Kaže se: ako molitva ne bude uslišena u pravom trenutku, gubi svoju svrhu.
U drevnoj Indiji poklanjala se velika pažnja ved-skim ritualima, koji su se primjenjivali s takvom točnošću da, kad bi sveci molili za kišu, suša bi odmah prestajala. Živio je tada jedan čovjek koji se molio po ovim ritualima, preklinjući boginju Lakšmi da ga učini bogatim.
Čovek se molio punih deset godina bez ikakvog efekta, a onda je najednom postao svjestan da je bogatstvo nešto prolazno i nevažno, pa se povukao u pećinu na padinama Himalaja i postao pustinjak.
Jednog dana, zadubljen u meditaciju, otvorio je oči i pred sobom ugledao ženu zadivljujuće ljepote, koja je blistala i presijavala se kao da je od zlata. »Ko si i što tražiš ovde?« upitao je. »Ja sam boginja Lakšmi, kojoj si se molio punih deset godina. Došla sam da ispunim tvoju želju.«
»Ah, dobra moja boginjo!« uskliknuo je čovek. »U međuvremenu sam spoznao ljepotu meditacije i izgubio svaku želju za bogatstvom. Prekasno si stigla. Reci mi, zašto toliko kasniš?«
»Da budem iskrena«, objasnila mu je Lakšmi, »ritualima koje si tako jverno obavljao, u potpunosti si zaslužio traženo bogatstvo, ali nisam ti uslišila molbu zbog ljubavi i želje da učinim ono što je najbolje za tebe.«
Ako bi mogao da biraš, šta bi odabrao: da ti želja bude ispunjena, ili da ti bude ukazana milost da ne izgubiš duševni mir?