Prvo ujutro kada smo mi roditelji bili mali bili su crtići. Slikovnice smo slagali, listali i njima mahali u nadi da će nam roditelji još jednom pročitati omiljenu priču. Svi smo, više-manje, imali iste slikovnice. Deca danas imaju daleko više igračaka od nas. To ne znači da decu ne zanimaju knjige. I ne znači da im ne bi trebali čitati. Dete koje je od ranih dana upoznato s knjigom i zavoli je uvek će za njom i posegnuti. Jer, bez obzira na to koliko tehnologija napredovala slikovnica i knjiga vode u jedan intiman svet gde mašta caruje. Čitanje ništa ne može zameniti, a sa sobom nosi niz dobrobiti za razvoj deteta.
1. Čitanje povećava koncentraciju
Mala deca nemaju baš veliku moć koncentracije. Znate, kada odvete dete na igralište pa ljuljanje traje svega samo jednu minutu, zanimanje za tobogan traje samo tri spuštanja pa idemo brzo do klackalice, pa malo trčimo za loptom… Isto se događa s igračkama pa i s knjigama. No kada jednom dete shvati koliko je zanimljivo čitanje zavoljet će priču. Koncentracija se povećava sa svakom pročitanom pričom.
2. Čitanje potiče maštu
Čitanjem deci potičemo njihovu maštu. Kada čitamo reči i opise dopuštaju nam da zamišljamo situacije i junake.
3. Čitanje je učenje po modelu
Kada se deci čita ona usvajaju i tehnike čitanja. Počinju shvaćati da slova predstavljaju glasove te da skup slova čini reči kao i da se knjige čitaju s lijeva na desno.
4. Deca kojoj se čita rano nauče čitati
Deca vole biti i samostalna. Kada im dosadi čekati nekoga tko će im pročitati novu knjigu potrudit će se da sami počinju čitati. Kada pokažu interes za čitanje, počnite s učenjem.
5. Uz čitanje dete uči reči i jezik
Već sa šest meseci beba je spremna na prve slikovnice. Promatra ih, grabi ih i stavlja u usta. Počinje shvaćati da su oblici u slikovnicama slike. Iako beba još ne može pratiti priču ona uživa u glasu roditelja koji joj nešto priča. Prve slikovnice trebaju biti šarene i mekane, pune jarkih boja, a bebama je baš fora kad iz njih nešto "ispada". Kada malo naraste, malo pre prvog rođendana, beba se već može malo dulje koncentrirati. Knjižice od čvrstog kartona s nekoliko stihova koji se rimuju pun su pogodak. Ako su protagonisti tih prvih slikovnica vau-vau i koka vrlo brzo možete očekivati te dve reči iz bebinih usta.
Kako dete raste tako se menja i sadržaj slikovnica, a svakom novom pričom dete usvaja nove reči i obogaćuje svoj vokabular.
6. Čitanje poboljšava govor i pamćenje
S detetom puno pričamo, ali u razgovoru nismo toliko jasni i točni. Koristimo reči svog dijalekta i narječja i kada kod kuće pretresamo dnevne teme razgovaramo o istim stvarima. Primerice: Kako ti je bilo u vrtiću? Što želiš jesti? Idemo na igralište? Kada čitamo drugačije govorimo, pričamo o drugim temama i razgovjetniji smo. Detetu koje je dovoljno veliko nakon nekoliko čitanja zadajte i da samo prepriča priču. Tako se vežba govor, ali i pamćenje te će mu čitanje lektira biti puno lakše.
7. Uz slikovnice dete uči povezivati
Kada malom detetu kažete “koka” i pokažete na tu istu kokoš u slikovnici ono će povezati reč i sliku. Kada malo većem detetu u knjizi pokažete svih osam planeta Sunčevog sustava lakše će shvatiti kako taj komplicirani svemir zapravo funkcionira.Knjige sa slikama razvijaju sposobnost povezivanja i pomažu deci pri zaključivanju.