72.  GLAVNI UZROK STRAHA

 

Maharadž:  Odakle ste došli?

Pitalac: Ja sam iz SAD, ali živim uglavnom u Evropi. U Indiju sam došao nedavno. Bio sam u Rišikešu, u dva Ašrama. Učio sam meditaciju i disanje.

M: Koliko dugo ste bili tamo?

P: Osam dana u jednom, šest u drugom. Nisam bio srećan tamo i otišao sam.  Zatim sam proveo tri nedelje sa Tibetanskim Lamama. Ali su oni bili obuzeti sa ritualima i propisima.

M: I šta je bio čist rezultat svega toga?

P: Definitivno je bio porast energije. Ali pre nego što sam krenuo za Rišikeš, imao sam period gladovanja i dijete u Sanatorijumu Prirodnog Lečenja u Pudukkotaiju u Južnoj Indiji. To mi je učinilo ogromno dobro.

M: Možda je priliv energije bio zbog boljeg zdravlja.

P: Ne mogu da kažem. Ali kao rezultat svih tih pokušaja počela je neka vatra da gori u raznim mestima moga tela i čuo sam pesme crkvene i glasove gde ih nije bilo nikad.

M: I kako ste posle toga sada?

P: Dakle, šta smo mi posle svega? Izvesna istina, neka unutarnja sigurnost, neka stvarna sreća je u nama. U raznim školama samorealizacije ima mnogo govora o duhovnoj svesnosti, probuđenosti, da čovek dobije utisak na kraju da je probuđenost sama po sebi svevišnja realnost. Da li je to tako? Telo je pod kontrolom mozga; mozak je obasjan mentalnom svesnošću; probuđenost, duhovna svesnost kontroliše mentalnu svesnost; da li postoji nešto iznad probuđenosti?

M: Kako vi znate da ste svesni, probuđeni?

P: Osećam da jesam. Ja to ne mogu drugačije izraziti.

M: Kad to pratite pažljivo od mozga kroz svesnost do probuđenosti, vi uviđate da osećaj dualnosti istrajava. Kada idete iznad probuđenosti, postoji stanje nedualnosti, u kome  ne postoji prepoznavanje, samo čisto postojanje, koje može biti isto tako nazvano nepostojanje,  ako pod postojanjem smatrate postojanje nečeg posebnog.

P: Ono što vi nazivate čisto postojanje, da li je to univerzalno postojanje, postojanje svega?  M: Sve sadrži u sebi skup svega pojedinačnog. U čistom postojanju sama ideja o  pojedinačnom ne postoji.

P: Postoji li neki odnos između čistog postojanja i pojedinačnog postojanja?

M: Kakav odnos može postojati između onoga što jeste i onoga što samo izgleda da postoji? Da li postoji neki odnos između okeana i njegovih talasa? Realno omogućuje nerealnom da se pojavi i prouzrokuje da ono iščezne. Učestalost prolaznih trenutaka stvara iluziju vremena, ali bezvremena  realnost  čistog  postojanja  nije  u  trenutku,  jer  svo  kretanje  treba   nepokretnu

 

pozadinu, podlogu. Ona je sama sebi podloga. Jednom kada je nađete u sebi, vi znate da nikada i niste izgubili to nezavisno postojanje, nezavisno od svih podela i odvojenosti. Ali ne tražite to u mentalnoj svesnosti, tamo je nećete naći. Ne tražite realnost nigde, jer nju ništa ne sadrži. Suprotno, ona sadrži sve i manifestuje sve. To je kao dnevno  svetlo  što omogućuje da sve bude vidljivo, dok je samo po sebi nevidljivo.

P: Gospodine, od koje je to meni koristi kad mi vi kažete da se realnost ne može naći u mentalnoj svesnosti? Gde drugde da je tražim? Kako vi to shvatate?

M: To je sasvim jednostavno. Ako vas ja upitam kakav je ukus vaših usta, sve šta vi možete da uradite jeste da kažete: on nije niti sladak, niti gorak, niti kiseo, niti opor; on je onakav kakav ostaje, kad svi ovi ukusi nisu prisutni. Slično tome, kada sve razlike i reakcije ne postoje više, ono što ostaje to je realnost, jednostavna i stabilna.

P: Sve što mogu da razumem, jeste da sam ja u zagrljaju bespočetne, večne iluzije. I ne vidim kako se to može okončati. Ako može, trebalo je mnogo ranije. Ja sam morao imati mnogo prilika u prošlosti, a imaću ih takođe i u budućnosti. Što se ne može desiti, ne može se desiti.   Ili ako može, to ne može potrajati. Samo naše žalosno stanje, posle svih ovih  neopisivih miliona godina, donosi u najboljem slučaju obećanje konačne ugašenosti, ili što je još gore, pretnju beskrajnog i besmislenog ponavljanja.

M: Kakav dokaz vi imate da je vaše sadašnje stanje bez početka i bez kraja? Kakvi ste vi bili pre nego što ste se rodili? Kakvi ćete biti posle smrti? A o vašem sadašnjem stanju - koliko vi uopšte znate? Da li vi znate čak i to kakvo je bilo vaše stanje jutros, pre nego što ste se probudili? Vi samo malo znate o vašem sadašnjem stanju i iz toga izvlačite zaključke za sva vremena i mesta ?!?! Može biti da vi sad upravo sanjate i zamišljate da je vaš san večan.

P: Nazivanje toga snom - ne menja situaciju. Ja ponavljam moje pitanje: kakva je nada  preostala kad se večnost pored mene ne može ispuniti. Zašto bi moja budućnost bila  različita  od moje prošlosti?

M: U vašem grozničavom stanju vi projektujete prošlost u budućnost i smatrate ih realnim. U stvari, vi znate samo vaše sadašnje stanje, sadašnji momenat. Zašto ne istražujete ono što je sad umesto što ispitujete prošlost i budućnost? Vaše sadašnje stanje niti je bez početka, niti je bez kraja. Ono je svršeno u tren oka. Gledajte pažljivo odakle ono dolazi i gde odlazi. Uskoro ćete otkriti bezvremenu realnost iza toga.

P: Zašto ja to nisam uradio ranije?

M: Kao što se svaki talas povlači u okean, tako se i svaki trenutak vraća svom izvoru. Realizacija se sastoji u otkrivanju izvora i ostajanju u njemu.

P: Ko otkriva?

M: Um otkriva.

P: Da li on nalazi odgovore?

M: On nalazi da je ostao bez odgovora, da nijedan odgovor nije potreban.

P: Čovek se rađa, to je činjenica. Čovek umire, to je druga činjenica. Kako se one pojavljuju svedoku?

M: Dete se rodilo, čovek mora umreti - samo događaji u trajanju vremena.

P: Postoji li neki napredak svedoka? Da li probuđenost, duhovna svesnost, evoluira?

M: Ono što se opaža može biti podvrgnuto mnogim promenama dok je svetlost probuđenosti usmerena ka njemu, ali objekat je onaj koji se menja, a ne svetlost. Biljka raste na svetlu, ali Sunce ne raste. Sami po sebi, oboje, i telo i svedok su nepokretni, ali kad su uvedeni zajedno u um, oba izgledaju da se kreću.

P: Da, mogu da vidim da ono što se kreće i menja jeste samo "ja sam". Da li je "ja sam" potrebno uopšte?

M: Ko to treba? On je tu sad. Ko je imao početak, on će imati i kraj.

P: Šta ostaje kad "ja sam" ode?

 

M: Ono što ne dolazi i ne odlazi - ostaje. Večno pohlepni um je taj koji stvara ideje o progresu i evoluciji prema savršenstvu. On uznemirava i postavlja pitanja, neprestano priča, uništava i traga za sigurnošću.

P: Postoji li progres sudbine, karme?

M: Karma je samo skladište neutrošenih, zarobljenih energija, neispunjenih želja i neshvaćenih strahova. Skladište je neprestano popunjavano novim željama  i strahovima.  To ne može biti tako večno. Shvatite osnovni uzrok vaših strahova - otuđenost od vas samih; i od želja - žudnja za sobom, i vaša karma će se rastopiti kao san. Između neba i zemlje život je večan. Ništa nije neprirodno, samo tela rastu i propadaju.

P: Između osobe i svedoka, kakav je odnos?

M: Ne može biti odnosa između njih, pošto su oni jedno. Nemojte odvajati i nemojte tragati za međusobnim odnosom.

P: Ako su posmatrač i posmatrano jedno, kako se pojavila odvojenost?

M: Fascinirani imenima i oblicima, koji su po samoj svojoj prirodi različiti i odvojeni, vi pravite razlike što je prirodno i odvajate ono što je posebno. Svet je bogat i različit, ali vaše osećanje otuđenosti stvara krivo shvatanje. Telo je ono koje je u opasnosti, ne  vi.

P: Ja mogu da vidim da osnovna biološka uznemirenost, zebnja, instinkt bežanja, spasonosni instinkt, uzima mnoge forme i iskrivljuje moje misli i osećanja. Ali kako se ova uznemirenost pojavila?

M: To se pojavilo zbog mentalnog stanja prouzrokovanog idejom "ja sam telo". To može biti uklonjeno suprotnom idejom: "ja nisam telo". Obe ideje su lažne, ali jedna otklanja drugu. Shvatite da nijedna ideja nije vaša sopstvena, sve one dolaze spolja. Morate misliti na to neprestano, iz petnih žila, zbog vas, postanite sami sebi predmet meditacije. Napor da  razumete sebe je Joga. Budite Jogi, posvetite svoj život tome, promišljajte, čudite se, pitajte se, tragajte, sve dok ne dođete do korena zablude, i do istine iznad zablude.

P: U meditaciji, ko meditira, osoba ili svedok?

M: Meditacija je promišljen pokušaj da se prodre u viša stanja svesnosti i da se konačno ide iznad nje. Umetnost meditacije je umetnost premeštanja fokusa pažnje na uvek suptilne, finije, nivoe, bez gubljenja povezanosti sa nivoima ostavljenim iza. Na neki način to je kao imati kontrolu nad smrću. Čovek počinje sa najnižim nivoima; socijalnim okolnostima, prilikama, običajima i navikama; fizičkom okolinom, okruženjem, položajima tela i disanjem; čulima, njihovim senzacijama, osetima, i percepcijama, opažanjima; umom, njegovim mislima i osećanjima; dok ceo mehanizam personalnosti nije obuhvaćen i stavljen pod kontrolu, dok nije čvrsto držan. Konačni stadijum meditacije se dostiže kada osećaj identiteta,  izvornosti ode iznad "ja sam ovo ili ono" iznad "to sam ja", iznad "ja sam samo svedok", iznad "postoji", iznad svih ideja u impersonalno personalnom čistom postojanju. Ali vi morate biti energični kada se bavite meditacijom. To nije određeno kratkotrajno zanimanje. Ograničite vaše interesovanje i aktivnosti na one koje su potrebne za vas i vaše najneophodnije gole potrebe. Štedite sve vaše energije i vreme za rušenje zida koji je vaš um sagradio oko vas. Verujte mi, nećete zažaliti.

P: Kako ste vi došli do saznanja da je moje iskustvo univerzalno?

M: Na kraju vaše meditacije sve se zna direktno, bez posredovanja uma, nikakvi dokazi se ne zahtevaju, nisu potrebni. Kao što svaka kap okeana nosi ukus okeana, tako isto svaki trenutak vremena nosi ukus večnosti. Definicije i opisi imaju svoju svrhu kao korisne inicijative za dalje traganje, ali vi morate ići iznad njih u ono što je nedefinisano, neobjašnjivo i neopisivo, izuzev    u negativnim pojmovima. Konačno, čak su i univerzalnost i večnost samo koncepti, pojmovi suprotnosti postojanju ograničenom mestom i vremenom. Realnost nije koncept, pojam, niti manifestacija koncepta. Ona nema ništa da radi sa konceptima. Bavite se sobom, istražujte svoj um, otklonite njegove iskrivljenosti i nečistoće. Jednom kada osetite ukus vašeg Sopstva, vi  ćete ga naći svuda, na svim mestima i u svako vreme. Prema tome, to je tako važno da treba da

 

dođete do toga. Jednom kada to saznate, vi ga nikada nećete izgubiti. Ali morate dati sebi priliku kroz intenzivnu, čak i napornu meditaciju.

P: Šta tačno želite da ja radim?

M: Predajte vaše srce i um kontemplaciji na ideju "ja jesam", šta je ona, kakva je ona, šta je njen izvor, njen život, njen smisao. To je jako slično kopanju bunara. Vi izbacujete kopajući sve ono što nije voda, dok ne dospete do izvora koji život daje.

P: Kako ću znati da se krećem u pravom smeru?

M: Sa vašim napretkom u posvećenosti, odanosti, u jasnoći i srčanoj predanosti prema zadatku.

P: Mi, Evropljani, nalazimo da nam je jako teško da budemo smireni, tihi. Mi smo suviše okrenuti svetovnom.

M: Oh, ne, vi ste takođe sanjači, maštari. Mi se razlikujemo samo u sadržaju naših snova. Vi jurite za savršenstvom u budućnosti. Mi nameravamo da ga nađemo u sadašnjosti. Samo je ograničeno još nesavršeno. Neograničeno je već savršeno. Vi ste savršeni, samo što to  ne znate. Naučite da spoznate sebe i otkrićete čuda. Sve što vam je potrebno već je u vama, samo morate prići vašem Sopstvu sa poštovanjem i ljubavlju. Samoosuđivanje, nepoverenje u sebe i nesigurnost su ogromne greške. Vaše stalno bežanje od bola i traganje za zadovoljstvom je znak ljubavi koje vi nosite za vaše Sopstvo; sve što vas ja molim je ovo: učinite ljubav od vašeg Sopstvenog savršenstva. Nemojte nikad negirati Sebe - dajte vašem Sopstvu beskonačno i večno i otkrite da ih ne trebate; vi ste iznad.