Jedan stari rabin se razbolio i učenici su, jsedeći u istoj sobi, šaputali među sobom o njegovim nepreva-ziđenim vrlinama. »Još od Solomona nije bilo takvog mudraca!« rekao je jedan. »A njegova vjera? Ista je kao Avramova!« dodao je drugi. »Njegovo strpljenje je kao u Jova!« izjavio je treći. »Samo je Mojsije tako intim­no razgovarao sa Bogom!« oglasio se četvrti.

Rabin kao da se uznemirio. Kada su učenici otišli, žena gaje upitala: »Jesi li čuo kako hvale tvoje vrline?«

»Jesam«, rekao je rabin.

»Zašto si onda tako nezadovoljan?«

»Moja skromnost«, pobunio se rabin. »Zašto niko nije pomenuo moju skromnost!?«

Mora daje bio sveti čovjek onaj koji je rekao: »Ja sam samo četiri prazna zida, bez ičega unutra«. Nema ve­će ispunjenosti.