Putovala zajedno dva monaha. Jedan je sprovodio duh posjedovanja, dok je drugi vjerovao u odricanje. Čitavog dana raspravljali su o svojim stilovima života, sve do večeri, kada ih je put naneo do obale rijeke.

Onaj što je sprovodio odricanje nije imao para, pa je rekao: »Ne možemo da platimo skelu, ali zašto bi se brinuli o tijelu? Provest ćemo noć ovde, slaveći Boga, a sutra ćemo već naći neku dobru dušu koja će nam po­nuditi za prevoz«.

Drugi monah je uzvratio: »S ove strane rijeke nema nijednog sela, nijedne kuće, nikakvog skloništa. Mogli bismo da postanemo plijen divljih zveri, da nas izjedu otrovnice, ili se smrznemo od studeni. Na drugoj strani možemo bezbjedno  provesti noć. Ja imam novac za skelu.«

Kada su stigli na drugu obalu, okomio se na svog sabrat: »Vidiš li sada vrijednost novca? Spasio sam i tvoj i moj život. Šta bi bilo s nama da i ja sprovodim duh odricanja kao ti?«

"Baš zbog tvog odricanja stigli smo ovde živi i zdravi«, rekao je prvi monah. »I to tek kada si riješio da žrtvuješ svoj novac da bi platio skeledžiju! Jednom rječju, pošto ja nisam imao ni prebijene pare, tvoj džep je postao moj. Ja se nikada ne patim u životu, uvijek se nade netko ko misli na mene.«