Dva čovjeka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da bježe k najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!

Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Ni­kada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi moli­tva odgovarala ovoj situaciji.«

»Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«

Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podijeljene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sljeduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učestvuju. Na nama je da odlučimo kako.

Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Mo­je siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspijevam da učim i molim se.«

»U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da pri­hvatiš život baš takav kakav je.«