28.  IZNAD BOLA I ZADOVOLJSTVA JE BLAŽENSTVO

 

Maharadž: Morate ostvariti pre svega da ste vi otisak, dokaz, svega, uključujući i vas same. Niko ne može dokazati vaše postojanje, jer njegovo postojanje mora biti potvrđeno prvo od  vas. Vaše postojanje i poznavanje vas samih niko ne poznaje i ne poseduje. Zapamtite, vi ste potpuno svoj sopstveni. Vi niste došli odnekud, vi ne idete nigde. Vi ste bezvremeno biće, postojanje i svesnost.

Pitalac: Postoji osnovna razlika između nas. Vi znate istinu, realnost, dok ja znam samo delovanje, funkciju, moga uma. Prema tome, ono što vi kažete je jedno, a ono što ja čujem je drugo. Ono što vi kažete je istina, a ono što ja razumem je lažno, mada  su reči iste. Postoji velika praznina, jaz, između nas. Kako prebroditi ovaj jaz?

M: Odbacite ideju da ste ono što mislite o sebi da jeste, i neće biti jaza. Zamišljanjem sebe kao odvojenog vi ste stavili prazninu. Ne morate da je prebrodite, samo je nemojte stvarati. Sve ste vi i vaše je sve. Ne postoji niko drugi. To je činjenica.

P: Kako čudno! Sasvim iste reči koje su vama istina, za mene su laž. "Ne postoji niko drugi". Kako očevidna neistina!

M: Pustite ih da budu istinite ili neistinite. Reči nisu važne. Ono što je važno je ideja koju vi imate o sebi, jer vas to blokira. Ostavite je.

P: Od ranog detinjstva podučavan sam da mislim da sam ograničen na svoj oblik i ime. Sámo stanovište u suprotno, neće izbrisati mentalni trag. Potrebno je ispravno ispiranje mozga - ako uopšte to može da se uradi.

M: Vi nazivate to ispiranje mozga, ja to nazivam Joga - podići nivo svim mentalnim tragovima, oplemeniti ih. Ne smete biti prinuđeni da mislite iste misli neprestano. Idite dalje, napredujte!

P: Lakše je reći nego uraditi.

M: Ne budite detinjasti. Lakše je promeniti nego patiti. Izrastite iz vašeg detinjstva, to je sve.

P: Takve stvari nisu urađene. One se dešavaju, događaju.

M: Sve se dešava neprekidno, ali vi morate biti spremni za to. Spremnost je zrelost. Vi ne vidite istinu jer vaš um još nije spreman za to.

P: Ako je istina moja stvarna priroda, kako mogu biti ikad nespreman za nju?

M: Nespreman znači uplašen. Vi ste uplašeni od onoga što ste vi. Vaše odredište je celina. Ali vi ste uplašeni da ćete izgubiti vaš identitet. To je detinjasto, biti naklonjen igračkama, vašim željama i strahovima, mišljenjima i idejama. Ostavite ih sve i budite spremni za istinito da ostvarite sebe. Ovo samoostvarenje je najbolje izraženo u rečima: "JA JESAM". Ništa drugo nema postojanje. O ovome ste vi potpuno sigurni.

P: "JA JESAM" naravno, ali i "JA ZNAM" takođe. A ja znam da sam i ovo i ono, vlasnik tela, u mnogostrukim odnosima sa drugim vlasnicima.

M: To je sve sećanje koje se prenosi u sadašnjost.

 

P: Mogu biti siguran samo u ono što je sada. Prošlost i budućnost, sećanje i zamišljanje, to su samo mentalna stanja, ali ona su sve što ja znam, i ona su tu sada. Vi mi govorite da  ih napustim. Kako neko da napusti sadašnjost?

M: Vi se krećete u budućnost sve vreme, želeli vi to ili ne.

P: Ja se krećem od sada do sada - ja se uopšte ne krećem. Sve ostalo se kreće - a ja ne.

M: Svakako. Ali vaš se um kreće. U sadašnjosti vi ste oboje, i pokretni i nepokretni. Sve dok smatrate sebe pokretnim ne obazirete se na nepokretno. Okrenite svoj um unutra. Ne obazirite se na pokretno i pronaći ćete sebe da ste sveprisutni, večni, nepromenljiva istina, realnost, i čvrsti kao stena.

P: Ako je to sad, zašto ja nisam svestan toga?

M: Jer se držite ideje da vi niste svesni toga. Napustite tu ideju.

P: To me neće učiniti svesnijim.

M: Čekajte, vi želite da budete sa obe strane zida u isto vreme. Možete, ali morate ukloniti zid. Ili shvatiti da su zid i obe strane jedan isti prostor, kome nikakva ideja kao "ovde" ili "tamo" ne pripada.

P: Poređenja ne dokazuju ništa. Moja jedina žalba je ova: zašto ja ne vidim ono što vi vidite; zašto vaše reči ne zvuče istinito u mom umu? Dopustite mi da znam ovo više i bolje; sve ostalo može da čeka. Vi ste mudri, a ja sam glup. Vi vidite, a ja ne. Gde i kako ću naći moju mudrost? M: Ako znate za sebe da ste glupi, vi uopšte niste glupi!

P: Sámo moje saznanje da sam bolestan, neće mi pomoći da se osećam bolje, takođe i saznanje da sam budalast neće me učiniti mudrijim.

M: Da biste znali da ste bolesni, ne morate li prethodno biti zdravi?

P: Oh, ne. Ja znam sa upoređivanjem. Ako sam ja slep od rođenja i vi mi kažete da poznajete stvari, a da ih ne dotičete, dok ja moram da ih dodirnem da bih znao, ja sam svestan da sam ja slep bez saznanja šta to znači videti. Slično ja znam da oskudevam u nečemu kad vi tvrdite stvari koje ja ne mogu da shvatim. Vi mi kažete tako predivne stvari o meni; po vama ja sam večan, sveprisutan, savršeno srećan, stvaralac, održavatelj i transformator svega što postoji; izvor celokupnog života, srce postojanja, gospodar i voljeni svakoga stvora. Vi me izjednačavate sa Svevišnjom Istinom, Realnošću, izvorom i ciljem celog postojanja, egzistencije. Ja samo trepnem, priznajem, jer ja znam sebe da sam samo sitni mali zamotuljak želja i strahova, mehur patnje, prolazna iskra svesnosti u okeanu mraka.

M: Pre nego što je postojao bol, vi ste bili. Pošto je bol otišao, vi ste ostali. Bol je prolazan. Vi niste.

P: Oprostite, ali ja ne vidim ono što vi vidite. Od dana kada sam bio rođen, pa sve do dana smrti, bol i zadovoljstvo će tkati obrasce ponašanja moga života. O postojanju pre rođenja i posle smrti, ja ne znam ništa. Ja niti prihvatam vas, niti vas negiram. Ja čujem ono  što  vi  kažete, ali ja to ne znam.

M: Vi ste sada svesni, niste li?

P: Molim vas ne pitajte me o pre i posle, ja samo znam šta je sad.

M: Sasvim dovoljno. Vi ste svesni. Zadržite se na tome. Postoje stanja kada vi niste svesni. Nazovite to nesvesno postojanje.

M: Nesvesno postojanje?

M: Svesno i nesvesno se ne dovodi u vezu, ne primenjuje ovde. Egzistencija je u svesnosti, suština, bit je nezavisna od svesnosti.

P: Je li to praznina? Da li je to tišina?

M: Zašto razrađivati? Postojanje, bit prevazilazi svesnost. Objektivna, materijalno-umna svesnost je deo čiste svesnosti, ne iznad nje.

 

P: Kako vi dolazite do saznanja o stanju čiste biti, koja nije ni svesnost, ni nesvesno? Svo  znanje je jedino u svesnosti. Mora postojati stanje kada je um privremeno neaktivan. Da li se svesnost onda pojavljuje kao svedok?

M: Svedok samo registruje, beleži događaje. U mirovanju uma čak se i osećaj "JA JESAM" rastapa, nestaje. Ne postoji: "JA JESAM" bez uma.

P: Bez uma - znači - bez misli. "JA JESAM" kao misao postoji. "JA JESAM" kao osećaj biti, suštine ostaje.

M: Sve iskustvo nestaje sa umom. Bez uma ne može biti ni onoga koji iskušava ni iskustva.

P: Da li ostaje svedok?

M: Svedok samo beleži, registruje prisustvo ili odsustvo iskustva. To nije iskustvo samo po sebi, već to postaje iskustvo kada se misao: "JA SAM SVEDOK" pojavljuje.

P: Sve što ja znam jeste, da um ponekad radi, a ponekad stane. Iskustvo mentalne tišine ja zovem mirovanje uma.

M: Nazovite to tišinom, prazninom, ili mirovanjem, činjenica je da tada i subjekt i objekt iskustva i proces iskušavanja ne postoje. U svedočenju, u duhovnoj svesnosti, samosvesnosti, osećaj postojanja ovog ili onog, ne postoji. Neidentifikovano postojanje ostaje.

P: Kao stanje nesvesnosti?

M: U odnosu prema bilo čemu, to je suprotnost. A to je takođe između i  iznad  svih  suprotnosti. To niti je svesnost, niti nesvesnost, niti nešto između, niti iznad oboje. To je samo po sebi, ni sa kakvim odnosom ni sa čim, što bi moglo biti nazvano iskustvo  ili  njegovo odsustvo.

P: Kakvo čudo! Vi govorite o tome kao da je to bilo iskušano.

M: Kada ja mislim na to - ono postaje iskustvo.

P: Da li nevidljiva svetlost, zaustavljena u cvetu, postaje boja?

M: Da, možete tako reći. Ona je u boji, ali nije  boja.

P: Ista stara četvorostruka negacija Nagarđune: niti ovo, niti ono; niti oboje; niti različito od oboje. Moj um se muti!

M: Vaša teškoća proizilazi iz ideje da je istina stanje svesti, jedno među mnogima. Vi nameravate da kažete: "Ovo je istina. Ovo je delimična istina. Ovo nije istina. A ovo  je delimično istina, a delimično neistina", kao da je istina neko svojstvo ili kvalitet, koja ima promenljivu vrednost, kao da varira u merenju.

P: Dopustite da postavimo to drugačije. Posle svega, svesnost postaje problem samo kad je bolna. Jedno stalno blaženo stanje ne dopušta da se pojave pitanja. Mi nalazimo svu svest da je mešavina prijatnog i bolnog. Zašto?

M: Sva svesnost uma je ograničena i prema tome bolna. U korenu svesnosti leži želja za iskustvom.

P: Da li vi hoćete da kažete da bez želje nema svesnosti? I kakva je prednost biti nesvestan? Ako ja moram da napustim zadovoljstvo radi oslobođenja od bola, ja bih bolje zadržao oboje. M: Iznad bola i zadovoljstva je blaženstvo.

P: Nesvesno blaženstvo, od kakve je ono koristi?

M: Nije ni svesno, ni nesvesno. Istinito.

P: Šta je vaš prigovor umnoj svesnosti?

M: Ona je teret. Telesno-umni teret. Opažanja, želje, misli - to su sve tereti. Sva svesnost uma je od konflikata.

P: Realnost je opisana kao istinsko postojanje, čista svest, beskrajno blaženstvo. Šta tu ima da traži bol?

M: Bol i zadovoljstvo se događaju jer je bol cena za zadovoljstvo, a zadovoljstvo je nagrada bolu. U životu takođe vi često pomažete sa povređivanjem, a povređujete kad udovoljavate. Znati da su bol i zadovoljstvo jedno je mir.

 

P: Sve ovo je interesantno, bez sumnje, ali moj cilj je jednostavniji. Ja želim više zadovoljstva,   a manje bola u životu. Šta da radim?

M: Sve dotle dok postoji umna svesnost, moraju postojati zadovoljstvo i bol. To je u prirodi "JA JESAM", od svesnosti, da identifikuje, poistoveti, sebe sa suprotnostima.

P: Onda, od kakve je koristi za mene sve ovo? To ne zadovoljava.

M: Ko ste vi? Ko je nezadovoljan?

P: Ja sam čovek bola i zadovljstva.

M: Bol i zadovoljstvo, oba su ananda, blaženstvo. Ja ovde sedim ispred vas i kažem vam - iz mog sopstvenog neposrednog i nepromenljivog iskustva - bol i zadovoljstvo su vrhovi i doline talasa u okeanu blaženstva. Duboko dole je potpuna, apsolutna punoća.

P: Da li je vaše iskustvo stalno?

M: Ono je bezvremeno, večno, i nepromenljivo.

P: Sve što ja znam je želja za zadovoljstvom i strah od bola.

M: To je ono što vi mislite o sebi. Prekinite s tim. Ako ne možete prekinuti naviku odjednom, razmotrite poznati, utvrđeni obrazac mišljenja i uvidite njegovu lažnost, varljivost.  Preispitivanje uobičajenog, ukorenjenog je dužnost uma. Ono što je um stvorio, um mora i promeniti, transformisati, uništiti. Ili da shvatite da nema želje izvan uma i budite  izvan.

P: Iskreno, ja sumnjam u ovo objašnjenje, da je sve produkt uma. Um je samo instrument. Možete li reći da je percepcija kreacija, tvorevina? Ja vidim svet  kroz prozor, ne u prozoru.  Sve što vi kažete se dobro poklapa zbog zajedničke osnove, ali ja ne znam da li je vaš temelj u istini, realnosti, ili samo u umu. Ja mogu da imam samo mentalnu sliku o tome. Šta to znači vama, ja ne znam.

M: Sve dotle dok vi boravite u umu, vi ćete videti mene u umu.

P: Kako su reči neprikladne za razumevanje!

M: Šta ima da se razume ako nema reči? Potreba za razumevanjem pojavljuje se zbog nerazumevanja. Ono što ja kažem je istina, a za vas je to samo teorija. Kako ćete vi doći do  toga da je to što ja govorim istina? Slušajte, pamtite, razmišljajte, vizualizirajte, doživljavajte, iskušavajte. Takođe dovedite to u vezu sa vašim svakidašnjim životom. Imajte strpljenja sa mnom i iznad svega, imajte pažnje i strpljenja sa samim sobom, jer ste vi sami sebi najveća prepreka. Put vodi kroz vas do iznad vas. Sve dotle dokle vi verujete da je realno ono što je posebno-izdvojeno, u svesnosti uma, da je sreća u materijalnom, i odbijate nedualističku, celovitu, realnost kao nešto zamišljeno, apstraktni koncept, vi ćete naći da sam podeljen, izvan koncepta i apstrakcija, zamisli.

Ali jednom, kad vi dodirnete realno u vašem sopstvenom postojanju, biću, vi ćete me pronaći i moći ćete da mi opišete šta je za vas najbliže i najdraže.