SVEST je sve što JESTE ~ kako se beskrajni potencijal pretvara u fizičku REALNOST

Top of Form

 

Sve je JEDNO,
a istovremeno
svako je jedinstven.

Mi smo jedna svest koja doživljava sebe kroz mnoštvo „fokusnih tački” svesnosti. Ja sam svest fokusirana na to da budem ja. Vi ste svest fokusirana na to da budete vi. Razlika između vaše realnosti i moje je fokusna tačka svesnosti. Mi smo samo različite perspektive iste svesti. Dakle, vi nemate svest, već svest sadrži vas i sve u vašoj realnosti, uključujući i mene.

Jednostavno rečeno, svest je sve što jeste. To je beskrajna potenci­jalnost koja ispunjava sve. Bukvalno. Pitanje je, onda, kako se be­skrajni potencijal pretvara u fizičku realnost.

Zanimljivo je to da je fizička realnost u suštini prazna. Što dublje zalazimo u materiju, susrećemo se s više prostora i postaje nam sve teže da opišemo šta su zapravo „fizička” realnost i „materija”. Ako je sve svest, kako, onda, svest postaje materija? I kako se beskrajno, večno „postojanje” pretvara u specifično, konačno iskustvo?

Svest je „most” između beskrajnog polja mogućnosti i vaše fizičke re­alnosti. To je portal kroz koji se vaša neposredna realnost neprestano kreira. Drugim rečima, svest je „tama” koja sadrži sve. Vaša svest je fokusirani „reflektor” koji iz nje „izvlači” stvari u realnost. Vi istražu­jete kakav osećaj izaziva transformisanje energije visoke frekvencije u energiju niske frekvencije. Jednostavno rečeno ‒ vi pretvarate misli u stvari.

Vi istovremeno i kreirate
i koristite svoju realnost.

Svest je vaše celokupno biće: vaše misli, osećanja, intuicija i volja.Vaše telo i um su njena materijalna „vozila” u vašoj fizičkoj realno­sti. Ona je u vama i izvan vas. Vi ste veza između makrokosmosa i mikrokosmosa, između gore i dole i između unutra i spolja.

Vaša fizička realnost sadrži ono što svojim fokusom dovodite u po­stojanje time što mu ukazujete svoju subjektivnu pažnju. Spoljašnje okolnosti u vašoj realnosti predstavljaju odraz vaših unutrašnjih uverenja i misli. Ono u šta verujete postaje „stvarno” u vašoj real­nosti.

Sve započinje kao želja
da se iskusi nešto.
Ispunjavanje vaših želja, stoga, 
nije luksuz već svrha života.

Priroda je mađioničar koji izvlači iz rukava jabuke, cveće i leptire. Pogledajte šta mogu da uradim, kaže. Zar vam ovo nije zabavno?

Sve započinje kao želja da se nešto iskusi. Zamislite svoj izvor kao Sve što jeste (kvantno polje, univerzum, Bog) u potpunom mirova­nju. U trenutku kad zaplamti iskra želje da se iskusi nešto, u toj ne­pomičnosti Svega što jeste stvara se pokret i dolazi do razdvajanja.

 

Ovo prvobitno razdvajanje od Izvora predstavlja početak onoga ko ste VI. Vi ste božja iskra želje. Svi mi smo.
 

Vaš Izvor stvorio vas je „željom” zato što on želi da istraži kako to izgleda iskusiti „stvari” prvi put – želi da sazna kakav je osećaj vi­deti, pomirisati, dodirnuti, čuti i okusiti; kakav je osećaj žudeti za nečim i kakav je osećaj osloboditi se od ograničenja.

Vaš Izvor želi da opaža svet kroz VAS. Vi ste ovde da biste iskusili fizikalnost ove realnosti. To je ono što vaš duh želi. On želi da istra­ži polaritete fizičke realnosti i kakav je osećaj imati izbor između svetlosti i tame, između „dobrog” i „lošeg”.

To je razlog zbog kojeg fizička realnost kakva nam je poznata sadrži podjednaku količinu pluseva i minusa, pozitivnog i negativnog. To je takođe razlog zašto tamo gde postoji svetlost mora da postoji i tama i zašto svaki početak mora da ima kraj. Želje nas podsećaju na našu smrtnost i na prolaznost stvari zato što želeti nešto izaziva istog trenutka svest o nedostatku toga ili pojavu straha da će se to izgubiti.

Želja nas nikada ne ostavlja bez emocija i uravnotežene; u stvari, ona u nama izaziva borbu ili, preciznije rečeno, napetost između „imati” i „nemati”. Ipak, iskusiti polaritet između „imati” i „nemati” može takođe da ima pozitivnu svrhu zbog toga što može da pojača svako iskustvo pokazujući nam njegovu suprotnost.

Čini se da je fizičko postojanje blisko povezano sa željom. Da li pri­hvatamo ili potiskujemo svoje želje? Osećamo li krivicu ili radost zbog svojih želja? Ostvarujemo li ili krijemo svoje želje? Izgleda da je baš to kako biramo da se odnosimo prema svojim željama poenta našeg postojanja.

 

Po rečima Tomasa Hobsa, filozofa iz 17. veka: „Ne postoji stalna smirenost uma dok ovde živimo zato što je život sam po sebi kre­tanje i ne može nikada da bude bez želje i straha, isto kao ni bez smisla.” Kad ne bi bilo želje, ne bi bilo ni života. Želja je prvi pokre­tač i inicijator promene; ona sve preobražava i podstiče. U stvari, nemoguće je postojati ovde a da se ne istražuje neka vrsta želje. Čak i ako je vaša želja da prigušite želju, i to je ipak želja.

Ne možete da se odreknete želje ‒ to je deo igre života i smrti i fizičke realnosti. Vi ste ovde da biste istražili kakav je osećaj imati izbor između različitih iskustava. Vaše želje su svrha vašeg života zato što vam one pokazuju šta je to što ste došli ovde da iskusite.

Upanišade – četiri duhovna i filozofska teksta koja zajedno sači­njavaju Vede, svete spise većine hinduističkih tradicija ‒ opisuju važnost i centralno značenje koje želja ima u ljudskom postojanju rečima: „Vi ste ono što je vaša najdublja želja. Kakva je vaša želja, takva je vaša namera. Kakva je vaša namera, takva je vaša volja. Ka­kva je vaša volja, takvo je vaše delovanje. Kakvo je vaše delovanje, takva je vaša sudbina.”


Jedina stvar u životu
koju ne možete da kontrolišete jeste 
to da budete rođeni i da umrete.
Sve između toga
na raspolaganju vam je 
da ga uobličite, menjate i uživate u njemu.


Mi smo zaista moćna bića. Sve što se dešava između našeg prvog i poslednjeg udaha imamo moć da promenimo i oblikujemo tako da nam bude od koristi.
Ono što vam se desilo u prošlosti, kad ste bili dete, nije vaša odgo­vornost. Ono što radite s tim iskustvima ‒ sećanjima – SADA jeste vaša odgovornost. Ako vaša sećanja čine da ostajete zaglavljeni u stanju žrtve, vaš posao je da to promenite.

Sećanja nisu onoliko statična koliko vi možda verujete da jesu. Ona su samo energija koju „nosite sa sobom” i sadrže činjenice zajedno s emocijama koje su s njima povezane. Bez obzira na to što ne možete da promenite činjenice u svojim sećanjima ‒ na primer, koliko ste godina tada imali, gde i s kim ste bili ‒ možete da promenite oseća­nja koja su povezana s tim činjenicama.

Postoji razlog zašto imamo sećanja ‒ postoji svrha u tome da se sećamo svoje prošlosti. Sve što postoji u našim životima SADA, tu je iz nekog razloga. Ne rađamo se sa sposobnošću da se sećamo stvari samo zato što naša realnost funkcioniše na taj način. U tome ima i nečeg višeg.

Po meni, ako živimo u univerzumu bezuslovne ljubavi, sasvim si­gurno mora da postoji neki po nas koristan razlog zašto se sećamo prošlosti i skladištimo svoja sećanja. Bez obzira na to kakva seća­nja krijemo duboko u srcu, trebalo bi da ih koristimo da bismo se razvijali, doživeli ekspanziju i razotkrili ko smo.

Možete da izaberete da iskusite svoja sećanja iz jedne bolje per­spektive. S obzirom na to da ne postoji jedno jedino tumačenje sećanja, možete da istražite neko loše sećanje iz detinjstva iz per­spektive snage u SADAŠNJOSTI umesto iz perspektive toga što ste bili žrtva u prošlosti.
Ništa nije uklesano u kamenu. Sve se neprekidno kreće, sve je u neprestanom kreiranju

 

 

 

 

Autor: Gordana Biernat; odlomak iz knjige „Istina je u vama“

Izdavač: HARMONIJA knjige, www.harmonijaknjige.rs