Uroci i prokletsva

Moram ovaj članak početi ozbiljnom napomenom. Sve što radimo u životu osuđeno je na jednu od dve stvari: uspeh ili neuspeh. Sa 99% stvari koje nam se dešavaju uplitanje sila i magije nema nikakve veze, iako je vrlo lako verovati u to, pogotovu ako se baviš time. Magija je, ovakva kakva je u ovo vreme nauke, čvrste logike i isključivosti, jedna uglavnom nepraktična stvar koja se tiče Maga samog, njegove umetnosti i njegovog puta. Ali magijsko delanje na drugog i okolinu je itekako moguće, bez toga magija gubi smisao i naziva se ludilo.

Upisao:

Putar

Praksa crne magije

Ono što se kaže na pomen crne magije su sledeće istine: Ona stoji nasuprot beloj. Ona je zla jer prva i osnovna njena primena je da povredi, uništi i ubije. Verujem da se većina vas koja se bavila magijskom praksom sretala sa različitim vidovima nje, najčešće urokom, prokletstvom ili prosto crpljenjem života. Sledeći tekst/ tekstovi govori o potentnosti, kreativnosti i opasnosti crne magije, možda i načinima kako da se ta opasnost otkloni ili još bolje predupredi.

Upisao:

Putar

Jedno manje popularno viđenje demonologije

Postoji više načina samospoznaje. Većina nas tražiće sebe gledajući u sunce, , radujući se životu, moleći se životu prihvatajući ga u sebe i hraneći se toplotom koju ono donosi. Mnogo manji broj nas prigrliće mesec, slaviće mistiku njenu, igrajući se sa senkama, hraneći se njenom hladnom toplotom, ponekad zavirivati po njenoj mračnoj strani nailazeći na blago ili prokletstvo. Retki od nas ostaće zagledani u bezdan kosmosa, u tačke gde ni jedna zvezda ne gori i tamo videće istu onu tamu koja leži na dnu naše duše i pitanja drevna, od čoveka starija, koja čekaju odgovore koji se ne trebaju čuti. Ovaj put, poslednji navedeni, je put kojime niko ne treba ići, često je vezan za ludilio, za prokletstvo i nesreću. A ipak.. Put sam, kao i koji god drugi put, nije zao, nije ni dobar. Pitanje je samo, koliko se trnja po putu nalazi. Dosta, naravno, previše, naravno. Osvrni se, vrati se želim ti. A na kraju puta šta čeka, to ne znam još uvek ili nikada...