Nasradin je našao dijamant na ulici, ali, po tadaš­njem zakonu, svatko ko nešto pronađe morao je to pret­hodno da objavi na glavnoj pijaci, u tri različita navra­ta, pa tek onda zadrži za sebe. Nasradin je bio suviše religiozan da bi ignorirao zakon, ali i previše gramziv da bi riskiraoao gubitak dijamanta. Zato je, tri noći za redom, kada je bio siguran da svi spavaju, odlazio na­sred pijace i šaputao: »Pronašao sam dijamant na ulici koja vodi ka centru grada. Ko god zna vlasnika neka me obavijesti.«

Svi su, naravno, bili obavješteni koliko i ranije, osim jednog čoveka koji je treće noći slučajno izašao na pro­zor koji je gledao na pijacu i video Nasradina kako nešto mrmlja. Kada ga je pitao o čemu se radi, Na­sradin je odgovorio: »Nisam dužan da ti kažem. Znaj samo ovo - pošto sam religiozan čovek, izašao sam noću da kažem neke reci iz strahopoštovanja prema zakonu«.

Zločinac ne mora obavezno da prekrši neki zakon. Dovoljno je da ga malo prouči.