6 . KAKO JE DRUKPA KUNLEJ POBEDIO DEMONE iz BUTANA I UPUTIO STARE BUTANCE KA PUTU OSLOBOEĐENJA

Pobozno se klanjamo slavi Kunge Legpe,
Naldjorpe sto je iskorenio svaku razliku izmedu posmatraca i posmatranog.
ubio spontanoscu sve zablude
i strelom Jednog probo srce dvojakosti.

Dok je Znalac Istine i Gospodar bića Drukpa Kunlej boravio u kuci gospode Samzangmo u mestu Nangkatise, u provinciji Jamdrok, usnio je ovakav san.

.Sanjao je zenu odevenu u žutu haljinu koja je držala plameni mac i kazala mu : »Drukpo Kunlej, doslo je vreme da ispunis prorocanstvo koje ti nalaze preobracenje butainiSJkog naroda i magijsko ociscenje njihove zemlje. U Butanu ces posvetiti jednu porrodicu koja ce dalje siriti Drukpa tradiciju i u buduonosti joj ciniti velike usluge. U svitanje, pre nego sto podes odavde, odapni jednu strelu u prnvcu juga da najavi tvoj dolazak.-« Rekavsi to, žena je iscezla i Drukpa Kunlej se probudio.
Lama je u njoj prepoznao objavljenje Dimne boginje 1
Ujutru, pre Sunca, ustao je, zategao svoj lu k i odapeo stirelu koja je jecala. Pustajući je, govorio je: »Poleti na jug radi dobra svih bić i Predanja, i padni pred kucu srecne devojke koja je u nebes milosti«
Zemlja Jam-Drok uzmemiria se na zvuk Drukpine strele. »Zasto tako strahotno urla zmaj u zimu?« sašptavali su se prreplaseni ljudi. »To je zvuk strele Drukpe Kunleja !« zagrajala su deca.
Strela se zabola u krov kuce koja je pripada­la bogatom i pobožnom gorstaku Topi Cevongu u Dramvokmi, u oblasti Torpa Silung u Butanu. Uku­cani su izjurili napolje uvereni da se radi o zemljotresu. Tada otkrise strelu sto se jos ljuljala na vrhu krova i shvatise da je ona izazvala potres. Cevongovu mladu zenu je obuzela zla slutnja.
»Nema razloga za orne misli«, rekao jo j je Cevong. »Ovaj znamen nagovestava da ce nam se roditi sin. Operi zato ruke i unesi strelu u kucu.«
Devojka je poslušala, umotala strelu u svilu, unela u svetiliste i polozila na oltar.
U meduvremenu se u potrazi za svojom strelom spustao od Nangcea Drukpa Kunlej. Presao je planinsiki prevoj Phari Tremola i sišo u Jufoe Doine, pravi raj zemaljski. Izmedu Pharija i Paroa, kod Vodo stene, zatekao je neke putnike da logoruju i u pitao ih moze li ion tu da provede noc. Oni su mu pokazali mesto uz sam ulaz u peCinu. Pre nego sto SU pozaspali Drukpa ih je cuo kako mrmljaju molitvu : »Imaj milosti prema nama demone, gospodaru Vodoa«. Drukpa je pak kazao: »Neka budem milostiv ja sam !«
u ponoc ga je probudio silni demon cija se kosa vijorila za njim na vetru. »Ko si ti sto se usudujes da govoris o milosti ?« upitao ga je demon.
»Sta je to po čemu se ti izdvajas od onih koji mi
se mole?«
»Imam ovo odgovorio je lama pokazu jući mu svoj celicno tvrd penis.
»Ah! Ima glavu na1ik ja jetu, trup ribe, a koren kao svinjsko rilo !<< uzviknuo je demon. »Kakva je to čudna zivotinja ?«
»Odmah ću ti pokazati kaikva je to vrsta zve­ri,-<< rekao je Kunlej zavitlavsi svoj Grom Mudrosti na njega. Udario ga je u usta takvom silinom da mu je sve zube utisnuo u desni. Demon je pobegao, ali se kasnije vratio sasvim pitom. Lama mu je otkrio Ueenje, iznudio od njega najteze zakletve i tako ga preobratio. Demon iz Vodoa od tada vise nije napadao putnike.
Ispod Simkarabe, prema Parou, lama je otisao do mesta gde je znao da zivi demonka koja se hrani ljudskim mesom. Cekao ju je pod drvetom. Ona mu je ubrzo prisla u liku prekrasne devojke.
»Odakle si?-« upitala ga je.
»Iz Tibeta« odgovorio je lama.
»A ti? Gde ti je dom i sta raidis ovde?«
»Zivim gore na planinskom prelaZU« objasnila je ona. ».Sisla sam u dolinu da nadem hranu i odecu.«
»Cime se hranis, a cime odevas?« upitao ju je lama.
»Ja jedem ljudsko meso i umesto odece nosim ljudsku kožu«, kazala je demonka giroznim glasom.
»Tada zagrizi ovo !« on je zderao kozu sebi sa grudi i prebacio joj preko leda. »Neka te ubuduce leti natapaju kise, a zimi mrzne led.«
Usled te lairnine kletve demonka je ostala bespomocna i bezopasna.
Silazeć iz Cojala u istocnom Parou lama je otkrio da njegovo ime ide i ispred njega, kao sto ru­menilo zore nagovestava izlazak Sunca. Jedinom je naišao na neku staricu, kojoj je bio najmanje stotinu godina. Bacala se pred stupom na zemlju, govorila mantru »Om mani peme hung« i molila za blagoslov svog lame.
»Kojem se lami molis?« zapitao ju je Kunlej.
»Drukpi Kunleju« odgovorila je.
»Da li bi ga prepoznala da ga vidis?«
»Nisam ga nikada videla, ali sam suSala o nje mu i veoma sam mu odana.«
»Sta bi učinila da se on sada pojavi pred tobom ?« hteo je da zna lama.
»Ja sam stara zena i telo mi je oronulo ali dala bih mu sav čang i jelo sto imaim u kuci.« ka­zala je.
»Ah! Tesko da ću biti takve sreće da ga ikad susretnem.«
Lama joj se tada predstavio. Uishićena, ona je zaplakala i celom mu dotakla noge.
»Ti si moj spas u ovom zivotu i u sledecem!.« ponovila je bezbroj puta. Onda ga je uvela u kuć i iznela mu sedamn mera čanga. Dok je on pio, ona ga je zamolila za dozvolu da pozove stare udovice iz susedstva kako bi mu se i one poklonile. Lama je odobrio i ubrzo se pojavilo nekoliko starica. Svaka je nosila po kr­čag čanga za njega.
Kada se lama sasvim napio, pozvao je staru domacicu i upitao je:
»Koliko si mi zaista odana ?"
»Moja vera u tebe je bezgranična. Mozes uzeti i moj zivot ako zeliš."
»Bi li mi stvarno dala i svoj život ?« raspitivao se lama.
»Ne postoji nista sto ne bih ucinila za tebe", tvrdila j e žena.
Drukpa Kiu nlej je shvatio da je starici kucnuo sudnji čas i da je Gospodar Smrti vec poslao svoje sluge da mu je te noCi donesu.
»Ako si spremna da umres podigni ruke i pokazi mi svoja rebra", kazao joj je.
Ona je tako postupila, a on uzeo luk i stre1u i ustrelio j e. ,,Ubistvo ! Ubistvo !" zavristale su ostale starice. ,,poleti! Poleti!« pozurivale su jedna drugu i rastrcale se po dolini da jave sta se dogodilo.
Brzo se iskupila gomila sveta i, nema od zapreipascenja, posmatrala staricu koja je umirala na podu. Onda je neko poceo da kune lamu :
»Ti bedni tibetanski divljace ! Ubico ! Zasto si ustrelio nemocnu staricu ?" Ostali su plakali i zapeva1i.
»on je moj lama i ja mu aipisolutno verujem«, prosaptala je starica. ,,on je moj najveCi prijatel j. Ne smatrajte ga za moga ubicu." Sa tim recima je idahnula.
Lama je odneo njen les u ostavu, položio ga na jednu klupu, zapečatio vrata i okupljenom svetu nairedio da ih ne otvaraju za sedam dana kada ce se on ponovo vratiti. Posle sest dana, medutim, vratio se s puta staricin sin i samo kazao da mu je majka zamenila tibetanskog prosjaka za Drukpu Kunleja i kako ju je prosjak u pijanstvu ubio, a njen les zakljucao u ostavi.
,,Jao, ti zli Tibetanci !,, razgnevio se sin. »Dolaze ovde trazeci gostoprimstvo, a ubija ju svoje dobrotvore ! Posle mirno zaključaju les svoje žrtve u ostave da tamo istruli,« I on je razvalio vrata na ostavi. Na njegovo iznenadenje prostoriju je ispu­njavao divan miris i, izuzev noznog palca i desnog tabana, ceo les njegove majke preobrazio se u duginu svetlost.
Toga casa banuo je lama i udario po usima sta­ ricinog sina, jer je prerano otvorio vrata. Nesretni covek je zanemeo, a kada mu se povratio glas, obasuo je lamu molitvama zahvalnicama i odao mu postovanje.
"Jesi li mi zahvalan ili nisi, to me se ne tice ! Tvoja majka sada živi u Čistoj Budinoj Zemlji i to je jedino vazno.«
Lama je zatim iz Doline Parn krenuo prema indijskim ravnicama. Dogodilo se da je prolazio pored kuce u kojoj se održavala pogrebna svetko­vina žene po imenu Ak ji. Ugledavsi ga, rodaci pre­ minule pozvali su ga da im se prdruzi u piću.
»Dobro je piti čang na vrucini«, rekao je lama
i poceo da ga sipa u sebe.
Kada se opio, oni mu rekose:
»Ti si sveti covek, zar ne ? Ti ces da ocdneses ovaj les do spaljivališta."
»Vi nistarije!" kleo ih je lama.
»Nisam ja pro­sjak koji traga za magarecim poslom! Zar ne znate izreku : Iako pijan, nece nositi les; iako srećan, nece tući po glini ?"
»Oprasti nam", pretvarali su se oni. »lmas pravo. Ali umrla je veoma srećna u tvojoj blizini, pa bi od tebe bilo plemenito da joj pomognes na putu «kroz Bardo3."
»Jah! Jah!" odvratio je lama. »Kada je tako ucinicu sto se trazi od mene. Gde je spalj1ivalište?«
Pokazali su mu jedan Visoki breg. On tada naredi da mu donesu stap, pa poce njime da tuce les vra­čajuci:
»Ne spavaj, starice!
Ustani! Ustani!
Podigni :se iz tog bednog stanja!
Prispela si na ovaj svet bez povod a,
a napustas ga kako si i dosla.
Ostavila si svoj les pred sinovima,
pa opet nema ko vatri da te odnese !
Bez skupocenih haljina
sto SU te nekad pokrivale,
odvratni mirisi izlaze iz tebe!
Ne lezi tu, starice ! KreCi napred '
K oracaj Stazom Oslobođenja!«
I les je ustao onako zguren i odrveneo i posao uzbvdo ispred lame koji ga je terao stapom. Kada su stigli do spaljivalista, les je sklopio ruke i zahvalio lami sto mu je pokazao put do spasenja. Potom je legao i cekao da ga potpale.
»Istina je sto je kazala«, obrati se lama stari­činim rodactma. »Zasluzila je oslobodeinje od Samsare. Spalite sada taj les.<<
Ucesnici pogrebne svetkovine molili su ga da ostane i jede sa njima. Izneli su mu svinjsku glavu, hvalili je kao veliku poslasticu i hteli da je skuvaju za njega. Rekao je da je stave pred njega, a ond a upro stapom u nju i zapevao:
»Svinjski trupe u podrumu,
bezglavi okus obrastao cekinjama,
i ti glavo sa njuskom
nalik na magarcev penis,
ustanite i spojite se!
Svinjo, pođi za onom staricom i ti.«
I ljudii videse svinjsku glavu kako postaje svet­lost i, čineći spirale, iščezava prema zapadnom nebu. Tako je lama ostao bez jela.
U Gangtoku, blizu Kjiću hrama, lama Cevong ga je molio da posveti njegovu kucu i da je blago­slovi nečim sto dcmosi srecu. Lama je ovo prorekao:
».Posto SU jo j Vrata kao planina cvrsta
kuea ce biti blagoslovena dugotrajnoscu.
PoSto su joj ,stubovi lukovima ukraseni,
ova ce kuća bogatstvom biti blagoslovena.
Posto su joj grede i tavanica pravi
biće samo pravicnosti ispod njih.
Posto je pokrivena crepom od skriljca,
to nagovestava sigurnost koju ce pruzati.«
Zatim je dodao : »Kuća ce imati mnogo ukućana 1 mnogo mr.tvaca."
»A:kha kha!" zajecala je porodica. »Ne govoci tako!<<
»U redu! Tada neka bude malo ukucana i malo mrtvaca-«, ispravio se lama.
Zbog tog prigovora na prorocanstvo porodica se ugasila. Kuća jos uvek postoji, ali oronula i prazna.
Lama Kunga Legpa rešio je da savlada demona Vong Gomsarka u oblasti Timfu, koji je pretio da istrebi narod toga kraja. Iz jednog nepristupacnog, skrovitog mesta nad dolinom ovaj opasni demon­ zmija mučio je ljude noću i odnosio jednog za dru­gim. Naposletku jc ostala samo jedna starica ziva. Kunlej je usao na zemlju demona i legao podmetnuvsi pod glavu umesto jastuka luk, strelu i dugacki mač. Stavio je lonac campe pred sebe, uvukao stomak, namazao se straga canpom i postigao erekciju. Lezeći tako odmarao se i cekao demon.a koji se ubrzo zatim pojavio.
»Adzi! Adzi!<< - uzvikn uo je demon. »Sta je ovo ? Nista slicno nisam nikada video. Sigurno je jestivo.<< I on je pozvao svoje sluge, demone raznih e lemenata, kojii se zacas obrušiše na citav kraj u silnom broju kao muve na trulo meso. Neki su sma­trali da je telo mrtVO, drugi da je ziVO.
»Ne znamo sta je ovo i bolje da ne jedemo", savetovao je Fudja Zlotvor.
»Telo je top1o, znači nije mrtvo; ne dise, znači nije živo; u loncu je cam­ što znači da nije skapao od gladi trbuh mu je prazan sto govori da nije umro posto se prejeo ; oruz3e is­ pod glave svedoc'i da nije umro ni od straha ; njegov pen1s je jos nadignut sto znaci da je do malopre bio ziv; u cmaru ima crva sto znači da nije umro ni danas. Stogod bilo cini se da je za nas nezdravo i treba ga ostaviti na miru.«
,.za njega manje-vise" , rekose ostali demoni.
»Danas moramo pojesti onu poslednju staricu. Nađimo se u sumrak pred njenim watima." Dogovorivsi se tako demoni su se razisli.
Lama je ustao i otisao kod te sta rice. Pozdravio ju je i upitao je kako je.
»T,i si dobro dosao«, odgovorila je ona. »ALi za mene vise nema nade.«
»Sta je posredi ?« raspitivao se lama.
»lsprica j mi o svom zivotu.«
»Nekada sam bila imucna" zapoce starica. »Ali posto mi jedan Buda niti svetac nisu kroCili na ovu nepodnu i tudu zemlju, demoni su se odomacili u njoj i pojeli ljude i stoku. Ja .se ne nadam da cu preziveti ni noc koja nailazi. Ti si sveti eovek i ne treba da budes ovde. Bezi dok jos možes ili ces biti pojeden. Ako u jutru vidis da me nema, uzmi sta hoces od vred nosti. pa izdržava j sebe ili razdeli si­rotinji.<<
»Nije sve onako kako izgleda«, rekao jo j je lama.
,,Ja ću ostati ovde sa tobom. Imas li malo čanga ?"
»lmala sam nesto, a1i SU sitni bogovi i demoni ukrali svu vlagu«, odgovorila je. »Ne znam je li imalo ukusa ostalo u žitu.«
»Donesi žito da ga sam vidim«, rekao je on. Lama je pio kada je pao mrnk i demoni se po­javili pred vratima. Poceli su da udara ju u vrata i starica je premrla od straha.
»Ti se skloni odavde" kazao jo j je lama. ,,Ja cu se pobrinuiti za njih.« On je tada uzeo svoj uzdignuti kurac u ruku i protu rio ga kroz rupu na vratima dovoljno da kroz nju prode pesnica. Plameni Grom Mudrosti zabio se u razjapljena crvena usta demona izbivsi mu cetiri gornja i cetiri donja zuba.
••Nesto me je strasno pogodilo u usta!" divlje je zaurlao demon i bezao sve do pećine Lav-barjak Pobede. Tu je kaluderica zvana Lotos Samadi sedela u dubokoj meditaciji. »Naldjorma" besneo je demon. »Nesto nepoznato pogodilo me je u usta!«
"Kako to izgleda i odakle se pojavilo?« upita ga ona.
»Bilo je to pred kućom one starice iz Gomsar­ ka", dahtao je on. »Neki cudak, ni svetovnjak ni monah, udario me je plamenim gvozdenim čekićem.<<
»Tebe je u darila magična sprava«, kazala je kaluderica. »Rana od toga nikada ne zaraste. Ako sumnjas u moje reci tada pogleda j ovo." Ona je zadigla suknju i rasirila noge. »Ova rana je od istoga oruzja. Nema joj leka." Demon je stavio prst u njenu ranu i onda ga prineo svom nosu. »Akha ! K ha !" jadikovao je. »Tvoja rana je vec trula, to ce se sigurno i sa mojom dogod iti ! Zar mi nema po moci ?«
,,Poslušaj sto ti budem rekla", savetovala ga je ona. ,,vrati se coveku koji te je udario. On je jos uvek
kod starice. Imc mu je Drukpa Kunlej. Ponudi m u svoj zivot i zaku ni se da nikada Vise neces nanosi t i zlo zivim bićima. Tada ce te mozda izleciti." Demon je poslusao ovaj savet i vratio se staričinoj kuci gde ga je cekao lama. Bacio se na zemlju pred njim i kazao:
»Zapoveda j mi! Dajem ti svoj život."
Lama je polozio svoj Grnm na demonovu glavu 1 zaredio ga kao svetovnog čoveka vezavsi ga nizim zakletvama. Dao mu je ime Vo-Bavo i poverio mu d a bude Zastitnik Stvarmosti. I dan danas on je go­spodar Gomsaka kome se prinose žrtve.
Penjući se dolinom reke Langtso lama je video strahotni lik demonke Ladzong koja mu je prisla odevena u cudnovate i nedolične haljine. On je od­mah nadigao svoj Plameni Grom mudrosti u nebo dcmonka se, ne mogavsi da podnese pogled na taj magijski toranj, prometnula u zmiju otrovniicu. Lama joj je stao na glavu i ona se skamenila. Tako skamenjena jos uvek se moze videti na glavnom drumu u ovoj dolini.
Konačno je Codje Drukpa Kunlej stigao do kuce Topa Cevanga i zastao da piša uza zid. »Kakvu ogromnu kitu ima ovaj !" kričala su deca kooja su to posmatrala.
Lama im je otpevao ovu pesmu :
»Kada je leto, doba plave kukavice, kita ti je duga, a muda nisk o vise ; zimi pak, u doba pur purnog jelena , glava tvog kurca sama se isteze.
U ova doba godine moj je tanka izgladnela zver ; ali to je nužna razlika između zime i leta.«