42.  BUDITE RAVNODUŠNI NA BOL I ZADOVOLJSTVO

 

Pitalac: Ja sam Francuz po rođenju i doseljenik sam, i već oko  deset  godina praktikujem Jogu.

Maharadž: Posle deset godina rada, praktikovanja, da li ste nešto, bilo koliko, bliže vašem cilju?

P: Nešto malo bliže, možda, to je naporan rad, vi to znate.

M: Sopstvo je blizu i put ka njemu je lak. Sve što treba da radite jeste da ne radite  ništa.

P: Ipak ja osećam da je moja sadhana, duhovna praksa, veoma teška.

M: Vaša sadhana je da budete. Sav rad se dešava. Samo budite pažljivi, budni. Gde je tu teškoća u prisećanju da vi jeste? Vi jeste neprestano.

P: Osećaj postojanja, bivanja, je tu stalno, sve vreme, bez sumnje. Ali je polje pažnje, budnosti, često okrenuto i preopterećeno svim vrstama mentalnih događanja: emocija, slika, ideja. Čist osećaj postojanja je obično prekriven, povučen.

M: Kakav je vaš postupak za pročišćenje uma od nepotrebnoga? Kakvi su vaši  načini,  sredstva, vaši alati za pročišćenje uma?

P: U suštini, čovek je preplašen. On je najviše uplašen od sebe samog. Osećam se kao svedok koji nosi sa sobom bombu koja će da eksplodira. On ne može da je ukloni, da je baci od sebe. On je užasno uplašen i frenetično, pomamno traga za rešenjem, koje ne može da nađe.

Za mene se oslobođenje dobija uklanjanjem ove bombe. Ja ne znam mnogo o bombi. Znam samo da se pojavila u detinjstvu. Osećam se kao uplašeno dete koje protestuje, buni se žestoko, zato što nije voljeno. Dete moli, žudi za ljubavlju i pošto je ne dobija, ono je uplašeno    i ljuto, srdito.

Ponekad se osećam kao da ubijam nekoga, ili samog sebe. Ova želja je tako jaka da  sam neprestano uplašen. Ne znam kako da se oslobodim straha.

Vidite, postoji razlika između Hindu uma i Evropskog uma, mišljenja. Hindu um je potpuno jednostavan. Evropski je mnogo više kompleksan, složen.

Hindu je u osnovi sattvički, duhovan. On ne razume Evropsku uznemirenost, njeno neumorno sleđenje onoga što ona misli da treba da bude urađeno; njeno uzvišeno, generalno znanje.

M: Njihov kapacitet rasuđivanja je tako velik, da zaboravlja sebe u svom mišljenju! Ono sebe potvrđuje verovanjem u logiku.

P: Ali mišljenje je normalno stanje uma. Um jednostavno ne može da prestane da radi.

M: To može biti naviknuto stanje, ali to ne mora biti normalno stanje.  Normalno  stanje  ne može biti puno bola, dok pogrešne navike često dovode do hroničnog bola.

P: To nije normalno stanje uma, ali kako ga onda zaustaviti? Mora postojati put za smirenje  uma. Koliko sam puta rekao sebi: dosta je, molim te stani, dosta je onog  beskonačnog  kreštanja rečenica, koje se stalno ponavljaju u krugu! Ali moj um ne želi da stane! Osećam da se može zaustaviti na kratko, ali ne za dugo. Čak i takozvani ’duhovni’ ljudi koriste trikove da bi održali svoj um smirenim. Oni ponavljaju formule, mantre, pevaju, igraju, mole se, dišu ubrzano, snažno, ili polagano, tresu se, drhte, okreću se u krug, koncentrišu se, meditiraju, padaju u trans, praktikuju veštine i vrline - rade neprestano, da bi prestali raditi, prestaju da se kreću, prestaju sa jurnjavom. Da nije to tako tragično, bilo bi smešno.

M: Um boravi u dva stanja: kao voda i kao med. Voda vibrira pri najmanjem potresu, dok  med, međutim, protresen, vraća se brzo u mirovanje.

P: Po samoj svojoj prirodi um je uznemiren. On može verovatno da se učini smirenim, ali on nije smiren sam po sebi, po svojoj prirodi.

 

M: Možete imati hroničnu groznicu, uznemirenost, neprestano. To su želje i strahovi koji čine um uznemirenim. Oslobođenje od ovih negativnih emocija - to je smirenje,  mir.

P: Ne možete zaštiti dete od negativnih emocija. Čim se rodi ono spoznaje bol i strah. Glad, hranjenje je okrutan gospodar i uči zavisnosti i mržnji. Dete voli majku jer  ga ona hrani,  a i mrzi je ako je ona zakasnila sa hranom.

Naš nesvesni um je pun konflikata koji dospevaju u svesnost. Mi živimo na vulkanu, mi smo uvek u opasnosti. Ja se slažem da je  druženje sa ljudima  čiji je um smiren jako korisno;  ima jak uticaj, ali čim sam daleko od njih, stara nevolja počinje. Zato ja dolazim povremeno u Indiju, da budem u prisustvu moga Gurua.

M: Možete da dolazite i odlazite, prolazeći kroz razna stanja i raspoloženja. Ja vidim stvari onakve kakve one jesu, kakve mi se pojavljuju u brzim nizovima izvlačeći svoje postojanje od mene, ipak, konačno, niti su Ja, niti su moje.

Među pojavama ja nisam jedan, poseban, niti uzrok nijednog, ja sam nezavisan tako jednostavno i potpuno da vaš um, prilagođen suprotnostima i negiranju, ne može to da shvati.

Ja mislim doslovno ono što kažem: nemam potrebe da se suprotstavljam ili negiram, jer mi je jasno da ne mogu biti suprotstavljen ili da negiram bilo šta.

Ja sam jednostavno iznad, potpuno u drugoj dimenziji. Nemojte me gledati kao identifikaciju ili suprotnost nečemu; ja sam tamo gde straha i želje nema.

Sada, šta je vaše iskustvo? Da li vi takođe osećate da stojite potpuno izdvojeno od svih prolaznih stvari?

P: Da, osećam - povremeno. Ali odjednom se pojavi osećaj opasnosti. Osećam se izolovano, izvan svih odnosa sa drugima. Vidite, ovde leže razlike u našim mentalitetima. Kod Hindusa emocija prati misao. Daj Hindusu ideju i njegove emocije će se probuditi. Sa Zapadnjakom je drugačije; daj mu emociju i on će stvoriti ideju. Vaše ideje su vrlo privlačne - intelektualno, a emocionalno ja ne reagujem na njih.

M: Ostavite vaš intelekt po strani. Nemojte ga koristiti u ovim stvarima.

P: Od koje je koristi savet, ako ga ne mogu ispuniti? To su sve ideje i vi želite da ja reagujem emocionalno na ideje, jer bez osećanja ne može biti akcije.

M: Zašto govorite o akciji? Da li vi ikad delujete? Neka nepoznata sila deluje a vi zamišljate da vi delujete. Vi samo gledate šta se dešava, a da niste sposobni da utičete na to ni na koji način. P: Zašto postoji u meni tako izvanredno ogroman otpor protiv prihvatanja toga da ja, jednostavno, ne mogu da uradim ništa?

M: Ali šta vi možete da uradite? Vi ste kao bolesnik pod anesteticima na kome hirurg izvodi operaciju. Kad se probudite vi vidite da je operacija urađena. Možete li reći da  ste  nešto uradili?

P: Ali to sam bio ja koji sam operisan.

M: Svakako da ne!? To je vaša bolest s jedne strane, i pritisak vašeg lekara i porodice s druge strane, tako da ste vi morali da se odlučite. Vi nemate izbora, samo  imate iluziju  da imate izbor.

P: Ipak ja nisam tako bespomoćan kako se vama čini da jesam. Ja osećam da mogu da radim sve. Mogu da mislim, jedino ne znam kako. To nije snaga, moć koju nemam, već znanje.

M: Ne znati kako je po opštem mišljenju isto tako loše kao i nemati snage!!

Ali ostavimo tu temu za trenutak; konačno, nije toliko važno zašto se osećamo bespomoćni sve dok vidimo jasno koliko dugo smo bespomoćni do sada.

Ja sad imam 74 godina ali ipak se osećam kao dete. Osećam jasno da sam dete uprkos svim promenama!! Moj Guru mi je rekao da dete koje ste vi čak i sad, jeste vaše istinsko Sopstvo, swarupa. Idite nazad u to stanje, čistog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj čistoti pre nego što je postalo zagađeno sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA".

Vaš teret je sastavljen od lažnih identifikacija - napustite ih sve. Moj Guru mi je rekao: "Veruj mi kad ti kažem: ti si Bog. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je

 

božanska, tvoja patnja je takođe božanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog, jedino tvoja volja se ostvaruje i dela".16 Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su  njegove reči bile izvanredno, čudesno istinite i tačne. Nisam uvežbavao svoj um misleći:  "Ja sam Bog, Ja sam čaroban, izvanredan, Ja sam iznad." Jednostavno sam sledio njegove instrukcije koje su bile da usredsredim um na čisto postojanje, biće, "JA JESAM" i budem u njemu. Sedeo sam satima sa ničim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su mir i radost i duboka sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve nestalo - i ja sâm, i moj Guru, i život koji sam živeo, svet oko mene. Jedino je mir ostao, i  neverovatna, nedokučiva tišina.

P: To sve izgleda vrlo jednostavno i vrlo lako, ali to nije baš tako. Ponekad predivno stanje radosnog mira osvane u meni i ja gledam i čudim se kako je lako to  došlo  i kako intimno,  blisko to izgleda, kako potpuno moje sopstveno. Zašto je bilo potrebno naprezati se tako naporno za stanje tako blisko? Ovoga puta, sigurno, ono je došlo da ostane. Ali kako brzo sve se to rastopi i napusti me začuđenog - da li je to bilo iskušenje realnosti ili još jedno lutanje. Ako je to bila Realnost, Istina, zašto je otišla? Možda je bilo potrebno  jedno  jedinstveno iskustvo da me ustali zauvek u novom stanju i dok konačno iskustvo ne dođe, ova  igra skrivanja i traganja se mora nastaviti.

M: Vaše očekivanje toga kao nečega jedinstvenog i dramatičnog, neke prekrasne, čarobne eksplozije (konačnog prosvetljenja) je samo skrivanje, bežanje i odlaganje vaše samorealizacije. Ne očekujte eksploziju (konačnog prosvetljenja) jer se to već desilo - u trenutku kad ste rođeni, kad ste započeli svoje postojanje - saznavanje - osećanje.17

Postoji samo jedna greška koju ste učinili: smatrali ste unutarnje za spoljašnje, a spoljašnje za unutarnje.

Ono što je u vama, vi ste smatrali da je spoljašnje, a ono što je spoljašnje, vi ste smatrali da je u vama.

Um i osećanja su spoljašnji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.

Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vaše psihe. Ovo je osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne može je ispraviti. Morate misliti o sebi da ste izvan toga. Nema drugog načina.

P: Kako da mislim o sebi da sam izvan kad moje misli dolaze i odlaze kako im se svidi!? Njihovo beskonačno brbljanje me izluđuje i iscrpljuje.

M: Posmatrajte vaše misli kao što gledate uličnu gužvu. Ljudi dolaze i odlaze a vi registrujete, svedočite, bez uzbuđenja, reagovanja. To možda neće biti lako u početku, ali uz nešto prakse uvidećete da vaš um može da funkcioniše i boravi na mnogo nivoa u isto vreme i možete biti

 

 

16 Ispravna definicija Boga može biti samo da je on Apsolut, svaka druga predstava Boga je demonistička.  Budući Apsolutan, pored Boga ne može postojati ništa drugo, nikakav svet koji je on stvorio, niti posebna bića     u svetu, kao odvojeni entiteti od Boga. Samo Bog postoji i on je sve što Jeste. Zato smo i mi Bog. To je vrhunac naše samospoznaje. Apsolutno se ispoljava kroz privid relativnog, iskušava se kroz sve postojeće, kada vidimo drvo, to je Bog koje sebe spoznaje (iskušava) kao drvo, ili kao kamen ili bilo šta od  predmeta ili pojava, a najfinije samospoznavanje božanskog je kroz svesnog subjekta i njegovo iskustvo ’Ja jesam’, tu je božansko najbliže sebi,  na najfiniji i najiskusniji način. Dodirna tačka Apsolutnog u prividnoj individualnosti našeg tela    je naša svest "Ja jesam". Tu se najpre rađa 'Luciferijanski problem' iluzije da je to "Ja jesam" izdvojeno i nezavisno od celine (kao ego). Ta ego-faza je neophodna da bi kroz diferencijaciju započela kristalizacija individualne svesti, ali kada se ta svest o sebi pročisti i procesom individuacije do kraja produbi, onda iluzija izdvojenosti nestaje, sve individualno se pokazuje kao deo apsolutnog. Zato kada svesni  subjekt  dozri  i  kristališe svest o sebi on spoznaje da je on sam Bog. Ništa drugo i ne može biti, jer ničeg drugog i nema, niti se događa do Boga samoga. Konačno probuđenje nastaje u spoznaji da uopšte i nema manifestovanja i iskušavanja kroz relativno i pojedinačno, već da uvek, ili bezvremeno, samo Apsolutno ili Bog Jeste i da zato ništa nije. (Primedba I. A.)

17   Tri centra: motorički (fizičko kretanje), intelektualni i emocionalni. O tome videti u radu G. I. Gurđijeva i   P.

1. Uspenskog. (I. A)

 

svesni svih njih. Jedino kada imate stečen interes za neki poseban nivo, vaša pažnja je  zarobljena u njemu i blokira vas za druge nivoe.

Čak i onda rad na zamračivanju se nastavlja, izvan polja svesnosti. Nemojte se boriti sa vašim sećanjima i mislima. Pokušajte samo da uključite u vaše polje pažnje  druga,  mnogo važnija pitanja, kao što su: "ko sam ja?", "kako se desilo da sam se rodio?", "odakle ovaj univerzum oko mene?", "šta je Realno, Istinito, a šta trenutno?"

Nikakvo sećanje neće ostati ako vi izgubite interes za to; emocionalna veza je ta koja stvara ropstvo.

Vi ste uvek u traganju za zadovoljstvom izbegavajući bol, uvek posle sreće i mira. Da li vi vidite da je vaša sama potraga za srećom ono što čini da se osećate bedno?

Pokušajte na drugi način, budite nezainteresovani za bol i zadovoljstvo, niti da zahtevate, molite, niti odbijate, obratite svu vašu pažnju na nivo na kome je "JA JESAM" bezvremeno prisutno. Uskoro ćete shvatiti da su mir i sreća u samoj vašoj prirodi, i jedino ako se oni traže kroz neke posebne kanale, tada to uznemirava i zbunjuje. Izbegnite uznemiravanje, to je sve. Nema potrebe za traganjem, ne  biste  trebali da tragate za onim što  već imate. Vi sami ste Bog, Svevišnja Realnost. Za početak, verujte mi, verujte Učitelju.  To  vas osposobljava da učinite prvi korak - a onda će se vaša vera potvrditi, opravdati vašim sopstvenim iskustvom. U svakom koraku života početna vera je bitna, bez toga malo šta se da uraditi. Svaki poduhvat, angažovanje je delo vere. Čak i vašu svakodnevnu hranu jedite sa verom.

Sa sećanjem na ovo što sam vam rekao vi ćete postići sve. Ponovo vam kažem: mislite, osećajte i delujte u skladu sa celinom i stvarno, istinsko iskustvo o kome sam vam govorio će osvanuti za vas ubrzo.

Nikakav napor nije potreban. Imajte vere i radite na tome.

Molim vas shvatite da ja ne tražim ništa od vas. U vašem je sopstvenom interesu ono što vam govorim, jer iznad svega vi volite sebe, vi želite sebi sigurnost i sreću.

Vi ste sveprožimajuća, transcendentalna Realnost, Istina.

Nemojte se stideti toga da želite sebi sigurnost i sreću, nemojte to poricati. Prirodno je i dobro voleti sebe. Ponašajte se dosledno prema tome. Jedino šta biste vi trebali da znate jeste, šta treba tačno da volite. To nije telo koje volite, to je Život - posmatrajte, osećajte, mislite, radite, volite, stvarajte. To je onaj život koji volite, koji ste vi, koji je sve.

Ostvarite to u njegovoj sveukupnosti, iznad svakih podela, razlika, i ograničenja, i sve vaše želje će se stopiti u to, jer veće sadrži manje, u velikom je sve ostalo.

Prema tome, pronađite sebe, jer u pronalaženju sebe vi nalazite sve.

Svako je zadovoljan, radostan, da bude, da postoji. Ali samo nekolicina, vrlo mali broj, zna punoću toga. Vi dolazite do saznanja boraveći u vašem umu na idejama "JA JESAM", "JA ZNAM", "JA VOLIM" - sa voljom dosezanja, ostvarivanja, najdubljeg smisla ovih reči.

P: Mogu li da mislim: "JA SAM BOG?"

M: Nemojte se identifikovati sa jednom idejom. Ako smatrate pod Bogom Nesaznajno, Nepoznato, onda samo recite: "Ja ne znam ko sam". Ako znate Boga kao sebe samog, to ne morate reći. Najbolje je jednostavno osećati "JA JESAM". Boravite u tome strpljivo. Ovde je strpljenje mudrost: ne mislite na neuspeh. Ovde ne može biti neuspeha u ovakvom angažovanju.

P: Neće mi dopustiti moje misli.

M: Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi njih, pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu i život! Samo ne odbacujte pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.

Zapamtite da se sećate: štogod da se desi - dešava se zato što "JA JESAM". Sve vas podseća da vi jeste.

 

Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo nečega (tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno).

Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani (za misli).

Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, čvrsto držati,    to

je sve.

Svet je sačinjen od prstenova. Kuke, zakačke su sve vaše. Ispravite vaše kuke, zakačke,

i ništa vas ne može držati, vezivati. Odustanite od vaših navika, ne postoji ništa drugo čega se treba odreći. Prestanite sa navikom sticanja bogatstva, kao i da težite rezultatima, i sloboda univerzuma je vaša.

Budite beznaporni, sa lakoćom.

P: Život je napor, borba. Postoji tako mnogo stvari, koje treba uraditi.

M: Ono što treba da se uradi, uradite to. Nemojte se opirati. Vaša ravnoteža mora biti dinamična, zasnovana na obavljanju onoga što se stvarno treba uraditi, pravih stvari, od trenutka do trenutka. Nemojte biti dete koje ne želi da odraste. Stereotipne gestikulacije i poze neće vam pomoći.

Oslonite se potpuno na jasnoću vaše misli, učenja, čistoti motiva i sveobuhvatnosti delovanja. Verovatno ne možete pogrešiti. Idite iznad i ostavite sve iza sebe.

P: Ali, može li nešto da ostane kao dobro, za stalno?

M: Vi želite nešto kao punu časovnu ekstazu. Ekstaza dođe i prođe, što je neophodno, jer ljudski mozak ne može da bude u napetosti duže vreme.

Produžena ekstaza bi povredila vaš mozak, ako nije krajnje čista i suptilna, prefinjena. U prirodi ništa nije u mirovanju, sve pulsira, pojavljuje se i nestaje. Srce, dah, metabolizam, spavanje, buđenje, hodanje, kretanje, rođenje i smrt - sve dolazi i odlazi u talasima. Ritam, periodičnost, harmonična suprotnost, ekstremna, krajnosti, to je pravilo, zakon.

Nemojte se odupirati protiv samoga modela, suštine života.

Ako tragate za nepromenljivim, idite iznad iskustva. Kad kažem: ’Sećajte se "JA JESAM" neprestano’, ja mislim: ’vratite se nazad tome hitno’.

Nikakva posebna misao ne može biti prirodno stanje uma, jedino tišina!

Kad je um u svom prirodnom stanju, on se spontano vraća tišini, miru, posle svakog iskustva, ili tačnije, svako se iskustvo dešava naspram pozadine, tišine.

Dakle, ono što morate da naučite ovde postaje seme, klica. Vi možete to zaboraviti - prirodno. Ali ono će živeti i u pravo vreme proklijati, zatim će rasti, procvetati  i doneti plodove.

Sve će se desti samo od sebe. Ne treba da radite ništa, samo nemojte to sprečavati, stvarati prepreke.