Goldberg je imao najlepši vrt u gradu i, kad god bi prošao tuda, rabin bi mu doviknuo: »Kakav predivan vrt! Bog se uortačio s tobom!« »Hvala, rabi«, rekao bi Goldberg, poklonivši se.
I tako je to teklo danima, nedjeljama, mjesecima. Kad god bi išao u sinagogu i vraćao se iz nje, rabin je govorio isto: »Bog se uortačio s tobom!« sve dok Goldbergu nije dozlogrdila ova fraza, kojom ga je rabin od srca hvalio.
I tako, kada je rabin ponovo rekao: »Bog se uortačio s tobom!« Goldberg je uzvratio:
»Može biti, ali trebalo je da vidite ovo mjesto onda kad je u njemu bio samo Bog!«