1. KAKO .JE DRUKPA KUNLE.J POSETIO TAKLUNG, .JALPACEN I SAK.JE RADI OSMISL.JAVAN.JA ZIVOTA  NJIHOVIH  L.JUDI

 

NiCice  padamo  pred  noge  Kunge Legpe, Velikog Sveca, koji  je  pomocu  karme  od  svojih  slobodnih  asketskih  dela došao  do  velikih cuda  istine onog cemu je upravo svakog trenutka tezio.

Onda je Gospodar  Bića,  Ucitelj  Istine  Kunga  Legpa otputovao  na  sever  do  manastira  Taklungl,  gde je susreo Taklung  Rimpocea .  ..Cuo  sam  da  si  dobar poznavalac sutra i tantri«, rekao je  Taklung Rimpoce, »i da imas izuzetan dar  da  ogolis  stvarnost sve do srzi obelodanjujuci sopstvene greske  i tude nedostatke. Evo ti moje laute; otpevaj mi istinski  prijatmu   pesmu   koja   ce  pokazati  nesavrsenstvo i saVrsenstvo.«

I lama je  zapevao  ovu pesmu :

 

..Pogledaj  bol magarca  sto nosi teske tovare,

a  potom  vidi  ushicenog  pastuva   gde  galopira   divalj

i slobodan.

Pogledaj  jad   ptice  pupavca  koja  se  ne  odvaja  od

trosnih  kuća,

a zatim  osmotri  zivost  orla sto  seče  nebeski  svod .

Vidis Ii  tugu jadnog  misa koji  izviruje  iz rupe,

i s druge strane, radost ribe sto strelovito promice

vodom?

Vidis Ii  tegobe  barbara  na  konjima  sto  vuku  svoja

koplja

i, s  druge  strane,  blazenstvo  mudraca   koji  shvata

da je  svet  varka?

Sagledaj   potistenost    devojaka   vlažnih   stidnica   iz

Dezhola

a  zatim  pomisli  na  cvrste  stidne  usne  kaluđerica  u

njihovim    planinskim    pecinama.

Primećujes   li  koliko  je   bluda  u  planinsko j   pustosi

Taklunga ;

nasuprot tome su zaveti cednosti i vrline.

Spoznaj   snagu   Tulkuovog     opažanja   koja   vidi  tuđu

svest

i tada ces shvatiti Kunlejevu radost odricanja od   svega.«

Inkarnirani  Buda  je   bio  ganut.  »Ti  si  istinsiki  mudar i u svetovnom i u duhovnom  pogledU,<-<  kazao je. ,,Tome, zaista, nema sta da se doda. Posluzitelju, donesi to sto drzis u ruci!" Posluzitelj, neprilicno odeven,  doneo je  kolač u  obliku  slona u koji je Rimpoce zabo stapic belog  tamjana.  ,,Otpevaj nam zahvalnicu za  poklon  koji  ti  dajem-<-<,  zatrazio je od Kunleja. I ovaj zapeva :

,.,.LJ hramu bez pagoda-krova i sa zidovima bez fresaka

pociva lama bez plemenitosti.

Ja,  Drukpa   Kunlej,   bez  ikakvog  ugleda  poput

prodavca   balege ,

odajem  mu hvala pesmom  bez rime za slona bez svesnosti

sa usađenim tamjanom  bez mirisa,

koji  sam  primio   od  sluzitelja   bez  zakletve!«

Posmatrajući su se kikotali, a Inkairnacija je bio primoran da piruži  lami najbolje  gostoprimstvo.  Dok je boravio  u  Taklungu  lama  je  uzeo  za  zenu   ćerku Taklung Nagavog Drakpe. Nakon sto je izveo mnoga cuda i na zadivljujuci nacin  izlozio  svoje ucenje,  on je iščezao.

Iza toga je hodocastio u Jalpacen. Tu je  zatekao Karmapu, koji je, sedeći na prestolu, sa svojim Crmim Sesirom na glavi, poučavao veliku gomilu sveta. Medu  slusaocima  se nalazila  i jedna  izuzetno Lepa devojka, Gospodarica Palzang. Prebacivši štap preko ramena lama je hodao po trgu uzvikujući.

„Karampa je prekršio svoje zavet“

 

Neki kaluderi SU dograbili  stapove da ga biju, ali se  umesao Karmapa5. »-Ne tucite ga! Ne  tucite ga!,, povikao je. »Taj covek ima sposobnost da cita misLi dirugih ljudi. On je imkarmacija indijsikog sveca Savarpe. Istina je da ni jedan muskarac nije ravnodušan prema zenskoj lepoti, pa ni ja nlsam izuzetak  od toga. Video  sam onu  neodoljivu  devojku i za trenutak sam bio osvojen,  premda nisam  osetio pozudu za njom. Drukpa Kunlej je to primetio i u pravu je sto me optuzuje. Molim te, Naldjorpo, otpevaj nam pesmu o ovom dogadaju ..,

I Kunlej je pevao:

-.Ta devojka je prava đavolova kći, makar  i ne nosila  kuku  i laso. Samim sjajem  svog  oka

ona  moze  da  skrene  i zarobi  svest   svakog

muskarca u stanju  je  čak i Budinu  svest da preobrati!

Zavodljiva,   blistava,   zračeća,   slatkoreciva    devojko,

kada šapćeš ljubavnicki i prisno

ti zaziđujes  prolaz  ka vjecnoj  radosti!

Tvoje  privlacno  telo, lice lepo  i rumeno,

tvoje omamljujuce i cudljive reci

uvek  uvlace  svakoga   u  Samsaru.

Ne  pozeli!  Odoli  izazovu, Karmapo!

Mlađani indijski  paun

za svoj  presto  izabrao je  gnezdo od  trnja,

gde drugi stvorovi  ne smeju  da sednu.

I graciozni   tibetski  petao

jede otrovno semenje  da utoli svoju  glad

hranu smrtonosnu za sva druga  bica.

ja,  Drukpa   Kunlej,   mogu   da  razmisljam    o

prekrasnoj     zeni;

u  tebe je  to opasno,  Gospodine  Karmapo.-<<

 

»A ko je  tebi dopustio da činis ono sto je  drugima   zabranjeno?-<-<   upitao  je   jedan   kaluder.

,,Postojii raj koji  se zove Ogmin«, odgovorio je lama,   »U  koji   običan   covek   nema  pristupa .. usred toga raja nalazi se velicanstvena palata u kojoj zivi Nosilac Vadžre. Preko Tilope i Narope on ml je preneo sta smem, a  sta  ne  smem  ciniti.«  Narod  je bio  zadovoljan  ovakvim  objasnjenjem  i poklorrlo se pun odanosti.

,,Na  putu  ka  savrsenstvu  duha«,  osmehnuo  se

Karmapa »ja sam tvoj pretpostavl jeni. Medutim, po razumevanju  istovetne  sustine  svih  stvari  ti  si  mi ravan.  u budućnosti  ljudi   ce  se  pre  sećati  tvog imena  nego  mog.«          .

Prica  se  da  je  tada  Karmapa  poveo  NaldJorpu

sa sobom u svoj manastir Tsurfu. Ukoliko je to tačno, taj Karmapa je bio Mikjo  Dordže  (l507- l554). Povest dalje kaze kako je lama ispltao Karmapino poimanje Mahamudre i da je hteo da siri Doktrinu  Mahamudre  u  Tulung  Tsurfu.  Posto  Je u tom manastiru naisao samo na bludne kaludere i rđave predznake,  otpevao  je pesmu  o devet rđavih znamenja  i otisao:

,,Iza  vaseg  manastira  su  mrke planine ;

crno  je   jezero   pred   njim;  

crni  se  krov   hrama ;

mracna je  odaja  u kojoj  se sastajete ;

crni  su  manastirski  psi ;

tamna su  Lica  sluzitelja;

lama  je   crnog  šešira  crn 

Zaštitnik  od  Stvarnasti,

a  zena  u mrkam dabrovom krznu.

U  ovom mestu  Devet  Crnih znamenja  ja  ne

ostajem.«

 

Ucitelj Istine, Gospodar Bića  Drupa  Kunlej odlucio je zatim da utvrdi kolikko  Doktnu  razume Sakja   Pancen•   Otputovao  je   zato  u  Sakja i  nasao ga u hramu Ljubavne  Dobrote.  Monasi su  proslavljali godisnji Obred Zalosti za inkairaclJom LJubavne Dobrote• Lama je odmah shvatio da  se  inkarnacija javila u oblicju magarca koji se tog časa upinjao da uziđe uz jednu strminu sa ogromm tovarom  na  ledima.  Lama  je  otišao  i zamolio  vlasnika  magarca   da  mu   pozajmi   zivotinju          potom  je doveo za usi u hram.

,,Sta je to ?« pitali su kaluderi.

,,Kao   sto  vidite,   magarac«,   odvratio   je   lama.

»A sta vi Cinite?«

»Danas vrsimo  obredno  zrtvovanje  za povratak

naseg lame.«

»Kako mu je ime?·«

»Tulku Ljubavne Dobrote.«

»Gde  se  on  sada  nalazi ?«  hteo  je  da  zna  lama.

»U raju Galdenl ,, odgovorili su monasi.

»A gde je to?«

»To je veoma tesko pronaci«, odgovorili su nesigurni monasi. »Ne postavljaj toliko pitanja.« Sklopili su ruke za molitvu i  vise  nisu  obracali paznju na lamu, vec se zauzimali za povratak svog

Rimpocea :

,,Bodisatva   Inteligencije   koji   vidis  istovetnost  u

raznolikosti univerzuma.

Slavno  Dijamantsko   Bice,  obdareno  petostrukim

savrsenstvom svesti,

Inkarnacijo  Ljubavne  Dobrote! 

Molimo  te nahrani  nas  svojim   božanskim  blagoslovom

I daruj  nam moć  i oslobođenje.«

Na   drugoj   strani  lama  je   uputio  molitvu   magarcu :

,,Magarče, najjadnija medu zivatinjama!

Retko  nalazis  travu  i vodu,

pretovaren  si, prezaposlen;

molima  se  tvojoj  izudaranaj  straznjici

za  blagaslove  tvojih  grbavih  Leđa!«

 

Monasi SU  bili uvređeni. »Moli se nasem lami, a ne magarcu !" vikali su na njega.

»Vas  lama  je  u  ovom  rodenju  magarac«,  obavestio ih je mirno Drukpa.

 

»Kada je vas lama putovao kroz Tibet, Kinu Mongoliju« - požurio je lama da im objasni -

"pretovarivao je svoju teglecu marvu.  Posledica karme koju je tako sakupio jeste njegovo sadasnje rodenje u oblicju magarca.« Kao da je hteo da potvrdi lamine reci magarac poce da lije suze.

Vlidevsi to, monasi su se uverili da lama govori istinu. Pobozno su sklopili ruke prema magarcu i upitali Drukpu kada ce  se  njihov  Rimpoce  vratiti da upravlja  manastirom.

»Ako zelite da vam se brzo vrati«,  rekao im je,

»·hranite dobro ovog magarca  pet  godina.  On  ce  tada  uginuti,  a  vas  Rimpoce  ce  se  roditi  u  Litangu u Kamu.·«

Oni su tako postupali i zaista, njihov Rimpoce, olicenje Ljubavne Dobrote, radio   se  kroz  pet  godina u  Litangu  i vratio se u  Sakje.

Posle toga UCitelj Istine je napustio Sakje,  prosao kroz mesto  Serdokčen  i,  umoran  od  puta,  hteo da se odmori.  Legao  je  na  stenu  i suncao leda kada je naišao sam Sakja Pancen  sa stotinom  slugu. »Ustaj, Drukpo Kunlej !'"' povikao je. »Ne budi tako neučtiv!«

Lama mu je  odgovorio stihovima:

»Ti, koji  ne poznajes  nikakvu neudobnost

i cekas  Budastvo  u  šarenim   haljinama, šaljjes  svoje  sledbenike u pakao.

Mene  hvata tuga dok  te gledam.

Nastavi  svojim  putem,  Sakja  Pancen,  Gospodaru Bića!

Odlazi!  Drzi  svoje  rasprave  i deli posvecenja;

okupljaj  oko sebe  prekršioce  tvoje  zakletve,

sej  svoje   crne  nesrece ;

uzgajaj  biljke  svojih  zabluda;

neguj   mladice  svojih   strasti;

cini nek  zrije  tvoja  karma za Bardo;

nosi svoje  bapske grehe ;

ispuni  dužnost  prema  onima  koji  od  tebe  zavise

ipuni svoje  riznice blagom!«

 

Sakja Pancen se nasmejao i odgovorio mu ovim stihovima :

,,Ukraj pećine  bez vatre i krova

sedi Drukpa Kunlej prljavih  usta

sto brblja  gluposti  gde god  se nađe.

Osecam veliko sažaljenje  prema  tebi!

Odlazi! Lutaj  bez razloga svetom ·

uništavaj veru u onima koje  susreces ·

nosi svoj imetak na kurcevoj glavi; '

zrtvuj  bluclnicama  svetu  supstancu   koju   imas;

budi pse  obijajuci  mnoge pragove ;

i lomi rebra prestarelim kučkama ·

trebi   svoje  vaši i bacaj  ih kao kamenje  za sobom;

razvaljuj   bedrene  kosti  svojoj  zeni

i sunčaj se gde ti je volja!«

 

. .      Posto su  mu  se  dopali  lamini  stihovi  i njih  dvojica  se  razumeli,  Sakja  Pancen  pozvao  je  lamu  u svoj manastir  i . dao  mu  da  jase  konja.  Putem  su projahali kraj devojaka iz Cava Ponga koje su radile u polju.  One  pocese  da  zadirikuju  kaludere.

. »Da  zajedno  igramo  jednu  veselu  igru ?«  zvale

SU   lh.

»Ni jednome se danas  ne vadi", doviknuo im je lama sa cela povorke.

.Ne govori tako  pred   kaluderima",   šapnuo  mu Je  ljutlto  SakJa  Pancen.

»Sta smeta ?.. gnevno ce Kunlej. »Sve devojke vole da im se stavi.«

Pancen zgaden time potera svog konja napred. Kasnije , kada  su prispeli u  Sakja,  pokazao  je Drukpi magični kvadrat od reči gde j e svaka linija počinjala  slovom  Nga  (Ja)  i  koji  je  bio  nacinjen niemu  u pohvalu.

.         ."Da  li si ti  u  stanju  da  nacinis  takav  kvadrat ?.. lzazlvao ga je Pancen.

»Necu da zasmejavam  jednog  potomka  rase Kan<<, _odgovorio je  Kunlej,  »a  posto  mi  je  nepoznata umetnost veličnja sebe, ja cu  tvome  Nga dodatl  samo  jedno  slovo  U«.  Tako  je   umesto:

,,Ja sam Sakja  Pancen  iz mesta  To;

Ja sam vladar kineskih  ravnica ;

Ja sam Gospodar ,doline Snezne  Zemlje ;

Ja sam ukras svih zivih bića . . ·"

Nastalo ovo:

»Sakja  Pancen iz mesta To plače ;

Vladar kineskih ravnica plače ;

Gospodar doline Snezne  Zemlje  plače ;

Ukras svih  zivih  biea plače  . . ·"

 

Pancen  se nasmejao  i dalje uzlvaJucl u SVOJOJ nadmoci.  Zatim  je  predlozio  da se takmice  u pisanju kako  bi  se  zabavili.  Napisao  je  Mani  Peme  Mantru Lantsa  pismom  i  pokazao   je   lami.  Ovaj   je  na  to ostao ravnodusan  i poceo  da ispisuje  svoja sopstvena slova.  »Kada  savijem   laktove  i  stavim  dlanove  na ramena  nastaje  slovo  A;  kada  postavim  ruke  u  mudru  meditacije   cinim  slovo  Cha;  stojeci  na  desnoj nozi,  a  levu  podigavsi  do  boka,  pravim  .slovo  Na.« Tim  nacinom  on  je  prkazao  celu  tibetansku  azbuku.

Za ruckom ga je Pancen ponovo iskusavao.  Otkinuo je  komad  testa  iz  cinije  i  on  je  u  njegovoj ruci  poprimio  oblicje  jelena.   Pokazao  je  to  Kunleju :

»Ako  imas  imalo  znanja  u  svojim   rukama  mozes stvoriti  ovakav  oblik."

Kunlej  im  je  onda  na  isti  nacin  stvorio  zmiju i zmaja.  Prisutni su bili odusevljeni.

,,Dobar   je carobnjak" ,   razmisljao   je         Pancen.

»Njegovu magijsku vestinu bi trebalo prikazati na kineskom dvoru.-« Lami je rekao: »Kako bismo bili sigunni da ce nasa dva duhovna reda i  u  buducnosti ziveti  u   slozi  trebalo  bi  da  zajedno   odemo  na  put u Kinu.<-<

Ubrzo zatim su krenuli. Putem je lama rasterivao dosadu Pancenu i pratnji svojim igrama i raznim vestinama.

Na dvoru Kineskog cara Drukpa Kunlej se prerusio  u  glasnika  i stao na kraj  Pancenove pratnje.

Izgledao je  veoma  jadno.  Kada je  bilo vreme ručku i izneseno ovčije pecenje, Kunleju su dopale samo kostil l hrskavlca sa dna pletene korpe. Razgnevljen, on Je otpevao ovu pesmu :

,,Sakja  Pancen iz mesta To

ima iste prohteve   kao i sluge  mu.

Ipak, raspodela jela je nepoštena;

neki dobise mesa, drugi gole koske.

premda se sve  to naziva ovčetinom.

Iz  toga  zakljucujem: 

neke  su  ovce  debele,  druge mršave.

Ovco, sta si radila dok SU  druge pasle i pile?

.Jedino se pasuci  mozes ugojiti.

Vrati se zato stadu da jos  jedeš.«

Lama  je  protresao  ovciji  kostur.  Kostur  je   ustao,  izlsao  na  vrata  i  odjurio  prema  brdima.     ·

Ako sluga može da cini ovakva čuda", pitao se zprepascem Car »Sta tek mozemo da ocekujemo od nJegovog gospodara?" Sakja Pancen je pre toga  tri puta. Bio u   Kini, ali nikada nije dobio toliko poklona ni toliko bio hvaljen kao tada.

Po povratku u Sakja, lama je nekoliko  dana proveo u kuci u Cijem susedstvu  je  zivela  izuzetno lepa ..devojka po imenu Loleg Buti. Zeleo je  da  je osvoji,  ali je  ona odblla  njegovu   ljubavnu  ponudu. Bio Je zbunJen tlme. ,,zar moze postojati  takva  zena ?-<-< besneo je i udario nogom u jedan kamen. U kamenu je ostao otisak njegovog stopala. O tome se raščulo kroz citav kraj. Loleg Buti se pokajala  i donela lami najboljeg  čanga.    ·

»Slavni sveče-«, kazala mu je »kada sam te videla  prvi  put  nisam  bila  u  stanju   da  prepoznam Budu u tebi. Molim te da mi oprostis i uzmes danas moje  telo."

.        »Zadigni   suknju   i   rasiri   noge",   zapovedio   joj je. Dok Je gledao izmedu njenih bedara  i  otkrivao njen organ, rekao je: »Akha ! Akha ! Izgleda da  nismo  pogodni  jedno  za  drugo.  Tebi  je  potreban  trouglast kurac, a meni okrugao otvor. Ne  možemo obaviti   posao !"

Devojka se od tih reci  užasnula  i  pala  u  ocajanje.  »Plemeniti  Ucitelju  Istine«,  preklinjala  ga  je, »ako me smatras uzvisenom povedi me sa  sobom. Ako me smatras osrednjom pošalji me u samocu. Mislis li da su moje  sposobnosti male odseci mi kosu i daj mi religiozno ime."

,,Ti nisi zena koju bih uzeo sa sobom«,  odgovorio je lama, »a za samocu nisi spremna. Ostaje, dakle,  ono  trece. Kakvo  ime želis?"

»Daj mi neko obicno ime«, zatrazila  je.

»Spasiteljka Zemlje, vode, vatre,  vazduha  neba«, ponudio joj je on.

,.,.Necu  takvo  ime",  pobunila  se  ona.  »Potrebno

mi je  muzlkalno ime."

»Spasiteljka  violina,  flauta  i  lauta."

»To me cini stidljivom. Daj mi  neko  zastrasujuce ime_,,

»Spasiteljka  leoparda,  medveda  i zmija."

,,Ne. Neko  drugo  ce mi bolje pristajati.«

»Svilena Brokatna Spasiteljka Medicine."

»Prestani da se šališ ! Daj  mi neko ukusno  ime."

,.,.spasiteljka  meda  i secera."

»Necu ga! Sita sam sveta i resila sam da zivot posvetim veri. Molim  te,  daj  mi  takvo  ime  iz  koga ce se videti da je  Buda moje  utociste."

»Zgadena  i  posvecena  begunica  Spasiteljka."

»Nisam ni njime zadovoljrna.«

,,.U redu ! Zvaces se Pozudna  Bestidna Spasiteljka Božanskog Ucenja.·«

,.,.Izbaci prve dve reci«, molila ga je .,i neka preostale budu  moje  ime :  Lhacho  Drolma,  Spasiteljka   Božanskog   Ucenja.''

Lama  joj  je  udovoljio.  Poslao  ju  je  da meditira u Jomo Lhari savetujuci joj da ostane tamo  tri godine. Tokom te tri godine ona nije  nista  jela.  Opstala je na hrani duboke koncentracije i stalno  je držala otvorene oci. Laminom miloscu konacno je Lhacho  Drolma  postigla  Budastvo  u  Vidu  Svetlosti.

Od  pet  hiljada  laminih  prijateljica,   trinaest  su

mu bile posebno drage, a Lhacho Drolma najmilija medu  svima njima.

UCitelj Istine, Gospodar Bica Kunga Legpa putovao je i kroz pokrajinu Cang. Jednom se bio zaustavio da prenoci u kuci izvesnog Abo Tsetena. Taj coveik je bio princ, sin poglavara iz Lhatsuka. Sreća mu je, medutim, okrenula leda i dobio je gubu. Zena mu je jos kao dete bila  verena  za  njega  i poslata mu. Otkako je postala devojka, ona se zgadila na muža i sanjala je o nekom mladom  i snaznom princu koji ce doci po nju.

 »Nekada sam bio princ, sin kralja cija moc nije imala granica«, poveravao  se domacin  lami.  »Sreca se preokrenula i ja sad.a Zivim u neprestanom strahu hoce Ii moja porodica imati sta da jede. Zena i sin me preziru, telo mi truli. Zar nisam najbedni ji među ljudima ?" I covek je zaplakao.

Da  bi  utesio  muža  i zenu  lama  im  je  ispričao

jednu pricu. »Hodi  ovamo,  Samdrani,,,  pozvao  je zenu, »i donesi malo canga. Treba  nesto  da  cujes." Ona ga je poslušala i on je zapoceo :

»Nekada je u Indiji ziveo kralj  koji  se  zvao Vrlina. Bio je  bez  dece sve do pod  starost. Tada mu je zena rodila sina kome dadose ime Jedinac Naslednik.  Astrolog  im  je  kazao  da  ce  njihovo   dete umreti  ukoliko  ne  bude  otislo  iz  kuce  za  sedam  godina. Kada je princ postao  punoletan roditelji ga opremlse  za  put.  Pre  nego  sto  ce  otici  da  luta  svetom  dali  su  mu  Vrhovni  Dragulj   indijskih  kraljeva.

Jedn oga dana, dok je prolazio nepreglednom ravnicom,  princ  se  zaustavio  kraj   jednog  izvora  i zaspao.  U  snu  mu  se  Dragulj  odresio  sa  vrata  i pao  u  vrelo.  Tu  ga  je  progutala  Zmija-demon.  Bio je to zastitnicki dragi kamen i posto ga je princ izgubio,  razboleo  se  od  gube  i  dopao  u  najvecu  bedu. Nova   nesreca  snasla  ga  je  kada   SU    mu  prisla dva čoveka, koji SU ranije videli Dragulj i poverovali da  je  to  njihov  dragulj  sto  SU  ga  izgubili.  Oni mu  zapretise  da ce mu iskopati oci ako im ga ne vrati.  Prine  nije  bio  u  stanju   da  ih  u veri  u  istinitost svoje  price li  oni ga oslepise.

Slepi gubavi prosjak otišao je zatim u  jednu dolinu  i seo ispred  kraljevske  palate  da  prosi.

Upravo su se održavale godišnje svečanosti nadmetanja u pevanju i igrama. Kralj te zemlje je imao tri kceri. Najraskosnije odevene i nakicene, on ih je poslao na svečanost i rekao im da tamo  treba  da budu najzanosnije i najuglednije. U pesmama i igrama najvise se istakla najmlada. Kada su se princeze vratile u palatu, otac ih je upitao jesu li zaista bile zvezde svecanosti.

»Mi smo bile  najsjajnije«,  pohvalise  se one.

»Da li je do toga doslo mojom miloscu ili vasom zaslugom ?« raspitivao je otac.

»Bilo je to tvojom zaslugom, oce", kazale su dve starije. Najmlada pak odgovori da je sve bila njena zasluga.

»Ja sam te okitio najlepsim nakitom i dao  ti konja da jaseš,,, pobesneo je kralj, »a ti se usudujes da sve to nazoves svojom zaslugom. Nastavis li da istices to dacu te za zenu onom  slepom  gubavcu  sto sedi pred  kapijom."

,.,.Ako mi ga je su dbina namenila«, rekla je najmlada i najlepsa kci, »neka tako i bude.«

Gnevni otac jc pozvao prosjaka i rekao mu : »Ja sam kralj ove zemlje, a ovo mi je kći. Verena je za Jedinca  Naslednika,  sina  jednog   indijskog   kralja ; no prkosna  je  i neposlusna  i ja  ti je  dajem  za zenu.«

Prosjak mu je  ovako odgovorio:

»Ja sam niske kaste. slep i gubav

I ne zavredujem kraljevu kcer.

Nije li to nepostovanje  i neposluh,

ali preklinjem  te : oprosti  joj,  kralju !«

Princeza je  na to kazala :

»Niko ne maze  izbeći svoju  sudbinu koja uvek zavisi od  pređasnje karme

I niko ne moze znati sta mu ona sprema.

Ne očajavaj, prosjace!  Ja cu svud  biti uza te."

I ona je otisla iz palate noseci gubavca  na svojim ledima. Zajedno  sa  njim  je  i  prosila.  Dogodilo se da su se jednom  odmarali pored  onog istog izvora u velikoj ravnici  gde  je  princ  izgubio  Dragulj.  On se napio vode, pa zaspao na zeninom krilu. Dok je spavao ona je videla kako mu iz usta izlazi zmija. Probudla ga  je  i upitala  kakav  je  imao san.

»Sanjao sam da iz moga tela oticu krv, gnoj i sluz«, rekao joj  je.  Ona mu  je  tada  ispričala  o zmiji i on je shvatio da to pretskazuje da ce ozdraviti. Zamolio ju je da potrazi njegov Dragulj  u  izvoru. Zbog njihovih vrlina ona ga je pronasla, a onda njime dotakla muzevljeve oci i poviratila mu vtd.  Bez gube, progledavsi, on je ponovo bio lepi princ. Njegova zena  od srece zapeva :

,,Ema!  Kako je   velicanstveno  ovo !

Vezana za  bednog  gubavog  prosjaka,

prezrenog  coveka, cije je telo slabo i osakaceno,

strpljivo sam cekala kraj rđave karme.

Nikad  nisam prezirala  muza;

postovala  sam ga

i drugovala sa njim  u njegovoj  nesreci.

Danas je  ,on priznato bozje  dete!

Gde je tvoj zavičaj i ko 'SU  tvoji roditelji?«

 

Princ je  ovako  odgovorio:

,,.O, vrla :Zeno zloslutnog  porekla!

Magada  je  moja  rodna zemlja,

moj  otac dobri kralj  Vrlina.

Da bih istrosio karmu svog prethodnog zivota

bese mi suđeno da sedam godina patim.

Sad nas dvoje  mozemo poci  u Magadu.

Jedinac sam sin i vladacu u tom kraljevstvu;

ti, lepa ,i plemenita :Zeno, bices mi kraljica.«

 

Oni  su  otisli  u  Magadu.   Stari  kralj  i  kraljica skinuše odecu  žalosti   i radosno  docekase  sina  i snahu.  Kasnije,  kada  je  Jedinac  Naslednik  postao vladar  doneo je  Deset  Vrlina  kao zakon. Njegovi podanici  behu  srecni  a  zemlja  u   svakom  izobilju.

Jednoga dana kralj je predlozio zeni da posete njenog oca i odnesu mu darove koje mu duguju  za svoju sadasnju srecu.  Ona  je  stavila  na  sebe  sav svoj nakit, a on poveo vojsku na slonovima, bojnim kolima i silnu pešadiju. Tako  dodose  u  zemlju  njenog oca. Kralj se veoma uplasio od tolike vojske. Njegovi ljudi se pocese spremati za bitku, a drugi pobegose.  Tada  je  kraljica,  pracena  svitom,  prišla ocu koji je nije prepoznao. Tek kada je zapevala, njegovog  straha je nestalo :

,,.Poslušaj   me, oce  i kralju!

Tvoja  sam kci koje  si se odrekao.

Gubavi prosjak  sto je  sedeo pred  palatom bese sin dobrog  kralja  Vrline  iz Magade.

Našao je  dragoceni Dragul j  i vid mu se povratio, njegova zla karma se istrosila i guba izlecena.

On sad pravedno  vlada svojim narodom.«

 

Ona  je  tada  ispricala  ocu  sta  im  se  sve dogodilo u meduvremenu i zatrazila od  njega  da  im  priredi docek kakav  im  dolikuje.  Kralj,  radostan,  primio  ih je sa pesmom i igrom u palati. Njegova  kci  ga  tada upita : ,,oce, je li ovaj srećni  razvoj  događaja   posledica  tvoje  dobrote  ili  mojih  zasluga ?«

On je cutao. Zatim odgovori:

,,Isprva oboje  beste  bogati, zatim  oboje   veoma  siroti.

Na kraju,  evo, zasluziste  moc i bogatstvo.«

 

Lama je zavrsio svoju povest  i  ovako  se  obratio domaćinima :

 ,,'Ti, Samdrona,  nauci  iz  ove  price da ne prezires muža i ne prizeljkujes drugoga.  Ako, kao princeza iz price, savladas svoju gorcinu docekaces da budes srecna. Ti, Abo Tsetene, ne smes da budes tolirko nesrecan. I ti ćes, kao i sin  kralja  Vrline, napokon dobiti sto si zasluzio. Predaj  volju svome lami i Trima Draguljima i budi postojan  koliko si u stanju.«

 

NAPOMENE

 

 

 

l Manastir Taklung, nedaleko od Lase, sediste je Tak­ sung  Kahgju  Sekte.

'         Tokden ili mudrac je Gomcen koji je spoznao da je sustina prirode svesti Praznina.

Tulku je Buda Lama koji se inkarnira u uzastopnim zivotima  da  bi  upravljao  jednim  manastirom   i   ucio  i   vo­ dio  svoje  ucenike.

'         Supruga   je    Dakini,    partner    u    obred u    inicijaci je; n jenom   pomoci  neka  inkarnacija   dolazi  na  svet.

5 Karmape su  Tulkui  Dusuma  Khjen poa,  osnivaca  pr­ ve medu Kahgju sektama, Karma Kahgju. Nj,ihov glavni manastir  je  Tsurf u.  Ovde  pomenuti  crni  sesir,  pr'etpostav­

l ja   se,  kapa  je  posvecenika.  a  ne  Crni  Sesir  napravljen  od kose  Dakinija,  koji  svom  po';ed n iku  omogucu je  da  leti.

• Kuka i omca su oruda kojima  spiritualna  bica  za­ robljava ju  i  k rote  svesti  neobazrivih  i  pozudnih.

'         Ogmin je najv isi medu culnirn svetovi ma.  gde  je telo etericno.

'         Sakja Pancen je  treCi  u  hi jerarhi ji  Sakja  tradici je, jedna od emanacija Madzusri ja. Preobratio  je  mongolskog vladara  Kublaj  Kana  i  ostvario   politiC:ku   prevlast   Sakja nad  celim  Tibetom.  Sediste  ove  Sekte  je  u  grad u   Sakja (2uta  Zemlja).

'         Jampa (Maitreja)  je i ma nentni   Buda   Ljubavne  Dob­ rote; ikonograf ski se predstavl ja kako  sedi  u  stolici.  Ob­ redom  Zaljen ja   se  umoljava   Tulku  da  :;e  racli  dobra  osta­ l i h  bica  vrati  u  Samsaru.

l0 Bodisatve se od mara ju u Galden u (Nebo Tusi ta)  pee nego sto se,  kao  Tulkui,  vraca ju  u  Samsaru   da  ispune  za­ vet  nesebicnog  sluzenja.

ll   Vadzrasatva   u   toj   ma n da li   ima   pet   a:;pcka la   k ra j­ n je  svesnosti :  njeno  kao-ogledalo  >vojstvo,  istovetnost  u 'Wakom   obliku,   jasno:;t    l'.'"\ Zlikova n ja.   cudesn u   de]otvornost i    apsolutnu    stvarnost.

 

 

59

 

 

 

 

 

 

 

l2 Veliko kraljevstvo,  u sadasnjem Biharu, jezgro  Aso­ kinog  carstva,  koje  je  za  budiste  sveta  zemlja.

n  Deset  Vrlina   budistickih  kraljeva  koje   je   Asoka stavio  u  svoj  politicki  zakon  jesu:  uzdrfavan je   od  ubija­ nja.  seksualne  prevare,  pl·oklin jan ja,  klevetnickog   i   praz­ nog   govora   i  odbacivan je   zlobnih,   pozudnih   i  tvrdoglavih

misli.