65.  ISTINA JE OVDE I SADA

 

Pitalac: Moje pitanje je: "Šta je dokaz Istine? Sledbenici svake religije, metafizike ili politike, filozofije ili etike, su ubeđeni da postoji samo jedna Istina, da je sve ostalo lažno i oni smatraju njihovo sopstveno nepomućeno ubeđenje za dokaz Istine. "Ja sam ubeđen, da to mora biti Istina", kažu oni. Meni se čini, da ni filozofija, ili religija, niti doktrina, dogma, ili ideologija, ma koliko potpune, oslobođene od unutarnjih protivrečnosti i emocionalnih molitvi, obraćanja, ne mogu biti dokaz za njihovu sopstvenu Istinu. One su kao odela koja čovek oblači, koja se menjaju sa vremenom i okolnostima i prate modni trend. Sada, može li postojati religija ili filozofija koja je istinita i koja ne zavisi od nečijeg ubeđenja? Niti od svetih knjiga, jer one opet zavise od nečije vere u njih. Postoji li Istina koja ne zavisi od verovanja, nadanja, koja nije subjektivna?

M: A šta je sa naukom?

P: Nauka je kružna, ona se završava tamo gde i počinje, sa čulima. Ona se bavi sa pojavnim, i iskustvo je subjektivno. Ni dve osobe ne mogu imati isto iskustvo, mada ga oni mogu izaraziti istim rečima.

M: Morate tražiti Istinu izvan uma.

P: Gospodine, ja sam imao dovoljno zanosa i transeva. Bilo koja droga može da ih izazove jeftino i brzo. Čak i klasični samadhi, prouzrokovan disanjem ili mentalnim vežbama, nisu mnogo različiti. Postoje kiseonički samadhiji i ugljendioksidni samadhiji i samoiniciran samadhi prouzrokovan ponavljanjem formule ili niza misli. Jednoličnost je uspavljujuća. Ja ne mogu da prihvatim samadhi, ma kako bio uzvišen, kao dokaz Istine.

M: Samadhi je iznad iskustva. To je  ne-mentalno stanje bez kvaliteta.

 

P: Odsustvo iskustva je zbog nepažnje. Ono se ponovo javlja sa pažnjom. Zatvaranjem očiju ne negira se svetlost. Karakterisanje realnosti negativnim stanjima neće nas odvesti daleko. Sama negacija sadrži afirmaciju.

M: Na neki način vi ste u pravu. Ali zar ne vidite, vi tražite dokaz Istine bez objašnjavanja šta  je to Istina koju imate na umu i koji bi dokaz vas zadovoljio? Možete dokazati bilo šta ako verujete u vaš dokaz. Ali šta će potvrditi da je vaš dokaz istinit? Ja vas lako mogu dovesti do priznanja da vi znate samo to da postojite -  da ste vi jedini dokaz koji možete imati o bilo čemu. Ali ja ne identifikujem samo egzistenciju sa realnošću. Egzistencija je trenutna uvek u vremenu i prostoru, dok je Realnost, Istina, nepromenljiva i sveprožimajuća.

P: Gospodine, ja ne znam šta je Istina i šta je može dokazati. Nemojte me bacati na moje sopstvene izvore. Ja nemam ni jednog. Vi ste ovde Znalac Istine, a ne ja.

M: Vi odbijate svedočenje kao dokaz Istine, iskustvo drugih je nekorisno za vas, vi odbijate  sve zaključke od podudarnih stanovišta velikog broja nezavisnih svedoka; dakle, na vama je da mi kažete šta je dokaz koji bi vas zadovoljio, šta je test verodostojnosti vašeg dokaza?

P: Iskreno, ja ne znam šta čini dokaz.

M: Čak niti vaše sopstveno iskustvo?

P: Niti moje iskustvo, pa čak ni moja egzistencija. Oni zavise od postojanja moje mentalne svesnosti.

M: A vaša svesnost, od čega ona zavisi?

P: Ne znam. Doskora bih rekao od tela, sada mogu da vidim da je telo sekundarno, ne primarno, i ne može biti smatrano kao dokaz postojanja.

M: Meni je drago da ste napustili ideju "ja sam telo", glavni izvor grešaka i patnje.

P: Ja sam je napustio intelektualno, ali osećaj posebnog, odvojenog postojanja persone, još uvek je sa mnom. Ja mogu da kažem "ja jesam", ali stvarno šta sam ja - ne mogu reći! Ja znam da postojim, ali ne znam šta postoji. Na bilo koji način da se suočim s tim, ja se suočavam s nepoznatim.

M: Sámo vaše postojanje je realno, istinito.

P: Svakako, mi nismo govorili o istoj stvari. Ja nisam neko apstraktno, zamišljeno postojanje, biće. Ja sam persona, ograničena i svesna svojih ograničenja. Ja sam činjenica, ali najnebitnija činjenica sam ja. Ne postoji ništa što mogu da sagradim ili razorim na mojoj trenutnoj egzistenciji kao persona.

M: Vaše reči su mudrije od vas samih. Kao persona, vaša egzistencija je trenutna, prolazna. Da li vi niste samo persona? Da li ste vi persona uopšte?

P: Ko sam ja da odgovorim? Moj osećaj postojanja dokazuje samo da ja jesam; on ne dokazuje bilo šta što je nezavisno od mene. Ja sam relativan, zavisan od oboje: od kreacije i od Kreatora relativnog. Apsolutni dokaz apsolutne Istine - šta je to, gde je to? Može li samo osećanje "ja jesam" biti dokaz Realnosti, Istine?

M: Svakako da ne. "Ja jesam" i "svet jeste" su relativni, povezani i posledični. Oni postoje  zbog tendencije uma da zaštiti imena i oblike.

P: Imena i oblici, ideje i ubeđenja - da, ali ne i Istinu. Zbog vas ja bih prihvatio relativnost, prolaznost svega, uključujući i Istinu, i naučio da živim sa pretpostavkama. Ali onda vas susrećem i čujem vas da govorite o Apsolutnom kao o nečemu meni dostupnom, a isto tako i najviše željenom. Reči kao 'mir', 'blaženstvo', 'večnost', 'besmrtnost', privlače moju pažnju, kao ponuda slobode od bola i straha. Moji urođeni instinkti, traganje za zadovoljstvom i radoznalost, znatiželja, su se probudili i ja sam počeo da istražujem carstvo koje ste vi otkrili. Sve izgleda najprivlačnije i najprirodnije te se pitam da li je to dostupno? Da li je to realno, istinito?

M: Vi ste kao dete koje kaže: "Dokaži da je šećer sladak, jedino ću ga onda uzeti." Dokaz slatkoće je u ustima, ne u šećeru. Da biste znali da li je sladak, morate ga okusiti, ne postoji drugi način. Naravno, vi počinjete sa pitanjima: Da li je to šećer? Da li je sladak? i prihvatate

 

moje tvrđenje pošto ga probate. Jedino onda se sve sumnje rastapaju i vaše znanje postaje iz prve ruke i stabilno. Ja vas ne molim da mi verujete. Samo mi verujte onoliko da sa tim započnete. Svaki korak dalje dokazuje ili opovrgava, ne dokazuje sebe. Vi izgleda želite da dokaz Istine prethodi. I šta bi bio dokaz dokaza? Vidite, vi ste pali u nazadovanje. Da biste to prekinuli, morate prestati da tragate za dokazima i prihvatite, samo za trenutak, nešto kao Istinu. To zaista nije važno, ma šta da je. To može biti Bog, ili Ja, ili vaše Sopstvo. U svakom slučaju vi prihvatate nešto, ili nekoga, neznanog kao Istinu. Sada, ako vi radite na Istini koju   ste prihvatili, čak i za trenutak, vrlo brzo ćete biti dovedeni do sledećeg koraka. To je kao penjanje uz drvo po mraku - vi se možete čvrsto uhvatiti za sledeću granu jedino kad ste se  prvo dobro oslonili na prethodnu. U nauci to je nazvano eksperimentalni pristup. Da biste dokazali teoriju vi izvodite eksperiment u saglasnosti sa praktičnim instrukcijama datim od onih koji su izveli eksperiment pre vas. U duhovnom traganju niz eksperimenata koje čovek treba da uradi nazvani su Jogom.

P: Postoji tako mnogo Joga, koju odabrati?

M: Naravno, svaki Mudrac, Gnani, će savetovati put svog sopstvenog ostvarenja, kao jedinog koji zna najintimnije. Ali većina njih je veoma liberalna, slobodoumna i velikodušna i prilagođava svoje savete potrebama tragaoca. Sve duhovne staze vode vas ka pročišćenju uma. Nečisti um je opak, tup, mračan za Istinu; čist um je otvoren, proziran. Istina može da se vidi kroz njega lako i jasno.

P: Oprostite, ali izgleda nisam u stanju da vam prenesem moju teškoću. Ja pitam o dokazu Istine i dati su mi metodi kojima se ona ostvaruje. Prihvatajući i sledeći metode i postižući najčudesnija i najpoželjnija stanja, kako ću doći do toga da znam da su moja stanja istinita? Svaka religija počinje sa verom i obećanjima neke ekstaze, zanosa. Da li je ekstaza od realnog, Istine, ili je produkt vere? Jer ako je to uslovljeno znanje, ja neću da imam ništa s tim. Uzmite Hrišćanstvo koje kaže: Isus je vaš spasilac, verujte i bićete spaseni od greha. Kada zapitam grešnog Hrišćanina, kako to da on nije spasen od greha uprkos svoje vere u Hrista, on odgovara: Moja vera nije savršena! Mi smo opet u začaranom krugu. Bez savršene vere nema spasenja, bez spasenja nema savršene vere, otuda nema spasenja. Postavljeni su uslovi koji se  ne mogu ispuniti i onda smo mi krivi i odgovorni što ih ne možemo ispuniti.

M: Vi ne shvatate da je sadašnje vaše budno stanje, stanje neznanja. Vaše pitanje o dokazu Istine, je rođeno iz neznanja realnosti. Vi ste angažovali vaša čulna i mentalna stanja u mentalnoj svesnosti, u tački "ja jesam", dok realnost nije posredovala, nije kontaktirana, nije doživljena, iskušana. Vi prihvatate dualnost tako sigurno za Istinu, da to čak i ne primećujete, ali za mene raznolikost i različitost ne stvaraju odvojenost. Vi zamišljate da realnost stoji odvojeno od imena i oblika, dok su za mene imena i oblici večno promenjiva izražavanja, ispoljavanja realnosti, a ne odvojeni od nje. Vi tražite dokaz Istine, dok je za mene sva egzistencija dokaz. Vi odvajate egzistenciju od postojanja i postojanje od realnosti, dok je za mene sve to Jedno. Ma koliko da ste ubeđeni u istinu vašeg budnog sadašnjeg stanja, vi ne tvrdite da je ona nepromenljiva i stalna, kako ja tvrdim o Mojoj Istini. Ipak ja ne vidim razliku među nama, jedino što vi maštate o stvarima, zamišljate ih, a ja  ne.

P: Prvo ste me diskvalifikovali, oglasili nesposobnim za pitanja o Istini, onda me optužujete da maštam! Ono što je zamišljanje za vas, jeste Istina za mene.

M: To je tako sve dok ne istražujete. Ja vas ne optužujem ni za šta. Ja vas samo molim da pitate, raspravljate, mudro, pametno. Umesto traganja za dokazom istine, koji ne znate, idite kroz dokaze koje imate o onome što verujete da znate. Vi ćete uvideti da ne znate ništa sigurno - vi verujete po čuvenju "rekla - kazala". Da biste znali Istinu, morate proći kroz svoje sopstveno iskustvo.

P: Ja sam smrtno uplašen od samadhija i drugih transeva, ekstaza, šta god da je njihov uzrok. Piće, pušenje, groznica uzbuđenja, droga, disanje, pevanje, plesanje, brzo okretanje, molitva, seks ili post, uzdržavanje, mantre ili neko vrtoglavo, iznenadno izdvajanje, može me pomaći   iz

 

mog budnog stanja i doneti mi neko iskustvo, izvanredno, jer je nepoznato. Ali kada uzroci prestanu posledice se rastope i jedino sećanje ostaje, koje ne izbija iz glave, ali postepeno se gubi. Odustanimo od svih sredstava i njihovih rezultata, jer su rezultati ograničeni sa sredstvima koja ih izazivaju; postavimo ponovo pitanje: može li se Istina naći.

M: Gde je mesto boravka Istine, gde je možete potražiti? I kako ćete znati da ste je našli? Kakav kriterijum, probni kamen vi nosite sa kojim ćete je testirati, proveriti. Vi ste se vratili na vaše početno pitanje: šta je dokaz Istine? Mora biti nešto pogrešno u samom pitanju, jer nastojite da ga ponavljate neprestano. Zašto pitate šta su dokazi Istine? Nije li to zbog toga što ne znate Istinu iz prve ruke, i bojite se da biste mogli biti obmanuti? Vi zamišljate da je Istina stvar koja nosi ime "Istina", i da je korisno imati je, ako je prava. Otuda vaš strah da ne budete prevareni. Vi trgujete sa Istinom, ali ne verujete trgovcu. Vi ste uplašeni od falsifikata  i imitacije.

P: Ja se ne bojim da budem prevaren. Bojim se da prevarim samog sebe.

M: Ali vi varate samog sebe u vašem neznanju o vašim istinskim motivima i namerama. Vi tragate za Istinom, ali u stvari vi samo želite udobnost za koju biste voleli da traje večno. Sad, ništa, nijedno stanje uma, ne može da traje večno. U vremenu i prostoru uvek je ograničenje,   jer su i vreme i prostor, sami po sebi ograničeni. A u bezvremenom reč "zauvek" nema smisla. Isto je i sa "dokazom Istine". U carstvu ne-dualnosti, jedinstva, sve je potpuno, samo sebi dokaz, smisao i svrha. Gde je sve jedno, nikakva podrška nije potrebna. Vi zamišljate da je stalnost dokaz Istine, da je sve što traje duže na neki način više istinito. Vreme postaje mera Istine. I zato je vreme u umu, um postaje sudija i traži unutar sebe dokaz Istine - zadatak potpuno nemoguć i baznadežan.

P: Gospodine, vi ste rekli: "Ništa nije Istina, sve je relativno". Ja bih se saglasio sa vama, ali vi ste podržavali da Istina postoji kao Realnost, savršeno znanje, zato ja pitam: Šta je to i kako ću saznati? A ko će mi reći: Maharadž je bio u pravu?!

M: Vi se zadržavate na potrebi dokaza, svedočenja, autoriteta. Vi još zamišljate da Istina treba da se prikaže, otkrije, i da vam kaže: "Gledajte, ovde je Istina". To nije tako. Istina nije rezultat napora, kraj puta. Ona je ovde i sada, u samoj težnji i traganju za njom. Ona je bliže nego um i telo, bliža od osećaja "ja jesam". Vi je ne vidite jer gledate suviše daleko od sebe, izvan vašeg najdubljeg postojanja, bića. Vi ste opredmetili i ograničili Istinu i insistirate na vašim standardima dokaza i testiranja koji se primenjuju samo na stvari i misli, važe samo za njih.

P: Sve što ja mogu da razaberem od onoga što vi kažete, jeste da je Istina iznad mene i da ja nisam kvalifikovan da govorim o njoj.

M: Vi ne samo da niste kvalifikovani, već ste vi sama Istina! Samo što vi zamenjujete lažno za Istinu.

P: Izgleda da vi kažete: "Nemojte pitati za dokaze o Istini. Budite zainteresovani samo za neistinu".

M: Otkrivanje Istine je u pronicljivom razlikovanju od neistine. Vi možete znati ono što nije. Ono što jeste – može(te) samo biti. Znanje je relativno prema znanom. Na neki način to je kontrapunkt, duplikat neznanja. Gde nema neznanja, gde je potreba za znanjem? Sami po sebi, niti neznanje, niti znanje nemaju postojanje. Oni su samo stanja uma, koji su opet ponovo pojavljivanje kretanja u svesnosti, koja je u svojoj suštini nepromenljiva.

P: Da li je Istina u carstvu uma ili iznad?

M: Ona nije ni u jednom, ona je oboje. Ona ne može biti izražena rečima.

P: Ovo je ono što čujem sve vreme - neizreciva, anirvachanija. To me ne čini ništa mudrijim. M: Istina je da to često prikazuje čisto neznanje. Um može da operiše sa izrazima svog sopstvenog stvaranja, ali on jednostavno ne može ići iznad sebe samog. Ono što nije ni čulno ni mentalno, a opet bez koga ni čulno ni mentalno ne može postojati, ne može se nalaziti u umu. Razumite da um ima svoja ograničenja; da biste išli iznad, morate pristati na tišinu.

 

P: Možemo li reći da je delovanje dokaz Istine? Ona ne može biti verbalizovana, objašnjena rečima, ali može biti demonstrirana.

M: Dokaz Istine nije niti delovanje, niti nedelovanje. Istina je iznad toga, iznad  oboje.

P: Može li čovek ikad reći: "Da, ovo je istina"? Ili je ograničen na negiranje lažnog? Drugim rečima, da li je Istina čista negacija? Ili, da li će doći trenutak kada će ona postati tvrdnja?

M: Istina ne može biti opisana, ali ona može biti doživljena, iskušana.

P: Iskustvo je subjektivno, ono ne može biti podeljeno. Vaše iskustvo ostavlja me tamo gde sam.

M: Istina može biti doživljena, ali to nije samo iskustvo. Ja to znam, i ja to mogu da prenesem, saopštim, ali samo ako ste vi otvoreni za to. Biti otvoren znači ne želeti ništa drugo.

P: Ja sam pun želja i strahova. Da li to znači da nisam kvalifikovan za istinu?

M: Istina nije nagrada za dobro vladanje niti dobra ocena za neke položene testove. To ne može biti dobijeno. Istina je osnovna, primarna, nerođena, prastari izvor svega što postoji, što jeste. Vi ste kvalifikovani zato što jeste. Vi ne treba da zaslužite Istinu. Ona je vaša Sopstvenost. Samo prestanite da bežite jureći za nečim drugim. Budite smireni, budite tihi.

P: Gospodine, ako želite da telo bude smireno i um smiren, kažite mi kako se to radi. U duhovnoj samosvesnosti ja vidim telo i um da se kreću sa uzrocima iznad moje kontrole. Nasleđe i okolina potpuno dominiraju sa mnom. Svemogući "ja jesam", Kreator Univerzuma, može biti uništen, ubijen drogom privremeno, ili sa kapi otrova trajno.

M: Opet vi smatrate sebe da ste telo!?!

P: Čak i ako odbacim ovo telo od kostiju, mesa i krvi kao ne - ja, još ja ostajem sa suptilnim finim telom, sačinjenim od misli i osećanja, memorije i imaginacije. Ako odbacim i ovo takođe, kao ne - ja, još uvek ostajem sa svešću, koja je takođe jedna vrsta tela.

M: Vi ste sasvim u pravu, ali ne treba da se zaustavite tamo. Idite iznad. Niti mentalna svesnost, niti "ja jesam", u centru toga ste vi. Vaše istinsko biće je potpuno nesvesno sebe mentalno, potpuno je slobodno od svih poistovećivanja sa bilo čim što može  biti  grubo,  suptilno ili transcendentalno.

P: Mogu zamisliti sebe da sam iznad. Ali kakav dokaz imam? Biti da bi bio.  Ja moram biti neko.

M: To je dugi put unaokolo. Biti - da biste bili - vi morate biti niko. Misliti o  sebi da ste  nešto, ili neko, je smrt i pakao.

P: Čitao sam da su ljudi u starom Egiptu bili ulazili u neke misterije u kojima su pod uticajem droge ili bajanja, gatanja, bili odvojeni od svojih tela i mogli su stvarno da dožive da budu van tela i da gledaju na njihove sopstvene ispružene, ležeće oblike. Ovo je bilo namenjeno da ih ubedi o realnosti posmrtne egzistencije i da stvori u njima duboku brigu za njihovu krajnju sudbinu, tako korisnu za državu i crkvu. Poistovećivanje sa osobom koja poseduje telo je ostalo.

M: Telo je sačinjeno od hrane, dok je um sačinjen od misli. Vidite ih onakvim kakvi jesu. Nepoistovećivanje, kada je prirodno i spontano, je oslobođenje. Vi ne treba da znate šta ste, ko ste. Dovoljno je da znate ono što niste. Ono što ste vi nikad nećete znati, jer svako otkrivanje otvara nove dimenzije koje treba osvojiti. Nepoznato nema ograničenja.

P: Da li to nagoveštava neznanje zauvek?

M: To znači da neznanje nikad nije bilo. Istina je u otkrivanju neotkrivena. A otkrivati nema ni početka ni kraja. Ispitajte ograničeno, idite iznad, postavite sebi zadatke, naizgled nemoguće - to je put.