15.BOG JE SVEČINITELJ, GNANI - MUDRAC JE NEČINITELJ

 

Pitalac: Neke Mahatme (velike duše - prosvetljena bića) tvrde da svet nije ni slučajan niti Božja igra, već rezultat i izraz svemogućeg plana rada sa ciljem buđenja i razvijanja svesti kroz univerzum. Od beživotnosti (smrti) ka životu, od nesvesnosti ka svesnosti, od neznanja ka čistoj inteligenciji, od nerazumevanja ka jasnoći - to je pravac u kome se svet kreće neprekidno  i neminovno.

Naravno, postoje periodi odmora i očiglednog mraka, kada univerzum izgleda zaspao, ali odmor se završava i rad na osvešćavanju ponovo se nastavlja.

Sa naše tačke gledišta, svet je dolina suza, mesto sa kojega treba pobeći, na svaki mogući način i to što pre.

Za prosvetljena bića svet je dobar i on služi za dobru svrhu. Oni ne poriču da je svet mentalna struktura, da je konačno sve jedno, ali oni vide i kažu da struktura ima smisao i služi savršenoj neophodnoj svrsi.

Ono što mi nazivamo Božjom Voljom nije kapriciozni ćef nestašnog Božanstva, već izraz jedne apsolutne potrebe da se raste u ljubavi, mudrosti i snazi, da se ostvare beskonačni potencijali života i svesti.

Kao što baštovan odgaja cveće iz malog semena do veličanstvenog  savršenstva, tako čini Bog u svom sopstvenom vrtu, među drugim bićima, ljudima, ka nadljudima, onih koji znaju i vole i rade sa njim.

Kada se Bog odmara (pralaya) oni čije odgajanje (odrastanje duhovno) nije završeno, postaju nesvesni neko vreme, dok oni savršeni, koji su otišli iznad svih oblika i sadržaja svesti ostaju svesni univerzalne tišine (mira).

Kada vreme dođe za pojavljivanje (rađanje) novog univerzuma, spavači se bude i njihov rad počinje. Najnapredniji se bude prvi i pripremaju tlo za manje napredne koji tako nalaze oblike i obrasce ponašanja (prakse) pogodne za njihov dalji napredak.

Dakle, nastavimo priču. Razlika u vašem učenju je ova:

Vi tvrdite da svet nije dobar i treba da bude izbegavan.  Oni kažu da je  izbegavanje  sveta prolazno stanje, neophodno i da se uskoro zamenjuje sa sveprisutnom ljubavlju, i čvrstom voljom da se radi sa Bogom.

Maharadž: Sve što kažete je u redu za spoljašnju (svetovnu) stazu (pravritti). Za unutarnju (duhovnu) stazu (nivritti), za stazu povratka, ništavnost sebe samoga je neophodna. Stav koji sam uzeo bio je da najviše (paramakash) - nedokučivo jeste. Reči tamo ne dopiru niti misli. Za um to je sve mrak i tišina. Zatim svest počinje da pokreće i budi um (chidakash),  koji projektuje (smišlja) svet (mahadakash), gradi memoriju i imaginaciju.

Jednom kad svet dođe u postojanje, sve što možete reći može biti tako. U prirodi je  uma da mašta o ciljevima, da stremi prema njima, da istražuje smisao i puteve, da širi viziju, energiju i hrabrost. Ovo su božanski (sveti) kvaliteti i ja ih ne poričem. Ali ja držim do stanovišta boravišta tamo gde ne postoje razlike, gde nema stvari, niti uma da ih stvara. Tamo sam ja kod kuće.

Štagod da se desi, ne utiče na mene - stvari deluju na stvari, to je sve. Slobodan od sećanja i očekivanja, ja sam svež, bezazlen i punog srca.

Um je veliki radnik (mahakarta) i on treba odmor. Nemajući potrebe ni za čim, ja sam neustrašiv. Od koga da budem uplašen? Ne postoji odvojenost, mi nismo odvojena sopstva. Postoji samo jedno Sopstvo, Svevišnja Istina (Realnost) u kojoj su personalno (lično) i impersonalno (bezlično - sveopšte) jedno.

P: Jedino što želim je da pomognem svetu.

 

M: Ko kaže da vi ne možete pomoći? Vi ste stvorili vaš um tako da niste sigurni šta znači pomoć i potreba, i doveli ste sebe samog u sukob između onoga što trebate i šta možete,  između neophodnog i mogućeg.

P: Ali zašto mi tako radimo?

M: Vaš um projektuje (stvara) strukturu, a vi poistovećujete sebe sa tim. U prirodi je želje da podstiče um da stvara svet za svoje ispunjenje. Čak i mala želja može da započne dugi niz delovanja; a šta je tek sa nekom većom željom?! Želja može da proizvede univerzum; njene moći su čudesne. Čak i mala žeravica može da zapali veliku šumu, tako čini želja potpaljujući vatre manifestovanja (ostvarivanja).

Sama svrha stvaranja je ispunjenje želje. Želja može biti plemenita, ili grešna (demonska), prostor (akash) je neutralan - on se može ispuniti sa onim što se želi: morate biti vrlo pažljivi, što se tiče onoga što želite.

A kada želite da pomognete ljudima (narodu), oni su u njihovim posebnim (ličnim) svetovima zbog cilja (interesa) njihovih želja, tako da ne postoji drugi način da im se pomogne osim kroz njihove želje.

Vi ih jedino možete učiti da imaju ispravne želje, tako da oni mogu da se uzdignu iznad njih i da mogu da budu oslobođeni od žurbe da stvaraju i ponovo stvaraju svetove želja, prebivališta bola i zadovoljstva.

P: Ali mora doći dan kad će predstava da se završi, čovek mora umreti, a univerzum dolazi do svog kraja.

M: Upravo onako kao kad usnuli čovek zaboravi sve i probudi se za novi dan, ili on umire i rađa se u novom životu, tako čine i svetovi želja i straha. Rastapaju se i nestaju.

Ali univerzalni svedok, Svevišnje Sopstvo, nikad ne spava i nikad ne umire. Večno Veliko Srce kuca i svakim otkucajem novi univerzum dolazi u postojanje.

P: Da li je ono svesno?

M: Ono je iznad svega što um može da shvati. Ono je iznad postojanja i nepostojanja. Ono je   da i ne za sve, iznad i unutra, stvaralac i uništitelj, nezamisliva stvarnost.

P: Bog i Mahatma (Velika Duša), da li su oni jedno ili dvoje.

M: Oni su jedno.

P: Mora postojati neka razlika.

M: Bog je Svečinitelj, Gnani je nečinitelj. Bog sam za sebe ne kaže: "Ja činim sve". Njemu se stvari dešavaju po njihovoj sopstvenoj prirodi. Za Gnanija sve je urađeno od Boga. On ne vidi razliku između Boga i prirode.

Oboje, i Bog i Gnani (prosvetljeni) se znaju međusobno da su nepokretni (nepromenljivi) centar pokretanja (promenljivog), večni svedok prolaznog.

Centar je tačka praznine (prostora), a svedok je tačka čiste svesti; oni se znaju međusobno da su kao ništa, te prema tome ništa im se ne može  odupreti.

P: Kako se to vidi i oseća u Vašem ličnom iskustvu?

M: Budući da nisam ništa, ja sam sve! Sve je ja, sve je moje. Upravo kako se moje  telo  pokreće samo sa mojom pomišlju o kretanju, tako se i stvari dešavaju kako ja pomislim na njih. Shvatate li, ja ne radim ništa. Ja samo vidim da se stvari dešavaju.

P: Da li se stvari dešavaju zato što vi hoćete da se one dese, ili da li vi želite da se one dese, kako se dešavaju?

M: I jedno i drugo. Ja prihvatam i ja sam prihvaćen. Ja sam sve i sve sam ja. Budući da sam svet, ja se ne bojim sveta. Budući da sam sve, čega bi se plašio? Voda se ne plaši vode, niti vatra vatre. Takođe ni ja nisam uplašen, jer sam ja ništa da bih mogao iskusiti strah, ili da  budem u opasnosti. Ja nemam oblik niti ime. Vezanost za ime i oblik je ono što rađa strah. Ja nisam vezan, ja sam ništa, a ništa se ne boji od ništa.

U suprotnom, sve se boji od ničega, jer kad stvari dodirnu ništa (prazninu), one postaju ništa. To je isto kao jama bez dna, što god padne u nju, nestaje.

 

P: Da li je Bog osoba (ličnost)?

M: Sve dotle dok vi mislite o sebi kao o osobi, on je takođe osoba (ličnost). Kad ste vi sve, vi vidite i njega kao sve.

P: Mogu li ja promenom ponašanja (držanja) da promenim činjenice (dela, istinu)?

M: Ponašanje je delo (činjenica). Uzmite ljutnju. Ja mogu biti besan, šetajući se po sobi tamo- amo; ali u isto vreme ja znam da Ja jesam (ko sam), centar mudrosti i ljubavi, atom čistog postojanja. Sve se stišava i um se utapa u smirenje.

P: Ipak, možda ste ponekad ljuti?!

M: Prema kome da budem ljuti i zbog čega? Ljutnja je dolazila i rastapala se pri podsećanju na ono što jesam.

Sve je to igra guna (svojstava kosmičke materije). Kada poistovetim Sebe sa njima, ja sam njihov rob. Kada stojim nezavisno, ja sam njihov gospodar.

P: Možete li uticati na svet s vašim stavom (ponašanjem)? Odvajajući sebe od sveta, vi gubite svu mogućnost (nadu) da mu pomognete.

M: Kako to može biti? Sve sam Ja sâm - da li ja ne mogu da pomognem sebi? Ja se ne poistovećujem ni sa kim pojedinačno (posebno), jer ja sam sve - i posebno i univerzalno (sveopšte).

P: Možete li onda pomoći meni, pojedinačnoj osobi?

M: Ali ja vam pomažem uvek - iz unutrašnjosti (Duše). Moje Sopstvo i vaše Sopstvo su jedno. Ja to znam, ali vi ne. To je sva razlika i to ne može tako stalno trajati.

P: A kako vi pomažete celom svetu?

M: Gandhi je mrtav, ipak njegov um prožima zemlju.

Misao gnanija (mudraca) prožima čovečanstvo i deluje neprekidno za dobrobit. Budući bezimena, i dolazeći iznutra, ona je moćnija i kompletnija.

Na taj način se svet usavršava - unutarnje potpomaže i blagosilja spoljašnje.

Kada gnani (mudrac) umre, on nije prisutan, na isti način kao što reka nije više kad se ulije u more; ime i oblik ne postoje više, ali voda ostaje i postaje jedno sa okeanom.

Kad se gnani (mudrac) sjedini sa univerzalnim umom, sva njegova dobrota i mudrost postaju nasledstvo (baština) čovečanstva i unapređuju svako ljudsko biće.

P: Mi smo vezani za našu ličnost. Našu individualnost, našu različitost od drugih mi cenimo jako mnogo. Vi izgleda da kritikujete oboje kao beskorisne. Od kakve je praktične koristi za nas vaše manifestovanje?

M: Neispoljeno, ispoljeno, individualno, lično - (nirguna, saguna, avyakta, vyakti); sve su to samo reči, tačke posmatranja, mentalno delovanje. Nema realnosti u njima. Istina se doživljava   u tišini.

Vi se vezujete za lično - ali vi ste samo svesni da ste ličnost  kad ste u nevolji - kada  niste u nevolji vi ne mislite o sebi.

P: Niste mi kazali o primeni nemanifestovanog.

M: Svakako, morate spavati da biste se probudili, morate umreti da biste živeli, morate se rastvoriti da biste ponovo dobili novi oblik. Morate porušiti da biste ponovo gradili, uništiti da biste ponovo stvarali.

Svevišnji je univerzalni rastvarač, koji nagriza svaku sadržinu (koja je u njemu), koji sagoreva (transformiše) svaku prepreku (smetnju).

Bez apsolutnog negiranja svega, tiranija stvari bila bi apsolutna.

Svevišnji je najveći usklađivač, garant sveopšte i savršene ravnoteže - života u  slobodi.

On vas rastapa i na taj način ponovo utvrđuje (uspostavlja) vaše istinsko biće.

P: To je sve lepo (dobro) na njegovom sopstvenom nivou. Ali kako se to odvija u svakodnevnom životu?

 

M: Svakodnevni život je život delovanja. Voleli vi to ili ne, vi morate delovati. Bilo  šta da  radite za svoju sopstvenu korist akumulira se i postaje eksplozivno (razarajuće); jednog dana   se to oslobađa i stvara pustoš u vama i vašem svetu.

Kada vi obmanjujete sebe da radite za dobrobit svih, to čini stvar još gorom, jer vi ne treba da budete vođeni vašim sopstvenim idejama o tome šta je dobro za druge.

Čovek koji proklamuje da zna šta je dobro za druge, je opasan.

P: Kako onda da se osoba angažuje?

M: Niti za sebe, niti za druge, već za cilj samoga rada. Stvar koja je vredna da se uradi ima svoju sopstvenu svrhu i smisao. Ne činiti ništa ima  smisao  nečeg sasvim drugog. Ne vezuje. Bog nije stvorio stvar da služi drugoj. Svaka je  stvorena za svoju sopstvenu korist. Pošto je  ona stvorena za sebe samu, ona se ne sukobljava ni sa čim. Vi koristite stvari i ljude za svrhe koje su njima tuđe i vi stvarate haos sa svetom i samim sobom.

P: Vaše istinsko biće je stalno sa nama, vi to kažete. Kako to da ga mi ne  primećujemo?

M: Da, vi ste uvek Svevišnji. Ali je vaša pažnja usredsređena na stvari, fizičke ili mentalne. Kada je vaša pažnja dalje od stvari i nije fiksirana na nešto drugo, u tom intervalu (razmaku) vi ste čisto biće.

Kada kroz praksu razlučivanja i nevezanosti (viveka - vairagya), vi izgubite osećaj čula  i mentalnih stanja, čisto biće (Sopstvo) se pojavljuje kao prirodno stanje.

P: Kako da se učini kraj ovom osećaju odvojenosti?

M: Sa usredsređenjem uma na "Ja Jesam" na osećaj Sopstva (bića), misao "ja sam ovo ili ono" se rastapa (nestaje); "ja sam jedino svedok" ostaje i to se takođe utapa u "ja sam sve". Onda  sve postaje Jedno i Jedan - svoj sopstveni, neodvojiv od mene (tj. od vas).

Napustite ideju odvojenosti, "Ja" ("mene") i pitanje "čije iskustvo?" se neće pojavljivati.

P: Vi govorite iz vašeg sopstvenog iskustva? Kako bih ja to mogao učiniti svojim?

M: Vi govorite o mom iskustvu kao da je različito od vašeg iskustva, jer vi verujete da smo mi odvojeni. Ali nismo. Na dubljem nivou moje iskustvo je i vaše  iskustvo.  Zaronite  duboko unutar sebe samog i pronaći ćete to lako i jednostavno.

Idite u smeru "JA JESAM".