Sreda ujutru, šest sati, nisam budan. Bummm!! Odjednom žestoka buka, iznenadna i nemoguća kao neka visoko-eksplozivna simfonija; hor, truba do trube, od kojih se krši staklo. Zemlja je uzdrhtala. Flit je poskoČio na toČkovuma, a ja sam izleteo ispod krila nakostrešen kao naelektrisana maČka.

Nebo je bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, ali je sve to bilo zbrisano dinamitskim krešendom.

PREKINI ! PREKINI TO ! ISKLJUČI MUZIKU ! ISKLJUČI JE!ì

šimoda je urlao tako glasno i tako žestoko da sam ga mogao Čuti pored svega, zvuk je prestao odmah, samo su se odjeci kotrljali sve dalje i dalje. Onda je to bila samo nežna duhovna pesmica, tiha kao povetarac, Betoven u snu.

On nije bio iznenadjen, - Slušaj, rekao sam da iskljuČiš to! Muzika je stala.

• Oh reče.

Ja sam samo gledao.

• Postoji vreme i mesto za sve, zar ne? reČe
• Pa vreme i mesto, ..

Malo duhovne muzike je u redu, u intimi tvog sopstvenog duha i možda u posebnim prilikama, ali prva stvar ujutru i to tako glasno? šta to radiš?

• šta ja radim? Don, ja sam .. šta hoćeš da kažeš s tim, šta ja radim?

Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima beznadežno, i vratio se u svoji vreću pod krilom.   Knjiga je bila okrenuza naopako, u travi, tamo gde je pala. Okrenuo sam je pažljivo i proČitao:

 

 

Bori se protiv svojih ograničenja i, budi siguran, ona su sigurno tvoja.

Bilo je mnogo stvari u vezi sa Mesijom koje ja nisam razumeo.

 

 

Završili smo dan u Hamondu, Viskonsin, leteći sa nekoliko putnika, otišli do grada da veČeramo i krenuli natrag.

- Don, garantujem ti da ovaj život može biti zanimljiviji, dosadan ili bilo kakav, prema tome šta izaberemo. Ali Čak ni u najsvetlijim trenucima, nikada nisam bio sposoban da otkrijem, pre svega zašto smo mi ovde. Reci mi nešto o tome.

Prošli smo pored zatvorene prodavnice i bioskopa u kome se prkazivao film BuČ Kesidi o Sendens Kid. Umesto da mi odgovori, on je zastao i upitao me:

• Imaš novca, zar ne?
• U Čemu je stvar?
• Hajdemo na film  reČe .  Ti plaćaš?
  • Ne znam, Idi sam. Ja ću se vratiti avionima. Ne sviđa mi se da ih ostavljam dugo same.

šta je iznenada tako važno u tom filmu?

• Avioni su u Hajdemo u bioskop
• Već je poČ
• Onda ćemo

On je već sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. Moglo je  biti 50 ljudi u tami oko nas. Zaboravio sam zašto smo ušli, posle nekog vremena i ukljuČio se u priČu,  koju sam oduvek smatrao obiČnim filmom, u svakom sluČaju ovo je bilo valjda treći put kako gledam film. Vreme je proticalo kao što treba u dobrom filmu i ja sam gledao u poČetku sa tehniČke strane... kako je svaka scena urađena i kako se nadovezuje sledeca, zašto je neka scena sada, a ne posle. Pokušao  sam da gledam tako, ali me priČa ponela pa sam zaboravio.

Negde kod dela gde su BuČ i Sendens opkoljeni celom bolivijskom armijom, skoro na kraju, šimoda me dotaČe po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gledajući film i želeći da zadrži ono što želi da kaže dok se sve ne završi.

• RiČard?
• Zašto si ovde?
  • Ovo je dobar film, Pst! BuČ i Sendens, potpuno u krvi, priČaku kako treba da odu u Australiju.
• Zašto je dobar?  reČe.
• Zabavan Pst. Reći ću ti posle.
• Prekini s Probudi se. Sve su to iluzije.

Iznervirao sam se. ñ Donald, ima još samo par minuta i onda ćemo razgovarati o Čemu želiš.

Ali dopusti mi da pogledam film, hoćeš li?

šaputao je postojano, dramatiČno...  RiČard, ZAšTO SI OVDE?

-Slušaj, ovde sam, jer si me ti zvao da uđem ovamo. ñ Okrenuo sam se pokušavajući da vidim kraj.

 

• Nisi morao da dođeš, mogao si da odbiješ
• SVI–A MI SE .. »ovek ispred me pogledao za trenutak. ñ Sviđa mi se film Don, da li ima nešto loše u tome?

 

- Uopšte nema, - reČe i više nije rekao ni reČ do kraja, kad smo ponovo prošli pored dosta korišćenog traktora i dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi biti kiše uskoro.

Razmišlao sam o njegovom Čudnom ponašanju u bioskopu. ñ Ti sve radiš s razlogom, Don?

• • Zašto bioskop? Zašto si tako iznenada hteo da vidiš BuČa i Sandensa?
• Pitao si me neš
• Da, imaš li odgovor?
  • Da, to je moj Otišli smo u bioskop jer si me nešto pitao. Film je bio odgovor na tvoje pitanje.

 

Smejao mi se, znao sam to.

• šta je bilo pitanje?

Duga, bolna tišina.  Tvoje pitanje, RiČard, bilo je da Čak ni u tvojim blistavim trenucima nisi mogao da otkriješ zašto smo ovde.

Setio sam se.  ñ I film je bio moj odgovor?

• Je lí ?
• Ne razumeš  reČ
• • To je bio dobar film ñ reČe, - ali je i najbolji film samo iluzija, zar ne? Slike Čak nisu ni pokretne, samo izgleda da Promenom svetla se postiže da se kreću preko ravnog platna gore u mraku.
• Pa,  PoČinjao sam da shvatam.
  • Drugi ljudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo koju bioskopsku predstavu, zašto su oni tamo, kada je sve to samo iluzija?
• Pa zbog zabave rekoh.
• Dobro. Jedan.
• Može biti pouČno.
• To je uvek to. UČenje. Dva.
• Fantazija,
• Takđe Jedan.
• TehniČki Da vide kako je jedan film napravljen.
• U Dva.
• Bekstvo od ..
• Begstvo, to si
• Druš Biti sa priateljima ñ rekoh.
  • To je razlog da se ide, ne da se gleda To je ipak zabava, jedan.

Bilo šta da sam naveo, svodilo se na njegva dva prsta; ljudi gledaju film iz zabave ili zbog uČenja, ili zbog jednog i zbog drugog, odjednom.

• A film je kao život, Don? TaČno?
• Pa zašto bi neko izabrao loš život, užasan film?
  • Ne dolaze oni da vide straviČan film samo iz zabave, oni znaju da će to biti straviČan film još na ulazu ñ reČ
• Ali zašto?...
• Da li ti voliš straviČne filmove?
• Da li si ih ikada gledao?
• • A neki ljudi troše mnogo vremena i novca da vide užas, ili operetske probleme koji su za druge ljude glupi i dosadni?... ñ Ostavio mi je pitanje da
• • Ti ne moraš da gledaš njegove filmove, ni on To je nazvano Ñslobodaì.
• Ali zašto bi neko želeo da je uplašen ili da mu je dosadno?

 

• Zato što misle da zaslužuju, zbog zastrašivanja nekog drugog, ili im se sviđa uzbuđenje te vrste, ili misle da filmovi moraju da budu Možeš li da veruješ da mnogi ljudi, iz razloga koji su njima vrlo prihvatljivi, uživaju u verovanju da su bespomoćni u svojim sopstvenim filmovima? Ne, ne možeš.

• Ne mogu ñ
  • Dok to ne shvatiš, još ćeš se Čuditi zašto su neki ljudi nesrećni. Nesrećni su jer su izabrali da budu nesrećni, i , RiČarde, to je sasvim u
• • Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre Ne možemo umreti. Ne možemo povrediti sami sebe više no što se iluzije na platnu mogu povrediti. Ali možemo verovati da smo povređeni, na bilo koji bolan naČin. Možemo da verujemo da smo žrtve, ubijeni i ubice, vođeni okolo dobrom ili lošom srećom.
• Mnogo života?  pitao
• Koliko filmova si gledao?
• • Filmovi o životu na ovoj planeti, o životu na ostalim planetama; bilo šta što zahvata prostor i vreme je film i iluzija ñ reČe. Ali za određeno vreme mi možemo nauČiti užasno mnogo  i možemo se lepo zabaviti našim iluzijama, zar ne?
• Koliko duboko ti primaš te filmske stvari? ñ
  • Koliko hoćeš. VeČeras si video film, delimiČno, jer sam ja hteo da ga Mnogi ljudi odaberu život jer uživaju da rade nešto zajedno. Glumci iz veČerašnjeg filma igrali su zajedno, i u drugim filmovima, pre ili posle, zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih možeš istovremeno gledati na raznim platnima. Mi kupujemo karte za te filmove, plaćajući priznajemo da verujemo u realnost prostora i realnost vremena... Nijedno nije istinito, ali niko ko neće da plati tu cenu, ne može se pojaviti na ovoj planeti niti u bilo kom prostorno-vremenskom sistemu.
• Ima li ljudi koji uopšte ne žive u prostoru i vremenu?
• A ima li ljudi koji uopšte ne idu u bioskop?
• Razumem, oni uČe na drugaČiji naČin?
  • U pravu si, reČe zadovoljan sa ñ Prostor-vreme je priliČno primitivna škola.Ali, mnogi ljudi ostaju sa iluzijama, Čak i ako je dosadno, i oni ne žele da se svetlo upali ranije.
• Ko piše te filmove, Don?
  • Zar nije Čudno koliko znamo ako samo zapitamo sebe, umesto nekog .. Ko piše te filmove, RiČard?
• Mi 
• Ko glumi?
• • Ko je kamerman, kinooperater, menadžer, prodavac karata, distributer i ko gleda sve njih? Ko je slobodan da udje ili izadje usred filma, bilo kada, da izmeni radnju kako hoće, ko je slobodan da gleda isti film opet i opet?
• Pusti me da pogodim ñrekoh. ñ Ko god hoće.
• Da li je to dovoljno slobode za tebe? ñ
  • I da li su filmovi zato tako populani? Jer mi instiktivno znamo da su sliČni našim sopstvenim

životima?

• Možda je tako, možda To nije ni važno, zar ne? šta je projektor?

• Misao, -  Ne, mašta. To je naša mašta pa ma šta rekao.
• šta je film? ñ
• Reci
• Ma šta, Čemu dozvolimo da se smesti u našu uobrazilju?
• Možda je tako,
  • Možeš uzeti traku filma, - reČe ñ ona je potpuno završena i kompletna  poČetak, sredina i kraj su tamo u istoj sekundi, u milionitom delu ñ Film postoji van vremena koje pokazuje, i ako znaš šta je bioskop, uopšte govoreći, ti znaš šta će se dogoditi pre nego što uđeš u dvoranu: biće bitaka i uzbuđenja, pobednika i poraženih, romansi, katastrofa; znaČi da će svega biti tu. Ali da bi bio okupiran njime, da bi te povukao, da bi mogao da uživaš u njemu što više, moraš ga staviti u projektor i pustiti ga

 

preko soČiva, minut po minut... bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme da bi se iskusila. Tako ti daš groš i dobiješ kartu, sedneš i zaboravljaš šta se događa izvan sale i za  tebe poČinje film.

• I niko stvarno povređe? To je samo krv od soka od
  • Ne, to je krv, u redu, - reČe.  Ali to bi isto tako mogao biti i sok od paradajza, sudeći po efektu koji ima na naš stvaran ž..
• A stvarnost?
  • A stvarnost je božanski indiferentna, RiČ Majka ne brine koju ulogu igra njeno dete u svojoj igri... Jednog dana lošeg momka, drugog dana dobrog. Biće Čak i ne zna za naše iluzije i igre. Ona zna samo svoje ja, i nas po naliČju svome, savršene i završene.
  • Nisam siguran da želim da budem savršen i završen. PriČaj o..
  • Pogledaj  reČe i to je bila tako nagla promena teme da sam pogledao u nebo. Bilo je tamno, nešto pokidanih cirusa, visoko gore, a prvi zraci meseČine su im porebrili ivice.
• Lepo nebo 
• Da li je ono savršeno?
• Pa ono je uvek savršeno,
  • Hoćeš da kažeš da je ono iako se menja svakog sekunda savršeno?
• Da, baš sam Da!
  • I more je uvek savršeno, a i ono se Čak menja, - reČ Ako je savršenstvo mirovanje, onda je raj baruština!
• Savršeno i stalno menjajuće. ñ Da, prihvatam
• Ti si to odavno prihvatio, ako baš insistiraš.

Okrenuo sam se njemu u hodu ñ zar ti nije dosadno, Don, da stalno budeš u ovoj dimenziji?

• O, ja sam samo u ovoj jednoj dimenziji?  reČ  A ti?

- Zašto je sve što ja kažem pogrešno?

• Da li je sve što kažeš pogrešno?- reČ
• Mislim da radim pogrešan
• Da ne misliš možda na nekretnine? ñ reČ
• Nekretnine ili
• Budućnost je u nekretninama, ako to želiš.

- O.K. , žao mi je ñ rekoh. ñ Ne želim budućnost ni prošlost. éeleo bih samo da uskoro postanem dobri stari Majstor Sveta Iluzija. Izgleda da bi to moglo biti sledeće nedelje?

• Pa, RiČard, nadam se ne tako dugo! Gledao sam ga pažljivo, nije se