Indijski mudrac Narada bio je poklonik boga Hari. Toliko mu je bio posvećen da je jednog dana uobrazio kako nigdje na svijetu ne postoji čovjek koji toliko voli Boga kao on.

Gospod je progovorio u njegovom srcu, naredivši mu: »Narada, idi na obalu Ganga i potraži grad u kome živi jedan od mojih vjernika. Dobro će ti doći njegovo društvo.«

Narada je učinio kako mu je rečeno i pronašao se­ljaka koji je ustajao u zoru, samo jednom izgovarao Harijevo ime, zatim uzimao motiku i odlazio da čitav dan okopava zemlju. Uveče, pre nego što bi zaspao, izgovarao je još jednom Harijevo ime. Narada je po­mislio: »Kako je moguće da je ovaj paor pravi vernik, ako po čitav dan samo kopa?«

Tada je Gospod naredio Naradi: »Napuni do vrha jednu posudu mlijekom i s njom obiđi čitav grad, ali ne­moj ni kap mleka da prospeš«. Narada je tako i učinio.

»Koliko si puta mislio na mene dok si obilazio grad?« upitao gaje Hari. »Ni jednom, Gospode«, od­govorio je Narada. »Kako bih i mogao, kad si mi na­redio da ne prospem ni kap mleka iz posude?«

»Eto, ta posuda je toliko obuzela tvoju pažnju da si potpuno zaboravio na mene«, rekao je Hari. »Šta da se onda kaže za tog seljaka, koji i pored toga što hrani brojnu porodicu, dva puta dnevno pomisli na mene?«