29.  DUHOVNA PRAKSA JE UVEK IZNOVA POTRVRĐUJUĆA VOLJA

 

Pitalac: Zapadnjaci koji povremeno dolaze da vas vide, suočeni su sa posebnom poteškoćom. Sama zamisao oslobođenog čoveka, poznavaoca samog sebe, znalca Boga, čoveka iznad sveta, je nepoznata njima. Sve što oni imaju u svojoj hrišćanskoj kulturi je ideja o svecu, pobožnom čoveku, zakonima pokornom čoveku, Bogobojažljivom bratoljubećem čoveku, molitvenom, Bogomolećem čoveku, ponekad sklonom ekstazama, ushićenjima i potvrđenom sa nekoliko čudesa. Sama ideja znalca, Gnanija, je strana zapadnoj kulturi, kao nešto  egzotično, strano i više neverovatno. Čak i kad je njegovo postojanje prihvaćeno, on se gleda sa sumnjom, kao slučaj samostvorene euforije, prouzrokovane čudnim fizičkim položajima i mentalnim ponašanjima.  Sama  ideja  o  novoj dimenziji,  kvalitetu  u  svesnosti,  izgleda  im  neverovatna i neočekivana. Ono što će im pomoći je mogućnost da čuju Gnanija, mudraca, kako iznosi svoja sopstvena iskustva realizacije, ostvarenja, njene povode i ciljeve, početke, njen napredak i dostignuća, i njenu stvarnu, istinsku praksu u svakodnevnom životu. Mnogo od onoga što on kaže, može izgledati čudno, čak besmisleno, ipak će ostati osećaj Realnosti, istinitosti, centra - srži, iz koga se može živeti jedan primeran život.

M: Iskustvo može da bude nekomunikativno, nesaopštivo, neiskazivo. Može li neko saopštiti, preneti, iskustvo?

P: Da, ako je glumac, umetnik. Suština umetnosti je komunikacija, prenošenje osećanja, od iskustva.

M: Da bi primili komunikaciju, morate biti prijemčivi, sposobni da primite, shvatite.

P: Naravno. Mora postojati primalac. Ali ako prenosilac ne prenosi, od kakave je koristi primalac?

M: Gnani, mudrac, pripada svima. On daje sebe neumorno i potpuno svakome ko dođe do njega. Ako on nije davalac, on nije Gnani, mudrac. Sve što ima on  deli.

P: Može li on da deli ono što on jeste?

M: Mislite, može li on druge učiniti mudracima, Gnanijima? Da i ne. Ne, pošto se Gnaniji ne stvaraju, ne prave, oni ostvaruju sami sebe kao takvi, kad se vrate svom izvoru, svojoj istinskoj prirodi. Ja ne mogu stvoriti vas u ono što vi već jeste. Sve što vam mogu reći je put koji sam prešao i pozvati vas da ga i vi pređete.

P: Ovo nije odgovor na moje pitanje. Ja imam na umu kritičnog i skeptičnog Zapadnjaka, koji negira i samu mogućnost viših stanja svesnosti. Nedavno su droge probile prolaz u njegovom neverovanju, bez uticaja na njegov materijalistički pogled. Sa ili bez droga, telo je  ostalo primarni faktor, a um sekundarni, drugorazredni. Iznad uma oni ne vide ništa.

Od Buddhe naovamo, stanje samoostvarenja je opisivano u negativnim tonovima, izrazima kao "ne ovo - ne ono". Da li je to dragoceno? Nije li to moguće ilustrovati, objasniti, ako ne opisati, ja se slažem, nikakvo verbalno kazivanje to ne može opisati, jer je stanje iznad reči. Ipak ono je takođe unutar reči. Poezija je umetnost koja rečima iznosi neizrecivo.

M: Ne postoji nedostatak religioznih pesnika. Sve dok sam ja zainteresovan, moje učenje je jednostavno; verujte mi neko vreme, nakratko, i radite ono što vam kažem. Ako istrajete, vi ćete uvideti da je vaše verovanje bilo opravdano.

P: A šta raditi sa ljudima koji su zainteresovani, ali ne mogu da veruju?

M: Ako oni mogu da ostanu sa mnom, oni bi trebalo da mi poveruju. Jednom kad mi poveruju, oni će slediti moje savete i otkriti za sebe.

P: Ja, upravo sad ne pitam za praksu, duhovnu, već i za njene rezultate. Vi ste imali oboje, i jedno i drugo. Vi ste voljni da nam govorite o praksi, ali kad ona dođe do rezultata, vi odbijate da učestvujete, da podelite. Ili kažete da je vaše stanje iznad reči, ili da ne postoji razlika; da gde mi vidimo razliku, vi je ne vidite. U oba slučaja mi smo ostavljeni bez bilo kakvog uvida u vaše stanje.

M: Kako možete imati uvida u moje stanje kad ste vi bez uvida u vaše sopstveno? Kad sâm instrument uvida nedostaje, nije li važno njega prvo naći? To  je  kao kad slep  čovek želi da nauči da slika pre no što ponovo dobije svoj očni vid. Vi hoćete da znate moje stanje - a da li vi znate stanje vaše žene ili posluge?

P: Ja samo pitam za neke znake, nagoveštaje.

M: Dobro, daću vam vrlo značajan nagoveštaj: gde vi vidite razlike, ja ih ne vidim. Za mene to je dovoljno. Ako vi mislite da to nije dovoljno, mogu samo da ponovim, to je  dovoljno.

Razmislite o tome duboko i vi ćete doći do viđenja onoga što i ja vidim.

Vi izgleda želite brzi, trenutni znak, zaboravljajući da brzom uvek prethodi duga priprema.

Plod padne iznenada, a sazrevanje traži vreme.

 

Na kraju, kad ja govorim o verovanju u mene, ja to činim samo za kratko vreme, ali to   je sasvim dovoljno da počnete da se krećete. Što više ozbiljnosti imate, manje vam je verovanja potrebno, jer ćete uskoro pronaći vašu veru u mene, i znaćete da je opravdana.

Vi hoćete da vam potvrdim, da sam vredan poverenja, vere. Kako ja to mogu i zašto bih? Na kraju krajeva, ono što vam ja nudim je operacioni pristup, tako vrednovan i cenjen u zapadnjačkoj nauci.

Kad naučnik opiše jedan eksperiment i njegove rezultate, obično vi prihvatate njegova objašnjenja, stavove, sa poverenjem i ponavljate njegov eksperiment kako ga je on opisao. Jednom kad vi dobijete iste ili slične rezultate, vi nemate potrebu više njemu da verujete; vi verujete svom sopstvenom eksperimentu, iskustvu. Ohrabreni, vi nastavljate i dolazite na kraju na suštinski identične rezultate.

P: Po svojoj prirodi i kulturi indijski um je uvek bio spreman za metafizičke eksperimente. Za Indijca, reči, kao npr. "direktna percepcija Svevišnje istine, Realnosti" ima smisla i donosi odgovore iz same dubine njegovog bića, postojanja. One znače vrlo malo Zapadnjaku. Čak i kad je vaspitan u autentičnom obliku Hrišćanstva, on ne razmišlja iznad  konformizma  sa Božjim zapovestima i Hristovim načelima. Znanje iz prve ruke o stvarnosti nije samo iznad ambicija, častoljublja, već takođe i izvan shvatanja.

Neki Indijac mi je rekao: "Beznadežno. Zapadnjak neće, jer on ne može. Nemojte mu ništa reći o samorealizaciji. Pustite ga da živi koristan život i zasluži ponovno rođenje u Indiji. Jedino će onda on imati šansu".

Neki kažu: "Realnost, Istina je za sve ista, ali nisu svi jednako snabdeveni, obdareni, kapacitetom da to shvate. Kapacitet će doći sa željom, koja će prerasti u pobožnost i konačno  u potpunu samopredanost. Sa celokupnošću, integritetom, i ozbiljnošću i gvozdenom odlučnošću, rešenošću, da prebrodi sve prepreke, Zapadnjak ima iste šanse kao i čovek Orijenta. Sve što on treba je buđenje interesa". Probuditi njegov interes u samosaznanje potrebno mu je da bude ubeđen u njegove prednosti.

M: Vi verujete da je moguće preneti, komunicirati, lično iskustvo.

P: Ne znam. Vi govorite o jedinstvu, identitetu, jednakosti onoga koji vidi sa viđenim. Kad je sve jedno, komunikacija treba da bude izvodljiva.

M: Da bi imali direktno iskustvo zemlje, naroda, mora se otići tamo i živeti tamo. Ne pitajte za nemoguće. Čovekova duhovna pobeda bez sumnje koristi čovečanstvu, ali pomoći drugoj individui, zahteva blizak međusobni odnos. Takav odnos nije slučajnost i ne može svako pretendovati na njega, zahtevati ga. S druge strane naučni prilaz je za sve. "Veruj - isprobaj, ispitaj - oseti". Šta vam više treba? Zašto kljukati silom Istinu u neželjena, nerada, grla?! To se ne može uraditi ni na koji način. Bez primaoca šta može davalac da uradi?

P: Suština umetnosti jeste da koristeći se spoljašnjom formom prenese unutarnje iskustvo. Naravno, osoba mora biti osetljiva prema unutarnjem, pre no što spoljašnje može biti osmišljeno. Kako se odrasta u osetljivosti?

M: Ma kojim putem, dolazi se do istog. Davalaca ima mnogo, gde su primaoci?

P: Da li možete deliti svoju sopstvenu osetljivost?

M: Da, ja mogu, ali deljenje je dvosmerna ulica! Dvoje je potrebno u deljenju. Ko je željan da primi, ono što sam ja voljan da dam?

P: Vi kažete da smo mi jedno, nije li to dovoljno?

M: Ja sam jedno sa vama. Da li ste vi jedno sa mnom? Ako jeste, nećete postavljati pitanja. A ako niste, ako vi ne vidite ono što ja vidim, šta mogu da uradim ja, koji sam iznad sveta, pokazujući vam put da poboljšam vašu viziju?

P: Ono što ne možete dati nije vaše sopstveno?

M: Ja ne tvrdim da je išta moje. Kada "Ja" ne postoji, gde je "moje"? Dva čoveka gledaju drvo. Jedan vidi plod skriven među lišćem, a drugi ne vidi. Drugačije nema razlike među njima.  Jedan

 

koji vidi zna da će sa malo pažnje i drugi videti takođe, ali pitanje deljenja sposobnosti se ne pojavljuje.

Verujte mi, ja nisam stisnuta pesnica, da se uzdržavam da vam delim Istinu, Realnost. Naprotiv, ja sam sav vaš, jedite me i pijte me. Ali, dokle god vi ponavljate verbalno "daj, daj",  vi ne radite ništa da uzmete što je ponuđeno.

Ja sam vam pokazao lak i kratak put da postanete sposobni da vidite ono što i ja, ali se vi priklanjate vašim starim navikama mišljenja, osećanja i delovanja i svaljujete svu krivicu na mene. Ja nemam ništa što vi nemate. Samosaznanje, samoostvarenje nije komad svojine koji se nudi i prihvata. To je sasvim nova dimenzija postojanja, gde ne postoji ništa da se daje  ili  uzima.

P: Dajte nam bar neki uvid u sadržaj vašeg uma dok živite vaš svakodnevni život. Kako se vi osećate iz vašeg ugla, dok jedete, pijete, razgovarate, spavate?

M: Uobičajene stvari života. Ja ih doživljavam upravo kao i vi. Razlika leži u onome što ja ne doživljavam.  Ja ne doživljavam strah ili pohlepu, grabež, mržnju ili ljutnju, gnev. Ja ne pitam,   ne tražim ništa, ne dobijam ništa, ne držim ništa. U tim stvarima, ja  nemam  kompromisa. Možda je ovo istaknuta glavna razlika među nama. Ja se neću kompromitovati, odstupiti od ispravnog, ja sam iskren, istinit, prema Sebi, dok ste vi uplašeni od Stvarnosti.

P: Iz zapadnjačke tačke gledanja postoji nešto uznemirujuće, nestabilno, u vašim putevima. Sedeti u uglu sam sa sobom i ponavljati neprestano: "Ja sam Bog. Bog Ja jesam", izgleda da je čisto ludilo. Kako ubediti Zapadnjaka da takve prakse vode do savršenog duševnog zdravlja?

M: Čovek koji namerava da bude Bog, i čovek koji sumnja u to - obojica su obmanuti. Oni govore u svojim snovima.

P: Ako je sve sanjanje, šta je buđenje?

M: Kako opisati budno stanje jezikom sna? Reči ne opisuju, one su samo simboli.

P: Ponovo isto izvinjenje da reči ne mogu da prenesu istinu, Stvarnost.

M: Ako želite reči, ja ću vam dati neke, od drevnih reči moći. Ponavljajte neke od njih neprestano, one mogu učiniti čuda.

P: Da li ste vi ozbiljni? Da li biste rekli Zapadnjaku da ponavlja "OM" ili "RAM" ili "Hare Krišna" neprestano, mada on nema uopšte vere i ubeđenja koja vode poreklo iz istinskog religioznog i kulturnog nasleđa? Bez poverenja i žara, oduševljenja, ponavljajući mehanički iste zvuke, da li će on ikada nešto ostvariti?

M: Zašto da ne? Ono što je važno je cilj, težnja, skriveni motiv, a ne oblik koji on ima. Sve što on radi ako radi u cilju pronalaženja istinskog sebe, sigurno će dovesti njega samom sebi.

P: Nije potrebna vera u efikasnosti postupka?

M: Nije potrebna vera koja je očekivanje rezultata. Ovde se jedino delovanje računa. Sve što god vi radite u svrhu istine, dovešće vas do istine. Samo budite ozbiljni i iskreni. Oblik koji se sprovodi slabo je važan.

P: Onda gde je potreba davanja izraza nečijoj težnji?

M: Nema potrebe. Ne raditi ništa je isto tako dobro. Samo žudnja,  težnja,  nerazblažena mislima i delovanjem, čista, koncentrisana žudnja, brže će vas dovesti do vašeg cilja. Ono što je važno je istinski motiv, a ne način.

P: Neverovatno! Kako može glupo, tupo ponavljanje u dosadi, naginjući očajanju biti  efikasno?

M: Sama činjenica ponavljanja, sve veća borba i izdržljivost, istrajnost, uprkos dosadi  i  očajanju i potpunom nedostatku vere, su stvarno bitni. Oni nisu važni sami po sebi,  ali  ozbiljnost koja ih prati je najvažnija, svevažeća. Mora postojati podsticaj, guranje iznutra i napor, kao i privlačnost spolja.

P: Moja pitanja su tipična od jednog Zapadnjaka. Tamo ljudi razmišljaju u izrazima, odnosima uzroka i posledica, načina sredstava i ciljeva. Oni ne vide kakva uzročna povezanost može da postoji između posebnog sveta i Apsolutne istine, Realnosti.

 

M: Nikakva. Ali postoji povezanost između sveta i njegovog smisla, značenja, između delovanja i njegovih motiva, pobuda. Duhovna praksa je volja koja se potvrđuje i ponovo potvrđuje. Onaj ko nema odvažnu volju, ne prihvata realno, istinito čak ni kada je ono ponuđeno. Nevoljnost, nerad, rođen iz straha je jedina prepreka.

P: Šta je to od čega ima da se boji?

M: Nepoznatog. Nepostojanja, nebića, neznanog, nečinećeg. Onog iznad.

P: Vi mislite da kažete da iako možete da delite način vašeg dostignuća, ponašanje kojim ste  do njega došli, ne možete da delite plodove?

M: Naravno, ja mogu da delim plodove i ja to radim sve vreme, ali je moj jezik govor tišine. Naučite da slušate i razumete.

P: Ja ne razumem kako neko može početi bez uverenja?!

M: Ostanite sa mnom neko vreme, ili prepustite vaš um onom što ja kažem i radim i uverenje  će se roditi, osvanuti.

P: Nemaju svi šansu da vas susretnu.

M: Susretnite vaše Sopstvo, biće. Budite sa samim sobom, slušajte to Sopstvo, povinujte mu   se, negujte ga, držite ga u umu neprestano. Ne trebate drugog vodiča. Sve dok vas vaša  težnja za istinom prožima i utiče u vašem svakidašnjem životu, sve je dobro sa vama.  Živite svoj život ne povređujući nikoga. Nenasilje, nepovređivanje je najmoćniji oblik Joge i on će vas odvesti najbrže do vašeg cilja. To je ono što ja nazivam nisarga joga, prirodna joga. To je umetnost življenja u miru i harmoniji, u prijateljstvu i ljubavi. Plod od toga je  sreća, neuslovljena i beskrajna.

P: Ipak, sve ovo pretpostavlja izvesnu veru.

M: Okrenite se unutra i počećete da verujete sebi samom. U svemu drugom poverenje  dolazi sa iskustvom.

P: Kad mi čovek kaže da zna nešto što ja ne znam, imam pravo, da ga pitam: "Šta je to što vi znate, a što ja ne znam?"

M: Ako vam on kaže da se to ne može preneti rečima?

P: Onda ga ja posmatram pažljivo i pokušavam da razaberem, protumačim.

M: I to je tačno ono što ja želim da vi radite! Budite zainteresovani, poklonite pažnju, dok se tok međusobnog razumevanja ne uspostavi. Onda će deljenje biti lako, komunikacija neometana. Pravo da kažem, svo ostvarenje je samo deljenje. Vi ulazite u širu svesnost i delite    u njoj. Nevoljnost, lenjost da se uđe i deli je jedina prepreka. Ja nikad ne govorim o razlikama, jer za mene ne postoji nijedna. Vi govorite o razlikama, tako je na vama da mi ih pokažete. Na bilo koji način, pokažite mi razlike. Zbog ovoga ćete morati da me razumete, ali onda nećete više govoriti o razlikama.

Razmislite, shvatite jednu stvar dobro, i moraćete je ostvariti. Ono što vas sprečava od saznavanja nije nedostatak mogućnosti, prilike, već nedostatak sposobnosti da se usredsredite  u vašem umu na ono što želite da razumete. Kada bi mogli da zadržite u vašem umu ono što ne znate, to bi vam otkrilo svoje tajne. Ali kako ste površni i nestrpljivi, nedovoljno ozbiljni da gledate i čekate, vi ste kao dete koje plače za mesecom.