33. ISTINA SE NE MOŽE ISKAZATI

 

Pitalac: Primetio sam da se novo Ja pojavljuje u meni, nezavisno do  staroga.  Oni na  neki  način postoje zajedno. Staro Ja nastavlja sa svojim starim načinom ponašanja. Novo Ja dozvoljava starom da bude, ali ono ne poistovećuje sebe sa njim.

Maharadž:  Šta je glavna razlika između starog i novog Ja?

P: Staro Ja želi sve definisano, utvrđeno i objašnjeno. Ono želi da podesi stvari međusobno verbalno. Novo Ja ne brine o verbalnim objašnjenjima - ono prihvata stvari onakve kakve jesu i ne pokušava da ih dovede u vezu sa prošlošću.

M: Da li ste vi potpuno i neprestano svesni razlike između uobičajenog i duhovnog? Kakvo je ponašanje novog Ja u odnosu na staro?

P: Novo samo posmatra staro. Ono nije ni prijateljski ni neprijateljski prema njemu. Ono samo jednostavno prihvata staro Ja zajedno sa svim ostalim. Ono ne negira njegovo postojanje, ali ne prihvata ni njegove procene, vrednovanja i potvrde.

M: Novo je potpuno negiranje starog. To novo, nije zaista stvarno novo. To je samo novo ponašanje starog. Istinsko, stvarno novo,  uništava,  iskorenjuje  staro potpuno. Dva ne mogu biti zajedno. Postoji li proces samootkrivanja, stalnog odbijanja da se prihvate stare ideje, ili da  li postoji međusobna tolerancija, razumevanje? Kakav je njihov odnos?

P: Ne postoji poseban odnos. Oni koegzistiraju, sarađuju.

M: Kada vi govorite o starom Ja, i novom, koje imate na umu? Da li postoji kontinuitet u sećanju između njih dvoje; jedno se seća drugog međusobno? Kako vi možete govoriti o dva Ja?

P: Jedan je rob navika, drugi nije. Jedan je misaon, drugi je slobodan od svih ideja.

M: Zašto dva Ja? Između ograničenja i slobode ne može biti nikakvog odnosa. Sama činjenica koegzistencije, saradnje, dokazuje njihovo bazično jedinstvo. Ali postoji samo jedno Sopstvo -    i ono je uvek u sadašnjosti. Ono što vi nazivate drugo Sopstvo, Ja, staro ili novo, samo je drugi oblik jednog Ja, Sopstva. Sopstvo je jedno, beskonačno. Vi ste to Sopstvo i vi imate ideje o onome što ste bili ili što ćete biti. Ali jedna ideja  nije  Sopstvo. Upravo sad, kako vi sedite ispred mene, koje ste vi Sopstvo, Ja? Staro ili novo?

P: Oba su u sukobu.

M: Kako može biti sukob između onoga što jeste i onoga što nije? Sukob je karakteristika starog. Kada se novo pojavi, staroga više nema. Vi ne možete govoriti o novom i konfliktu u istom trenutku. Čak i napor opiranja, naprezanja za novim Sopstvom je staro. Kad god postoji sukob, napor, borba, težnja, čežnja za promenom, novoga nema. Do kog stepena ste vi slobodni od uobičajenog ponašanja da stvarate i produžavate sukobe?

P: Ja ne mogu reći da sam sad drugi čovek. Ali sam otkrio nove stvari o meni samom, stanja tako drugačija, koja nisam poznavao ranije, da se osećam pozvanim da ih nazovem novim.

M: Staro Sopstvo je vaše sopstveno Sopstvo. Stanje koje bukne iznenada i bez uzroka, ne nosi poreklo od Sopstva; vi ga možete nazvati "Bog". Ono što je bez semena i korena, ono što ne niče i ne raste, ne cveta i ne zri, što dolazi u postojanje iznenada i u punoj slavi, u punom sjaju, tajanstveno i neobično, natprirodno, možete nazvati "Bog".

To je potpuno neočekivano - a ipak dragoceno, potpuno prisno, familijarno - a ipak najiznenađujuće, iznad svih nada - a ipak potpuno izvesno, sigurno. Pošto je to bez uzroka, to   je i bez zapreke, smetnje. Ono poštuje samo jedan zakon, zakon slobode.

Sve što zahteva i nagoveštava kontinuitet, sekvencu, nastajanje, prelazak od stanja do stanja, ne može biti realno, istinito. Nema napretka u istinitom, ono je konačno, savršeno, nesagledavajuće, neizvesno.

P: Kako to mogu doznati?

 

M: Vi ne možete učiniti ništa u vezi toga, ali možete da izbegnete izvesne smetnje, prepreke. Posmatrajte vaš um, kako je on došao u postojanje, kako on funkcioniše, radi. Kako budete gledali vaš um ozbiljno, otkrićete sebe kao posmatrača. Kada ste nepomični, samo posmatrajući, vi ćete otkriti vaše Sopstvo kao svetlost iznad, iza posmatrača. Izvor svetlosti je mrak, skriven, nepoznat je izvor znanja. Taj izvor jedino jeste, postoji. Idite nazad ka tom izvoru i boravite tamo. To nije na nebu, niti u sveprožimajućem,  sveprisutnom eteru. Bog je  sve i to je veličanstveno i predivno. I Ja sam ništa, nemam ništa, ne mogu da uradim ništa. Ipak sve proizilazi iz mene - izvor sam Ja, koren sam Ja, poreklo - početak sam Ja.

Kada Realnost, Istina, eksplodira u vama, možete to nazvati iskustvom Boga. Ili bolje, to je Bog koji vas doživljava, iskušava. Bog zna vas kad vi upoznate sebe. Istina, Realnost, nije rezultat procesa, to je jedna eksplozija, ekspanzija, širenje. To je potpuno iznad uma, i jedino što vi možete da uradite jeste da upoznate um dobro. Ne da će vam um pomoći, nego sa upoznavanjem svog uma možete da izbegnete da vas vaš um onemogući,  spreči,  ili oslabi.

Morate biti vrlo oprezni, budni, ili će vaš um da vas prevari. To je kao posmatranje lopova - ne da vi očekujete nešto od lopova, ali ne želite da budete pokradeni.

Na isti način poklonite mnogo pažnje vašem umu, a da ništa ne očekujete od njega.

Ili uzmite drugi primer. Mi se budimo i spavamo. Posle dnevnog rada san dolazi. Sad, da li ja odlazim da spavam ili omaškom, nenamerno, karakteristika stanja spavanja dolazi meni? Drugim rečima - mi se budimo zato što smo spavali. Mi se ne budimo u stvarno budno stanje.    U budnom stanju svet se pojavljuje zbog neznanja i odvodi osobu u budno-sanjajuće stanje. I san i budno stanje, oboje su pogrešni. Mi samo sanjamo. Istinsko buđenje i istinsko spavanje samo Mudrac, Gnani, zna. Mi sanjamo da smo budni, mi takođe sanjamo da  spavamo.

Tri stanja (java, san i dubok san bez snova) su samo raznolikosti stanja sna.

Smatrajući, tretirajući sve kao san, čovek se oslobađa. Sve dok pridajete realnost snu, njegov ste rob. Zamišljajući da ste rođeni kao ovaj ili onaj, vi postajete rob toga: ovoga ili onoga. Suština ropstva je zamišljati sebe da si proces, tok, razvoj, da imate prošlost i budućnost, da imate istoriju. U stvari, mi nemamo istoriju, mi nismo proces, postupak, mi  se ne razvijamo, niti stagniramo; vidite sve kao san i budite izvan toga.

P: Kakvu korist ću ja izvući slušajući vas.

M: Ja vas zovem nazad vama samima! Sve što vas ja molim jeste da gledate sebe, prema sebi i u sebe.

P: Sa kojim ciljem?

M: Vi živite, vi osećate, vi mislite. Obraćajući pažnju na vaše življenje, osećanja i mišljenje, vi   ih se postepeno oslobađate i idete iznad, izvan njih. Vaša se ličnost, personalnost rastapa i ostaje jedino svedok. Potom odlazite iznad svedoka. Ne pitajte kako se to dešava.  Samo tragajte unutar vas.

P: Kakva je razlika između ličnosti, osobe, i svedoka?

M: Oba su oblici svesnosti. U jednom vi želite i plašite se, u drugom vi ste nedirnuti, nevezani zadovoljstvom i bolom i neuzrujani, neuznemireni događajima. Vi ih puštate da dolaze i odlaze. P: Kako se učvrstiti u najvišem stanju, stanju čistog, pravog svedočenja?

M: Materijalna svesnost ne sija sama od sebe. Ona sija sa svetlošću iznad nje. Uvidevši snevajući kvalitet svesnosti, tragajte za svetlošću u kojoj se ona pojavljuje, koja joj daje postojanje. Postoji sadržaj svesnosti, a isto tako i svesnost o sadržaju.

P: Ja znam i Ja znam da ja znam.

M: Sasvim tako. Zaboravite saznanje, poznato, ali se setite da ste vi znalac. Nemojte sve  vreme biti zadubljeni u vaša iskustva. Zapamtite da ste vi iznad znalca, da niste nikad rođeni i da ste besmrtni!! U prisećanju ovoga, pojaviće se kvalitet čistog znanja, spoznaje, svetlost neuslovljene duhovne svesnosti.

P: Na kojoj tački se doživljava Realnost, Istina?

 

M: Iskustvo je od promene, ono dolazi i odlazi. Istina, Realnost, nije događaj, ona ne može biti doživljena. Ona nije opažajna na isti način kao što je neki događaj koji se može opaziti.

Ako čekate da se događaj desi, dolazak Istine, vi ćete čekati večno, jer Istina niti dolazi niti odlazi. To treba da bude opaženo, ne doživljeno. Treba biti pripremljen za to  i predusretljiv.

Ali samo traganje i težnja za istinom je kretanje, operacija, delovanje Realnosti. Sve što vi možete da uradite, jeste da shvatite centralnu suštinu, da stvarnost nije događaj i da se ne dešava, a sve ono što se desi ili sve što dođe i ode, nije Realnost, Istina.

Vidite događaj samo kao događaj, prolaznost kao prolazno, iskustvo samo kao iskustvo i vi ste uradili sve što ste mogli. Onda ste vi izloženi Istini, Stvarnosti, a ne više blokirani u odnosu na nju, kao kad ste smatrali da su događaji i iskustva Istinitost, Realnost.

Čim postoji neko sviđanje ili nesviđanje vi ste stvorili pregradu, blokadu.

P: Da li hoćete da kažete da se Realnost, Istina, ispoljava više u akciji nego u znanju? Ili je to osećanje neke vrste?

M: Niti akcija, niti osećanja, niti misao ispoljava Realnost, Istinu. Ne postoji tako nešto kao ispoljavanje Istine, Realnosti.10

Vi ste  upleteni  u  dualnost  u  kojoj nema  ničega.  Jedino  Istina  jeste,  ne  postoji ništa

 

drugo.

 

Tri stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna nisam Ja i Ja nisam u njima.

Kada budem umro, svet će reći: "Oh, Maharadž je umro!! Ali za mene su to reči bez

 

sadržaja; one nemaju smisao.

Kada se čini bogosluženje pred slikom Gurua, sve se odvija kao da se on šeta i kupa i jede i odmara, odlazi na izlet i vraća se, blagosilja sve i odlazi na spavanje. Sve je urađeno do najsitnijih detalja, a ipak postoji osećaj nestvarnosti o svemu tome. Takav je slučaj sa mnom. Sve se dešava kako treba, ipak, ništa se ne dešava. Ja radim što izgleda da je potrebno, ali u   isto vreme, ja znam da ništa nije potrebno, da je život sam po sebi samo čin vere,  ubeđenja.

P: Zašto onda živite uopšte? Zašto sve ovo nepotrebno dolaženje i odlaženje, buđenje i spavanje, jedenje i varenje, komplikacije?

M: Ništa nije urađeno od mene, sve se samo događa. Ja ne očekujem, ja ne planiram, samo posmatram događanja, znajući da su ona nestvarna.

P: Da li ste vi uvek bili ovakvi, od prvog momenta prosvetljenja?

M: Tri stanja se smenjuju kao uobičajena: buđenje i spavanje, i spavanje i buđenje, i spavanje i buđenje ponovo, ali oni se ne dešavaju meni. Oni se jednostavno dešavaju (sami po sebi). Meni se nikad ništa ne dešava. Postoji nešto nepromenljivo, nepokretno, neosetljivo, nešto kao stena solidno, nedodirljivo; solidna masa čistog postojanja - svesnosti - blaženstva. Ja nikad nisam izvan toga. Ništa me ne može izbaciti iz tog stanja, nikakva tortura, nasilje, nikakva katastrofa, propast.

P: Ipak, vi ste svesni spoljašnjeg sveta!

M: Da i ne. Postoji mir, dubok, neizmeran, neuzdrman. Događaji su zapisani, u pamćenju, ali nisu od važnosti. Ja sam njih jedva i svestan.

P: Ako vas ja dobro razumem, ovo stanje nije došlo sa kultivisanjem, razvojem, mentalnog znanja.

 

10 Jer bi to podrazumevalo da je Stvarnost, Istina bila neispoljena, što nije slučaj. Jedino ona uvek jeste. Probuđenje u Istini je upravo u spoznaji da nema ničega ispoljenog (i neispoljenog) već je sve jedna Stvarnost,   tj. da nema ničega objektivnog, izvan mene, sve je To i ja sam svesni subjekt Toga što Jeste. Ja sam To. To sam Ja. (Prim. I. A.)

 

M: Nije bilo dolaženja (razvoja). Ja sam bio takav uvek. Bilo je otkrića, spoznaje, i to je bilo iznenada. Upravo, kao kad se rodite, vi otkrivate svet iznenada, tako sam i ja iznenada otkrio moje istinsko biće, postojanje.

P: Da li je to bilo zamračeno, zamagljeno, i vaša je sadhana, duhovna disciplina rasterala maglu? Kad je vama vaše istinsko stanje postalo jasno, da li je ono i ostalo jasno, ili se ponovo zamaglilo? Da li je vaše stanje stalno, trajno ili nije trajno?

M: Potpuno je stabilno, postojano. Bilo šta da radim, ono ostaje kao stena - nepokretno. Jednom kada se probudite u Istini, ostajete u njoj. Dete se ne vraća u matericu! To je jednostavno stanje, manje od najmanjeg, veće od najvećeg. Ono je samo očigledno, a ipak  izvan opisa.

P: Postoji li put ka tome, ka Istini?

M: Sve može biti put, samo ako ste zainteresovani. Samo razmišljajte duboko o mojim rečima    i pokušajte da shvatite njihovo puno značenje i to je sadhana, duhovna praksa, sasvim dovoljna da ukloni zid.

Mene ništa ne uznemirava, muči. Ja se ne opirem nevoljama - zbog toga one se ne zaustavljaju kod mene. Na vašoj strani, neduhovnoj, postoji tako mnogo nevolja. Na mojoj strani, duhovnoj, uopšte nema problema. Dođite na moju stranu!

Vi ste skloni nevoljama. Ja sam imun. Bilo šta se može desiti - ono što je potrebno je iskren interes, pažnja. To se postiže ozbiljnošću i iskrenošću.

P: Mogu li ja to uraditi?

M: Naravno!! Vi ste dovoljno sposobni da pređete preko, na drugu obalu. Samo  budite  iskreni.