61.  BOG JE KRAJ SVIH ŽELJA I ZNANJA

 

Maharadž: Odakle ste došli? Zbog čega ste došli?

Pitalac: Došao sam iz Amerike, a moj prijatelj iz Irske republike. Došao  sam pre  oko  6 meseci i putovao sam od Ašrama do Ašrama. Moj prijatelj je došao na svoju ruku, po svojoj volji.

M: Šta ste videli?

P: Ja sam bio u Šri Ramana Ašramu, a takođe sam posetio Rišikeš. Mogu li da vas pitam o vašem mišljenju o Šri Ramana Maharšiju?

M: Mi smo obojica u istom drevnom stanju. Ali šta vi znate o Maharšiju? Vi smatrate sebe da ste ime i telo, tako da sve što vidite, opažate, su imena i tela.

P: Kada biste vi sreli Maharšija, šta bi se desilo?

M: Verovatno bismo bili jako srećni. Čak bismo izmenili nekoliko  reči.

P: Ali da li bi vas on prepoznao kao oslobođenog čoveka?

M: Naravno. Kao kad čovek prepozna čoveka, tako i Gnani, Mudrac, prepoznaje Mudraca. Vi ne možete proceniti ono što niste iskusili. Vi ste ono što vi mislite o  sebi da  ste,  ali vi ne možete misliti o sebi da ste ono što niste iskusili.

 

P: Da bih postao inženjer, moram naučiti inženjerstvo. Da bih postao Bog, šta moram da naučim?

M: Morate da zaboravite sve! Bog je kraj svih želja, i znanja.

P: Vi mislite da kažete da ja postajem Bog samo sa odustajanjem od želje da postanem Bog?

M: Sve želje moraju biti zaboravljene, jer kada želite vi preuzimate oblik vaših želja. Kada nijedna želja ne ostane, vi se vraćate ponovo u vaše prirodno stanje.

P: Kako ću znati da li sam dosegao savršenstvo?

M: Ne možete znati savršenstvo, samo možete znati nesavršenstvo. Da biste znali da postojite, mora postojati odvojenost i disharmonija, nesklad. Vi možete znati ono što niste, ali ne možete znati vaše istinsko biće. Vi možete samo biti ono što jeste. Ceo pristup je kroz razumevanje  koje je u viđenju lažnog kao lažnog. Ali da biste razumeli, morate posmatrati spolja.

P: Vedantinski koncept, učenje o mayi, obmani, važi za manifestovano, ispoljeno, materijalno. Ali mi bismo trebali da smo u stanju da verujemo u naše znanje  manifestovanog.

M: Ne može postojati znanje nemanifestovanog. Potencijal je nepoznat, nesaznajan. Jedino stvarno može biti poznato, saznajno.

P: Zašto bi znalac ostao nesaznajan?

M: Znalac zna znano. Da li vi znate znalca? Ko je znalac znalca? Vi želite da znate nemanifestovano. Možete li reći da znate manifestovano?

P: Ja sam stvorio i ideje i njihove odnose. To je ukupna suma svih mojih iskustava.

M: Svih?

P: Pa, svih stvarnih iskustava. Ja se slažem da ne mogu znati ono što se nije desilo.

M: Ako je manifestovano ukupna suma sveg stvarnog iskustva, uključujući njihova iskustva, koliko od ukupnog vi znate? Veoma mali deo, zaista. I šta je to malo što znate?

P: Neka čulna iskustva koja su povezana sa mnom.

M: Čak ni to! Vi samo znate da reagujete. Ko reaguje i zašto, vi ne znate. Vi znate po dodiru da postojite kao "ja jesam". Inače uvek zamišljate "ja sam ovo", "ja sam ono".

P: Ja znam manifestovano jer učestvujem, živim, u njemu. Priznajem, moj udeo je vrlo  mali,  ipak on je toliko stvaran kao sveukupnost toga. Ali što je još važnije, ja tome dajem smisao. Bez mene svet je mračan i miran.

M: Svitac osvetljava svet! Vi ne dajete smisao svetu, vi ga pronalazite. Uronite duboko u sebe  i pronađite izvor odakle sav smisao teče. Sigurno to nije površni um koji može dati smisao.

P: Šta me čini ograničenim i površnim?

M: Sveukupnost je otvorena i raspoloživa, ali vi nećete uzeti sveukupnost. Vi ste vezani za malu personu o kojoj mislite da ste vi. Vaše želje su sužene, vaše ambicije sitne. Konačno, bez centra opažanja, gde bi bilo manifestovano? Neopaženo manifestovano je isto tako dobro kao i nemanifestovano. A vi ste tačka opažanja, bezdimenzionalni izvor svih dimenzija. Spoznajte sebe kao sveukupnost.

P: Kako može tačka da sadrži Univerzum?

M: Postoji dosta prostora u tački za beskrajnost Univerzuma. Ne postoji nedostatak kapaciteta. Ego - ograničenost je najveći problem22. Ali vi ne možete pobeći od samog sebe.  Ma koliko daleko otišli, vi se vraćate sebi i potrebi razumevanja ove tačke, koja je kao da je ništa, a ipak je izvor svega.

P: Došao sam u Indiju u potrazi za joga učenjem. Još uvek sam u traganju. M: Koju vrstu joge vi želite da praktikujete, jogu dobijanja ili jogu odricanja? P: Ne dolaze li one do istog na kraju?

 

 

 

22 Ego je sam po sebi jedno iluzorno ograničenje. Problem je što on svoje iluzorno stanje projektuje i nameće samom subjektu, koji je po svojoj prirodi najfiniji izraz i oličenje neograničenog. Otuda je oslobođenje svesnog subjekta od iluzije Ega i nužno i moguće. (Primedba I. A,)

 

M: Kako bi to mogle? Jedna porobljava, druga oslobađa. Motiv znači najviše. Sloboda dolazi kroz odricanje, davanje. Svo posedovanje je ropstvo.

P: Zašto bih se ja pridržavao toga kad imam i snagu i hrabrost, zašto bih se odricao? A ako nemam snage, kako mogu da odustanem? Ja ne razumem ovu potrebu odricanja. Kada želim nešto, zašto ne bih to sledio? Odricanje je za slabe.

M: Ako nemate mudrosti i snage da odbacite svoja posedovanja, odreknete ih se se, onda ih samo pogledajte. Sámo vaše objektivno sagledavanje će ih sagoreti. Ako možete da budete izvan vašeg uma, vi ćete uskoro uvideti da je potpuno odricanje od posedovanja i želja očevidno najrazumljivija stvar na svetu da se uradi. Vi stvarate svet i onda brinete o njemu. Postajući sebični, to vas čini slabim. Ako mislite da imate snagu i hrabrosti da želite, to je zbog toga što ste jaki i mladi i neiskusni. Stalno objekt želje uništava smisao koji mu je namenjen i onda i sam odumire. To je sve najbolji izlaz, jer vas to uči da izbegavate želju kao otrov.

P: Kako da praktikujem beželjnost?

M: Nema potrebe za praktikovanjem. Nije potreban bilo koji akt odricanja. Samo okrenite vaš um na nešto drugo, to je sve. Želja je samo fikcija, ustaljenje uma na neku ideju. Izbacite je iz njenog koloseka ne obraćajući pažnju na nju.

P: To je sve?

M: Da, to je sve. Ma kakva bila želja ili strah, nemojte boraviti u njoj. Pokušajte i vidite sebe radi. Ovde i onde možete i zaboraviti, ali to ništa ne znači. Vraćajte se neprestano vašim pokušajima, dok ne izbrišete, dok ne otklonite svaku želju i strah, dok svaka akcija ne postane automatska.

P: Kako neko može živeti bez emocija?

M: Vi možete imati sve emocije koje želite, ali pazite na reagovanja, od pobuđenih emocija. Budite potpuno samoopredeljeni i upravljani iznutra, a ne spolja. Sámo  odricanje  od  jedne stvari da bismo sačuvali drugu, bolju, nije istinsko odricanje. Odustanite od stvari jer vidite njihovu bezvrednost. Kako se pridržavate odricanja, vi ćete videti da odrastate, napredujete spontano u inteligenciji i snazi, moći, i nepresušnoj ljubavi i radosti.

P: Zašto se toliko mnogo naglašava odricanje od svih želja i strahova? Da li oni nisu prirodni? M: Oni nisu prirodni. Oni su potpuno proizvodi uma. Morate da odustanete od svega što znate da vam ne treba, čak i vašeg tela!?! Vaše potrebe su nerealne i vaši napori besmisleni. Vi zamišljate da vas vaše posedovanje štiti. U realnosti ono vas čini ranjivim. Spoznajte sebe izvan svega što može biti naznačeno kao "ovo" ili "ono". Vas ne dodiruje nijedno čulno iskustvo ili verbalna konstrukcija. Okrenite se od njih. Odustanite da igrate ulogu nekoga.

P: Posle svega što sam čuo od vas, šta da radim?

M: Samo slušanje neće vam pomoći mnogo. Morate to stalno imati na umu i pokušati da razumete stanje uma koje omogućava da ja kažem ono što kažem. Ja govorim iz Istine: ispružite ruke i uzmite to. Vi niste ono što mislite o sebi da ste. Ja vas uveravam. Slika koju vi imate o sebi je sačinjena od sećanja i sasvim je nebitna, slučajna.

P: Ono što sam ja je rezultat moje karme.

M: Ono što izgleda da ste vi, to vi niste. Karma, sudbina, je samo reč, koju ste vi naučili da ponavljate. Vi nikad niste bili, niti ćete ikad biti persona. Odbacite da smatrate sebe kao nekog. Ali sve dotle, dok vi čak i ne sumnjate u to da ste vi taj i taj, postoji malo nade. Kad vi odbijate da otvorite vaše oči, šta vam može biti pokazano?

P: Ja zamišljam karmu da je misteriozna, tajanstvena sila koja me nagoni savršenstvu.

M: To je ono što su vam ljudi rekli. Vi ste već savršeni, ovde i sada. Vi niste onaj ko se može usavršiti, već ste to. Vi zamišljate da ste ono što niste - prestanite. Prestanak, prekid, je ono što je važno, a ne što ćete vi prestati.

P: Ne prisiljava li me karma da postanem ono što sam?

M: Ništa vas ne sprečava niti prisiljava. Vi ste ono što verujete o sebi da ste. Prestanite verovati.

 

P: Ovde vi sedite na vašem sedištu i govorite sa mnom. Ono što vas prisiljava je vaša karma.  M: Mene ništa ne prisiljava. Ja radim šta treba da se radi. Ali vi radite toliko  nepotrebnih  stvari. To je vaše odbijanje da ispitate šta stvara karmu. To je nezainteresovanost za svoju sopstvenu patnju koja je ovekovečava i stalno ponavlja.

P: Da, to je istina. Šta može učiniti kraj ovoj nezainteresovanosti?

M: Težnja, nagon mora doći iznutra kao talas nevezanosti, ili milosrđa, saosećanja.

P: Mogu li ja susresti taj nagon na pola puta?

M: Naravno, sagledajte svoje sopstveno stanje, sagledajte stanje sveta.

P: Mi smo govorili o karmi i reinkarnaciji, evoluciji i jogi, učiteljima i učenicima. Šta da radimo sa svim tim znanjem?

M: Ostavite sve to iza vas. Zaboravite to. Idite napred, nezarobljeni idejama i verovanjima. Napustite sve verbalne strukture, sve relativne istine, sve opipljive objekte, ciljeve. Apsolutno može biti ostvareno samo sa apsolutnom, potpunom predanošću. Ne budite neodlučni.

P: Moram početi sa apsolutnom istinom. Postoji li neka?

M: Da, postoji osećaj "ja jesam". Počnite sa tim.

P: Ništa drugo nije Istina?

M: Sve ostalo niti je Istina, niti je lažno. Ono izgleda stvarno kad se pojavi, kad je negirano, nestaje. Prolazna stvar je tajna.

P: Ja sam mislio da je realno tajna.

M: Kako bi ono moglo biti? Realno je jednostavno, otvoreno, jasno i dobro, lepo i radosno. Ono je potpuno slobodno od protivurečnosti. Ono je uvek novo, beskrajno kreativno. Postojanje i nepostojanje, život i smrt, sve posebnosti, različitosti se pojavljuju iz njega, realnog.

P: Ja mogu da prihvatim da je sve lažno, ali da li to čini moj um nepostojećim?

M: Um je ono što on misli. Učinite ga istinitim misleći istinito.

P: Ako je oblik stvari samo pojava, šta su one u realnosti?

M: U realnosti postoji samo opažanje. Posmatrač i posmatrano su pojmovi, činjenica posmatranja je stvarna.

P: Gde Apsolutno ulazi?

M: Apsolutno je mesto rođenja opažaja. Ono čini opažanje mogućim. Ali suviše mnogo analiza neće vas dovesti nikuda. U vama postoji srce postojanja, koje je iznad analiza  uma.  Vi to možete znati jedino u akciji. Izrazite to u svakodnevnom životu i njegova svetlost će rasti uvek svetlija. Zakonita, prava funkcija uma jeste da vam kaže ono što nije. Ali, ako želite pozitivno znanje, morate ići iznad uma.

P: Postoji li u celom Univerzumu i jedna stvar od vrednosti?

M: Da, moć ljubavi.