47.  KAD SVESNOST USKRSAVA, SVET SE RAĐA

 

Pitalac:  Kada jedan običan čovek umre, šta se dešava sa njim?

Maharadž: Dešava se ono što odgovara njegovom verovanju. Ako je život pre smrti samo imaginacija, san, tako će biti i život posle smrti. San se nastavlja.

P: A šta je sa mudracem, gnanijem?

M: Mudrac, svetac, ne umire, jer on nikad nije ni rođen.

P: Ali on se pojavljuje drugima kao biće.

M: Ali ne i sebi samom. U sebi on je oslobođen od stvari - fizički i mentalno.

P: Ipak, vi morate znati stanje čoveka koji je umro. Konačno i vaših sopstvenih prošlih života.

M: Dok nisam sreo mog gurua, znao sam toliko mnogo stvari. Sada ne znam ništa, jer svo znanje je samo u snu i nije vredno. Ja znam Sebe i ne nalazim u meni ni život  ni smrt, samo čisto postojanje, bit - ne osećaj da sam ovo ili ono, već sámo postojanje, Sopstvo.

Ali u trenutku kada um privlači svoje skladište sećanja, počinje da zamišlja, da se seća, on puni prostor sa objektima, predmetima, i vremenom sa događajima, slučajevima.

Kako ne znam čak ni ovo rođenje, kako mogu da znam prošla rođenja? Um je taj koji je stalno u pokretu, i vidi da se sve kreće, i stvara vreme i brige o prošlosti i budućnosti. Sav univerzum plovi u svesnosti, moha tattva, koji se pojavljuje kada postoji savršeni red i harmonija, sklad - moha sattva.

Kao što su svi talasi okean, tako su sve stvari i pojave, fizičke i mentalne, duhovna svest. Zato je duhovna (objektivna) svest sama po sebi najvažnija, a ne njen sadržaj. Udubite se  i proširite vašu duhovnu svesnost o sebi, svom Sopstvu, i svi blagoslovi će slediti. Vi ne treba  da tragate ni za čim, sve će vam doći najprirodnije i bez napora.

Pet čula i četiri funkcije uma: sećanje, mišljenje, razumevanje i ličnost - individualnost; pet elemenata - zemlja, voda, vatra, vazduh i eter; dva aspekta stvaranja: materija i duh; svi su sadržani u svesnosti duhovnoj.

P: A ipak vi morate verovati da ste morali živeti ranije.

M: Svete knjige to kažu, ali ja ne znam ništa o tome. Ja znam sebe ono što sam; kako sam se pojavio ili kako ću se pojaviti nije u mom iskustvu. Nije da se ne sećam. U stvari i nema ničega da se sećam, čega bi se trebalo sećati. Reinkarnacija zahteva reinkarniranje sebe. Ne postoji takva stvar. Gomila sećanja i nada zvano "ja" zamišlja sebe da postoji večno i stvara vreme da prilagodi svoju lažnu večnost; biti - postojati ne zahteva ni prošlost ni budućnost. Svo iskustvo je rođeno iz imaginacije, zamišljanja; Ja ne zamišljam, tako da se ni rođenje ni smrt ne dešavaju meni. Samo onima koji misle o sebi da su rođeni, dolazi razmišljanje o smrti i ponovnom rođenju. Vi ste me optužili da sam bio rođen - ja se pravdam da nisam kriv!

Sve postoji u duhovnoj svesti, a duhovna svest niti umire niti se ponovo  rađa, to je  sama nepromenljiva stvarnost, Istina.

Ceo univerzum iskustva se rađa sa telom i sa telom i umire. On ima svoj početak i kraj u duhovnoj svesti, dok duhovna svest ne zna ni za početak ni za kraj. Ako razmislite o tome pažljivo, i zadržite se na tome, analizirate se duže vreme, vi ćete doći do spoznaje svetlosti duhovne svesti u svoj njenoj jasnoći, i svet će postepeno da se gubi iz vaše vizije. To je kao gledanje  u  gorući  komad  tamjana;  vidite  u  početku  komad  tamjana  i  dim;  kada primetite

 

vatrenu tačku, žišku, shvatate da ona ima moć da proguta planine takvih komada tamjana i ispuni univerzum dimom.

Vanvremeno Sopstvo ostvaruje, manifestuje sebe bez iscrpljivanja svog beskonačnog potencijala.

U komadu tamjana jednostavno je komad tela, a dim je um. Sve dotle dok je um zauzet sa svojim izopačenostima, trivijalnostima, on ne primećuje svoj sopstveni izvor. Guru dolazi i okreće vašu pažnju ka unutra, ka iskri, biti. Po samoj svojoj prirodi, um je okrenut spoljašnjem; on uvek teži da traga za izvorom stvari među stvarima samim; na neki način početak novog života je okretanje uma ka izvoru unutra.

Duhovna svesnost zauzima mesto materijalnoj svesnosti; u  materijalnoj  svesnosti postoji "ja" koje je svesno, dok je duhovna svesnost nedeljiva, jedinstvena; duhovna svesnost je svesna sebe same.

"Ja jesam" je misao, dok duhovna svesnost nije misao: ne postoji "ja sam svestan, duhovno" u duhovnoj stvarnosti.

Mentalno-materijalna svesnost je atribut, kvalitet, dok duhovna svesnost  nije;  neko može biti svestan duhovno da je svestan mentalno, ali ne može biti svestan mentalno da je svestan duhovno.

Bog je sveukupnost mentalne svesnosti, ali duhovna svesnost je iznad svega - postojanje i nepostojanje.19

P: Ja sam počeo sa pitanjem o stanju čoveka posle smrti. Kada je njegovo telo uništeno, šta se dešava sa njegovom mentalnom svesti? Da li on nosi svoja čula vida, sluha, itd, sa sobom ili ih on ostavlja? I, kako on gubi svoja čula, šta se dešava sa njegovom mentalnom svesti?

M: Čula su samo način opažanja. Kad grubi načini opažanja iščeznu, finija stanja mentalne svesnosti se pojavljuju.

P: Postoji li prelaz ka duhovnoj svesnosti posle smrti?

M: Ne može biti prelaza od mentalne svesnosti ka duhovnoj, jer duhovna svesnost nije oblik mentalne svesnosti. Mentalna svesnost može da postane samo suptilnija, finija, i pročišćenija, i  to je ono što se dešava posle smrti.

Kako razni prenosnici, organi čovekovi odumiru, oblici mentalne svesnosti pobuđeni njima takođe nestaju.

P: Dok samo ne ostane nesvesno?

M: Pratite sebe dok govorite o nesvesnom kao o nečemu što dolazi i odlazi! Ko tu postoji da bude svestan nesvesnog?

Sve dotle dok je prozor otvoren, postoji svetlost u sobi; kada je prozor zatvoren, sunce ostaje, ali da li se vidi mrak u sobi? Postoji li takva stvar kao mrak u suncu? Ne postoji takva stvar kao nesvesno, jer nesvesno nije ono što se doživljava. Mi izvodimo zaključak o nesvesnom kad postoji gubitak u sećanju ili komunikacija. Ako ja prestanem da reagujem, vi ćete reći da sam nesvestan. U stvarnosti ja mogu biti najstvarnije svestan, jedino ne mogu da komuniciram ili da se sećam.

P: Ja sam pitao jednostavno pitanje: postoji otprilike četiri milijarde ljudi u svetu i svi su oni osuđeni da umru. Kakvo će biti njihovo stanje posle smrti - ne fizički, već psihološki? Da li će  se njihova svesnost nastaviti? I ako hoće, u kakvom obliku?

Nemojte mi reći da ne pitam pravo pitanje, ili da vi ne znate odgovor, ili da je u vašem svetu moje pitanje besmisleno; jer u trenutku kada vi počnete govoriti o vašem svetu i mom svetu kao različitim i nekompletnim, neuporedivim, vi gradite zid između  nas.  Bilo  da  mi živimo u istom svetu ili ne vaše iskustvo nama ne koristi.

M: Naravno da mi živimo u jednom svetu. Jedino što ga ja vidim onakvim kakav jeste; dok vi ne. Vi vidite sebe u svetu, dok ja vidim svet u meni. Za vas, vi smatrate da ste bili rođeni i da

 

19  ’Duhovna svesnost’ o kojoj se ovde govori  jeste budnost u budizmu i učenju Gurđijeva. (I. A.)

 

ćete umreti, dok za mene, svet se pojavljuje i nestaje. Naš svet je istinit, realan, ali vaš pogled, poimanje, na njega nije. Ne postoji zid između nas, osim onaj koji ste vi stvorili.

Nema ničeg lošeg u vašim čulima, samo vaše zamišljanje je ono  koje vas obmanjuje.  Ono skriva potpuno svet onakav kakav je on u stvari, sa onim što vi zamišljate da on jeste - nešto što postoji nezavisno od vas, a ipak blisko prati vaše nasledne ili stečene obrasce ponašanja.

Postoje duboke suprotnosti u vašem ponašanju, koje vi ne vidite, i koji su uzrok   patnji.

Vi se držite za ideju da ste rođeni u svetu bola i patnje.

Ja znam da je svet dete ljubavi, koji ima početak, rast i uspinjanje u ljubavi. Ali ja sam čak i iznad ljubavi.

P: Ako ste vi stvorili svet iz ljubavi, zašto je on tako pun bola?

M: Vi ste u pravu sa materijalne, mentalne tačke posmatranja. Ali vi niste telo. Vi ste ogromnost, bezmernost i beskonačnost svesnosti. Nemojte prihvatati ono što nije istina i videćete stvari onako kako ih ja vidim.

Bol i zadovoljstvo, dobro i loše, ispravno i pogrešno; to su relativni pojmovi i ne mogu se smatrati apsolutnim, konačnim. Oni su ograničeni i privremeni.

P: U budističkoj tradiciji smatra se da je jedan prosvetljeni, Buddha, ostvario oslobođenje od Univerzuma. On može da zna i da doživi sve što postoji. On može da interveniše, da upravlja prirodom, sa nizom uzroka, menja sled događaja, čak i da ukine prošlost.  Svet je  i dalje sa  njim, ali je on slobodan od njega, iako u njemu.

M: Taj, koga vi opisujete je Bog. Naravno, tamo gde postoji Univerzum, tamo će takođe biti i njegov duplikat, koji je Bog. Ali, ja sam iznad oboje, i Univerzuma i Boga!

Postojalo je kraljevstvo u potrazi za kraljem. Našli su pravog čoveka i postavili ga za kralja. On se ni na koji način nije promenio. Njemu je samo data titula, prava i dužnosti kralja. Njegova priroda nije dirnuta, samo njegove akcije.

Slično, kod prosvetljenog čoveka sadržaji njegove svesti podvrgnuti su radikalnoj promeni. Ali, ona, svest sáma, nije dovedena u pitanje. Ona je  nepromenljiva.

P: Nepromenljivo ne može biti svesno. Svesnost je uvek promenljiva. Nepromenljivo  ne  ostavlja ni traga u svesnosti.

M: Da i ne. Papir nije tekst. Ipak, on nosi tekst. Mastilo nije poruka, niti je čitaočev um poruka

- ali oni svi čine poruku mogućom.

P: Da li se materijalna svesnost spušta dole iz Stvarnosti, Istine, ili je to kvalitet  materije?

M: Materijalna svesnost kao takva je suptilan, profinjen duplikat  materije.

Upravo kao što su inercija, tamas, i energija, rađas, kvaliteti materije, tako se i sklad, harmonija, sattva, manifestuje kao svesnost.

Možete je shvatiti kao oblik vrlo fine, suptilne  energije.

Bilo kad i ma gde da se materija organizuje, formira, u suptilni organizam, svesnost se pojavljuje spontano, prirodno. Sa destrukcijom organizma, mentalna svesnost iščezava.

P: Šta onda preživljava?

M: Ono, čiji su materija i svesnost samo izrazi, koji se niti rađa, niti umire.

P: Ako je to iznad materije i svesti, kako to može biti spoznato?

M: To može biti spoznato po svojim efektima i na materiju i na svest. Očekujte ga u lepoti i u blaženstvu. Ali nećete razumeti ni telo ni svesnost sve dok ne odete iznad oboje.

P: Molim vas, recite nam pošteno, da li ste vi svesni ili nesvesni?

M: Prosvetljeni, Gnani, nije ni jedno ni drugo. Ali u njegovoj prosvetljenosti sve je sadržano. Duhovna svesnost, probuđenost, sadrži svako iskustvo. Ali onaj ko je duhovno probuđen je iznad svakog iskustva. On je i iznad probuđenosti sâme.

P: Postoji pozadina, poreklo iskustva, nazovite to materijom. Postoji iskušenik, nazovimo ga umom. Šta čini most između uma i materije?

 

M: Sama praznina, jaz, između je most. Ono što s jednog kraja izgleda kao materija,  a sa drugog kao um, je samo po sebi most. Nemojte odvajati realnost na um i telo i neće  biti  potrebe za mostovima.

Kada svesnost uskrsava, svet se rađa. Kada vi razmatrate mudrost i lepotu sveta, vi to nazivate Bog. Spoznajte izvor svega toga koji je u vama samima, i vi ćete pronaći odgovor na sva vaša pitanja, odgovori će biti već dati automatski.

P: Posmatrač i viđeno, da li su oni jedno ili dvoje?

M: Postoji samo viđenje; oboje, i posmatrač i posmatrano su sadržani u njemu. Nemojte stvarati razlike tamo gde ih nema.

P: Ja sam počeo sa pitanjem o čoveku koji je umro. Vi ste rekli da će se njegova iskustva uobličiti saglasno njegovim očekivanjima i verovanjima.

M: Pre nego što ste bili rođeni, vi ste isplanirali da živite po planu koji ste sebi postavili. Vaša sopstvena volja je bila oslonac vaše sudbine.

P: Svakako, karma je intervenisala.

M: Karma uobličava okolnosti, ponašanja su vaša sopstvena. Konačno, u suštini, vaš karakter uobličava vaš život, a samo vi možete da oformite vaš karakter.

P: Kako osoba stvara svoj karakter?

M: Sa uviđanjem onakvog kakav zaista jeste, i suštini jadan. Objedinjeno viđenje - osećanje, može da učini čuda. To je isto kao livenje lika od bronze; sam metal, ili sama  vatra  neće pomoći; niti će kalup biti od ikakve koristi; morate pomešati oboje; rastopiti metal u vatri i izliti ga u kalup.