Jedan stari arapski sudija bio je čuven po svojoj mudrosti. Kada mu je dućan poharan treći put za redom, vlasnik se uputio kod sudije da mu se požali, jer nikako nije mogao da uhvati lopova.
Sudija je naredio da se vrata dućana skinu sa šarki i prenesu na glavni trg gde će biti šibana dok ne kažu ko je lopov. Na trgu se okupila velika gomila svijeta da prisustvuje šibanju vrata. Nakon pedeset šiba, sudija je priljubio uho vratima, da čuje priznanje. Kada se uspravio, objavio je: »Vrata su priznala da čovek koji ih je triput obio ima paučinu na turbanu«.
Kad je to rekao, jedan čovek u gomili podigao je ruku ka turbanu. Odmah su mu pretresli kuću i pronašli pokradenu robu.
Dovoljna je samo jedna reč pohvale ili kritike i naše ja se odmah pokaže.