74.  ISTINSKI GURU

 

Pitalac: Vi ste bili rekli prošlog puta da je u osnovi vašeg ostvarenja bilo poverenje u vašeg Gurua. On vas je uverio da ste već bili Apsolutna Realnost i da nema ničega više da bude urađeno. Vi ste mu verovali i prepustili ste se tome bez opiranja i naprezanja. Dakle, moje pitanje je: bez poverenja u Gurua da li biste postigli realizaciju? Nakon svega, vi ste ono što jeste, bilo da je vaš um verovao ili ne; da li bi sumnja sprečila delovanje Guruovih reči i učinila ih nedelotvornim?

Maharadž:  Vi ste to rekli - one bi bile bez dejstva - za neko vreme.

P: I šta bi se desilo sa energijom ili snagom u Guruovim rečima?

M: One bi ostale latentne, nemanifestovane. Ali celo pitanje je zasnovano na nerazumevanju. Učitelj, učenik, ljubav i poverenje među njima, sve to su jedna činjenica, ne tako mnogo nezavisnih činjenica. Svaka je deo druge. Bez ljubavi i poverenja ne bi bilo  ni  Gurua,  ni učenika, niti odnosa među njima. To je isto tako kao uključivanje električne lampe; pritiskanje prekidača lampe, transformator, prenosne linija i električna centrala formiraju jednu celinu da vi možete dobiti svetlost. Bilo koji faktor da nedostaje - svetla neće biti. Ne smete odvojiti neodvojivo. Reči ne stvaraju činjenice, one ih ili opisuju ili iskrivljuju. Činjenice su uvek ne- verbalne.

P: Još uvek ne razumem; mogu li Guruove reči ostati neispunjene ili će se sigurno pokazati istinitim?

M: Reči ostvarene osobe nikad ne gube svoju svrhu. One čekaju  prava,  povoljna  stanja, uslove, da se probude, što može trajati neko vreme, i to je prirodno, postoji sezona za sejanje i sezona za žetvu, branje plodova. Ali reč Gurua je seme koje ne može iščeznuti. Naravno, Guru mora biti istinski, koji je iznad tela i uma, iznad same svesnosti, iznad prostora i vremena, iznad dualnosti i jedinstva, iznad razumevanja i opisivanja. Dobri ljudi, koji su čitali mnogo i imaju mnogo korisnog da kažu, nisu pravi Gurui, čije reči postaju istinite. Oni takođe mogu da vam kažu da ste vi krajnja realnost, ali kakva je korist od toga.

P: Ipak, ako mi se zbog nekog razloga desi da mu poverujem, da li ću biti gubitnik?

M: Ako ste u stanju da verujete i poslušate vi ćete uskoro uvideti da ćete naći vašeg stvarnog Gurua, ili tačnije, On će vas naći.

P: Da li svaki znalac Sopstva postaje Guru, ili neko može biti znalac Realnosti, a da nije sposoban da dovede druge do toga?

M: Ako znate šta podučavate, možete podučavati ono što znate. Ovde su viđenje i  podučavanje jedno. Ali je Apsolutna Realnost iznad oboje. Samouvereni Gurui govore o sazrevanju i naporu, o zasluzi i dostignuću, o sudbini i milosti; sve su to samo mentalne formacije, projektovanja jednog okorelog uma, umesto da pomažu, oni ometaju.

P: Kako mogu razabrati koga da sledim, a kome da verujem?

M: Ne verujte svemu dok niste ubeđeni. Istinski Guru vas nikad neće poniziti, niti će vas  udaljiti od sebe. On će vas stalno podsećati na činjenicu o vašoj prisutnoj savršenosti i ohrabrivaće vas da tragate unutar vas. On zna da vi ne trebate ništa, čak ni njega, i nikad nije umoran da vas podseća na to. Ali samozvani Guru je više zabrinut za sebe nego za svoje učenike.

P: Vi ste rekli da je Realnost iznad znanja i učenja o realnom. Da li je znanje o svevišnjoj Realnosti samo po sebi i učenje i dokaz njenog postignuća?

M: Znanje o Realnom, ili Sopstvu, je stanje uma. Podučavanje drugoga je kretanje u dualnosti. Oni samo interesuju um; sattva je samo Guna.

P: Šta je onda Realno?

 

M: Onaj što zna um kao nerealizovan i realizovan, ko zna neznanje i znanje kao stanje uma,  On je Realnost. Kada su vam dati dijamanti pomešani sa šljunkom, vi možete ili promašiti, ne pronaći dijamante, ili ih pronaći. Viđenje je ono što je važno. Bez moći da se vidi, gde je sivoća šljunka i lepota dijamanta? Znano je samo oblik, a znanje je samo ime. Znalac je samo  stanje uma. Realno je iznad.

P: Svakako, objektivno znanje i ideje o stvarima i znanje Sopstva nisu jedna ista stvar. Jedno treba mozak, drugo ne treba.

M: Možete aranžirati reči i dati im značenje u svrhu diskusije, ali činjenica ostaje  da  je mentalno znanje oblik neznanja. Najpreciznija mapa je ipak samo papir. Svo znanje  je  u  sećanju; to je samo prepoznavanje, dok je Realnost iznad dualnosti znalca i znanog.

P: Onda, sa čime se Realnost prepoznaje?

M: Kako se obmanjujete! Vi primate za gotovo da je Realnost takođe  spoznajna  kroz  mentalno znanje, i onda ćete uvesti i znalca realnosti iznad Realnosti! Morate razumeti da bi uopšte bila - Realnost ne treba da bude znana. Neznanje i znanje su u umu, ne u Realnom.

P: Ako ne postoji tako nešto kao znanje Realnosti, istine, onda kako ću je ja  doseći?

M: Ne morate da dosežete ono što je već u vama. Samo vaše spoznavanje čini da vi to propuštate. Odustanite od ideje da vi to niste našli i samo dopustite da to dođe u centar direktnog opažanja, ovde i sada, sa odstranjivanjem svega što je od uma.

P: Kada sve što može da ode, ode, šta ostaje?

M: Praznina ostaje, duhovna svesnost, probuđenost ostaje. To je kao pitati šta ostaje od sobe kad se sav nameštaj ukloni. Ono najkorisnije, soba, ostaje. I kad su čak i zidovi srušeni, prostor ostaje. Iznad prostora i vremena je ovde i sada Realnost, Istina.

P: Da li svedok ostaje?

M: Sve dok postoji mentalna svesnost, njen svedok je takođe tu. Ovo dvoje pojavljuje se i nestaje zajedno.

P: Ako je svedok takođe prolazan, zašto mu je data toliko velika  važnost?

M: Samo da odagna čaroliju znanoga, obmanu da je samo opaženo Realno, istinito.

P: Opažanje je primarno, svedok - sekundaran.

M: To je srce problema. Sve dok verujete da je samo spoljni svet realan, vi ostajete njegov rob. Da biste postali slobodni, vaša pažnja mora biti usmerena na "ja jesam", na svedoka. Naravno, znalac i znano nisu dvoje, ali da se rastera čarolija znanog, znalac mora biti izveden napred, u prvi plan. Nijedan nije primaran, glavni, oboje su refleksije, odrazi u sećanju neizvesnog iskustva, uvek novog i uvek sada, neprolaznog, bržeg nego što je um.

P: Gospodine, ja sam ponizni tragalac, lutam od gurua do gurua u traganju za ostvarenjem. Moj um je bolestan, gori od želje, smrzava se od straha. Moji dani lete, prolaze, crveni od bola, posiveli od dosade. Moje godine napreduju, troše se, moje zdravlje propada, truli, moja je budućnost mračna i zastrašujuća. U ovoj trci života živeću u patnji i umreti u beznađu. Da li postoji nada za mene? Ili sam došao suviše kasno?

M: Ništa nije loše sa vama, ali ideje koje vi imate o sebi su potpuno pogrešne. Niste to vi koji želi, plaši se i pati, to je ličnost stvorena na temelju vašeg tela sa okolnostima i uticajima. Vi  niste ta ličnost. Ovo mora biti jasno utvrđeno, utemeljeno u vašem umu i nikad izgubljeno. Normalno, to zahteva dužu sadhanu, godine samouzdržavanja, odricanja i meditacije.

P: Zašto je um slab i neodlučan. Ja nemam niti snage niti upornosti za sadhanu. Moj slučaj je beznadežan.

M: Na neki način vaš slučaj najviše ohrabruje, daje najviše nade. Postoji jedna alternativa sadhane, to je poverenje, vera. Ako ne možete da imate poverenje, ubeđenje dobijeno iz neuspelog traganja, onda uzmite prednost iz mog otkrića, koje sam ja tako spreman da podelim sa vama. Ja mogu da vidim sa potpunom jasnoćom da vi nikad niste, niti ćete biti odvojeni od Realnosti, da ste vi punina savršenstva ovde i sada i da vas ništa ne može lišiti vašeg nasleđa,  od čega ste vi. Vi niste ni na koji način različiti od mene. Jedino što vi to ne znate. Vi ne    znate

 

šta ste vi i otuda zamišljate sebe da ste ono što niste. Otuda želje i strah i porazno beznađe. I besmislena, beznačajna aktivnost da bi pobegli. Samo mi verujte i živite verujući mi. Ja vas  neću obmanuti. Vi ste Svevišnja Realnost iznad sveta i njegovog tvorca, iznad mentalne svesnosti i njenog svedoka, iznad svih tvrdnji i negiranja. Zapamtite to, mislite o tome, delujte na tome. Napustite svaki osećaj odvojenosti, vidite sebe u svemu i delujte saglasno prema  tome. Sa delovanjem blaženstvo će doći, a sa blaženstvom uverenje. Konačno, na kraju  krajeva, vi sumnjate u sebe, jer ste u patnji. Sreća, prirodnost, spontanost i trajnost ne mogu  biti zamišljeni. Ili je to tu, ili nije. Jednom kada počnete da doživljavate mir, ljubav i sreću, koji ne trebaju spoljašnje uzroke, sve vaše sumnje će nestati. Samo se čvrsto uhvatite za ono što  sam vam rekao i živite sa tim.

P: Vi mi govorite da živim sa sećanjem?

M: U svakom slučaju vi živite sa sećanjem. Ja vas samo molim da zamenite stara sećanja ovim što sam vam rekao. Kako ste delovali po vašem starom sećanju tako sad delujte po ovom novom. Nemojte se plašiti. Posle izvesnog vremena sigurno, neminovno će biti sukoba između starog i novoga, ali ako se stavite odlučno na stranu novoga, razdor će se uskoro okončati, i vi ćete ostvariti nenaporno, opušteno stanje postojanja svog Sopstva, Sebe, i nećete biti obmanuti željama i strahovima rođenim iz obmane.

P: Mnogi Gurui imaju naviku da daju svete simbole, predmete svoje milosti - njihove kape, njihove police, štapove, zdelu za prošenje hrane, ili odeću, te tako prenose ili potvrđuju samorealizaciju svojih učenika. Ja ne mogu da vidim vrednost u takvim običajima. To nije samoostvarenje koje je preneseno, već sujeta, samovažnost. Od koje je zemaljske koristi moglo biti tako nešto rečeno vrlo laskavo, a neistinito? S jedne strane vi me upozoravate na mnoge samozvane Gurue, a s druge strane želite da vam verujem. Zašto smatrate da ste izuzetak?

M: Ja vas ne molim da verujete meni. Verujte mojim rečima i zapamtite ih, Ja želim vašu sreću, ne moju. Ne verujte onima koji stvaraju odvojenost između vas i vašeg istinskog bića, postojanja, i nude sebe kao posrednika. Ja ne činim ništa od toga. Ja čak i ne dajem neka obećanja. Ja samo kažem; ako verujete mojim rečima i proverite ih, vi ćete za sebe otkriti kako su one apsolutno istinite. Ako tražite dokaz pre poduhvata, sadhane, ja samo mogu da kažem: 'Ja sam dokaz'. Ja sam verovao rečima moga Učitelja i držao ih u umu i doživeo da su one bile istinite, da sam Ja bio, da Jesam, i da ću biti Večna Realnost, koja sve grli i prevazilazi sve. Pošto vi kažete da nemate niti vremena niti energije za duže praktikovanje, ja vam nudim alternativu. Prihvatite moje reči na poverenje i živite iznova, ponovo se rodite, ili živite i umrite  u patnji.

P: To izgleda suviše dobro da bi bila istina.

M: Nemojte biti obmanuti jednostavnošću saveta. Malo je onih koji imaju hrabrosti da veruju jednostavnom i bezazlenom. Znati da ste zatvorenik, rob svoga uma, da živite u zamišljenom svetu vaše sopstvene kreacije, je buđenje mudrosti. Ne želeti ništa od ovoga zatvora, biti spreman da se to potpuno napusti, jeste ozbiljnost, iskrenost. Samo ovakva iskrenost, predanost, rođena iz stvarnog očaja, beznađa, će učiniti da mi verujete.

P: Da li sam ja patio dovoljno?

M: Patnja vas je učinila tupim, mlitavim, nesposobnim da vidite njenu ogromnost. Vaš prvi zadatak jeste da vidite patnju u vama i oko vas; a vaš sledeći zadatak jeste da težite intenzivno ka oslobođenju. Sam intenzitet težnje će vas voditi; ne treba vam drugi vodič.

P: Patnja me je učinila tupim, čak nezainteresovanim za sebe samoga.

M: Možda to nije patnja nego zadovoljstvo koje vas je učinilo tupim,  neosetljivim.

P: Ma šta bio uzrok, ja sam tup. Nemam ni volje niti energije.

M: Oh, ne! Vi imate dovoljno energije za prvi korak. A svaki korak će  stvoriti dovoljno energije za sledeći. Energija dolazi sa poverenjem, a poverenje dolazi sa iskustvom.

P: Da li je ispravno menjati Gurua?

 

M: Zašto ne menjati? Gurui su kao putokazi. Prirodno je kretati se od jednog ka drugome. Svaki vam kaže pravac i odstojanje, dok je sadguru, večni guru, sam po sebi put. Jednom kad spoznate da je put cilj i da ste uvek na putu, ne dostižući cilj, ali uživate njegovu lepotu i njegovu mudrost, život prestaje da bude obaveza i postaje prirodan i jednostavan, ekstaza sam po sebi.

P: Dakle, nema potrebe za obožavanjem, za molitvom, za vežbanjem joge?

M: Malo svakodnevnog čišćenja, pranja i kupanja, ne može činiti loše. Samosvesnost vam govori na svakom koraku šta treba da se uradi. Kada je sve urađeno, um postaje smiren. Sada ste vi u budnom mentalnom stanju, ličnost sa imenom i oblikom, radostima i patnjama. Ličnost nje bila tu pre nego što ste se rodili, niti će biti tu posle vaše smrti. Umesto borbe sa ličnošću    da je učite da bude ono što nije, zašto ne idete iznad budnog stanja i napustite personalni život potpuno? Nije važno proširenje ličnosti, važno je samo videti je u pravoj perspektivi, u suštini.  P: Samo još jedno pitanje. Vi ste rekli da pre nego što sam bio rođen, da sam bio jedno  sa  čistim postojanjem Realnosti. Ako je tako, ko je odlučio da treba da budem rođen?

M: U Realnosti vi nikad niste rođeni niti ćete ikad umreti. Ali sada vi zamišljate da jeste, da imate telo, i pitate šta je izazvalo ovo stanje. Unutar ograničenja  iluzije  odgovor  je:  želja rođena iz sećanja privlači vas telu i čini da vi mislite da ste jedno sa njim. Ali je ovo istina samo iz relativne tačke gledišta. U stvari nema tela, niti sveta koji to sadrži u sebi; postoji samo mentalno stanje, stanje slično snu, koje je lako odagnati sa ispitivanjem njegove  realnosti.

P: Kada vi umrete, da li ćete se opet vratiti? Ako ja živim dovoljno dugo da li ću vas ponovo sresti?

M: Vama je telo realno, za mene ne postoji ni jedno. Ja, kako me vidite, postojim samo u vašoj mašti. Svakako, vi ćete me videti ponovo, ako i kad me budete trebali. To ne utiče na mene, kao što Sunce nije dotaknuto sa izlaskom ili zalaskom sunca. Pošto nije dodirnuto, ono  je sigurno da će biti tu kada bude potrebno. Vi ste skloni znanju, Ja nisam. Ja nemam taj osećaj nesigurnosti koji vas nagoni da žudite da znate. Ja sam radoznao, kao što je dete radoznalo. Ali ne postoji uznemirenost koja čini da tražim zaklon, utočište u mentalnom znanju. Prema tome,  ja nisam zabrinut da li ću biti ponovo rođen, ili koliko će dugo svet trajati. To su pitanja rođena iz straha.