76.  "JA JESAM": TEMELJ SVEG ISKUSTVA

 

Pitalac: Ja vas slušam dok govorite o sebi kao: "Ja sam večan, nepromenljiv, iznad kvaliteta, i tako dalje. Kako vi znate te stvari? I šta vas navodi da ih govorite?

Maharadž: Ja sam samo pokušao da opišem stanje pre nego što se "Ja jesam" pojavljuje, ali to stanje, samo po sebi, budući da je iznad uma, ostaje neopisivo, njegov jezik, lingvistika, je neopisiv.

P: Temelj sveg iskustva je "ja jesam". Ono što vi pokušavate da opišete mora takođe biti jedno iskustvo, ograničeno i prolazno. Vi govorite o sebi kao nepromenljivom. Ja čujem zvuk reči, sećam se njenog značenja, ali iskustvo postojanja nepromenljivosti nemam. Kako mogu da se probijem kroz barijeru i znam lično, intimno, šta to znači biti nepromenljiv?

M: Sama reč je most. Sećajte se, mislite o njoj, istražujte je, zaokružite je, obgrlite, gledajte na nju iz svih pravaca, zadubite se u nju sa ozbiljnom istrajnošću; podnosite sva razočarenja i odlaganja dok se iznenada um ne okrene od reči prema realnosti, istini, iznad reči. To je kao traženje osobe poznavajući samo njeno ime. Dan će doći kada će vaše traganje da vas dovede do nje i ime će postati realnost. Reči su vredne, jer između reči i njihovog  značenja  postoji veza, i ako neko istražuje reč istrajno, on prolazi iznad koncepta pojma u iskustvo njenog korena. U stvari, ovako ponavljajući pokušaji da se ide iznad reči je ono što nazivamo meditacijom. Sadhana je samo istrajan pokušaj da se prođe od verbalnog do neverbalnog. Zadatak izgleda beznadežan sve dok iznenada sve ne postane jasno i jednostavno i tako začuđujuće lako. Ali, sve dok ste vi zainteresovani za vaš sadašnji način življenja, vi ćete propustiti krajnji skok u nepoznato.

P: Zašto bi nepoznato trebalo da me interesuje? Od koje je koristi nepoznato?

M: Od nikakve koristi uopšte! Ali je vredno utrošiti vreme da se sazna šta vas drži u tamnim, suženim ograničenjima znanoga. Potpuno i ispravno znanje znanoga je ono što vas vodi ka nepoznatom. Vi ne možete govoriti o tome u pojmovima koristi i prednosti preimućstva; biti smiren i nevezan, iznad dohvata svih zabrinutosti, ugroženosti, svih sebičnih razmatranja je jedno neizbežno, istinsko stanje oslobođenja. Vi možete to nazvati smrću; za mene  to  je življenje  na  vrhuncu  njegovog  smisla  i intenziteta,  jer  sam ja  jedno  sa  životom u  njegovoj

 

totalnosti, sveukupnosti i punoći, snazi, osmišljenosti, značajnosti, skladu, harmoniji; šta više želite?

P: Naravno, ništa više  nije potrebno. Ali vi govorite o znanom.

M: O neznanom samo tišina govori. Um može govoriti samo o onom što on zna. Ako marljivo istražujete znano, ono se rastapa i samo neznano ostaje. Ali sa prvim treptajem imaginacije i interesovanja nepoznato je zaklonjeno, zamračeno, i znano dolazi u prvi plan. Znano, promenljivo, je ono sa kojim vi živite, nepromenljivo nije od  nikakve  koristi vama.  Ono  je jedino tu kada ste zasićeni sa promenljivim i težite ka nepromenljivom, kada ste spremni da se okrenete, odvratite i da stupite u ono što može biti opisano, kad se gleda sa nivoa uma, kao praznina i tama. Jer um teži za sadržajem i različitošću, dok je stvarnost za um bez sadržaja i nepromenljiva.

P: To meni izgleda kao smrt.

M: To i jeste. Ali takođe ona je sveprožimajuća, svemoćna, intenzivna, duboka,  iznad poimanja reči. Nijedan običan, nespreman um ne bi mogao biti s njom, a da ne bude slomljen; zbog toga je neophodna sadhana. Čistota tela i jasnoća uma, nenasilje i nesebičnost u životu su bitni za preživljavanje jednog inteligentnog i duhovnog entiteta (subjekta).

P: Ima li entiteta (subjekta) u stvarnosti?

M: Identitet je Stvarnost. Stvarnost (da)je identitet. Stvarnost nije bezoblična masa, haos bez reči. Ona je moćna, svesna, probuđena blažena; upoređena sa vašim životom je kao sunce prema sveći.

P: Uz pomoć Božje Milosti i vašeg Gurua vi ste izgubili sve želje i strah i ostvarili ste nepromenljivo stanje. Moje je pitanje jednostavno - kako znate da je vaše stanje  nepromenljivo?

M: Jedino promenljivo može biti u sećanju i o njemu se može govoriti. Nepromenljivo jedino može biti ostvareno u tišini. Jednom ostvareno, ono će duboko uticati na promenljivo, a ono samo će ostati nepromenjeno, nedodirnuto.

P: Kako vi znate da ste svedok?

M: Ja ne znam, ja jesam. Ja jesam, a da bih bio, sve mora biti osvedočeno.

P: Postojanje može takođe biti prihvaćeno po čuvenju.

M: Konačno ipak dolazite do potrebe direktnog svedočenja. Svedočenje, ako nije personalno i aktuelno, stvarno, mora biti konačno moguće i izvodljivo. Direktno iskustvo je konačan dokaz.

P: Iskustvo može biti pogrešno i obmanjujuće.

M: Sasvim tako, ali ne i činjenica o postojanju samog iskustva kao takvog. Ma kakvo bilo iskustvo, istinito ili lažno, činjenica da se iskustvo desilo ne može se poricati. Ono je samo sebi dokaz. Posmatrajte sebe pažljivo i videćete da ma kakav bio sadržaj mentalne svesnosti, njegovo svedočenje neće zavisiti od sadržaja svesnosti. Duhovna svesnost, probuđenost je  sama po sebi Sopstvo, i ne menja se sa događanjima. Događaj može biti prijatan ili neprijatan, nevažan ili važan, probuđenost, duhovna svesnost, ostaje ista. Uočite jedinstvenu prirodu čiste probuđenosti, njen prirodni identitet bez i najmanjeg traga misli o sebi, idite u koren toga i uskoro ćete spoznati da je probuđenost vaša istinska priroda i da ništa ne možete zvati svojim sopstvenim od svega onoga čega možete biti svesni.

P: Da li su mentalna svesnost (um) i njen sadržaj jedno isto?

M: Mentalna svesnost (um) je kao oblak na nebu, a vodene kapi su sadržaj.  Oblaku  je potrebno sunce da bi bio vidljiv, a umu je potrebna budna svest.

P: Da li je probuđenost oblik mentalne svesnosti (uma)?

M: Kada se sadržaj vidi bez sviđanja i nesviđanja, takva svesnost je probuđenost. Ali još postoji razlika između probuđenosti koja je reflektovana u umu, i čiste probuđenosti iznad mentalne svesnosti. Reflektovana probuđenost, osećaj: "ja sam probuđen" je svedok, dok je čista probuđenost suština, bit realnosti. Refleksija Sunca u kapi vode je refleksija Sunca, bez

 

sumnje, ali nije Sunce samo po sebi. Između probuđenosti reflektovane u mentalnoj svesnosti kao svedoka, i čiste probuđenosti, postoji praznina koju um ne može da prođe.

P: Da li to zavisi od načina gledanja na to? Um kaže da postoji razlika. Srce kaže da ne postoji.

M: Naravno da nema razlike. Realno vidi realno u nerealnom. Um je onaj koji stvara nerealno i um je taj koji vidi lažno u lažnom.

P: Ja razumem da iskustvo realnog sledi viđenje lažnog kao lažnog.

M: Ne postoji takvo nešto kao iskustvo realnog. Realno je iznad iskutva. Svo  iskustvo je u umu. Vi znate realno kad postanete realno.

P: Ako je realno iznad reči i uma, zašto mi toliko govorimo o  njemu?

M: Zbog radosti od toga, naravno! Čak i sam razgovor o njemu je sreća.

P: Ja čujem kad vi govorite o nepromenljivom i blaženom. Šta je u vašem umu kad koristite te reči?

M: Nema ništa u mom umu. Kako vi čujete reči, tako ih i ja čujem. Moć koja čini da se sve desi, čini da se i one takođe dese.

P: Ali vi govorite, a ne ja.

M: To se tako vama čini. Kako ja to vidim, dva tela - uma razmenjuju simbolične zvuke. U realnosti se ništa ne dešava.

P: Molim Vas, saslušajte me, gospodine. Ja sam došao do vas jer sam u nevolji. Ja sam siromašna, jadna duša, izgubljena u svetu koga ne razumem. Uplašen sam od Majke Prirode, koja želi od mene da odrastem, rodim se i umrem. Kada pitam za značenje, smisao i svrhu svega ovoga, ona ne odgovara. Došao sam do vas jer mi je rečeno da ste vi dobri i mudri. Vi govorite o promenljivom kao lažnom i prolaznom i to ja onda mogu razumeti.  Ali  kada govorite o nepromenljivom, nepokretnom, osećam se izgubljenim. "Ne ovo, ne ono,  iznad znanja, nekorisno" - zašto o tome uopšte i govoriti? Da li to postoji, ili je to samo koncept, verbalna suprotnost promenljivom?

M: Ono jeste, to jedino postoji. Ali u vašem sadašnjem stanju svesti ono, nepromenljivo je beskorisno za vas. Upravo onako kao što je čaša vode pored vašeg kreveta, a vi sanjate da umirete od žeđi u pustinji. Ja pokušavam da vas probudim, ma šta vi sanjali.

P: Molim vas, nemojte mi reći da sanjam i da ću se uskoro probuditi. Ja svakako želim da to bude. Ali ja sam budan i u bolu. Vi govorite o stanju bez bola, ali dodajete da to ne mogu imati u mom sadašnjem stanju. Osećam se izgubljeno.

M: Nemojte se osećati izgubljeno. Ja samo kažem da morate napustiti vašu vezanost za promenljivo i bolno da biste pronašli nepromenljivo i blaženstvo. Vi ste zaokupljeni i zabrinuti vašom sopstvenom srećom, a ja vam kažem da tako nešto, takva pojava ne postoji. Sreća nikad nije vaša sopstvena, ona je tamo gde "ja" ne postoji. Ja ne kažem da je ona izvan vašeg dosega; morate je ostvariti samo izvan sebe samog, i tada ćete je pronaći.

P: Ako moram da idem izvan sebe samog, zašto ste mi naveli ideju "ja jesam"?

M: Umu je potreban centar da kruži oko njega. Krug može da se povećava i sa svakim povećanjem biće promena u osećaju "ja jesam". Čovek koji ima kontrolu nad sobom, svoj je gospodar, jogi, obrtaće se po spirali, ali će centar ipak ostati, ma koliko spirala bila prostrana. Dan će doći kada će se videti da je ceo poduhvat lažan i biće napušten. Centralne tačke više neće biti i univerzum će postati centar.

P: Da, možda. Ali šta da radim sada?

M: Marljivo posmatrajte sve promene u vašem životu, ispitujte temeljno vaše motive iza vaših delovanja, i vi ćete uskoro probiti mehur u kome ste zatvoreni. Piletu je potrebna ljuska jajeta da bi odraslo, ali kada dan dođe ljuska mora biti probijena. Ako se to ne desi, biće  patnje i smrti.

P: Da li hoćete da kažete da sam ja, ako se ne posvetim jogi, osuđen na propast?

M: Postoji guru koji će doći da vas spasi. U međuvremenu budite zadovoljni sa posmatranjem toka  vašeg  života;  ako  je  vaše  gledanje  duboko  i  neprestano,  stabilno,  uvek  okrenuto ka

 

izvoru, to će vas postepeno pomerati uz maticu toka vašeg života, dok iznenada to ne postane izvor. Dopustite vašoj budnosti, duhovnoj svesnosti, da radi, da deluje, a ne vašem umu. Um nije pravi instrument za ovaj zadatak. Bezvremeno, večno, može biti dosegnuto samo  sa večnim. Vaše telo i vaš um - oboje su potčinjeni vremenu; samo je duhovna svesnost, probuđenost, večna; a takođe i u sadašnjosti, večnom sada. U probuđenosti vi se suočavate sa činjenicama, a realnost je sačinjena od činjenica.

P: Vi se pouzdajete potpuno u moju duhovnu svesnost da će me prevesti preko, a ne na gurua  i Boga.

M: Bog daje telo i um, a guru pokazuje put kako da ih koristimo. Ali povratak izvoru je vaš sopstveni zadatak.

P: Bog me je stvorio, on će me čuvati.

M: Postoje bezbrojni Bogovi, svaki u svom sopstvenom univerzumu. Oni stvaraju i preobražavaju večno. Da li ćete čekati na njih da vas spasu? Ono što je vama potrebno za vaše spasenje je već unutar vašeg dosega. Koristite to, istražujte ono što znate do njegovog samog kraja i vi ćete dosegnuti nepoznate nivoe vašeg bića. Idite dalje i neočekivano će eksplodirati u vama i razbiće sve.

P: Da li to znači smrt?

M: To znači život - konačno.