Ogromne mase ljudi, mnoštvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okruživalo jednog Čoveka u sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi Čoveka, ali umesto toga on je zviždućući prošetao po površini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Travl Er 4000 je sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obesio natpis: letovi.
Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, sećajući se celog sna i srećan zbog toga. Otvorio sam oČi da na meseČini pogledam taj veliki Travl Er parkiran pored Flita. šimoda je sedeo na svojoj vreći za spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajući se leđima na levi toČak. Nisam ga baš jasno video, ali sam znao da je tamo.
- Zdravo, RiČ reČe on tiho u mraku Da li ti to nešto govori?
- Da li mi nešto govori? ñ zapitah ošamućeno. Sećanje na san je još uvek bilo prisutno i nisam bio iznenađen time što je
- Tvoj Taj momak i gomila i avion. ñ rekao je strpljivo ñ Bio si zabrinut zbog mene, sad znaš. O.K. Bilo je priČa u novinama: Donald šimoda, Čovek koga su poČeli zvati MehaniČar Mesija, ameriČka inkarnacija, nestao je jednog dana na oČigled dvadeset pet hiljada svedoka.
Setio sam se toga, proČitao sam o tome u nekom lokalnom listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani.
- Donald šimoda?
- Na usluzi reČe Sada znaš da ne moraš više da me odgonetaš. Nastavi da spavaš.
Dugo sam mislio o tome pre nego što sam zaspao.
- Da li ti je dopušteno... nisam .. Mesija na ovakvom poslu, ti treba da spaseš svet, zar ne? Nisam znao da Mesija može samo tako da pokupi svoje prnje i izgubi se... Sedeo sam na gornjem delu Flit-a i posmatrao svog Čudnog prijatelja. Dodaj mi kljuČ 9-16 Don, molim te.
On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi kljuČ gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i ovaj je klizio polako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdeći bez težine, i krećući se lagano usred vazduha. U trenutku kada sam ga dodirnuo postao je težak u mojoj ruci, kao najobiČniji hrom-vanadijumski kljuČ. Dobro, ne baš najobiČniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 kljuČ pukao u mojoj ruci, kupio sam najbolji alat koji se može naći. Ovaj je bio íSnap-oní, svaki mehaniČar zna da to nije obiČan alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i znaš da se nikada neće slomiti, ma šta radio s njim.
- Naravno da može! Možeš da prekineš s bilo Čim, ako promeniš svoje mišljenje o Možeš prekinuti s disanjem, ako to želiš. ñ Zabavljao se podigavši jedan šrafciger u vazduh i ostavivši ga da lebdi. ñ Tako sam prestao da budem mesija, a ako ti ovo znaČi kao odbrana, to je zbog toga što se još uvek pomalo branim. Bolje to nego da radiš posao koji mrziš. Pravi mesija ne mrzi ništa i slobodan je da krene bilo kojim putem, koji želi. Naravno, to važi za svakog, svi smo mi sinovi božiji, deca Bića, ili ideje Misli, nazovi to kako hoćeš.
- Slažem se Don, ali to onda izgleda da je biti Mesija razliČito od ostalih poslova, zar ne? Isus se vraća da zabada eksere celog ž Možda to samo zvuČi neobiČno.
Razmišljao je, pokušavajući da razume šta hoću da kažem. ñ Ne vidim šta hoćeš da kažeš.
Jedino Čudo je u tome što nije odustao odmah, Čim su poČeli da ga zovu Spasiocem. Umesto da je tada sve ostavio, on je pokušao logikom: ÑU redu, ja jesam Božiji sin, ali to smo svi; ja jesam Spasilac ali ste i vi! Svako sa zdravim razumom to razumeì.
Bilo je toplo gore, ali mi se nešto nije radilo. što više želim da nešto bude gotovo, manje mi se radi. Ipak, zadovoljstvo je bilo znati da sam spreČio da mi cilindri odlete sa mašine.
- Kaži da hoćeš drugi kljuČ reČe.
- Ne želim drugi kljuČ. I sluČajno sam dovoljno spiritualno napredovao da shvatim da su tvoji trikovi ništa do obiČne društvene igre, šimoda, jedne osrednje razvijene duše, ili hipnotizera-poČ
- Hipnotizer! DeČko, da li se ti ikada zagreješ! Ali bolje i hipnotizer nego Kakav dosadan posao! Kako nisam pogodio da će to biti dosadan posao.
- Znao si, - rekoh On se samo nasmejao.
- Da li si ikada smatrao, Don, da možda neće biti lako prekinuti, posle svega? Da se nećeš moći tek tako smiriti kao normalan Čovek?
Na to se nije nasmejao. U pravu si, naravno, - rekao je i provukao prstima kroz svoju crnu kosu. Ostanem li suviše dugo na bilo kom mestu, više od dan-dva, ljudi znaju da tu ima nešto Čudno. OČešeš li se o moj rukav, izleČen si od raka, i za manje od nedelju dana, ja sam opet usred gomile. Taj avion mi pomaže da se krećem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, što mi priliČno odgovara.
- Biće ti teže nego što si mislio,
- O?
- Da, celo kretanje našeg doba je od materijalnog prema .. Sporo je, ali je to ipak divovski pokret. Ne mislim da će te svet ostaviti na miru.
- Oni ne žele mene, nego Čuda! Mogao bih nauČiti njima nekok drugog i pustiti ga da bude Neću mu reći da je to dosadan posao. A osim toga, ne postoji problem toliko veliki da se od njega ne može pobeći.
Skliznuo sam dole na seno i poČeo da pritežem šrafove na trećem i Četvrtom cilindru. Nisu svi bili olabavljeni, ali neki jesu. ñ Citiraš Snupija, pretpostavljam?
- Citiraću istinu, ma gde da je nađem,
- Ne možeš pobeći, Don! šta ako ja sada poČnem da te obožavam? šta ako se umorim radeći na svojoj mašini i poČnem da te molim da je izleČiš umesto mene? Vidi, daću ti sve što zaradim od sada pa do zalaska sunca, ako me nauČiš da lebdim u Ako to ne uČiniš, znaću da treba da poČnem da ti se molim, Sveti ČoveČe koji si poslat da poneseš moje breme.
Nasmešio se na mene. Još uvek mislim da nije razumeo da ne može da pobegne. Kako sam mogao ja to da znam, kad on nije?
- Da li si imao celu predstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te dodiruju, cveće i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima Češ ti držati govor?
- Još pre nego što sam poČeo da tražim posao, znao sam da to ne bih mogao izdržati.
Tako sam izabrao SAD i dobio sam samo gomile.
Sećanje mu je zadavalo bol, i bilo mi je žao što sam opet pokrenuo celu stvar.
Seo je na seno i nastavio da govori, gledajući kroz mene: - Hteo sam da kažem, ako stvarno toliko želiš slobodu i radost, zar ne možeš da vidiš da ona nije nigde izvan tebe. Kaži da je imaš, i imaš je. Ponašaj se kao da je tvoja, i tvoja je! RiČard, šta je tu tako prokleto teško? Ali oni nisu Čak ni Čuli, većina njih. Kao što idu na auto trke da vide sudare, dolaze meni da vide Čuda. Prvo te to razoČara, a onda postane baš glupo. Uopšte ne znam kako su ostali Mesije to mogli da podnesu.
- Kad ti to ispriČaš, to gubi nešto od svoje privlaČ ñ Pritegao sam i poslednji šraf i odložio alat. ñ Gde ćemo danas?
- Ne znam reČe ne znam gde ćemo.
- Kako to misliš? Ti poznaješ prošlost i budućnost svih Znaš ti taČno kuda mi idemo! Uzdahnuo je. ñ Da. Samo pokušavam da ne mislim otome.
Neko vreme dok sam radio na cilindrima, pomislio sam, sve što treba da uradim je da ostanem s tim momkom i neće biti problema, ništa se rđavo neće desiti. Ali naČin na koji je rekao: - íPokušavam da ne mislim na toí ñ podsetilo me je šta se desilo drugim Mesijama koji su bili poslati na ovaj svet.
Instikt mi je govorio da skrenem na jug Čim poletimo i pobegnem što je dalje moguće od tog Čoveka. Ali, kao što rekoh, postaješ usamljen, leteći sam, i bilo mi je drago što sam ga sreo, već zbog toga što sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.
Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu budućnost o kojoj on nije hteo da razmišlja.
Gde uČiš sve te stvari , Don? Ti znaš toliko mnogo, ili možda ja to samo tako mislim. Ne.
Ti zaista mnogo znaš. Da li je to stvar vežbe? Imaš li neki naroČit trening da bi bio Majstor?
- Daju ti knjigu da proČitaš.
OkaČio sam tek oprani svileni šal na zatezaČe i pogledao u njega.
- Knjigu?
- SpasilaČki priruČnikì. To je nešto kao biblija za Imam tu negde primerak, ako si zainteresovan.
- Da, da! Misliš, obiČna knjiga koja ti ..
Kopao je malo po prostoru za prtljag smeštenom iza naslona sedišta u Travl Er-u i vratio se sa malom knjižicom povezanom u jelensku kožicu.