju«,  odgovorila je.

Lama  je  odmah  shvatio  da  ce  mu  ona  roditi

sina.  ,.,.Amai,  moras mi. se podati!,, uzviiknuo  je.

,.,.Ja   sam   monahinja   od   detinjstva    i   ne   znam

kakko se to radi.«

,.,.To nije važno,  ja  ću te  nauciti.«  Uhvatio  ju je za ruku,  polozio  na  zemlju  i vodio ljubav  sa njom tri puta.

.Nakon..trideset  osam  nedelja  ona  mu  je   rodila sina koJi je  na  sebi  imao povoljne  znake.  Opat Ngavong Cogjal, u cijem je manastiru devojka  Zivela, hteo  je  da  zna ko  je  otac  deteta.  Cuvsi  da  je to Drukpa Kunlej, rekao je devojci da je  on  ludi svetac i  da  je  ona  zato  jos  uvek  nevina.  Saznavsi o  tome,   ostale  kaluderice   su  raspravljale   ovako :

»Sve druge zene uzivaju  u seksu, a sada je i nama kaludericama  to dostupno.''

»Opat ce nas oterati ako zatrudnimo«, rekla je jedna malo promucurnija.

»Reci  cemo  da  je  Drukpa  Kunlej  otac  deteta", dosetila   se  prva.  »Tako  cemo  ostati  besprekorne. ·«

Ostale  kaluderice  je   pohvalise   kao  mudru,  pa je svaka cinila sta joj  se prohtelo.  Kiroz  godinu  dana manastir  je  bio  pun  dece.

»Ko je otac ove dece ?" grmeo je Ngavong Cogjal.   Kaluderice   rekose   da   je   to   Drukpa   Kunlej.

»Akha! Kha!« jadikovao je opat. »Taj ludak je kriv sto SU moje kaluđerice prekrsile zakletvu.«

Kada je vest o tome doprla  do lame,  on  je  dosao u manastir i naredio da kaludelce izadu  pred njega kako bi  ustanovio  koje  je  dete  njegovo.  One se iskupise sa decom. Jedna je tvrdila da dete ima njegovo lice, druga da ima njegove  oci,  treca  stopala, ruke i nos, i tako redom.

»Ukolikko su to rnoja deca, ja cu ih hraniti, odevati i snositi  za  njih  punu  odgovornost",  kazao je Lama. »Ako nisu, neka se njima nahrani Velika Majka.«

 

,.,.velika  Majka sa okom mudrosti!

.Ja, Drukpa  Kunlej  koji  vecito  lutam Tibetmn, vodio sam ljubav   sa  bezbroj  devojaka, ali ove kaluderice lažu i varaju. Ako je  ovo moj  sin, zastiti  ga; ako ie necije kopile, pojedi ga l«

Uzeo je svog sina,  zavrteo  ga  oko  glave  i  bacio na obližnju poljanu. Cim je dete palo na zemlju, prolomio  se  prasak  groma  koji   je   udario   iz   neba. To  polje   i danas   se  zove  Polje   Zastitnickog   Groma.

Kada je zagrmelo kaluderice su se  razbežale  odnoseci  decu.

U to vreme desilo se da je  Ngavong  Cogjal  video u snu kako neki neprijatelj hoce da ga ubije, nanoseci mu bol preko raznih demona. Molio je Drukpu Kunleja da  izvede  obred  ,isterivanja  demona i procisti njegovu svest. Lama je  nacinio kip koji  sluzi  za  otkup  demonirna  i  odenuo  ga  u  haljine i  ukrasio  svim  manastirskim  obelezjima.   Napravio je  i  zamku   od  cvrstih  užadi  u  koje   ce  se  demon uplesti, i umesio žrtveni kolač koji bi jedan  čovek jedva mogao da podigne. Sagradio je mandalu i  izvrsio trodnevnu pripremnu  ceremoniju  procišćavanja. Nakon toga u njegovoj kuci okupilo se mnogo sveta koji je znao da ce se  izvesti  veliki  obred.  La­ ma je te ljude uposlio  da mu  pomognu.  Jednima  je dao da nose kip, drugima zamku od užadi, žrtveni kolač, crnu zastavku i ostale žrtvene darove  i predmete koji se koriste u tom obredu. Neke je  poslao ispred povorke da  vračaju,  dok  SU  drugi,  mašući crnim platnom inad glava,  čistili nebo. On,  sam, nosio je odecu vešca i crni sesir. Lice je namazao zelenom biljnom bojom. U  jednoj  ruci  nosio  je  furbu, ritualni bodez kojim se u bijaju demonii,  a  u drugoj ljudsku lobanju u  koju  ce  prikupljati  njihovu  krv.  Pracena  zvucima  cimbala  i truba  od ljudskih bedrenih kostiju, povorka se uputila kući Ngavonga Cogjala.

Ngavong Cogjal je odahnuo  kada  je  video  da se sve odvija prema ustaljenom  običaju.

»Ovaj   kip  je   žrtva   koja   ce  trpeti  bol   umesto tebe", kazao mu je lama.  ,,on  ce  na  kraju  obreda sasvim isceznuti." Postavio  je  kip  na  presto  i  odao mu duzno postovanje.  Ngavong  Cogjal  se  smesio. Lama  je  tada  izisao  napolje  i  poceo  da  izvodi  laganu  igru  kojom   ce  prizvati  demone,  na  veliko  zadovoljstvo  okupljenog  sveta.  Ngavongu  Cogjalu  je  zadrhtalo   srce   kada   je   zacuo   njihove   poklice.   Lama je dovrsio  igru,  vratio  se  u  kucu  i,  podigavsi  žrtveni  kolač,   snazno  ga  tresnuo  o  glavu  kipa  koji   je predstavljao   opata,  govoreci :  »Udri!  Udri!  Udri  pozudu Ngavonga  Cogjala!  Udri  njegovu  srdzbu ! Udri  njegovo  neznanje!  Udri  njegov  zablude!«  Opat se tresao od straha kao  da  je  nastupio  smak  sveta, dok se okupljena svetina cerila. Opat je izvirio  napolje da vidi sta ce lama dalje da ucini. Ovaj je, ispred jednog izvrnutog lonca, izvodio igru  teskih  koraka kojom se savladuju zli duhovi. Pri tome je govorio: »Pokopaj  zelje Ngavonga  Cogjala!''

Opat se tada okrenuo i video da je  njegov  kip nestao. »Danas je ovaj ludak izveo verodostojan magijsiki cin-<-<, pomislio je.

Posto je pokazao delotvornost svog ritualnog isterivanja demona, lama je  nastavio  svoje  besciljno  lutanje.

Prispeo je tako u Palnafol, gde je uzivao gostoprimstvo neke odaje za  cang  i  tu  provodio  vreme pijuci i pevajuci. U susedstvu je zivela starica od preko osamdeset godina, Ciji je sav imetak  bila jedna krava. Vidoviti lama znao je da lopov  koji  ima ravne  obrve,  namerava  da  joj  ukrade  kravu.  Otisao j e u kucu  te zene i zatekao je kako se moli:

,,om mani pemic  hung !

Sveznajuci  lama, Drukpo  Kunlcju, zastiti me od patnje  i bola

u ovom zivotu, u sledecem i kroz Bardo."

»Sta  to  mrmljas.  stara ?" upitao  ju  je  lama.

»Molim se svom lami.«

»Ko je  tvoj  lama ?"

»Codje  Kunga  Legpa."

»Da li si se ikada susrela sa njime ?«

»Nisam   nikada«,   odgovorila   je.   >>Dovoljno   je to sto sam cula njegovo ime.-<-<

»Ja  sam  Drukpa  Kunle j«,   predstavio  se  on.

»Govoris li istinu ?"

»Naravno!“

»Aiko si ti pravi Drukpa  Kunlej<-<  izazivala  ga je, »Ocekujem da vodimo ljubav."

Ali ona je bila toliko stara i  lami  nikako  nije hteo da se digne.

»Možda bi nam bolje uspeo duhovni odnos kroz nekohko probranih reci-<-<, kazala je naposletJku starica.

Lami je laknulo i on joj rece: »Ako  zelis  duhovno  sjedinjenje  sa  mnom  ponavljaj  ove  stihove:-<-<

,,.Qm mani peme   hung, stari Tupoglav je došao! Om mani peme  hung,

on je  isplazio  jezik ! Om mani  peme   hung,

on sada stoji  ukocen i tih!  I

Om mani  peme   hung,       I ,

on sada hoce da me pokrade !«

 

Starica je naučila to napamet i lama je otišao. Kada je te noci ona izisla napolje da  vrsi  nuzdu, lopov tupog cela došao  je  u  njeno  dvoriste  da  krade. Starica je mrmljala one stihove.  Zacuvsi  to,  lopov je pomislio da ga je videla dok se  isplaženog jezika pvikradao i da tu skriven čeka, pa  se dao  u beg.

Tako je lama  spasao  staricinu  kravu,  a  učinio je svojim mocima da se krava i oteli, pa je bila obezbedena do kraja Zivota. Priča se, takode, da je njegovom miloscu starica u svom sledecem rodenju postala  Dini.

Na putu iz Palnafola Kunlej je naisao  na  kucu koja je pripadala jednom imucnom i cestitom coveku. Usao je  unutra  i  kazao  domaCici:  »ako  imate canga i devojaika rado bih preinocio kod vas.-<-<

»Nemamo devojaka, ali imamo canga",  odgovorila je  ona.

,,za jednu  noc  je  i  to  dovoljno<-<,  pristao  je  on. Staresina  kuce  bio  je  istinski  pobožan,  žena  ljubazna,  a  ćerka  poštena.   Njenog   muža  SU  nedavno pokosile   boginje.   Svi  troje  su  zbog  toga  bili  u   žalosti  i  postili   su.  Susedi  su  ih  uzalud  tesili ;  oni  su nastavljali   da  placu   i  naricu.  Lama   je   izveo  obred smirenja   pokojnikovog    duha,   a   zatim   se   pobrinuo da  ublazi  njihov   bol.          I u ljudskom svetu niko ne moze izbeCi bolest, starost i smrt. Kada  sam  bio  dete  pred  mojim  ooima su mi  ubili  oca  na  porodicmom  imanju,  a  majka  je  spala  na  milost   i  nemilost   okrutnih  rodaka od kojih je mnogo prepatila. Ne tugujte ni vi, vec saslušajte  ovu  pricu."

Veoma davno, jos dok  je  Buda  bio ziv na zemlji, u nekom mestu u Indiji ziveli su  Milostivi  Davalac i njegova zena i imali prekrasno musko  dete. Kada je decak porastao  do  muzevnog  doba  i ozenio se, Buda je hteo da ispita pobožnost oca i majke i poslao je zmiju da ujede  njihovog  sina.  Ubrzo  zatim Buda ih je posetio prerusen u monaha.  Oca  je nasao gde veselo baca kocke.

>->Ljudi ti prebacuju da ne pokazujes znake žalosti zbog nesrece koja te je  snasla,,, kazao  je  monah.

,,zar   ti ne  poznajes  Spise ?«  upitao  ga  je  čovek. ,,Cuj onda ovo!"

»Ptice se  jate  u sumrak,

uvrh  krosnji   na  grebenima   Trostruke  Planine, da bi se  sa prvim  zracima  zore  opet rasprsile

takavje  put  svakog  tela!«

 

Majku pokojnikovu monah je nasao na trgu gde peva. »Ljudi te grde, jer ne pokazujes bol zbog  sinovljeve smrti-«, 'rekao joj je.

,,zar nisi citao Spise ?" zapita ga ona. ,,Cuj tada  OVO!«

,,O  lutajucem  duhu svesnosti

koga goni vetar karme je rec

ja, niti sam ga zvala ovamo

niti sam ga u smrt poslala

- takav je put svakog tela!«

 

Naposletku je monah pronašao i samu udovicu kako obavlja kucne  poslove  pevajući.  »Kako  te  nije stid? da zadovoljno pevas, a muz ti  se jos nije ni ohladio u grobu ?-«, prekoreo ju je.

,,Zar ti, kaluderu, nista ne znas o svetim Spisima?" upitala  ga je  ona. ,,Cuj  zato ovo!"

,,I ona stabla sa vrha Trostruke Planine,

skrivena od bujica  Triju  Dolina,

posecena i odnesena od graditelja  lađa,

moraju  je dnom istruleti i nestati

-- to predstoji svakom telu!«

 

Buda je bio ganut onim sto je cuo od pokojnikovog oca, majke i zene, ali je produzio da ih iskusava. »Nisu ožalosceni  njegovom  smrcu ;  valjda ce se obradovati njegovom cudesnom povratku«, pomislio je i za  trenutak im vratio izgubljenog sina i muža okicenog divnim ukrasima. Svi troje su, medutim, ostali ravnodusni. Uvidevsi da je njihovo '>hvatanje Nirvane duboko, on ih je uputio u meditaciju i sve troje su postigli Budastvo."

Ovu pricu Kunlej  je  zavrsio  recima :  »Vas  troje nasli ste se zajedno zaslugom vasih ranijih  molitava i, kaži musterijama za pijačnom tezgom,  sudeno  vam  je  da  se  razidete.  Zaista,  nemate  razloga

za   tugovanje"'

Njih troje shvatili su tada da je njihov bol bio isto  sto  i san  ili  halucinacija.  Zavestali  SU   svoju imovinu   monasima   obliznjeg   manastira,   poneli   sa soborn  samo  religiozne  predmete  i  razisli  se.  Čovek je  otisao  u  Cangri  Takar.  Belu   Lobanju,   u  Tingriju,   njegova   žena  u   Cimfu  kraj   Samjea,   a  udovica se   povukla u osamu Cusola. Kada je isteklo njihovo neme,  svi  troje  su  stigli  do  kraja  puta,  Budastva.

 

NAPOMENE

 

 

1 Osam Sugata Stupa jesu : Stupa Prosvetlenja, Stupa Lotosovih Latica, Stupa koja donosi Srecu, Magicna Stupa, Stupa koja bogovima ustupa mesto, Stupa Pomirenja, Pobednicka  Stupa i Stupa Nirvane.

2   Bog   i   pokrovitel j   umetnosti   i   zanata   je   ViSvakar-

3   Trinaest   Tockova   SU    diskovi   koji   cine  vrh   stupe   i simbolisu  stepene Bodisatvinog  Puta i Tela Buddhe.

Padamo nicice pred  noge  Codje  Drukpe  Kunge Legpe koji  govori  uz jeku  glasovitoga  zmaja

• Spasiteljka je boginja Drolma (Tara), otelotvorenje delatne samilosti  i  odanosti.

5 Uzimanje zak1ona u  Buddhi  podrazumeva  besposted­ no odricanje i simbolican povratak u cistu mogucnost ma­ terice.  Ulazen je  u  mandalu  izmedu  zeninih  bedara  je  metafora   za  sjedin javanje   Dordzea   i  Padme,  Gurua   i  Dakini.

• 'l'asi Lhumpo, manastir blizu Sigacea, sediSte  Pan­ cen Lame, emanacije Budhhe  Amitabhe,  politicki  rival  Da­ laj  Lame i njegov  duhovni staresina.