Evo testa pomoću kog možeš otkriti da li je tvoja misija na Zemlji završena:
Ako si živ, onda nije.
R obne kuće su uvek duge, police se protežu u beskraj.
U Hajvardovoj robnoj kući tražio sam 3.18 inČa zavrtnje i matice za Flit-a. šimoda je strpljivo gledao dok sam ja tražio, pošto mu, naravno, ništa nije bilo potrebno iz robne kuće. Cela bi ekonomija propala, mislio sam, kada bi svi bili kao on, praveći sve što žele od misaonih formi i Čistog vazduha, popravljajući stvari bez delova i alata.
Na karju pronađoh šrafove koje sam trebao, i pođoh sa njim prema kasi, gde je vlasnik slušao neku tihu muziku. Greensleeves; melodija koja me progoni od detinjstva, Čula se preko nekog nevidljivog zvuČnika... »udno je na to naići u gradu od Četiri stotine duša.
Ukapirao sam da je to bilo Čudno i za Hajvarda, jer on uopšte nije imao nikakvo ozvuČenja.
Vlasnik je bio prikovan za svoju drvenu stolicu na kasi, i slušao Mesiju kako svira na jeftinoj gitari sa šest žica, iz police. Bio je to divan zvuk. đutao sam plaćajući svojih sedamdeset tri centa ponovo zahvaćen melodijom. Možda je taj jeftini instrument imao neke tanke kvalitete, ali ovo je zvuČalo kao iz daleke, maglovite, drevne Engleske.
- Donalde, to je divno! Nisam znao da sviraš
- Nisi? Onda zamisli nekog ko bi otišao do Isusa Hrista i pružio mu gitaru, a on bi rekao: Ne znam da Da li bi on to rekao?
šimoda je vratio gitaru na mesto i izašao napolje na sunce sa mnom. Ili da dođe neko ko govori ruski ili persijski, misliš li da bilo koji majstor vredan svog oreola ne bi znao šta taj priČa? Ili kada bi hteo, da upravlja avionom, misliš da ne bi znao?
- ZnaČi, ti stvarno sve znaš?
- Kao i ti, Ja samo znam da znam sve.
- Ja bih mogao tako da sviram gitaru?
- Ne, ti bi imao svoj sopstveni stil, drugaČiji od
- Kako to da uradim?- Nisam potrČao nazad da kupim gitaru, samo sam bio znatiž
- Samo odbaci sve koČnice i sva verovanja da ne znaš da sviraš. Dodirni instrument kao da je deo tvog života, što i jeste, u nekom drugom ž Znaj da je normalno za tebe da dobro sviraš i dozvoli tvojoj podsvesti da svira tvojim prstima.
»itao sam nešto o tome, uČenje pod hipnozom: uČenicima je reČeno da su majstori umetnosti i oni su svirali, slikali ili pisali kao da su umetnici. To je teško, Don, da odagnam iz svesti Činjenicu da ne umem da sviram.
- Onda će za tebe teška stvar biti svirati Trebaće ti godine vežbe pre nego što sam sebi daš priznanje da to dobro radiš, pre nego što ti svest kaže da si se dovoljno trudio da bi zaradio pravo da dobro sviraš.
- Zašto mi nije trebalo tako dugo vremena da nauČim da letim? To se smatra teškim, ali sam ja to shvatio priliČno
- Da li si želeo da letiš?
- Ništa drugo nije bilo važno! Više od svega! Gledao sam dole na oblake, jutarnje dimove iz odžaka, išao pravo u vis u tišini i mogao sam videti... O ! Shvatam šta misliš. Hoćeš da kažeš: Nikad se tako nisi osećao sa gitaromì, zar ne?
- Nikad se tako nisi osećao sa gitarom, zar ne?
- A ovo poznato osećanje koje sad imam, Don, govori mi kako si ti nauČio da letiš. Jednostavno si ušao u Travl Er jednog dana i Nikada ranije nisi ni bio u avionu.
- Dragi moj, ti si
- Nisi ni polagao test za dozvolu? Ne, Č Ti uopšte nemaš dozvolu, zar ne? ZvaniČnu letaČku dozvolu?
- Pogledao me je Čudno, sa šapatom od osmeha, kao da sam ga izazivao da pokaže dozvolu, a on je znao da to može.
- Misliš na parČe papira, RiČard? Tu vrstu dozvole?
- Da, parČe
Nije posegnuo u džep ili izvadio novČanik. Samo je otvorio svoju desnu ruku i tamo je bila letaČka dozvola, kao da je sve do sada nosio okolo, Čekajući da ga pitam za nju. Nije bila izgužvana ili iscepana, i mislio sam da pre deset sekundi nije ni postojala.
Ali sam je uzeo i pogledao. To je bila zvaniČna pilotska potvrda, odsek za transport ju je izdao, Donald Vilijem šimoda, sa nekom adresom u Indijani, registrovani komercijalni pilot sa odobrenjem da leti na jednomotornim i višemotornim avionima, letećim spravama i jedrilicama.
- Nemaš dozvolu za hidroavion ili helikopter?
- Imaću ih ako mi budu trebale, - reČe on tako tajanstveno, da sam eksplodirao od smeha pre »ovek koji je meo trotoar ispred, tragiČno nas pogleda i osmehnu se takođe.
- A šta je sa mnom? rekoh éelim svoju dozvolu za vazdušni
- Moraćeš sam sebi da izmisliš dozvolu reČ
U radio emisiji Džefa Sjuksa, upoznao sam Donalda šimodu kakvog ga ranije nisam video. Emisija je poČela u devet uveČe i trajala je do ponoći, iz prostorije ne veće od ČasovniČarske radnje, sa instrumentima i dugmadima svuda okolo, i sa policama punim kaseta saa reklamnim porukama.
Sjuks je poČeo sa pitanjem: Ima li neČeg nezakonitog u letenju svuda po zemlji u drvenom avionu i uzimanju ljudi na vožnju?
Odgovor je ne, nema ništa ilegalno tu, avioni su ispitani isto tako pažljivo kao mlaznjaci. Oni su sigurniji i jaČi nego mnogi moderni avioni, i sve što je potrebno je pilotska dozvola i farmerovo dopuštenje. Ali to šimoda nije rekao. Niko nas ne može spreČiti da radimo ono što hoćemo, Džef reČe.
To je sada potpuno taČno, ali rekao je to bez ikakvog takta, koji se zahteva kad radiš sa radio auditorijumom koji se pita šta se dešava, zašto ti avioni lete okolo. Minut pošto je to rekao, indikator telefonskog poziva je poČeo da svetli na Sjuksovom pultu.
- Imamo slušaoca na liniji jedan, - reČe Izvolite gospođo.
- Jesm li u programu?
- Da, gospođo, već ste u programu i naš gost je gospodin Donald šimoda, Izvolite, u programu ste.
- Pa, želela bih da kažem tom momku da ne može svako da radi to što želi i da neki moraju da rade da bi živeli, i da imaju malo više odgovornosti nego što je potrebno za letenje
- Ljudi koji rade da bi živeli, rade ono što najviše žele, - reČe šimoda. Isto kao i ljudi koji žive od ..
- Pismo kaže da ćeš u znoju svog tela zaraditi hleb svoj i da ćeš ga u žalosti
- Slobodni smo i to da radimo, ako ž
- Radi svoj posao! Zamaraju me ljudi kao vi, koji govore, radi svoj posao, radi svoj posao! Dozvolite svima da divljaju okolo i oni će uništiti Oni i sada uništavaju svet! Pogledajte šta se dešava zelenilu i rekama i okeanima.
Dala mu je pedeset mogućnost da joj odgovori, a on ih je sve ignorisao. To je O.K. ako svet bude uništen, - reČe. Ima hiljadu miliona drugih svetova za nas da ih stvorimo i izaberemo. Do god ljudi budu hteli planete, biće planeta da se na njima živi.
Teško da je ovo moglo da zadovolji sagovornika i ja sam gledao šimodu zapanjen. On je govorio sa svoje taČke gledišta, iz perspektive življenja mnogih života, uČenje koje je jedino majstor mogao da prihvati. Njegova sagovornica je smatrala da diskusija treba da ima veze sa stvarnošću ovog sveta, gde je rođenje poČetak, a smrt kraj. On je to znao. Zašto je to ignorisao?
- Sve je u redu, zar ne? reČe ona u svoj Nema zla na ovom svetu, nema greha svuda oko nas? To vas ne uznemirava, zar ne?
- Ništa zbog Čega bi se trebalo uzbuđivati, gospođo. Mi vidimo samo deo od onog što je ceo život, a taj deo je Sve se uravnotežava i niko ne pati i niko ne umire bez svog pristanka. Niko ne radi ono što ne želi da radi, nema dobra i nema zla, van onog što nas Čini srećnim i nesrećnim.
Ništa od toga nije umirilo gospođu na telefonu. Ali ona iznenada prekide i reČe jednostavno: - Kako znate te stvari koje govorite? Kako znate da je to što govorite istina?
- Ne znam da li je istina, - reČe Verujem u to, jer je zabavno u to verovati.
Zažmurio sam. Mogao je reČi da je probao i da je dobro... izleČenje, Čuda, praktiČni život koji je potvrdio da je njegovo mišljenje istinito i upotrebljivo. Ali, nije to rekao. Zašto?
Postojao je razlog. Držao sam oČi širom otvrene, veći deo prostorije je bio siv, samo se nazirao šimodin lik, nagnut ka mikrofonu. Rekao je sve ove stvari direktno, ne nudeći izbora, ne trudeći se ni maloo da jadni slušaoci razumeju.
- Bilo ko - ko je ikada nešto znaČio, bilo ko ko je ikada bio srećan, bilo ko kome je ikada dat neki dar na svetu, bio je božanski sebiČna duša, živeći kako njemu najviše Bez izuzetka.
Sledeći poziv, bio je muškarac. VeČe je proticalo: - SebiČna! »oveČe, znate li šta je antihrist?
- Možda bi mi vi mogli reći reČ
- Hrist je rekao da moram živeti za svog bliž Antihrist kaže budi sebiČan, živi za sebe i pusti druge ljude da idu u pakao.
-Ili u raj, ili bilo gde, gde žele da odu.
- »oveČe, vi ste opasni, znate li to? šta bi bilo kada bi svi koji slušaju, radili što bi hteli? šta mislite, šta bi se onda desilo?
- Mislim da bi ovaj svet verovatno bio najsrećnija planeta u ovom delu kosmosa reČ
- »oveČe, nisam siguran da bih želeo da moja deca Čuju to što
- šta vaša deca žele da Čuju?
- Ako smo svi slobodni da radimo bilo šta što hoćemo, onda sam ja slobodan da dođem u polje sa puškom i da vam raznesem vašu glupu
Veza je besno prekinuta. Negde u gradu je bio najmanje jedan besan Čovek. Ostali, ljutite žene, takođe bili su na telefonu; sva dugmad na pultu su bila upaljena.
Nije se moralo tako; mogao je reći iste stvari drugaČije, pa ne bi ovako letelo perje.
Nadolazilo je i obuhvatalo me isto osećanje koje sam imao u Troju, kada je gomila navalila i opkolila ga. Bilo je vreme, bilo je krajnje vreme za nas, da idemo dalje.
Knjiga mi nije bila od pomoći, tamo u studiju.