PROČITANO

696

PUTA

OD 14.01.2018.

Balašević...Seve rijetki nađu rijetke...

Pricace ti jednom mozda kako sam ja bio sto-sta pile moje, pace moje malo mudrovace badavani kad me nema da se branim da sam blizu, ne bi im se dalo Pricace ti o plovidbi ti sto nisu sidro digli sta sam za njih neg' ukleta sajka tvrdice sa cudnim sjajem da sam drhtao pred zmajem gledali su oni iz prikrajka Al' ti slutis otkud bore trunje se u oku diglo olujno je tamo gore gde nas nije puno stiglo znam da sanjas more sveca i korake po tom doku ti si tamo bio u mom oku Pricace ti, kojekakvi zloba se k'o rubin cakli kako odjek mog osmeha jeci i klece se u pretpostavke kljuckajuci kao cavke moje lose prepricane reci Brojao sam ljude s krsta pravila i izuzetke posvud promasena vrsta samo retki nadju retke znam da sanjas vaskrsenje jednu siluetu plahu ti si tamo bio u mom dahu Pricace ti jednom svasta boljima se tesko prasta pile moje, pace moje malo i silni misevi u boci javice se k'o svedoci pustolovnog traganja za Gralom Ne znam vise, Boze prosti dal' da strepim il' da stremim da to breme posebnosti i na tebe nakalemim ako nije kasno vec Jer znam da sanjas rimovanja krike i tisinu nemu ti si bio svugde u mom' svemu pile moje, pace moje malo lavce moje