2. KAKO JE  DRUKPA KUNLEJ  ISAO  U  DAKPO  I  CARI,  I  KAKO  JE  PRISPEO  U  BUTAN

 

Padamo nicice pred  noge  Codje  Drukpe  Kunge Legpe koji  govori  uz jeku  glasovitoga  zmaja iz sredista lebdeceg oblaka Naldjor pi nad  sneznim  planinskim  vencem  planine  Belog  Redal•

Na  putu  za   Cari   Ucitelj   Istine   i Gospodar   Bića Drukpa Kunga Legpa otlkrio  je  ukraj  staze blizu Sar Dalka Gampoa  malu  brvnaru.  Unutra  je  zatekao nemog idiota po imenu Horgjal i njegovu zenu Gajakmo koja je  imala  sva  obelezja  Dakini.  Upravo su jeli campu sa čajem. Videvsi da je Ga]akmo odlicnog duhovnog porekla, on  je  zazeleo  da  je  uzme za tantriCiku suprugu i postavi je na Veliki Put. Zato joj je otpevao ovu pesmu :

»Dlakavi  plavi  majmune, 
sto  se  njises   na  suvom

breskvinom  stablu,
ne zudi  strasno ni za slatkim ni za kiselim

plodovima;

dođi i uzivaj  poslastice  iz stricevog  dzepa.«

 

Devojka je dobro shvatila aluziju tih reči i poslala je muža da skuplja ogrev. A lama joj je tada ovako  zapevao:

 

,,.Sudeći po  veličini tvoje  stražnjice

priroda  ti  je   izuzetno požudna.

Sudeći po  tvojim  tankim, drskim  usnama

onaj  mišić ti je  zategnut  i snažan.

Sudeći  po  tvojim  nogama  i bokovima

za mešanje  si veoma sposobna.

Daj  da vidimo kako to činiš!«

 

,,Ja ne znam kako se to radi«, odgovorila je Gajakmo. »Moja rupa je  sigurno tesna  posto nikada nije  koristena.«

»Kako  onaj   idiot  to  cini '?«  upita  je  Kunlej.

„On ne  pravi  razliku  izmedu  „napolje“  i  „unu tra' ",  rekla  je.

»Ja znam tu razliku«, kazao je lama i odmah je polozio na zemlju. Time su njene mogucnosti kao Dackini bile produbljene i ona je, privucena religioznom zivotu, molila lamu da je povede sa sobom. Videvsi da je ona podesna zdela da se u nju uspe ucenje, lama je pristao. Kada se muz idiot vratio, Gajakmo ga je  obmanula  ,rekavsi  mu  da  ide  u  brda da otud donese mesa i da ce se vratiti do mraka. Pokupila je  nesto  neophodnih   stvari  i  odano  pratila  lamu.

Nakon tri dana  lama  joj  je  kazao  da  je  muz jos uvek iscekuje i da krivica sto ga je ostavila bespomocnog raste iz dana u dan, sto ce predstavljati veliku smetnju za njen duhovni razvoj. Ipak ju je upuCivao u meditaciju jos sedam dana, a zatim je poslao u Cari Dzocil isprativsi je  deo puta.

Kada je stigao u Dakla Gampo zatekao je Gomčene, kaludere i kaluderice, svetovnjake i njihove žene kako se pobozno bacaju po zemlji, jer je  bilo doba posta  i religioznog  posmatranja.  Lama  je  stao u stranu i klanjao  se uz ovakvu litaniju :

 »Klanjam  se pred  Nerođenim i Neumrlim Budinim

telom cistote i jednostavnosti;

klanjam  se nevidljivom  Budinom telu savrsenog

uzivanja;

klanjam  se  lamama  sa  obelezjima  Bude;

klanjam   se  božanstvu  koje   daruje   mac  i

prosvetlenje ;

klanjam   se  Kolu  Dakinija   koje   ispunjava ju   svoje

klanjam  se Zastitnicama Stvarnosti koje  moju  stazu

održavaju jasnom;

klanjam se pred svetim Spisima koji su istiniti i

duboki;

klanjam  se  pred   Svecima  koji  su  moralno  jaki;       

klanjam  se Gomčenima ciji  duh ne luta;

klanjam   se  onima  sto  obrede  izvode  bez  licemerja;

klanjam   se   tragačevom  cilju   kada  je   postignut   od

samog  pocetka;

klanjam   se  poklonicima   lcoji   se  ničim  ne  mogu

potkupiti.

Talco  se,  s  poniznoscu   bacajući   po  zemlji,  zasluzuje

Prosvetlenje.

A  da  bi  se  stekla  moć  i uspeh  ovako  se  treba  moliti :

klanjam   se  sreci  sto  raste  kroz  svetovne  zasluge ;

klanjam  se  patnji  koja  se  nagomilava  cinjenjem  zla ;

klanjam   se  Naldjorpi  zadovoljnom   svim  stogod   mu

se  dogodi ;

klanjam   se  vodi  koji   odbija   da  sasluša  molbe ;

klanjam   se  svestima  slugu  koji   ne  cuju   naredenja;

klanjam   se   ustima  bogataša   sto  se   odricu   hrane  u

svojim    ostavama ;

klanjam   se  milostinji  prosjaka   koju   ne  moze  da

sacuva;

klanjam  se  preljubnicima   nezadovoljnim  svojim

ženama  ;

klanjam se iskrivljenom i lazljivom govoru;

klanjam  se brbljivoj   staroj   ženi  neopreznoj   zbog

smrti;

klanjam   se uhu  koje   paznju   posvecuje   mladosti,  a

prezire mudrost starih;

onima sto nose religioznu odecu, a krše

svoje   zakletve ;

ucenima   koji   se  cvrsto  vezuju   za  svoje

reci;

čovekoljupcima  koji  su  to sebe radi;

trgovcima  sto  razmenju ju   mudrost  za

bogatstvo;

klanjam se proždrljivim Gomčenima;

klanjam  se  onima  koji  uvek  govore,  a  nikad  ne

slušaju;

klanjam se skitnicama koje su napustile svoj dom;

kllanjam   se   pijančenju   nezasitih   bludnica!«

 

Kada   je  završio   ovu  litaniju,  jedni   su  se  smej ali, drugi  se  kleli  da  je  lud.  Neki,  opet,  rekose  da je  samo  hteo  da  oslusne  kako  mu  zvuci  glas.

»On nije ludak niti brbljivac", kazao je Gampo Tridzin Rimpoce.  »Svi  vi  gresite.  On  je  Naldjorpa sa magijsikim moćima i treba od njega da trazite oprostaj.« Okupljeni su  se poklonili pred lamom moleci od njega vibracije srece. Zatim mu je Cenga Rimpoce ukazao gostoprimstvo, pripremio mu zasebnu sobu i obezbedio sve sto je pozeleo radi svoje  udobnosti.

»Danas sam  veoma  zadovoljan  i  to  je  prilika da sastavim pesmu  vezanosti  za  svog  lamu«,  rekao je  Kunlej  iispevao  ovu molitvu :

„Pogledaj  me sa samiloscu,  Lamo  moj,  Ladje  Sonam

Rincene!

Uvek  me  podsećaj  da  sam  ovo  dragoceno  ljudsko telo  zadobio  putem   svojih   predašnjih   zasluga!

Bdij nada mnom, Lama, kako bih, slobodan od briga, svaku delatnost na svom putu pretvorio u Nirvanu! Sacuvaj me da, slobodan od posla i plate, imam sve sto mi je  potrebno!

Ostani uza me, Lama, kako bih ziveo u udobnosti ne

radeci u poljima!

Zastiti  me  kak o  bih  svaki  konak   smatrao  za  svoj

dam, ne vezujuci  se za njega!

Budi mi uvek jasan,  Lama, da te, nezavisan od drugih, mogu poistovetiti  sa svojom  sopstvenom svescu!

Cuvaj me da, slobodan od svih zemaljskih  zanimanja,

ne primetim  stvarnost koja  promice !

Budi sa mnom, Lama, da me nikakav dokaz ne pokoleba i da ostanem slobodan od svakog ubedenja!

Uvek  budi  prisutan   iza  varljivih  pojava   meditacije

I otkloni sve smetnje  od mene!

Vodi me, Lama, kako bih postupao prirodno i

spontano, bez  dvolicnosti  ili samoobmane !

Cuvaj  me  posta  sam, osloboden svake  nade i straha, postigao  svoj  cilj na samom pocetku!

Drzi me na oku, Lama, posta  sam, oslobođen krute

discipline,  spoznaja  znacenje  Samaje !

Blagoslovi  me  posto   sam,  oslobođen  donosenja

odluka, odgojio seme ispunjenja svojih zelja!

Boravi u meni, Lamo, dok ucim mlade devojke sto vredno  slušaju,   posteđen  rasprava   sa  njihovim

majkama!

Motri  na mene  dok, bez  kajanja  i žaljenja,  napustam

svoje  devojke  pre  nega sto uvenu!

Budi uza me, Lamo, jer,  nezavisan  od  slugu, ja  sam

svoj i sluzitel j i rizničar !

Sacuvaj me da uvek ostanem slabodan  od oholosti lama sto upravljaju sa osam zemaljskih vezanosti!

Pogledaj  me sa samilascu, Lama,

kako  bih srećan  bio  zbag  svega  sta  cinim

i srecan  ostavljam  sve sto kraj  mene prođe !«

 

Na kraju ove divne pesme monasi i monahinje poslužili su ga čajem i čangom, dok  mnogi  ljudi behu popadali po zemlji i molili se.  I  Cenga  Rimpoce bio je veoma zadovoljan :

 

„Naldjarpa, koji  si prozreo iluziju. tvoja  je  akademija  svud  gde baravis i tvoja  pustinjacka  koliba svud  gde dodeš. Proputovao  si  ceo  Tibet; reci, koga smatras najpoboznijim?«

 

Lama je na to odgovorio:

.,Ja,  Naldjarpa   koji   neprestano   luta, posetio   sam

Kagju akademiju; u njoj  je  svaki  monah  držao  krčag  pun  čanga - uplasen   da  ne  postanem   pijani   raskalašnik,  otišao

sam odatle.

Ja, Naldjorpa  koji  neprestano   luta, posetio  sam

Sakja akademiju; u njoj  su monasi raspredali fine  niti Doktrine - uplasen da ne napustim stazu istinske Darme, otišao

sam odatle.

Ja, Naldjorpa  koji  neprestano  luta, posetio  sam

Galden   akademiju; u  njoj  je   svaki  monah  ceznuo  da ima  momka  - uplasen da ne rasipam  svoje  seme,  otišao sam  odatle.

Ja, Naldjorpa  koji  neprestano  luta, posetio  sam

skolu  Gomcena; u  tim pustinjackim  kolibama  svaki  Gomcen hteo je

ljubavnika -

uplasen  da ne postanem  otac i domaćin, otišao sam

odatle.

Ja, Naldjorpa   koji   neprestano   luta, posetio   sam

Njingma  akademiju; u njoj  je  svaki  monah  hteo da ucestvuje  u plesovima sa maskama -

uplasen da ne  zavrsim  kao igrac sa  maskom, otišao

sam odatle.

Ja, Naldjorpa   koji  neprestano  luta, posetio  sam

pustinjake  u planini ; u  tom  pustinjastvu   monasi  su  skupljali   svetovna dobra -

uplasen  da ne prekrsim  zavet  koji  sam polozio  svom

Lami, otišao sam odatle.

Ja,  Naldjorpa   koji   neprestano   luta, posetio   sam

Carnal  Zemlju  i podrucja  oko nje ;

ta pusta  mesta  šamana   sto  stvaraju  fantome   plivala

su u slavi -

uplasen   da  ne  postanem  rob  bogova  ili  demona,

otišao sam odatle.

Ja, Naldjorpa  koji  neprestano   luta, posetio  sam

karavan  hodocasnika

i našao hodočasnike zauzete trgovinom -

uplasen   da  ne  postanem   trgovac  zeljan   zarade,

otišao sam odatle.

Ja, Naldjorpa  koji  neprestano  luta, posetio  sam

mesta za osamu

i zatekao meditatore opruzene  na suncu -

uplasen  da  se  ne  opustim  u maloj  sigurnosti  takve

jed ne kolibe, otišao sam od atle.        

Ja, Naldjorpa koji  neprestano  luta, sedeo sam i kraj nogu jednog inkarniranog Lame,

Cija  jedina   briga  bese  njegova   riznica  svetih  predmeta -

uplasen   da  ne  postanem  sakupljac   ili  tvrdica, otišao

sam  odatle.

Ja, Naldjorpa koji  neprestano  luta, bio  sam  i medu

pratiocima jednog lame koji su svog ucitelja smatrali za svog poreznika - uplasen da i sam ne postanem sluga takvih ucenika,

otišao sam odatle.

Ja, Naldjorpa koji neprestano luta, posetio sam i

kucu  nekog  bogataša, u  kojoj  su  se  robovi  bogatstva  šalili   vise  od stanovnika pakla -

uplasen   da  u  sledecem  rođenju   ne  postanem

gospodar gladnih  duhova,   otišao  sam odatle.

Ja, Naldjorpa koji neprestano  luta.. posetio  sam i

domove  siromaha koji su  svoju  ocevinu  i imovinu  dali  u zalog  - uplasen   da  ne  postanem   sramota  svog  plemena,

otišao sam odatle.

Ja, Naldjorpa koji  neprestano   luta, posetio  sam

centar  vere  u  Lasi, gde  su  domacini  od  svojih  gostiju  ocekivali  poklone i udvaranje -

uplasen   da  ne  postanem   laskavac,  otisao  sam

odatle.

Ja, Naldjorpa koji  neprestano  luta, putovao  sam

citavim Tibetom

i gde  god  bejah  video sam nesrecnike  koji  traze

svoje  J a -

uplašen  da i ja  ne  pocnem  da  mislim samo  na sebe,

otisao sam odande.«

 

»Zaista, istina je sve sto si rekao«, potvrdio je Cenga Rimpoce. Ljudi su se tada razisli svojim kucama i poslovima, a lama je nastavio put za Dfajul.

U Dfajulu  je boravio u kuCi Guveirnera i uzivao u njegovom gostoprimstvu zajedno sa neikolicinom naucnika,  Gomcena i monaha.  Oni su pili i vodili razgovore.

»Ti ne nosis odecu ni lame, ni monaha, ni mudraca<<, prekoreo je Kunleja jedan od starijih  naucnika. ,,Cinis sto ti se svidi i  time  dajes  rdav  primer obicnim ljudima. Moras  pronaci stalni dom i u njemu se nastaniti umesto da, kao pas, besciljno tuma;ras okolo. Ti  sramotis  sve  religiozne  ljude. Zasto to cinis ?<<

»Da sam lama postao  bih  rob  ucenika  koji  bi me pratili i izgubio bih slobodu delovanja. Da se zaredim i postanem monah bio bih obavezan da  seledim njihove discipline, a ko je taj koji nikada ne prekrsi tolike zavete? Da  postanem  mudrac  morao bih se baviti otkrivanjem svoje svesti, kao da se ona ne razume  sama po  sebi? Jesam li pak  rdav primer za nekog to  potpuno  zavisi  od  njegove  inteligencije. Stavise, ako je nekom coveku sudeno da zivot provede u paklu ni podražavanje Bude ga nece spasiti. Ako  je  neko   predodreden  da  postane  Buda vrsta odece koju nosi je beznacajna, a njegovo delovanje kakvo god bilo prirodno je i  samo po sebi cisto. Zelja za stalnim domom i postavljan je jednog jedinog materijalnog cilja  odvraea  svakog  od  Puta, jer to jača  ideju  njegovog  Ja  i svojine.  Ako  se radi o uvazenim monasima, njihova mogucnost da se emotivno vezu za te stvari veca je nego kod svetovnjaka. Istina je da je prvobitna pobuda za utemeljenjem  manastira  bila   da  se  stvori  mesto  gde ce moci da se meditira, i to je hvale  vredno.  Medutim, kada  potreba  za  zajedniokom  zastitom  crni da raste unutarn je zadovoljstvo, ono sto  je  u  pocetku bilo sveto drustvo postaje lopovska jazbina  u kojo j je svako obuzet sebičnim ciljevima.«'

Naucnike  je  dirnula  Kunlejeva  kritika,  odobrili su njegove reci i zahvalili mu. Onda  su  raspitivali o njegovim zavetima i  cilju  kome  se  posvetio. On im je ovako odgovorio:

»Iako uvek ne mogu iskreno da se molim

Trima Draguljima  u koje  ljudi  polažu  svoju  veru, zaklinjem se da cu održati  Trostruki zavet  -

 

čuvajte   tu  zakletvu  u  svojim   srcima,  prijatelji!

Iako nisam u stanju  da upraznjavam  mantre i    I

vizualizaciju Bozanstvu koJe daruje ostvarenje i moc

zaklinjem se da necu baciti cini i prokletstva -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!

Iako  ne  mogu  da  se  radujem  žrtvenim  ni

simbolicnim prinosenjima Zastitnicima kop zadržavaju neprijatelje,

zaričem  se  da necu prizivati  nesrecu na svoje

protivnike  -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!

Iako  ne mogu pri  meditaciji  da isključim  maštu i

naklonosti

iz pogleda koji  je  izvorno uvek  čist

zaricem  se  da  cu  dematerijalizovati   stvarni  naziv  i

oblik -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!

Iako nisam     stanju da podesim svoje  vladanje u  saglasnosti  sa ishranom cetvrti dana

zavetujem   se   d a   cu  izbegavati   dvoličan  stav   i

samoobmanu -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!

Iako  ono  sto Ja jesam nije   sasvim  shvaceno

postigao  sam  najvisi  cilj   odbacivsi  sve  nepotrebno

i razumeo stvarnost

zavetujem  se  da  cu se  odreći  nade u  buducu  

nagradu -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!

Iako   ne  mogu  da  zapečatim   svest  kao  pot puno

nedelatnu

kroz iskustvo koje je neizrecivo i nepojmljivo,

zaklinjem  se  da  neću  verovati  u  pojmove   do  kojih

ona dolazi -

cuvajte  tu zakletvu  u svojim  srcima, prijatelji!«

 

Njegovi  slusaoci  bili  su  duboko  ganuti  i  sklopili

su  ruke  puni  postovanja  prema  lami.  On  im  je

zatim  pod robnije  govorio  o  svom  ucenju   i  tumaclo

kada su  to od njega  trazili.

Ucitelj Istine, Gospodar Biea  Kunga  Legpa  nastavio je put u Cari i susreo Božansikog Ludaka iz Canga koji se  zvao  Sangje  Cecen,  i  Božanskog  Ludaka iz pokrajine  U  po  imenu  Kunga  Zangpo.  Nasavsi da SU im svesti U saglanosti,  oni  SU  zajedno posli u Mesto MoCi kod Carija. Tamo su za buduća polkolenja resili da ostave izvesne povoljne znake. Bozanski   Ludak   iz  U  utisnuo   je   otisak  svog  stopala u  stenu,  a  Božanski  Ludak   iz   Canga   ostavio   je   u njoj   otisak  šake  kao  da  je   bila   od  gline.

,,Takvu vrstu moCi posedu je čak i moj pas«, narugao im se Kunlej i, uzevsi  psa  za  nogu,  utisnuo mu  sapu  u  istu  stenu.  Ova  tri  otiska  i  danas se tamo mogu  videti.

Svaki od trojice Heruka pokazao je veliko uvazenje za moci drugoga nakon sto SU  izveli  brojna cuda  i  divote.  Naposletku,  pre  nego  sto  ce  se  razišli, oni su se utrostručili i  bacili  se telima  oko  stupe  na  sva  tri  njena  nivoa ;  u  podnozj u,  na  sredini i pri  vrhu  u  isti mah.

Lama   je   raspitivao   kod   mestana   za  boraviste devojke  Burno  iz  Dakpoa.  Rekli  su  mu   da  je   lavina  zatrpala  put  do  pećine  u  koju  se  ona  sklonila da meditira  pre godinu  dana,  i da  je  verovatno  mrtva,  jer  je  ponela  zalihu  campe  za  svega  tri  dana. Lama  je   izvrsio  obred  prinosenja   žrtvi  bogovima   i zastitnicima.  Kada  se  put  nakon  toga  rascistio,  krenuo je  u potragu  za  njom.  Našao  ju  je  gde meditira vedrog lica i otvorenih ociju.

,,o Gajakmo !" pozvao ju  je.  »Kako  si ?"

Ona  mu  je  odmah  odgovorila :

 

,,Uzimam  utocište  u milostivom  lami,

cije je  ucenje   tako duboko!

Monahinja   sam  sto  sedi  u  neprekidnoj  meditaciji ne  bih li postigla  Budastvo u ovom zivotu.

Je li uistinu moguce to, uciteljiu?"

 

Lama je ostao pored nje tri  dana  dajuci  joj uputstva. Ne dugo pošto je on otisao,  Gajakmo  je postigla  Bodi  cistog  svetla.

 

Drukpa  Kunlej  je  produzio  prema  Dfajulu  gde Je zatekao grupu pijanih Cog-bu-pa, butanskih nomada koje zovu  i  Narod  malih crnih  šatora,  jer  žive u njima. Pevali SU pesme i pili cang na krovu tvrdave u Dfajulu.  U  toku  je  bilo  prinosen je  zrtava bogovima i zastitnicima. Tome je prisustvovao i Guverner i  zabavljao  se.  Kunlej  im  se  pridružio  i oni ga ponudise čangom. Potom SU ga molili da im otpeva  srećnu  pesmu   i on  im  je   ovo  otpevao:

,,srećom, nisam lama vrsilac obreda

sto skupljia sled benike, mac i bogatstvo,

pa   da  mi  ne  ostaše  vremena  da  iskusim  punocu

zivota.

Srećom, nisam monah koji poučava

a ,  zapravo,   zudi  za  novajlijama   i ljubavnicima,

pa  da nemam vreme na za izucavanje  sutri i tantri.

Srecom,  ne  boravim  u  planinskoj   samoci gde bi me opcinili  osmesi  kaluderica,

ne ostavivsi mi vremena  da razmisljam  o tri Zaveta.

Srecom, nisam Crni Mag sto oduzima zivote  ljudima,

da  nemam  vremena  za   odgajanje   samilosne   svesti.

Srećom, nsam ni šaman  sa groblja

koji se daJe bogovima i demonima,

pa  da  nemam  vremena  da prekinem  koren ove

zablude.

Srećom, otac nisam ni domaćin

koji  se  bori  da prehrani   one  sto  od  njega  zavise

l     nema   vremena   da   luta  mestima   divotnim."

 

Susaoci  su  mu  na  to izneli  jos  čanga  i on  je tu noc proveo  sa kaludericom  Jese  Como.  Kroz  nekoliko dana posao je za Lodrak.

Putujuci  Lodrakom  susreo  je  Adepta  Takrepu.

„Rado bih spevao pesmu u tvoju čast, ali  ne  znam kako da otpocnem«, kazao mu je Adept. »Molim te, spevaj jednu  sam sebi da cujem.«

»Ne  posedu jem   vrlinu   samouznošenja,   ali  cu

ti ipak  otpevati pesmu «,  odvratio je  lama.

 

>>lgrač   u  neprekid nom  toku  magicne   iluzije ; ujedinitelj   protivurecnosti    i apsurda;

posednik   moci   sto   pokrece    Točak   Sreće   i Praznine ;

junak   koji  sve  stvari  vidi  kao obmanu;

veliki  pobunjenik  zgađen  nad  privremenom

vezanoscu; mali  jogin  sto  razara  drugima  njihove  iluzorne

teznje ;

skitnica  sto  Samsari  nilcakvu  vaznost   ne  pridaje ; laki  putnik   koji  je   od  druma  sebi  kucu  napravio ; srecni  pešak  koji  svoju  Svest  opaza  kao svog  Lamu; pobednik  koji  sve  pojavno   shvata  kao  projekciju

svog  duha;

prorok  Relativnosti  koji  je  jedinstvo  spoznao  kao

rnnogostrukost ;

Naldjorpa koji oseća  isti  ukus  u  svim  stvarima  - to su neke od maski koje ja  nosim«

 

Onda je Drukpa Kunlej posetio mesta moCi u Drovo Lungu, gde je nekada ziveo Marpa i odakle potice Kagju Sekta, Sajkh jang Cutokmu, deseto­ spratnu kulu koju je sazidao Milarepa, peCinu Tan­ jalungpa i druga  mesta,  pa  se, preko  Karcua,  uspeo za Bumtang u Butanu, gde je Drngi Buda, Orgjen Padma Sambhava,  ostavio  svoj  tl'ag  u  steni  na  kojoj je sedeo u meditaciji. Sa toga mesta on je radoznalo posmatrao mlade Butanke.

»Dosao je Naldjorpa iz Tibeta«, pricale su one izmedu sebe. »Hajdemo da mu odnesemo canga i vodimo ljubav sa njegovim telom i duhom.«

Dok je lama pevao i  pio  sa  devojkama  kralj reda Mon Cakhar, Krralj iz dinastije Gvozdeni Stap, saznao je za njega i pokusao da ga otrujE. To mu nije uspelo, pa  ga  je  gadao  otrovnim  strelama,  ali je  promasio.  Kralj  je  tada  u  njemu  poznao  Adepta i ukazao mu duboko postovanje. Prootumacivsi ovaj dogadaj kao povoljan, Kunlej je tu sagradio mali hrarn i nazvao ga Monsib Lhakang. Naimenovao je lamu i zaredio trideset monaha. To je bio pocetak Drukpa Kagju tradicije u zemljama oko  istocnih granica  Tibeta.

 

On je razdevičavao  device"  iz  Butana  i  od  toga vremena jedlno se  tu  mogu  susresti  zene  sa  tako glatkom kožom i takom snagorn za nosenje tereta. Zatim je, prema sposobnostirna shvatanja i stepenu njihove vere,  ucio  muskarce  i zene  i  davao im uputstva za izgovaranje Mani i Guru Sidhi mantre.

Tumaceci svoje postupke govorio je: »Nisam ovamo dosao da zavodim butanske devojke,  jer  nisam seksualno opterecen. Moja moc i rnilosrde nisu veliki ; dosao sam da vam pokazem sve sto imam i ostavim znake svoje vrline. Ne lutam ovuda da bih dobio hranu i odecu ; i sami ste videli  da  nisam primio nista od onog sto mi je doneseno. Da mi je ponuden tovar najskupocenijeg  zacina  gjer-me  od­ bio bih ga.-« Narod je bio zadovoljan njegovim recirma.

Kunlej je zatim pošao da trazi prosvetljenog pesnika iz Bumtanga Tertona Peme Lingpu (l445- l52l). Nasao ga je na  trgu  u  Bumtangu  gde,  sedeCi na visokom  prestolu.  drzi  predavanje.  Lama  je  sakupio gomilu dece i.  popevsi se na jednu stenu, oponašao je pesnika.

,,Ja sam ovde da  razjasnim  Viziju,  Spontano Delovanje i Meditaciju nad Velikim Savrsenstvom<<, kazao  je  pesnik   primetivsi  Kunleja.  »A  sta  ti  radis. prosjace ?«

Lama    je    otpevao   pesmu   o   Viziji   i   Meditaciji onog   koji   upraznjava    Veliko   Savršenstvo,   dzok-cen.

 

Premda  se  „Tisi"  planina   uzdize  visoko  u  nebo,

ja   moram   da  slavim   sneznog   lava  grimizne   grive.

Premda  je    vizija   Velikog   Savršenstva   mocna,

tragač  sam  mora   otkriti  prirodu  svoje   svesti.

Premda ,ie  neizmerna  dubina  okeana,

riba sama  mora nauciti  da pliva.

Premda su mudre i nezamenljive sutre ,

svecenik   meditacijom  sam  mora  prodreti  u  sebe.

Premda  Majki   Cini,  izvora  blaga,  ima  rnnogo,

većini je blize ljudsko srce  monaha.

Premda je   nauk  o  disciplini  tanan,

duboke tantre  od  najviseg  su značaja.«

 

Pesnik je na to ovako zapevao:

 ,,.Praznina  u  videnju   koju   nazivamo  Vizijom

transcenduje  definiciju  neceg i niceg.

Kada ,vidimo' ima li iceg pred  nama?

Ako  postoji   predmet  posmatran ja   tada  nema  Vizije.

Dubina  koja  se  naziva  Meditacijom

nalazi se iza i prisustva  i odsustva predstava duha.

Kada nema mentalne pred stave, nema ni predmeta

M editacije ;

kada  nema   tačke   odnosa,  nema   ni  Meditacije.

Onaj   cije   se   moralno   dejstvo   naziva   Spontano

Delovanje

otišao  je  izvan mogucnosti izbora.

Tamo  gde  postoje   predubedenja   i razlikovanja  

Nema savrsenog    delovanja,

a  tamo  gde  nema  prihvatanja   ili  od bacivanja, 

gde  je moralno  dejstvovanje?«

 

Lama  mu  je  odgovorio  stihovima :

 

»Shvativsi  ovu  Viziju   kao  najvišu   jednakost otkriva se krajnja  samilost.

Ova Meditacija  je  ne-meditacija  oslobodena obmane ;

ona usmerava na prvobitni  poredak  svesti.

Njeno    spontano   delovanje    obuhvata   svaki   trenutak,

ne razlikujuci  dobar ad rđavog dogadaja.«

 

Pesnik je bin obradovan i skinuo je pred njim šešir. »Ti si istinski prosvetljen  covek,,,  kazao  mu je. ,,Reci mi, molim te. ime svog lame, kakvim vezbama te je naucio i kojih duhovnih  pravila  si  se drzao ?<<

Lama mu je  ovako  odgovorio:

 

»Aho nga ego!

Pronašao  sam  velikog  monaha  da  mi  bude  Lama

Pronašao   sam  Dijamantsko   Biće   

ono  mi je  postalo Lama;

molio sam ga da me posveti u iskustvo cetiri moci.

Vezbom meditacije   sto  ujedinjuje   ,Stvaranje'   i

,ispunjenje' stekao  sam  dobru  karmu  bozanstva  u  raju.

Pronašao   sam  sveobgrljujucu   uzvisenu  radost  koja

mi je  postala  Lama,

i molio  je   da  mi  da  ucenje   o  izvornoj  svesti.

Putem  neusiljene  paznje  prema  svemu  sto  se  zbiva stekao  sam  dobru  karmu  za  ulazak  u  bezgranicni

slobodan prostor.

Pronašao  sam  biblioteku  da  mi  bude  Lama

i molio je  da mi  pokaze  put  ka sveopstoj  sintezi.

Kroz  vezbu  udruzivanja   svekolikog   iskustva stekao  sam  dobru  karmu  opazanja  cistote  u  svim

oblicima.«

 

»Ti  si  Naldjmpa   koji  je  shvatio  prirodu  praznine«,  kazao  mu  je  Pesnik.  ,,Iz koje  si porodice,  koja ti je  duhovna loza i kako se zoves?« Lama  je  odgovorio:

„Ime mog roda i odeće je jedno ;

iz reda sam Cangpa  Gjurua.

Red   mog  duhovnog  ostvarenja potice   iz  Mahamudre,

a moje je ime Ludi Zmaj Kunga Legpa.

Nisam skitnica sto prosi hranu i odecu,

vec onaj  koji  se odrekao kuce i porodice

l   luta svetom  na  hodočašću  bez  kraja.«

 

Pesnik  mu  je  pruzio  najbol je  gostoprimstvo  i

oni  su  proveli  nekolilko  dana  zajedno   raspravljajuci o    Darmi.

 

Drukpa Kunlej je  potom  napustio  Bumtang  i, preko Lodralka, vratio se u Tibet.  Spustivsi  se  u selo Gadra, u  okrugu Jamdrok, pio je i pričao sa seljacima. Tada ga je jedan veoma  snazan  i  vest strelac izazvao da se nadmece sa njime u gadanju lukom  i  strelom.

,,.u šta  cemo  se  kladiti '!"  npitao  je  Naldjorpa.

»Ti uloži svog konja i odeću, a mi ćemo našu žetvu",  predlozile  SU  Gadrave  verujući   da  ce  pobeda  nad  jednim  prosjakom  biti  laka.  Lama  se  složio sa  time.   Gadrava   je   odapeo   strele  i  promasio   cilj, a  Drukpa  ga  je  pogodio   ne   nisaneci.   Gadrave   su mu iznele mesa i kazali da to uzme kao nagradu za pobedu.

»Držite se opklade«, usprotivio se lama.  »Ne možete menjati ulog posle nadmetanja.«

,,Onda  ti  dajemo  svu  ribu  iz  reke  buduci  da

je  to nasa  zetva«,  rekose  mu  oni .

,,Jah ! .Jah!« odvratio je lama i počeo da pise pismo.

,,Om! U poretku Gospodara Smrti, Ah! 

Napustanjem nerođenog prostora, Hung !

Snagom same  istine

Od  Drukpe  Kunge  Legpe   za  Cornen  Gjalrno,

zmijsku  kraljicu  !

 

Pobedom u jednom streljackom nadmetanju sa Gadravama dobio sam sve ribe iz reke. ,,Od sada pa nadalje ne pustaj ni jednu  ribu  da  izade  na  povrsinu vode, ni onu sitnu kao igla ni one krupne kao čamac. Drzi se ovog naređenja dok ga  ne  opovrgnem.  Poslato  iz  velike  palate  Jasnog   Svetla   sedmog dana petog meseca u Godini Psa."

Bacio  je  pismo  u   reku   i   u  njoj    se  posle   toga

nije  mogla  videti  ni jedna  riba.

Nakon  mesec  dana  izgladneli  Gadrave  dosli   su kod Drukpe Kunleja noseci mu darove'. "'Pl emenit i Gospodaru Istine,  ti  si  Bodisatva  ko ji  u  srcu  nosi dobro  za   sva   bica",   poklonili su   mu   se   oni .   .,Molimo te  ne  dopusti  da  pomremo  od  gladi ..,

 

»U nedoumici sam sta da Cinim«, kazao je lama. »Pisacu Jami, Gospodaru Smrti, neka on  resi ovaj spor,, I napisao mu je ovakvo pismo:

»Ponizno padam na kolena pred Sudijom Karme, Gospodarem Istine  i  Smrti,  koga  je  sveprisutni Buda odredio da odmerava  dobra prema zlim delima. Raduje me da čujem kako je tvoj metod sudenja vrline i poroka tako tacan. Tvoj rad cu oceniti prema tome kako ces razresiti ovo : pre  mesec dana doblo sam od Gadrava u streljackom  nadmetanju sve ribe iz reke i oni sada skapavaju od gladi. Sta je bolje: postedeti zivote riba ili nahraniti Gadrave ? Napisi mi, molim te, sto je po tvome uverenju pravo.

Iz ljudskog sveta, u Drampagangu poslao Drukpa Kunlej.«

Pismo  je   odaslao  i  odgovor  je  trenutno  stigao.

»Dobio sam pismo  od  Drukpe  Kunleja  i pomno prouCio njegov sadržaj. Ovo je moja presuda: sve ribe iz reke samo su požnjele zetvu svojih proSlih karmi i ne mozemo nista uciniti da ih spasemo. Na svoju nesrecu  nisu  se  rodile  u  jezeru  Jamdrakso, ali dok im se karma ne iscrpi moraju ostati u svojim ribljim telima tu gde jesu. Sto se tice Gadrava, ako ne budu jeli ribu, pocece da ubijaju druge Zivotinje i ptice da bi se prehranili. Zato je bolje  da jedu ribu, ali zabranjujem da ih žive bacaju na pesak pre nego sto im preseku vitalni zivac iza skrga. Poslato iz Jaminog Suda,  u  Godini  Gvozdene  Lobanje.«

Cim je primio  ovo,  lama  je  napisao  Zmijskoj Kraljici  Comen Gjalmo:

»U vezi sa mojim prethodnim pismom koje razmatra  slobodu  riba  u  reci,  trazio  sam  Jamino  mis!jenje i dobio od  njega  naredbu  da  se  ribe  oslobode. Stoga ponistavam svoje ranije naredenje i obavezujem  te da sve ribe pustis na povrsinu  vode.<<

Ubrzo posto je poslao tu poruku, ribe su se pojavile u reci.