Jedna arapska princeza zaljubila se u svog roba i izrazila želju da se uda za njega. Koliko god se njen otac suprotstavljao i šta god radio da je odvrati, ništa nije vrijedilo. Na kraju se pojavio jedan mudrac koji mu je rekao: »Na pogrešnom ste putu. Ako joj zabranite da se uda i da ga vida, samo će se još više zaljubiti.«

»Pa šta da činim?« rekao je kalif.

Mudrac je predložio rešenje. Kalif je bio skeptičan, ali je na kraju riješio da pokuša. Pozvao je princezu irekao joj: »Hoću da stavim na probu tvoju ljubav pre­ma tom mladiću. Bićeš zaključana trideset dana i noći u istoj ćeliji zajedno sa njim. Ako i posle toga budeš želela da se udaš za njega, dobićeš moj pristanak.«

Princeza je, van sebe od radosti, zagrlila oca i rados­no prihvatila probu. Prvih nekoliko dana sve je bilo dobro. Zatim, počela je da osjeća dosadu. Nakon nedjelju ojetila je potrebu za društvom, dok su riječi i po­stupci roba počeli da je razdražuju. Nakon deset dana bacila se na vrata ćelije, lupajući pesnicama i vičući da joj otvore. Kada su je najzad pustili, bacila se ocu oko vrata, plačući, zahvalna što ju je oslobodio čovjeka koga je sad mrzila.

Za pravi odnos i pravu ljubav ponekad je potrebna distanca.