84. ČOVEK NIJE TAJ KOJI DELUJE

 

Pitalac: Od početka života progoni me osećaj nepotpunosti. Od osnovne do srednje škole, na poslu, u braku, tokom sticanja materijalnih dobara, neprestano sam zamišljao da će mi mir sigurno doneti upravo ono sledeće. Ali mira nije bilo. Kako godine prolaze, taj osećaj neispunjenosti sve više raste.

Maharadž: Dokle god postoji telo i osećaj istovetnosti s njime, frustracija je neminovna.  Jedino kad sebe spoznate kao onoga ko je potpuno odvojen i različit od tela moći ćete predahnuti od mešavine straha i želje, neodvojive od ideje "ja sam telo". Puko ublažavanje strahova i zadovoljavanje želja neće ukloniti osećaj praznine od kojeg pokušavate pobeći. Pomoći vam može jedino znanje o Sopstvu. Pod tim pojmom mislim na potpuno poznavanje onoga što nisi. Takvo je znanje moguće steći, i to do kraja. Ali, otkrivanju onoga što jesi ne može biti kraja. Što više otkrivaš, pojavljuje se više onoga što još moraš otkriti.

P: Da bismo to postigli, morali bismo imati drukčije roditelje i obrazovanje, živeti u drukčijem društvu.

M: Ne možeš menjati okolnosti, ali možeš promeniti svoj stav prema njima. Ne treba da budete vezani za ono što nije bitno. Dobro je jedino ono što je nužno. Mir se može naći samo u onom najbitnijem.

P: Ja tražim istinu, a ne mir.

M: Sve dok niste u miru, ne možete videti ono što je istinito. Miran um od presudne je važnosti za ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje.

P: Toliko toga moram da učinim. Jednostavno sebi ne mogu priuštiti da budem u miru.

M: Razlog je tome iluzija da to vi delujete. Istina je, međutim, da se sve događa vama, a ne zahvaljujući vama.

P: Budem li samo dopuštao da se sve događa samo od sebe, kako ću biti siguran da se događa onako kako sam to zamislio? U svakom slučaju, događaje moram pokoriti svojim željama.

M: Vaša vam se želja naprosto događa, kao i njeno ispunjenje ili neispunjenje. Ništa ne možete promeniti. Možete jedino da verujete da se naprežete, borite i nastojite nešto da postignete.  No, to se samo događa, kao što se događaju i plodovi delovanja. Ništa se ne događa zahvaljujući vama i za vas. Sve je već u slici koja se prikazuje na platnu, ničega nema u svetlosti, uključujući i ono čime se smatrate, a to je da ste osoba. Vi ste samo svetlost.

P: Ako sam ja samo svetlost, kako sam to mogao zaboraviti?

M: Niste to zaboravili. U slici na platnu zapisano je da ćete zaboraviti, a onda se prisetiti. Ne možete prestati biti čovek zato što sanjate da ste tigar. Slično tome, vi ste čista svetlost koja se pojavljuje kao slika na platnu. Ta će se slika ponovno sjediniti sa svetlošću.

P: Budući da se sve samo događa, zašto bih se trebao brinuti?

M: Tačno, ne trebate se više brinuti. Oslobođenje znači osloboditi se briga. Budući da ste shvatili da ne možete uticati na plodove svojeg delovanja, nemojte više usmeravati pažnju na svoje želje i strahove. Pustite ih da dolaze i odlaze. Nemojte ih hraniti zanimanjem i pažnjom.

P: Ne budem li usmeravao pažnju na ono što se događa, od čega ću živeti?

M: To je kao da me pitate: "Šta ću da radim ako prestanem da sanjam?" Prestanite da sanjate i videćete šta se dogoditi. Ne trebate se bojati pitanja "šta je sledeće?". Uvek postoji nešto sledeće. Život nikada nije započeo i nikada neće završiti. Neprestano se pokreće i večno traje. Svetlost se ne može istrošiti, mada se zahvaljujući njoj projektuju bezbrojne  slike.  Jednako tako, život ispunjava svaki oblik do vrha i vraća ga njegovom izvoru, gde se uništava.

P: Ako je život tako čudesan, kako je uopšte nastalo  neznanje?

M: Želite da izlečite bolest, a niste ni videli pacijenta. Pre negoli počnete da postavljate pitanja o neznanju, zašto prvo ne istražite ko je neznalica? Kad kažete da ste u neznanju, ne znate da

 

ste trenutačnom stanju svojih misli i osećaja nametnuli koncept neznanja.  Ispitajte ih onako kako se događaju, sasvim se usredotočite na njih i otkrićete da ne postoji neznanje, već samo nepažnja. Usmerite pažnju na ono što vas brine, to je sve. Naposletku, briga je mentalna bol, a bol je neminovno poziv na pažnju. U trenutku kad usmerite pažnju na taj poziv, on nestaje i pitanje se neznanja gubi. Umesto da čekate odgovor na svoje pitanje, otkrijte ko je onaj koji ga postavlja i šta ga podstiče na to. Veoma ćete brzo ustanoviti da je  to um teran strahom od  bola. A u strahu postoji sećanje i predviđanje, prošlost i budućnost. Pažnja vas vraća u sadašnjost, u sada. A prebivanje u sadašnjem trenutku stanje je koje nam je uvek blizu, mada  ga retko primećujemo.

P: Sveli ste sadhanu na najobičniju pažnju. Kako to da drugi učitelji podučavaju celovite  i  teške tehnike koje izvesno vreme treba praktikovati?

M: Guru obično podučava onu vrstu sadhane kojom je sam dosegao cilj, kakav god da mu je bio  cilj. To je sasvim prirodno jer svoju sadhanu najbolje poznaje. Mene je moj guru podučio  da se usredotočim na osećaj "ja jesam" i ja sam otkrio da je to krajnje delotvorna tehnika. Zbog toga o njoj mogu govoriti s potpunim uverenjem. Ali često ovamo dolaze ljudi koji su potpuno pogrešno postupali sa svojim telom, mozgom i umom tako da su postali izopačeni i slabi te im je stanje bezoblične pažnje nedostižno. U takvim slučajevima pogodniji su neki jednostavniji oblici discipline. Ponavljanje mantre ili promatranje određene slike  mogu pripremiti njihovo  telo i um za dublje i neposrednije traganje. Naposletku, neophodna je jedino ozbiljnost, ona je presudni činilac. Sadhana je samo posuda koja se mora do ruba ispuniti ozbiljnošću. Ozbiljnost pak nije ništa drugo do ljubav na delu. Jer, ništa se ne može učiniti bez  ljubavi.

P: Volimo jedino sebe.

M: Bilo bi sjajno kad bi tako bilo! Volite sebe mudro i postići ćete vrhunac savršenstva. Svi  vole svoje telo, ali veoma malo njih voli svoje stvarno biće.

P: Je li mojem stvarnom biću potrebna moja ljubav?

M: Vaše stvarno biće je sama ljubav, a vaše mnogobrojne ljubavi jedino  su njeni odrazi u  skladu sa situacijom u određenom trenutku.

P: Mi smo sebični, poznajemo jedino sebičnu  ljubav.

M: To je dovoljno za početak. U svakom slučaju, želite sebi dobro. Razmislite o tome, osetite duboko šta je uistinu dobro za vas i iskreno težite k tome. Ubrzo ćete ustanoviti da je stvarnost vaše jedino dobro.

P: Uprkos tome, ne razumem zašto različiti gurui uporno propisuju učenicima složenu   i tešku

sadhanu? Zar ne znaju ništa bolje?

M: Nije važno ono što činite, već ono što ste prestali da činite. Ljudi koji počinju sa sadhanom veoma su grozničavi i nemirni pa se moraju u potpunosti zaposliti kako bi se održali na putu. Za njih je dobra rutina kojoj se mogu u potpunosti predati. No, nakon nekog vremena smiruju se i odustaju od daljnjih napora. U miru i tišini pokrov lažnog "ja" iščezava, a vanjsko i unutarnje postaju jedno. Prava sadhana teče bez napora.

P: Ponekad imam osećaj da je ceo svemir moje telo.

M: Dokle god ste vezani iluzijom "ja sam ovo telo", samo ste tačka u prostoru i trenutak u vremenu. Kad više nema poistovećivanja s telom, sav prostor i vreme u vašem su umu, koji je samo mali val u svesnosti, a ona je pak svest odražena u prirodi. Svest i materija aktivni su i pasivni aspekt čistoga bića, koji se nalazi u obema i izvan oba. Prostor i vreme jesu telo i um univerzalnog postojanja. Ja imam osećaj da se sve ono što se događa u prostoru i vremenu događa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono što mislim da jesam postaje moje telo, a sve što se događa tom telu postaje moj um. No, u korenu univerzuma postoji samo čista svest, izvan prostora i vremena, ovde i sada. Spoznajte da je ona vaše stvarno biće i delujte u skladu s time.

P: Zašto bi se ono što mislim o sebi moralo odražavati u mojem delovanju? Delovanje se  događa u skladu s okolnostima.

 

M: Okolnosti i uslovi upravljaju neznalicom. Poznavalac stvarnosti nije pod njihovim uticajem. Jedini zakon kojem se on pokorava jeste zakon ljubavi.