2. KAKO JE  DRUKPA  KUNLEJ  POSETIO  SAMJE I  LASU  RADI  SRECE  SVIH BICA

 

Klanjamo se pred  nogama Kunge Legpe.

golog   i   nenakicenog,   slobodnog   od   blata   svesnosti,

slobodnog   od  vezanosti  za  svoje   misljenje   ili  okolinu, onog sto svojom  ludoscu  pobeđuje  izopacene  i neverne vodeći ih do duhovne slobode u  svakom osecanju.

 

Uciielj Istine Drukpa  Kunlej  putovao  je  iz Kongpoa za Samje. Tamo je stigao u vreme velike verske svečanosti zvane Dodečopa.  Lame, profesori,  Naldjorpe, duhovni savetnici , monasi i svetovnjaci iz  citave zemlje behu se tu okupili. Svi ti uceni ljudi Tibeta obavljali su tu razne verske obrede. Jedni su celima doticali  zemlju,  a  drugi  se  bacali  telom  po  njoj  i tako se moliili. Neki su izvodili zavete Obnove. Isterivanja đavola ili Unistenja zlih sila.

,,Qvde, izgleda,  svi imaju  poneku  vaznu  versku d užnost,,, rekao  je  Kunlej.  »·Kao posvecenik  trebalo bi i ja  da udem u hram."

>>Koji  ces obred  izvesti ?"  upitali  SU   ga  monasi.

»Da bih mogao da izvedem  obred  prinosenja žrtve Budama i zastitnicima nedostaju mi mnogi predmeti, a odvec sam lenj da bih se klanjao ili bacao telom po zemlji. Izreći ću zato obicnu zakletvu Obnavljanja«. I on je ovo izgovorio:

,,NevidLjiva   sreca  i  praznina,  krajnja   svesnost obnavlja   vezu  između  lame  i Bozanstva;

životni dah prekrsitelja  zaveta  o deset sfera obnavlja   delo ZaStitnika  i  Cuvara;

Čisto  prinošenje  Triju   belih  stvari  i Triju   slatkih stvari

ozivljava   delo  boginja  cuvarki;

Zrtva od malo hrane, tamjana  čanga ozivljuje  delo Demona i Bogova rata;

Zrtve stotina i hiljade darova

produzuje  obavezu lama koji  traze svoje  ja; prinosenje   malog  dara manastiru

zadovoljava  tek sluge ucenika; poklon  sa  ulagivackim osmehom

zadovoljava svest bezvernih kaluđera;

odlaganje   sveštenikove  molitve  pred   bilskom  smrcu

zavodi svest starih i nemocnih  ;

Dvostruka i trostruka zrtva za snabdevanje  i poslugu

god i manastirskim  zvanicnicima; beskrajni  lanac praznih  reči

zadovoljava   teznju  naucnika;

lazna meditacija  u raju  budala

zadovoljava  svest neupucenih  Gomčena;

lupanje  na vrata i lajanje  pasa

ne smetaju  laznom prosjaku;

blistavi osmeh mladog Gomcena' prija ocima kaluđerica;

obilni pokloni  čaja  pri  pogrebima

sviđaju  se lenjim izbrijanim  glavama;

laskanje   i udvaranje

dopadaju  se ministrima  i  staresinama ;

neispunjena   obecanja

hestidne  sluge  koriste :

jalove  njive  raduju  robove ;

mada njegova priča  ulazi u pogresne  uši

džangrizava glava  porodice  u njoj  uziva;

brbljanje   bezopasnih   pijanaca uverljivo   je   mladicu  bez  stava ;

gospodar i sluge  sto se  prepiru  oko imanja

raduju  dobavljača spletkara;

šećer i kolači sa maslom

prijaju  gojaznim  majkama;

pokretna  roba i sve sto se moze prodati

pogodni su ocu pijanici;

plač i igra u pepelu i đubretu

gode pokvarenoj  deci;

samac  sto  ne  pravi  razliku

odgovara  nezasitoj  zeni;

umece  da  opravdaju svoju pohlepu

neiscrpno  je  u debelih  lepotica;

hladan čaj  i kiseo  čang

zadovoljavaju nezvane, gladne goste ;

svezi  lahor  sto  duva iz planine

raduje tkalje jer ih sprecava da rade ;

nekuvana i nesoljena rotkva

nagrada je lenjim  slugama i radnicima;

Novome  krčagu

osmehuju  se vlasnici okrnjenih  krčaga;

bale, pljuvačka   i sline

raduju  one sto prave  pljuvaonice.«

 

Ljudi koji su slušali lamu biLi su potpuno zbunjeni. Jedan starac iz Kama, pobožan i pun  postovanja, nicice je pao pred njim i molio : »Plemeniti Ucitelju lstine, tvoje reci  su pravi i veliki blagoslov! Da li hi bio  tako  dobar  da  odrZis  liiturgiju  Unistavanja  zlih  sila  i  Umirenja  ometajucih  duhova ?«

Lama  je  pristao :

,,Ho! Buda, usavrsen u svakom trenutku,

ustao iz bezmerne Praznine Obmana,

prihvati žrtvu moje sudbine

i rasprsi svaku nedoumicu duha.

Vezanost za svet zelja pogubni su za svakog lamu -

unisti  je  meditirajuci  nad  cistotom  svih  pojava.

Ucenici koji drze vise zena rasipaju  lamin imetak -

izbegni to odvajanjem njihovih cetvrti.

Potkradanje zajednicke kuhinje

pretskazuje sledece rođenje u paklu

- spreci to umerenoscu zelje.

Nemarno zaspati slušajuci  uputstva

povlaci sledece rođenje u oblicju zveri -

spreci to oslobodivsi se lenjosti.

Prekomerno obozavanje  zena

smrt je za ludo zaljubljenog starca -

unisti to putem samosavladivanja.

Pozajmljivanje  novca radi zarade

opasno je za monahe koji slede Ucenje -

odreci se toga i zadovolji jednostavnim zivotom.

Propovedanje Zakona sa oholoscu i taštinom

slabost je naučnika i učitelja -

odstrani ih poniznoscu i mirom.

Mili osmesi kaluđerica prava  su kuga za Gomčena -

Vezanost za otmeni nakit porok  je  svih zena -

iskoreni ga oblaceci ih u rite.

Lamin debeli kurac pomor  je  za kaluđerice -

izbegnite ga, vikom probudivsi susede.

Rađanje kopiladi je sudbina bludnica

- spreci to pokazavsi im vrata.

Uvecavanje imetka je slabost bogatih -

izbegni  to pokroviteljstvom  manastirskih  praznika.

Lomljenje kamena i kopanje temelja zamka

sluti na gasenje porodicne laze -

spreci to mocnim zastitnickim obredima.

Dugi nokti na majcinim rukama

nanose bol ocevim mudima -

spreci  to odsekavsi  joj  ostrim nozicem nokte.

Nađeš li utociste u cutanju i

to izaziva ocev bes -

nmirices ga dugim i mucnim strpljenjem.

Uzimanje mnogih pozajmica

kob je sirotinje koja gladuje --

izbegni to stupivsi u sluzbu kod bogatog.

Otac koji je nesreća je za porodicu

- on to mora izbeci samosavlađivanjem.

Kašalj i dizanje  penisa  ometaju  i tvoj  i tuđi san

izbegni to jedući beli luk i papriku .

Razbojnici  i pljackasi   donose  nesrecu  bogatima

izbegni to slobodno  troseci.

Kaluderi  bez  vere  i morala

izazivaju samo nedace u manastiru

- izbegni to proterivanjem glavnih vinovnika.

Poklanjanje malih komada zemlje manastiru

izaziva glozenje izmedu darovaoca i primaoca

izbegni to odrzavanjem cistih odnosa.

Jezicava  žena  sto  svakog  ogovara  napast  je   za

susede -

bice osujecena  aka se sa njom ne govori.

U ponoc  kad  otac uzdise i majka  stenje,

ocev organ prodire  u majku;

pametno  dete se budi

i pocinje  da kikoće,

a drugo dete place  iz svoje  kolevke -

dajte  toj  deci da jedu orahe.

Od svakog bokala čanga se piša,

a  onom sto  se  suzdrzava  gori  bešika;

skuplja  se  kurac, a nos luči tečnost,

kaslje  i pljuje  dok se pljuvaonica  ne napuni;

prljavština  vređa zmije, 

i ukućane  muci  hladnoća

sa tumorima i čirevima koji je  prate -

izbegni sve to čistoćom i paljenjem tamjana.

Majci  koja mesi testo neopranih rulcu

campa  iskipi  i zagori,

po  sobi se razleti pepeo,

oci gostiju  pune  su suza od  dima,

deca jadikuju  gladna,

a otac, nemocan, besni -

neka se majka  odupre  toj  nevolji

ustavši ranije  da spremi  jelo.-«

 

Narod je slusao i gledao pun postovanja. Tu se zatekla li nekolicina neukih i nemoralnih ljudi. Oni povikase: »Sta to govori  ovaj  ludak ?  Takva  liturgija ne postoji. On trabunja  gluposti!,,  Ali  jedna grupa  duhovnih  savetnlka  poklonise  se  pred  njim.

„Liturgija  zaštite  od  nesreće  Drukpe  Kunleja  samo je  naizgled  svetovno  shvatanje“,  ,raspravljali  su  savetnici.  „To  je,  zapravo,  ucenje  o  nevezivanju  za nista  sto  se   javlja   u  toku  svesnosti.-„

I  oni,  kao  i okupljeni   narod,   behu   prozeti   verom.   Pobozno   su sklopili  ruke  pred  l.amom  i  molili  njegovu  zastitu.

Koristeci svoje mnogostruke magijske moci, Gospodar Bica, Kunga Legpa se natprirodnom brzinom uputio  prema  Lasi.  Na  tom  putu  susreo  je  grupu trgovaca iz Kongpoa koji su prenosili tovare kopalja. ,,Molim vas da mi date jedno koplje«, zatrazio je od njihovog vode.

,.,.Kako  ti ga  ne  bih  dao!«,  odgovorio  je  ovaj

uperivši vrh koplja u  lamine  grudi.  ,,Ja  sam  stavio na kocku svoj zivot  da bih  došao  do njih.  Zasto bih ih sada delio okolo?«

„Hajde   da  vidimo   je   li  tvoje  koplje   neznanja moćnije  od  mog  koplja   ciste  i  prazne  svesnosti“, predlozio  je  lama.  Uhvatiio  je  vrh  koplja  uperenog u  njega  i, kao  da je  savitljivo,  vezao  na njemu  cvor.

,.,Ti mora da  si  duh  ili  velikli  svetac",  uplasio se voda. ,,.Reci nam ko si ?"

„Ja sam onaj  ko verujes  da jesam" , odvratio je

Kumlej. „svejedno  mi  je  za  koga  ces me  smatrati.''

,.,,Ja verujem da si svetac", rekao je jedan od trgovaca. ,.,uvredili smo te pomislivsi da si duh ili demon ; oprosti nam za to. Uzmi ceo nas tovar kopalja  za to jedno koje si vezao u cvor."

Kumlej im je dao koplje i nestao. Tvrdi se da je poglavica  Kama dao dvadeset jedno  selo za to koplje.

Bilo je to u vreme kada je poglavar Rinpunga 2 pozvao lamu da  poseti  njegovo  mesto  kko  bi  ispitao njegove moći. Lama je prihvatio  izazov  i  stigao pred  kapiju  poglavicinog  zamka.  Pred  njega  je   izišao  jedan   zvanicnik,  pozdravio  ga  i  zamolio  da  priceka dok  ne  veze  pse.  Ne  obzirući  se  na  njega, Kunlej je  prošao  kroz kapiju. lstoga casa na njega se bacise dva ogrnmna buldoga, jedan crn  i jedan beo. Lama ih je obojicu udario stapom po  leđima tako da im je razdvojio prednje delove trupa od stražnjih. ,,.Cemu uopšte sLuze svi ti beli i cmi psi?" upitao je i spojlio ih nanovo. Straznji deo crnog psa spojio je sa prednjim delom belog, a prednji deo crnog sa stiražnjim belog. Zatim ih je vratio u zivot bez ikakvog traga ozlede. Oni su nastaviLi da se igraju. pitomi kao kučići.

Tu se iskupilo  mnogo  radoznalog  sveta.  »Bolje bi  vam  bilo  da  ponavljate  Mani  Peme  Mantru  nego sto tu besposleni stojite kako bi videli moje magijske trikove i slušali moje nerazumno buncanje",  kazao im je lama i poceo da izvodi Mani igru koja se zove Opomena za stalnu svest o prolaznosti. Pri tome je pevao ovu pesmu :

 

,,.Ho! poslušajte  me, ljudi  i bogovi!

Svi oni koji  su stekli ljudsko telo

mogu reci : Imam uvek  na umu svoju  skoru smrt,

ti ce pronaći  Svetu stazu Bude.

Onaj   koji   moze  reći : Sveto  Ucenje   se  pokazalo, taj   ce preokrenuti   i postovati   Samsaru.

Baci pogled  ka svodu podnevnog  neba:

ugledaćeš  stotine  krupnih  i hiljade  malih  ptica

i shvati: bez obzira koliko visoko lete

sve su te ptice vezane za Grad Smrti.

Izvesno je da svi moramo umreti,

ali posto ne znamo gde i kada ce se to desiti,

nadimo utociste u Velikom Samilosnom

i govorimo njegovu  mantru  od  sest  slogova :

,,Qn Mani Peme  Hung!« 3

 

Baci pogled  u recne dubine.

ugledaces stotine krupnih i hiljade sitnih riba

i shvati da sve te ribe zlatnih ociju ka Gradu Smrti plivaju.

Sigurno  je   da  svi  moramo  umreti,

a kako ne znamo ni gde ni kada nas smrt ceka,

zaklonimo  se  u Velikom Samilosnom

i govorimo njegovu mantru od sest slogova :

,,.Qm Mani Peme Hung !«

 

Baci pogled  oko sebe po ovom svetu

na rubu pakla, ugledaces ljudska  bića i cetvoronozne  zveri 

Četiri Kontinenta

I shvati da svi koji udišu vazduh

ne znaju  ko je  pre  na  redu da  umre,

mlad  ili  star, ali svi hrle ka Gradu Smrti.

Posto ne znamo čas ni mesto svoje smrti

zastitimo se u Velikom Samilosnom4

i ponavljajmo  njegovu mantru od  sest  slogova :

,,Om  Mani  Peme  Hung!«

Igrom  i  pesmom  lama  je  podstakao  poglavara i  njegovu   poslugu   da  ustanu  i  sami  zaigraju.  Oni su  time  zadobili  jaku  veru  i  osetili duboku  odbojnost  prema  svemu  sto  je  prolazno.  Poglavar  je  dao

lami  kljuc  od  svoje   riznice  pod izgovorom  da  mu on pomogne kako bi je raskrčio. Otvorivši vrata, lama je  u riznlici  ugledao  zlatne poluge  na  jedno j i srebrne na drugoj gomili,  dok  su hrpe nakita optocenog dragim kamenjem bile razbacane po celoj prostoriji On se odenuo u srebrio, zlato i drago kamenje i, vezavsi beli svileni pojas oko struka, izišao da se pokaze narodu. Onda je poskidao sa sebe sav nakit i predao ga poglavaru, koji ga je ubedivao da qa zadrži

,,Vracam ti ga l« kazao je lama. »Trenutak uzivanja mi je dovoljan. Slusaj ovu pesmu !«

,,Zapljulsni  nas  talasima  srece,  oce  Kagju   Lama!'

Zlato, srebro i drago kamenje samo su prividna

sreca,

a gubitak  bogatstva je  prividna  tuga -

neka te stiti covek bez bogatstva i poseda!

Prekrasan  i dugovečan  drug  stvara  prividnu  sreću,

a rastanak ljubavnika  prividnu  tugu -

zastiti se nemajlući prijatelja ni porodice !

Rođenje   u  dragocenom  ljudskom  telu  je   prividna

sreca,

a zivot praznorukog prividna je tuga -

spas  od  ljudskih stanja  nađi u svome  srcu!

 

Ostvariti zelju  za  bogatstvom i položajem  je  prividna

sreca,

a  gledati  kako  to  drugi  razgrabljuju  

privid na  je tuga -

trazi oslonac u čoveku koji  je  bezmerno dobar!

Postici svoj zivotni cilj prividna je sreća

a razdvajanje duse od tela prividna tuga -

spasi se nastojanjem ka vecnoj sreci!«

 

Na   kraju   njegove   pesme   slusaoci   su  goreli   od vere  i poboznosti.   »Gospodalriu   Naldjorpa«,   rekli  su mu, »očigledno  je  da  su  tebi  dovoljni  darovi  koje ti pruzaju tvoja cuda. Molimo te, ipak, da primis od nas malo dobrog zita.«

Lama je uzeo zito i otisao iz poglavareve kuce u najblize selo da nade krcmu u kojoj toce čang. Krcmu su držale majka i kci. One su ga zamenile za nekog pijanog kaludera iz Konpoa i ponudile da mu dadu plće za pesmu. Tako je nastala ova pesma :

,,Ono sto je  svima neophodno jeste   Nirvana ·

ono sto je  pojedincu potrebno  je nezavisnost .

svetovni   covek   cezne  za  bogatstvom .     '

sto  je   mladim  devojkama  potrebno  

to  je   magarcev ,penis;

sto vole  stare  gospođe 

to je  zlobno  ogovaranje;

a sto u starosti godi to su brojni sinovi.

Stedro davanje  je dobrota;

osloboditi se pohlepe  to je  bogatstvo.

Ja sam bezbrizni Kunga  Legpa,

a  vas  dve, majko   i kceri, moji dobri domacini!«

 

One su mu  iznosile čanga koliko  god  je  mogao da  popije,  sve  dok  im  nije  otpevao  i ovu  pesmu :

»Brda su obrasla sumom,

pa  ipak nema u kući drva za vatru.

Siroka reka plovi  nize kuce,

pa ipak nedostaje vode za čang. Ovaj kraj je preplavljen jecmom,

a  besplatan  bokal  čanga  je  retkost.

Na trgu je  puno  devojaka,

ali su one sa ribom po meri retke.

Usmeno predanje kruzi Tibetom,

ali mudrost i znanje  su retkost.«

Kada je zavrs:io pesmu, lama je otišao iz toga mesta. ,,vreme je za Palzang Buti“  mislio  je  i uputio se za Lasu. Na drumu je susreo neke  mlade  devojke koje su pevale ovakvu pesmu :

,,usred  oblasti  U, u srednjem  Tibetu,

nalazi se Lasa, srediste vere,

gde sve sveznajuce  Bude sede

i pokrecu  Točak Zakona.“

,,Ja ću sada da igram-«, rekao im je lama, »a vi podražavajte  moje pokrete.-«  Igrajući,  ovo je  pevao :

,,.u Cistom, cistom izvoru

moj mac se njise,  njise  tamo-amo.

Stene  tog  vrela se  taru, taru .

Jedna  o  drugu.

Glava se dize, dize ponosito,

brzo je  sada uhvati i cvrsto stegni!“

 

»·Mi  se  ne  druzimo  sa  ljudima  kao  sto  si  ti!-<< kazale su na to devojke.

,,Jah! Jah!-<-<  odgovorio  im je.  »Ako  se ne  možemo nagoditi nema  svrhe da se ovde zadrzavam.'' I on nastavii put prema kući Palzang Buti.

Zatekao  ju   je   gde  stoji  na  vratima.  »Prosle

godine  mi  je  jedan  starac  iz  Lase  pričao  o Palzang Buti. To mora da si ti.-«

,,Tacno  ja sam Palzang Buti. Uđi." Ona je osecala  kao  da joj   je  on  stari  prijatelj  iz  pređašnjeg zivota i primila ga je  bez  ustezanja.  Pre  nego  sto ce ga usluziti cajem vodili su ljubav. Posle toga devojka ga je molila da ostane sa nJom zauvek, ali je lama pristao na svega nekoliko meseci.

Jednog  dana  posetio  je  manastir  Drepung •   

Sedeći sa monasima,  razmisljao  je  kako  bi  mogao  da se našali sa Cuvarem Morala7•

,,zeleo bih  da se zaredim „   rekao mu  je.

„Qdalkle si ?“  upitao je Cuvar Morala.

,,Ja sam Drukpa."

,.,.A umeju li Drukpe lepo da pevaju ?«

»Moj  glas  niije  odvec  lep-<-<,   odgovorio  je  nevino,

,.,ali  imam  jednog  prijatelja  koji  je  izvrstan  pevac.-«

»Dovedi s:vog prijatelja sutra ovamo-<-<, slozio se

Cuvar.

Sutradan,  kada  su  se  monasi  okupili,  lama  je

doveo za usi magarca preklrivenog  crvernim haljinama i posadio ga u  red sa monasima.

,,Sta  je   ovo?-<-<  uzviknuo  je  gnevno  Cuvalr  Mornla.

,.,.To  je  moj  prijatelj  koga  sam  pominjao  po  lepom glasu",  rekao  je  Kunlej  i  udario  magarca  kako bi ovaj njaknuo. Cuvar ga je oterao stapom. ,.,.vi ste ljudi kojli se vise brinete za pojanje nego za meditaciju !-«, doviknuo im je lama sa kapije.

Dok  se vraćao  u  Lasu,  susreo  je  dvojicu  kaludera iz Drepunga. Oni ga upitase kuda ide.

»Drukpa  Kunlej  nema  ni  doma  ni  cilja <-<,    odgovorio  im  je.  ,,.za  njega  nema  mesta  ni  u  Drepungu ni u paklu.-<-<

,,.Kakvo si to zlodelo pocinio  kada  i pakao  odbija  da  ti  pruzi  utočište ?-<-<   nasmejase  se  oni.

,,u ovom ljudskom  svetu Cinio sam sto god mi je  palo  na  um,  ali  dosao  sam  u  sukob  sa  nastojan jima  drugih  ljudi.  Iz  toga  sam  zakljucio  da  treba da provedem  neki  dan  u  paklu.  Put  do  tamo  je,  medutim,  bio  zakrcen   monasima   iz   manastira   Sera. Vratio sam se i resio da se zaredim u Drepungu, ali Je  taj  mainastir  bio  pun  zavisti,  pozude  i  besa,  pa ni   tu  nisam  mogao  da nadem  mesta.-«  Tako pozdravi lama kaludere i ode u Lasu.

U  kući  Palzang  Buti  on  bi  do  podneva  pio  jak čang  i  napunio  stomak,  a  od  podneva  do  veceri  svirao na flauti ili lauti. Od zalalska Sunca do ponoći vodio  bi  ljubav sa Palzang  Buti,  a  od ponoći  do zore sedeo bi usavrsavajuci .svoje poznavanje Maharnudre.

Jednom  je  pomislio  da  je  pogresio  sto  se  tako dugo   zadržao   u   Lasi,  a  da  nije   video   Budu  Lamu, te odluci da poseti Budu Congkapu. »Kazu da je Conglkapa inkarmacija Bodisatve Inteligencije«, rekao Je Drukpa Palzang  Buti.  »Moram  da  ispitam  da li je  njegova  svest zaista oslobodena  zudnje  i gneva.«

• U hramu Ramocea zatekao je monahe zaokupljene metafizičkom raspravom. On  pomisli  da  ne sme da propusti ovu priliku da ih nauci vedrini,  te upita:  ,,Sta vi to  radite,  o monasi ?,,

,,Cistimo nas duhovni vidik od sumnji i neslaganja«, odgovorise mu oni. ,,znam i ja ponesto o metafizici«, kazao je lama. Onda je prdnuo, toboz uhvatio  prdez  u  saku  i poturio  im  ga  pod  noseve.

,,Sta je pre prispelo u vase noseve", upitao je, .»vazduh ili ovaj miris?«

Monasi  su  se razbesneli  i oterali ga. »Mi nismo pogodne  osobe za tvoj  humor!« grdili su ga oni.

»Ne  budite  tako  .oholi!«  kazao  je  lama.  »Moje i vase ponašanje je veoma razlicito. Moje  je  prirodno, vase puno oholosti i  zudnje.  Molim  vas  da me sada najavite kod Bodisatve Inteligencije Congkape.«

,,.Gde ti je u obicajenii poklon ?" pitali su ga monasi

,,Nisam  znao  da  ce  biti  potreban«,  pobunio  se lama. 

»Doneću  mu  poklon  kada  dodem  drugi  put. Moram  da ga  vidim  danas.«

,,Ko  je  jos  cuo  o  naknadnom  donosenju  poklona« ! nariugali su se monasi.

,,_Ako je bas toliko potrebno«, pristade najzad lama. ,,Ja imam odličan par jaja koje sam dobio od roditelja. Hoce li to biti dovoljno?,,

Oni se  opet  naljutise,  odbise  da  ga  puste  unutra i najurise ga odatle.

»PronaCi  cu  nekakav  dar  i sablaznuti  ove monahe«,  resio  je  lama  vraćajuci  se iz palate  u  grad.

Ujutru je kazao Palzang Buti da krece u Samje kako bi prona5ao poklon za Congikapu.

Stigavsi u Samje, otišao je u kucu jednog cinovnika gradske uprave koji se zvao Pebdak i tamo bio  srdacno  priimljen  od  domacina  i  njegove   zene.

 

»Dobro dosao, plemeniti Učitelju Istine!·« - pozdravio ga je Pebdak. ,.,.Qd kako si  ti izveo obrede Zavet Obnove i Unistenja zlih sila o proslavi Samje  Dode­cope, sluzila nas je sreća i  imali  smo  bogatu  zetvu. Kada sam prosle godine bio  u  ZiLungu,  u  Kini,  susreo sam  trgovca  iz  Kongpoa;  on  mi  je  pričao  kako si svojom  magijskom  moći  savio  jedno  koplje.  Od tada ceznem da te ponovo  vidim,  lamo.  Pocastvovan sam  sto  si  mi  danas  gost."  I  on  je   ugostio  lamu  jelom  i piCem  uz  najbolju  uslugu.

Kasnije       je       Pebdak      zatrazio     laminu       pomoc.

Imao sam tri žene od kojih su dve  umrle  ubrzo posto sam se njima ozenio. Moja  sadasnja  zena  rodila mi je  sest sinova, ali ni jedan  od njih  nije   živeo duze od tri meseca. Ove godine zena mi je, takode, rodila sina koji uskoro navrsava tri meseca. Preklinjem te da ga  blagoslovis i da izvedes obred koji  ce zle sile drzati daleko od njega.«

»Kako ti se zove sin ?" upitao  je  lama.

»Donesi ga ovamo."

»lme  mu  je  Cuvar  Samjea",  odgovolio  je  Pebdak

»Rođen  je  zdrav  i razuman."

Kada  je  Pebdakova  žena  unela  dete.  ono  je  istoga  casa pocelo  da se trese i drhti.

,,.Budi miran! Ne plasi se !" rekao je lama i zapovedio   Pebdaku   da  mu  donese  crni  laso  koji   je vidio  da visi  o  stubu.  Nabacio  je  omcu  oko  detetog vrata onako kako je  bilo  položeno  na  majcinom krilu.   »Ne   zvao   se   ja   Drukpa   Kunlej«,   kazao   je, ako   mi  danas  ne   budes   lizao  kitu !  Sada  dole   na reku !" Vukuci  dete  na  lasu  za  soborn,  pracen  roditeljima   koji   SU   naricali,   gutali   prasinu   i   zvacuci pijesak sto ga  je  nosio  vetar,  stigao je  do rečne  obale.

Ako  se  usudis  da  se ponovo  vratis,  snaci  ce  te  ova sila«,  viknuo  je  lama  detetu.  Stegao  ga  je  omčom za  vrat  i  bacio ga  usred  virova.  Istog  trena  videli su  kako  se   decji   les  premetnuo   u   crnog  psa.   Pas je  razjapio   krvavu   celjlust  i  kazao:  »Ti  nemas  milosti,    Drukpo    Kunlej !"   plivajuci    prema    suprotnoj obali.

 

»Eto, to je bio vas sin", rekao je  lama  roditeljima. Oni su stekli potpunu veru u njega i,  rastereceni i bez straha, vratili se kuci. Tu ih je lama poučavao  metodi  Unistenja   zlih  u ticaja   na  decu.

,.,Dete u ponoc place iz svoje kolevke ;

znaci otac prodire u majku -

umiri mališana  davsi mu orahe  da jede.

Ako to sredstvo ostane bez dejstva,

umotaj  njegovu glavu u prnje  u zapecku.

Opsednutost  deteta besnim demonom

predskazuje  beskrajnu  ljudsku bedu -

izbegni to pomoću  laminog zastitnog  bajanja.

Ako bajanje nije  delotvorno,

unisti  demona Obredom isterivanja  đavola.

Nekoristan i impotentan sin

predskazuje kraj porodicne loze -

ja,  Drukpa  Kunlej, mogu da otklonim to prokletstvo. Ako ni moj  blagoslov  nema ucinka,

omča oko detetovog  vrata unistice zlo."

 

Posto je tako poucio Pebdaka i njegovu  zenu, lama im je rekao da sledece godine, u  isto vreme, treba da ocekuju  sina.

»Molim te, daj mi odmah ime tom detetu" zamolio   je   Pebdak,   »Ti   iduce  godine  mozda   neces biti  ovde."

.,Nazovite  ga   Bogata   Zetva,  jer   će  on  biti   pocetak blistave loze."

Zacuvši to prorocanstvo, Pebdakova zena je u znak zahvalnosti  dala  lami svoj  nakit,  a  Pebdak  mu je poklonio pedeset zlatnika i tirkiz. Lama se okitio gospođinim nakitom i  vratio  joj  ga  uz  objasnjenje da je dovoljno nositi ga jedan trnnutak. Hteo  je  da vrati i zlato i tirkiz, ali je Pebdak navaljivao da ih zadrzi kako bi doneo srecu njegovoj porodici i otklonio sve prepreke koje bi joj se javile  u  buducnosti. Lama je  naposletku  prihvatio  darove  rekavsi da ce ih odneti kao poklon Congkapi.  Tirkiz  je  stavio u otvor svoga Groma9, uzeo zlato u ruku i otisao iz Samjea u Lasu.

Na trgu u Lasi sve oci  SU  bile  uprte  u  blago koje je nosio. »Ako hocete zlato platite tirkizom«, rekao je okupljenima. »Ako zelite  tirkiz  platite  u zlatu !"

,,Qvde neces naci kupca za toliko mnogo zlata·<-<, odgovorili su mu. ,,Tirkiz je pak za gizdavce i niko ga nece hteti u ovom svetom mestu.« Radoznala da vidi sta lama namerava da ucini  sa  blagorm,  svetina ga je pratila. On je otišao pravo u hram Velike boginje i tamo zatekao sedam devojaka gde pevaju zahvalnice svojoj  boginji

..Cuvana  brizljivo  u ovoj  pagodi  od  zlata,

Zastitnice, Jedina Boginjo,  Velika Majko l0,

tebi sto  gledas okom Murosti,

mi, devojke,  pevamo  hvale!«

 

»Veoma milo pevate«,  obratio  im se lama. ,,Cujte  sada  mene.«

,LJ  poboznoj  sredini  svete  Lase

tamjan  i svetiljke  na maslo 

Već SU   ovestali  darovi

za našu Jedinu Majku,  Slavnu Boginju.

Danas joj  bezbrizni Kunga Legpa prinosi   svoj   kurac  i tirkiz.

Primi  to, Boginjo,  i pokazi  svoju  samilost!«

 

.         Onda   je   bacio   tirkiz   Boginji.   Taj   dragi  kamen

još  UVek  Se moze Videti na njenom  celu.

Iz  toga  hrama  lama  je  otisao  da  poseti  Bodisatvu Inteligencije  Congkapu.  Cim  se  priblizio  Ramoce  hramu  kaluderi  ga  docekase  pitanjem  sta opet tu  trazi.

,,Dosao sam zbog audijencije  kod  Bude  Cong­ kape.«

,,Da li su jos uvek tvoja  jaja  sve  sto  nosis  na dar ?« nugali su se oni.

,,Ne,  ovog puta  prinecu  mu  zlato.«

»Jah! Jah!« nasmejao se lama. »Onom ko  ima zlata sva vrata  se  otvaraju.«  I  on  je  smisljao  kako da  otvori oci  tim  kaluderima.

Kada je uveden pred Congkapu, bacio se po podu sve do sanduka zlata koji je  stajao  u  odtaji.  Pri tome je govorio:

,.,Klanjam se prosvetlitelju  naseg Mraka, Kruni  tibetskih mudraca  Congkapi!

Klanjam   se  neprikosnovenom  Odrzitelju  Triju

zaveta , Nosiocu  belog  lotosa  kojeg   je   pretskazao  Atiša!

Klanjam    se   učitelju,   raspravljacu i stvaraocu , Nosiocu mača  na Utpala  lotosu !

Klanjam   se  spasitelju   bednih,  onom  koji   ublazuje

siromastvo,

Posedniku  prorocke  moci, prkrivene  zlatnom

mrežom!

Klanjam se ljubitelju bogatstva i udobnosti -

neka  ova  prinosenje   zlata   bude  radost  njegovom

srcu !

Klanjam  se  onom  sto  je   odvratio  oci  od  svog

siromašnog  i nistavnog pristalice koji ga je  posetio  lanjske  godine  bez polclona!«

 

,.Q, Gospodaru Bica Kunga Legpa, ti zboris istinito i lepo te je slusati<<,  rekao je  Congkapa. Zatiim je svezao jedan zastitni konac i dao ga lampi kao blagoslov. »Tebi.  osim  ovoga,  nista  nije  potrebno. Nosi uvek  taj  konac sa sobom.«

Lama je uzeo to i povukao se. RazmiSljao je sta da učini sa koncem. »Oko vrata ga nije ugodno  nositi. Bez dzepova sam da bih ga  mogao  staviti  u njih, a u  ruci  ne  zelim  da  ga  drzim.  Bice  najbolje da ga svezem oko svog kurca,  koji je cist i nista ne nosi.«  Omota:o  je  konac  oko kurca  i  otišao  na  trg.

»Gledajte ! Gledajte !« vikao je. »Ako ·imate pedeset zlatnika primice vas sam Congkapa. On  vam cak moze dati i ovakav konac!« Izvadio je svoj ud omotan  koncem  i zamahao  njime.

Na  trgu  u  Lasi zivela je  u  to vreme gostioničarka  po  imenu  Lhandron.  Bila  je  cuvena  kradljivica,  koja  je  varala  trgovce  uzimajuci  im ·robu  i novac. Desilo  se da je  kod nje  odseo neki  trgovac iz  Jamdroka  i  gostioničarka  naumi  da  njegov  pravi Cilibar zameni laznim. Lama je prozreo njenu nameru,  te ode u njeno svratiste,  u odaju  gde se toci čang.

,,Qvde zaticem samo sretne« kazao  je.  »Domaćica mora  da  je  sjajna  zena!  Posto  se  svima  razvezao jezik, znaci da je  čang  prvoklasan.  Ima  jedna stara izreka koja veli :  dobar  čang  je  melem   za zdravlje,  a  dobra  priča  za  duh.   Spreman   sam   da vam  za  dobar  čang  ispričam  poucnu   pricu.'<

»Pripovedaj  nam !" rekla  je  gostioničarka  i  stavila pred njega  krčag.

,,Nekada  je  u  gomjem  delu  doline  Nangjul  ziveo  varalica   Lazljivi   Gramzivac   sa  svoja   dva  sina Uuvom  i  Dueungom.  U donjem  kraju  te  doline  ziveo  je  siromah  po  imenu  Meko  Srce.  Njih   dvojica su  svakoga  dana  zajedno  Lutali kako  bi  sto nabavili

za hranu. Na jednom od tih lutanja  dolinom  odmarali su se ispod  nekog  drveta.  Tada  primete  da  drvo svetluca. Shvativsi da je izvor toga sjaja  u  zemlji, oni SU kopali ispod  drveta  i pronasli  CUp  zlata. Ovo ih je dovelo do ushicenja.

Meko Srce reče tada  ovo :

Slušaj  me,  Lazljivi  Gramzivce, prijatelju   iz  rnnogih

života!

Našee  naklonosti  iz  d aleke  prošlosti  ucinile  SU   d a

postanemo   prijatelji.

Još  uvek plod  nase vrline nije  izabran

l   pohlepa  je   bila  uzrok   našeg  siromastva.

AIi   koliko  god   da  bejasmo   siromašni   i  dobri

danas   žanjemo   žtvu   nase   velikodusnosti

danas smo  otkrili ovo silno  blago

i treba da darujemo  deo Budama.

Razmotri ovo pazljivo  i slozices se sa mnom."

,,Blago  smo  nasli  podudarnoscu  nasih  zasluga i srece«, smatrao je Lazljlivi Gramzivac. »-Posto je tvoja  vrlina  vise  nego  moja  doprinela  da  nam  se osmehne sreća ja ću prirediti trodnevno slavlje uz čang i meso u tvoju čast. Poneću  zlato ii  posteno ga podeliti na dva dela. Ali  cuvajmo  se,  dobri  prijatelju ! Ovo zlato bi moglo da bude i obmana  i varka bogova  ili demona.«

»To  je  nemoguce-<-<,   posumnjao  je  Meko  Srce.

»-Ako  je  tako, mi smo tu nemocni.«

Oni su zatim otiSli svojim kućarna. Lazljivi Gramzivac zakopao je zlato  na  skrovito  mesto,  a onaj cup napunio drvenom strugotinom. Mekio Srce je došao kod njega i zatekao ga kak o place.

,,Sta se  dogodilo,  prijatelju '?«  upitao  ga  je.

,,.Kazao sarn ti da bi zlato  rnoglo  da  bude  obmana i to se obistinilo-<-<, jadikovao je Lazljivi Gramzivac.

,,Bice  da  lazes-<-<,  kazao  je  Meko  Srce.  »Nikada

nisam  cuo  za  nesto  slicno.  Ako  je  pak  to  istina,  nema   razloga   da  places."

LaZljivi Gramzivac je onda poCastio svog prijatelja   čangom  i  zapovedio  svojim  sinovima  da  igraju  za njega.

»-Prijatelju, tvoji sinovi igraju  kao  da su  fantomi ili tvorevine  duha «,  izjavio  je  Meko  Srce.  »Ali ne mari, oni to cine sjajno.«

On  je  onda  zamolio   Lazljivog   Gramzivca   da mu   dozvoli  da  povede   decake   svojoj   kuci   kako   bi i njegova  draga  zena  mogla  da  uziva  u  njihovoj  igri i pesmi. Neka kroz tri dana dode  po  njih,  pa  ce ponovo piti  i  veseliti  se.  Lazljivi  Gramzivac  je  zaboravio   da   je   prevario   i  napakostio   prijatelju   i   pristao  je.

Meko Srce je odveo dečake. On je imao dva majmuna koje je naucio da ga sluSaju i  smislio  je kako  da  se  osveti  Lazljivorn  Gramzivcu.  Kroz   tri dana je  ovaj  dosao i našao  ga u  suzama.

,,Sta se :zbilo?-<-< upitao je.

.,-Tvoja dva sina su se pretvorila u majmune«, jadikovao je Meko Srce. »Sećas  li  se  kako  sam  ti rekao  da  izgledaju   kao   fantomi   dok   su   igrali  pred tvojom  kućom ? Imao sam  pravo!-«

»-Nikada nisam  cuo da su se neciji sinovi pretvorili u  majmune"  pobunio  se Lazljivi Gramzivac.

.,Smesta mi dovedi moje sinove.-« Meko Srce mu je  odgovorio:

..Poslušaj   ovo,  Lazljivi   Gramzivce !

Odavno smo prijatelji i skupa smo se nagledali raznih cuda.

Videli smo  kako se  zlato  pretvara  u strugotinu

nesto sto ranije  nije  viđeno.

Sada  su  se  tvoji  sinovi  preobrazili   u  majmune ;

ove nesrece sto SU  nas zadesile necuvene  su  i glupa  znamenja.

Sumnjas  li da su ovi majmuni  tvoji  sinovi -

gledaj!  Hej,  majmuni , idite svom ocu!«

I majrnuni su potrcali i seli  Lazljivom  Gramzivcu u krilo.

,.,.Sta  je  to  postalo  od  moje   dece'?"  ocajavao  je on.

»To mora da je osveta bogova, jer sam zlato zarnenio za  strugotinu.  Piriznajem  to! Donecu  ti zlato samo mi vrati moja  dva sina."

..Prvo donesi zlato," rekao je Meko Srce. ..Tada ću videti sta mogu da ucinim za tebe.«

Lazljivi  Gramzivac   je   doneo   zlato,   dao  polovicu  Mekom  Srcu  i povratio  svoje sinove.

Kada su obojica umrli, bih  su izvedeni pred Cospodara Smrti, koji je trebalo da ih nagradi  ili kazni za njihova dobra ili zla dela. Zbog svoje prevare  Lazljivi  Gramzivac  bio  je  zatocen  u  gorucu gvozdenu  kuću  u  paklu,  a  Meko  Srce  je  za  svoju prevaru  osuden  na  dvanaesl  zivota  majmuna.

Lama  je  zavrsio  pricu.  a  krcmarka  je  odustala od   svoje  namere  da  ukrade   trgovcev   Cilibar.  Tako je  trgovac   spasen  od   novcane   propasti.   a  gazdarica svratista od  rodenja  u  paklu.

 

NAPOMENE

l         ' Gomceni   su  askete  ili  pustinjaci   koji,  zatvoreni   u

peCine  i  odaje,  provode  u  meditaciji   duzi  period  vremena.

Ponekad  zive  u  zajednicama   gde  ih  sluze  kaluderice.

2   Rinpung  je  grad  tvrdava  juzno  od  Lase,  ciji  SU   po­ glavari   u   petnaestom   i  sesnaestorn   veku   vladali   central-

nim Tibetom.

' Om  Mani  Ferne  Hung  je  mantra  Avalokitesvare, izrazena lokalnim narecjem.

4    Thugs--r je    chen-po   je    Avalokitesvara    sa   jedanaest

glava i hiljadu ruku ; emanacija koju je Buda Amitabha projektovao kada se suoCio sa zastrasu jucim zadatkom da trajno  oslobodi  sva  bica  uzaludnosti  i  patn je  Samsare.

5 Dordze Cang, Vadzradara, glavni Lama Kaghju tra­ dicije  i  Adi-Buda  koji   je   inkarniran   kao  Palden  Drukpa

Rimpoce.

• NajveCi manastir    Gelukpa    Sekte,   cuven   po   svom i zucavan ju   Kalaeakra   Tantre   i   disciplini.   Nalazi   se   blizu

Lase.

7     Cuvar  Morala  brinuo  je  o  moralu  i  disciplini  u  ma­

nastir u.

' Tsong Khapa (l357-l4l9), reformator Budizma u Tibetu.  Smatra  se  za  inkarnaciju  Mandzusri ja,  Bodisat ve

Inteligenci je.

" Dordfo je tibetanslrn rec za Vadzru,  ritualni  prcd­ rnet koji simbolise svesnost kao dijamant i dijamantslrn snagu Praznine. Prvobitno je bio simbol Indrinog groma. Ezotericki i euf emisticki Dordze je penis, kao sto je lotos

vagina.

l0  Macik  Palden   Lhamo   je   bogin ja   zastitnica   Lase; jase  na  muli,  drzi  plameni  mac  i  pehar  od  ljudske  lobanje.