9.DA BI STE ZNALI KO STE, SAZNAJTE ŠTA NISTE

 

Pitalac: Vaše objašnjenje univerzuma, koje govori da se on sastoji od materije, uma i duha, je jedno od mnogih. Postoje i drugi modeli po kojima se očekuje prilagođavanje univerzumu, te je osoba zbunjena, koji je od ovih modela istinit, a koji nije. Na kraju, osoba sumnja da su svi modeli samo verbalni i da nijedan model ne može da sadrži istinitost.

Po vama realnost se sastoji od tri prostranstva (ekspanzije); prostranstva materije - energije (mahadokaš), prostranstvo svesnosti (chidokaš) i čistog duha (paramakaš).

Prvi je nešto što ima i pokret i energiju, oboje. To mi opažamo. Mi takođe znamo da mi opažamo - mi smo svesni i takođe svesni (znamo) da smo svesni.

Dakle mi imamo dvoje: materiju - energiju i svesnost.

Materija se vidi u prostoru, dok je energija uvek u vremenu; povezane su promenom i određene su količinom promene.

Svesnost izgleda kao da je na neki način ovde i sada, u jednoj tački (trenutku) vremena  i prostora.

Ali izgleda da vi sugerišete da je svesnost takođe univerzalna - što je  čini bezvremenom, neograničenom i bezličnom.

Ja nekako mogu da razumem da ne postoji suprotnost između bezvremenog i neograničenog i ovde i sada, ali bezličnu svesnost ne mogu da razumem.

Za mene je svesnost uvek usmerena, centrirana, individualizovana, lična. Vi izgleda kažete da može da postoji opažanje bez opažaoca, saznavanje bez znalca, voljenja bez ljubavnika, delovanja bez aktera!?

Ja mislim  da trojstvo  saznavanja,  znalca  i znanog može da se vidi u svakom   pokretu života.

 

Svesnost sadrži u sebi svesno biće, objekt svesnosti i činjenicu postojanja svesnosti. Onoga ko  je svestan ja  zovem personom (ličnošću).  Persona živi u svetu, kao   njegov deo, utiče na njega i svet utiče na nju.

 

Maharadž:  Zašto vi ne istražujete koliko je realan svet i persona (osoba)?

P: O, ne! Nemam potrebu da istražujem. Jedino ako osoba nije manje realna od sveta u kojoj osoba postoji.

M: Onda, šta je u pitanju?

P: Da li su osobe realne, i univerzalno i konceptualno, ili je univerzalno stvarno, a personalno zamišljeno?

M: Nijedno nije realno.

P: Sigurno, ja sam dovoljno stvaran da bih mogao da zaslužim vaš odgovor, i ja sam ličnost.

M: Niste kad spavate.

P: Utapanje (u san) nije odsustvovanje. Čak i kad spavam ja sam osoba.

M: Da bi bili osoba, morate biti samosvesni. Da li ste vi to uvek?

P: Ne kad spavam, naravno, i kad sam u nesvesti, ili drogiran.

M: U toku vaših budnih časova, da li ste vi neprestano samosvesni?

P: Ne, ponekad sam mentalno odsutan, ili jednostavno obuzet.

M: Da li ste vi ličnost u toku praznina u samosvesnosti?

P: Naravno, ja sam ista ličnost sve vreme. Sećam se sebe kako sam postojao juče i prošle godine - to je jasno, ja sam ista osoba.

M: Dakle, da biste bili ličnost, potrebno vam je sećanje?

P: Naravno.

M: A bez sećanja, šta ste vi?

P: Nepotpuna memorija stvara nekompletnu personalnost. Bez sećanja ja ne mogu da postojim kao ličnost.

M: Svakako da možete postojati bez sećanja. Vi postojite pri spavanju.

P: Jedino u smislu da ostajem živ. Ne kao ličnost.

M: Pošto vi dopuštate da kao ličnost imate samo povremeno postojanje, možete li mi reći: šta ste vi u intervalima između kojih doživljavate sebe kao ličnost?

P: Ja sam, ali ne kao ličnost. Pošto ja nisam svestan sebe u tim intervalima, mogu samo da kažem da postojim, ali ne kao ličnost.

M: Hoćemo li to nazvati impersonalnim (bezličnim) postojanjem?

P: Ja bih to nazvao radije nesvesno postojanje; ja sam, ali ja ne znam da jesam.

M: Upravo ste rekli sad: "Ja sam, ali ne znam da ja jesam." Možete li to reći, eventualno,  vašem biću u nesvesnom stanju?

P: Ne, ne mogu.

M: Vi jedino to možete opisati u prošlom vremenu: "Ja nisam znao. Bio sam nesvestan", u smislu nesećanja.

P: Pošto sam bio nesvestan, kako se mogu sećati i čega? M: Da li ste bili stvarno nesvesni, ili se samo ne sećate? P: Kako to da protumačim?

M: Razmislite. Da li se vi sećate svakog sekunda od juče?

P: Naravno da ne!

M: Da li ste onda bili nesvesni?

P: Naravno da ne!

M: Dakle, vi ste svesni, a ipak se ne sećate?

P: Da!

M: Možda ste bili svesni u snu (spavanju) i da se samo ne sećate.

P: Ne, nisam bio svestan. Spavao sam. Nisam se ponašao kao svesna osoba.

M: Opet, kako to znate?

P: Rečeno mi je tako od nekoga ko me je video da spavam.

 

M: Sve što oni mogu da potvrde jeste da su vas videli da ležite mirno sa zatvorenim očima i dišete ravnomerno. Oni nisu mogli da zaključe da li ste vi svesni ili niste. Vaš jedini dokaz je vaše sećanje. Ona je vrlo nesigurni dokaz!

P: Da, slažem sa moje strane da sam ja osoba jedino u toku mojih budnih časova. Šta sam ja između, ne znam.

M: Konačno, vi znate da ne znate!

Pošto smatrate da niste svesni u intervalima između budnih časova, pustimo sad intervale na miru. Razmotrimo sad samo budne časove.

P: Ja sam ista persona u mojim snovima.

M: Slažem se. Razmotrimo ih sad zajedno - budno i stanje sna. Razlika je samo u kontinuitetu. Kada bi se vaši snovi stalno ponavljali (bili neprekidni), donoseći sobom iz noći u noć istu okolinu i iste ljude, bili biste u zabuni da odredite koje je budno stanje, a koje je san. Od sada, kada govorimo o budnom stanju, mi ćemo tu uključivati takođe i stanje sna.

P: Saglasan sam. Ja sam osoba u svesnom odnosu sa svetom.

M: Da li su svet i vaš svesni odnos sa njim bitni za postojanje vas kao osobe?

P: Čak i zazidan u pećini, ja sam osoba.

M: To dovodi u vezu telo i pećinu. I svet u kome oni mogu postojati.

P: Da, mogu da shvatim. Svet i svesnost o postojanju sveta su bitni (neophodni) za moje postojanje kao ličnosti.

M: Ovo čini ličnost delom i odeljkom sveta ili obrnuto (uzajamno). Dva su jedno.

P: Svesnost postoji posebno. Ličnost i svet se pojavljuju u svesnosti.

M: Vi ste rekli: pojavljuje. Možete li dodati i: iščezava?

P: Ne, ne mogu. Ja sam jedino svestan mog pojavljivanja i pojave sveta. Kao osoba ja ne mogu reći: "Svet ne postoji". Bez sveta ni ja ne bih bio tu da to kažem. Pošto svet postoji, ja sam  ovde da kažem: "Postoji svet".

M: Možda bi to bilo i obrnuto. Zbog vas postoji svet!

P: Za mene takvo stanovište izgleda besmisleno!

M: Njegova besmislenost može da nestane u toku istraživanja.

P: Odakle da počnemo?

M: Sve što ja znam jeste da sve što zavisi nije realno. Stvarnost je zaista nezavisna!!

Pošto postojanje ličnosti zavisi od postojanja sveta i ograničeno je i definisano (ustanovljeno) svetom, ono ne može biti istinito.

P: Ličnost ne može biti san, sigurno.

M: Čak i san ima postojanje, kada je on svestan i uživan ili prepaćen. Sve što vi mislite  i osećate ima postojanje. Ali to ne može da bude ono što vi smatrate da jeste. Ono što vi mislite da je ličnost (osoba) može biti nešto sasvim različito.

P: Ja sam ono što znam o sebi da sam.

M: Ne možete sa sigurnošću reći da ste vi ono što mislite o sebi da ste!

Vaše ideje o vama menjaju se iz dana u dan i iz trenutka u trenutak. Vaša slika o sebi je najpromenljivija stvar koju imate. Ona je krajnje ranjiva, zavisna od milosti prolaznosti. Otpori, žalost, gubitak posla, uvrede, utiču na vašu sliku o sebi, koju vi zovete ličnošću (personom), i ona se temeljno menja.

Da biste znali ko ste vi morate prvo ispitati ono što vi niste. A da biste znali ono što niste, morate posmatrati sebe pažljivo, odbacujući sve ono što ne ide neophodno sa osnovnom temeljnom činjenicom: "Ja jesam".

Ideje: ja sam se rodio na određenom mestu, u određeno vreme, rodili su me moji  roditelji i danas sam ovo ili ono, živim negde, oženjen sam, otac, zaposlen tu, i tako dalje, nisu nerazdvojivi u osećanju "ja jesam".

 

Naše uobičajeno ponašanje je tipa "ja sam ovo ili ono". Odvojte svesno i trajno "ja jesam" od "ovo" ili "ono" ("to") i pokušajte da to ('ja jesam') znači biti, jednostavno biti, bez postojanja (vezivanja za) "ovo" ili "ono". Sve vaše navike idu protiv toga i vaš zadatak borbe  sa njima je dug i težak ponekad, ali jasno razumevanje mnogo pomaže.

Što jasnije vi razumete da na nivou uma možete samo biti opisani u negativnim pojmovima, brže ćete doći do kraja vašeg traganja i ostvarenja vašeg neograničenog bića.