7.BEŽELJNOST, NAJVEĆE BLAŽENSTVO

 

Pitalac: Sreo sam mnoge ostvarene osobe, ali nikad oslobođenog čoveka. Da li ste vi prošli kroz fazu oslobođenog čoveka, ili da li oslobođen čovek, takođe napušta telo?

Maharadž:  Šta vi podrazumevate pod ostvarenim i oslobođenim?

P: Pod ostvarenjem ja smatram prekrasno iskustvo mira, dobrote i lepote, kad svet ima smisla i kad postoji sveprožimajuće jedinstvo oboje: i supstance i suštine. Iako to iskustvo ne traje dugo, ono može biti zaboravljeno. Ono svetli u umu, i kao sećanje i kao težnja, oboje. Ja znam o čemu govorim, jer sam imao takva iskustva.

Pod oslobođenjem smatram stalno boravljenje u tom blaženom stanju. Ono što sam pitao je, da li je oslobođenje u skladu sa opstankom tela.

M: Šta je pogrešno sa telom?

P: Telo je tako slabo i kratkotrajno. Ono stvara potrebe i žudnje. Ono preteško ograničava osobu.

M: Pa šta? Neka fizička iskustva budu ograničena. Ali oslobođenje je oslobođenje od samog sebe, od svojih pogrešnih i samonametnutih ideja; ono nije sadržano u nekom posebnom iskustvu, ma kako ono bilo veličanstveno.

P: Da li ono traje večno?

M: Svako iskustvo je ograničeno vremenom. Sve što ima početak mora imati i kraj.

P: Dakle, oslobođenje, u mom shvatanju te reči ne postoji.

M: Naprotiv, osoba je uvek slobodna! Vi ste oboje i svesni i slobodni da budete svesni. Niko ovo ne može da vam oduzme. Da li ste vi ikad znali sebe kao nepostojećeg ili nesvesnog?

P: Ne mogu da se setim, ali to ne opovrgava da je moje biće povremeno  nesvesno.

M: Zašto se ne okrenete od iskustva ka onome ko iskušava i ostvarite potpun značaj jedinog istinskog stanja kojeg možete imati: "ja jesam"

P: Kako to uraditi?

M: Ne postoji "kako" ovde. Samo držite u umu osećaj "ja jesam", utonite u njega, dok vaš um  i osećanje (ja jesam) ne postane jedno.

Pomoću stalnog ponavljanja pokušaja vi ćete steći ispravnu ravnotežu između pažnje i osećaja i vaš će um biti snažno utvrđen u misaono - osećajno "ja sam".

Šta god da mislite, govorite ili radite, ovaj osećaj nepromenljivog i nežnog bića ostaje kao uvek prisutna osnova uma.

P: Da li vi to nazivate oslobođenjem?

M: Ja to nazivam normalnim. Šta je loše u tome ako živimo, saznajemo i delujemo bez napora    i srećno? Zašto smatrati to neobičnim i očekivati neposredno uništenje tela? Šta je loše  sa telom koje treba da umre? Popravite vaše ponašanje prema telu i ostavite ga na miru! Nemojte ga razmaziti, a ni terorisati. Samo ga ostavite, najveći deo vremena ispod praga svesne pažnje. P: Sećanja na moja prekrasna iskustva mi ne daju mira. Ja bi ih želeo  ponovo.

M: Pošto ih želite ponovo, vi ih ne možete imati; stanje žudnje za nečim blokira sva dublja iskustva. Ništa se vredno ne može desiti u umu koji tačno zna šta želi. Jer ništa nije od velike vrednosti što um može da zamisli i želi.

P: Šta ima vredno želeti?

M: Želeti najbolje. Najvišu sreću, najveću slobodu. Beželjnost je najveće blaženstvo.

P: Sloboda od želje nije sloboda od 'ja želim'. Ja želim slobodu da ispunim moju žudnju.

M: Vi ste slobodni da ispunite svoje žudnje. U stvari, vi i ne radite ništa drugo.

P: Ja pokušavam, ali postoje prepreke koje me ostavljaju frustriranog, neispunjenog.

 

M: Prevaziđite ih.

P: Ne mogu. Slab sam.

M: Šta vas čini slabim? Šta je slabost? Drugi ispunjavaju svoje želje, zašto ne biste i vi?

P: Mora da gubim energiju.

M: Šta se dešava sa vašom energijom? Gde ona odlazi? Niste li vi rasuli nju na tako mnogo kontradiktornih želja i težnji? Vi nemate beskonačan izvor energije.

P: Pa zašto da ne?

M: Vaše težnje su male i niske. One ne obavezuju na nešto više. Jedino Božanska energija je beskonačna - jer on ne želi ništa za sebe. Budi kao on i sve tvoje želje će se ispuniti.

Što su uzvišenije vaše ideje (ciljevi), i sveobuhvatnije (nesebičnije) vaše želje, više ćete imati energije za njihovo ispunjenje.

Želite dobro svima i univerzum će raditi sa vama. Ali ako vi želite vaše sopstveno zadovoljstvo, morate to zaslužiti na mukotrpan način. Pre željenja, zaslužite.

P: Ja sam angažovan na studiranju filozofije, sociologije i obrazovanju. Mislim da je  viši mentalni razvoj potreban pre nego što ja budem mogao da sanjam o samoostvarenju. Da li sam na pravoj stazi?

M: Da bi zaradili za izdržavanje neko specijalizovano znanje je potrebno. Opšte znanje razvija um, bez sumnje. Ali ako idete za tim da protraćite vaš život u nagomilavanju znanja, vi gradite zid oko sebe. Da bi otišli iznad uma, dobro snabdeven um nije potreban.

P: Šta je onda potrebno?

M: Ne verovati svom umu i ići iznad.

P: Šta ću naći iznad (izvan) uma?

M: Direktno iskustvo postojanja (bića), znanja i ljubavi.

P: Kako da se dospe iznad uma?

M: Postoje mnoge polazne tačke - sve one vode ka istom cilju. Možete početi sa nesebičnim radom, odričući se, napuštajući plodove svoga rada; zatim možete prestati da mislite i želite sve vaše želje. Ovde je odustajanje (tyaga) operativni faktor.

Ili možete da se ne brinete ni o jednoj stvari koju želite, ili mislite, ili radite i  jednostavno se prenesete u misao i osećanje "ja jesam" usredsređujući "ja jesam" snažno u svoj um.

Razne vrste iskustva vam se mogu dogoditi - ostanite nepokolebivi u saznanju da je sve što opažate (spolja) prolazno, a da jedino "ja jesam" traje.

P: Ne mogu ceo svoj život utrošiti na takve vežbe. Imam svoje obaveze o kojima moram brinuti.

M: Na svaki način brinite o svojim dužnostima. Delovanje, u kome vi niste emocionalno uključeni, a koje je korisno i ne prouzrokuje patnju, neće vas vezivati. Vi možete biti  angažovani u nekoliko pravaca i raditi sa ogromnim uživanjem, a ipak iznutra biti slobodni i mirni, sa umom kao ogledalom, koji reflektuje sve, a da nije uznemiren.

P: Da li je takvo stanje ostvarivo?

M: Ja ne bih govorio o tome, ako to ne bi bilo moguće. Zašto bih se angažovao u  iluzijama?

P: Svi citiraju svete knjige.

M: Oni koji znaju samo svete knjige, ne znaju ništa. Znati znači biti. Ja znam o čemu govorim, to nije od čitanja ili čuvenja.

P: Ja sam studirao sanskrit, ali sam stvarno samo čitao svete knjige. Tragam za samoostvarenjem i došao sam da nađem neophodno vođstvo. Lepo vas molim, šta treba da radim?

M: Pošto ste čitali svete knjige zašto onda pitate mene?

P: Svete knjige pokazuju glavna usmerenja, dok individualna (osoba) treba lične instrukcije.

 

M: Vaše Sopstvo (biće) je vaš vrhunski (krajnji) učitelj (Sadguru). Spoljašnji Učitelj (guru) je samo putokaz. Samo vaš unutrašnji učitelj je onaj koji će ići sa vama do cilja, jer on sam je cilj. P: Unutarnjeg učitelja nije lako dosegnuti.

M: Pošto je on u vama i sa vama, teškoća ne može biti tako ozbiljna. Zagledajte se unutra, i naći ćete ga.

P: Kad gledam unutra ja nalazim osećaje i opažanja, misli i osećanja, želje i strahove, sećanja i očekivanja. Ja sam uronjen u taj oblak i ne vidim ništa drugo.

M: Onaj koji vidi sve to, i ništa drugo, je unutarnji učitelj. On jedini jeste, sve ostalo se samo pričinjava da jeste. On je vaše Sopstvo (svarupa), vaša nada i pouzdanje slobode. Pronađite ga i držite ga se i bićete spašeni i sigurni.

P: Ja vam verujem, ali kad dođem do stvarnog pronalaženja tog unutarnjeg Sopstva, vidim da mi ono beži.

M: Ideja "to mi beži", gde se ona rađa?

P: U umu.

M: A ko zna um?

P: Svedok uma zna um.

M: Da li je neko došao kod vas i rekao vam: "Ja sam svedok vašeg uma"?

P: Svakako da nije. To bi bila smo još jedna ideja u umu.

M: Onda ko je svedok?

P: Ja sam.

M: Dakle, vi znate svedoka, jer ste vi svedok. Vi ne morate da vidite svedoka ispred vas. Ovde ponovo (opet vidimo), znati je biti.

P: Da, vidim da sam ja svedok, sama duhovna svest. Ali na koji način mi to uopšte koristi?

M: Kakvo pitanje! Kakvu vrstu koristi vi očekujete? Da spoznate ko ste vi, nije li to sasvim dovoljno?

P: Kakvu primenu ima samospoznaja?

M: Samospoznaja vam pomaže da spoznate ko niste i oslobađa vas od pogrešnih ideja, želja i delovanja.

P: Ako sam ja samo svedok, šta određuje šta je ispravno, a šta je pogrešno?

M: Ono što vam pomaže da spoznate sebe je ispravno. Ono što vas sprečava je  pogrešno. Znati svoje istinsko Sopstvo je blaženstvo, zaboraviti - je bol (patnja).

P: Da li je svedočeća svesnost istinsko Sopstvo?

M: Ona je refleksija stvarnosti u umu (buddhi). Stvarnost je  iznad  (uma). Svedok je  kopija kroz koju vi prolazite iznad.

P: Šta je cilj meditacije?

M: Viđenje lažnog kao lažnog je meditacija. Ovo mora da se sprovodi sve vreme.

P: Vi ste rekli da se meditira redovno (sistematično).

M: Promišljena svakodnevna vežba u razlučivanju između istinskog i lažnog i odricanje od lažnog je meditacija. Postoje mnoge vrste meditacija sa kojima se počinje, ali se sve  one konačno stapaju u jedno.

P: Molim vas, recite mi, koji je put ka samoostvarenju najkraći?

M: Nijedan put nije ni kratak ni dugačak, već su neki ljudi revnosniji, a neki nisu. Mogu vam reći o sebi. Ja sam bio običan, jednostavan čovek, ali sam verovao mom Guruu. Ono što mi je rekao da uradim, ja sam uradio. Rekao mi je da se koncentrišem na "ja jesam" - i ja  sam to radio. Rekao mi je da sam ja iznad svega što je vidljivo i shvatljivo - i ja sam poverovao. Dao sam mu moje srce i dušu, moju sveukupnu pažnju i celokupno moje raspoloživo vreme (morao sam da radim da izdržavam porodicu).

Kao rezultat vere i revnosne predaje, ja sam ostvario Sebe (svarupa) kroz tri godine.

 

Možete odabrati bilo koji put koji vam odgovara - vaša revnost (iskrenost) će odrediti brzinu vašeg napretka.

P: Postoji li nada za mene?

M: Učvrstite se snažno u svesnost (duhovnu) "ja jesam". To je početak, a takođe i kraj sveg nastojanja.