Razgovori sa Sri Ramanom Maharsijem sa Arunacale


P: Kaze se da je Buda ignorisao pitanje o Bogu.

Bg: Da, i zato je bio nazvan bezboznikom. Zapravo, Buda se bavio pre svega vodjstvom tragaoca ka ostvarenju stvarnosti, ovde i sada, a ne akademskim diskusijama o Bogu, svetu i tako dalje.

P: Da li su znanja prirodnih nauka, psihologije, medicine itd. od pomoci yoginu za postizanje oslobodjenja ili intuitivnog uvida u stvarnost?

Bg: Da, ali vrlo malo. Nešto teorijskog znanja za yogija je neophodno i ono se moze naci u knjigama, ali je zaista nephodno prakticno usmerenje. Licni primer i licno ucesce su najbolja pomoc. Što se tice intuitivnog razumevanja, moze da se dogodi da neko samog sebe snazno ubedi u Istinu, njenom dogadjanju i ostvarenju, ali sopstvena intuicija je potpuno nezavistan i neposredan dogadjaj koji nadilazi sva iskustva. Samo ucenje iz knjiga ne donosi veliku i trajnu korist. Posle ostvarenja, sva duhovna razmisljanja su mrtav i beskoristan teret koji ostaje iza nas.

Iskljucivo zanimanje teorijom, doktrinom i filosofijom može da bude stetno za coveka ukoliko ga odvraca od istinski neophodnog duhovnog preobrazaja. Nudeci jednu laznu alternativu koja je samo mentalna, samim tim sprecava da se uvidi neautenticno postojanje.

Bg: Cemu koristi ucenje onih koji se zatim ne ustreme da ugase pogubno delo sudbine pomoću pitanja: "Odakle dolazimo mi koji cinimo i spoznajemo dela?" Oni su pali na nivo pokvarene ploce. Sta su oni zapravo, o Arunacala?
Lakse se spasavaju jednostavni ljudi, nego oni cije Ja nije nestalo uprkos njihovom ucenju. Jednostavni ljudi zasticeni su od snaznih djavolovih zahvata samoobmane; zasticeni su od zla bezbrojnih uskovitlanih misli, reci i dela, postedjeni su teznje za obiljem. Oni su zasticeni od svih djavola.
Zbog iluzije koja nastaje iz neznanja, ljudi ne mogu da vide da je sve u svakom trenutku svojstveno Istini koja prirodno pociva u njihovom srcu, i u njoj ne mogu da ostanu. Umesto toga, raspravljaju da li ona postoji ili ne, da li ima oblik i kakav ili ga nema, da li je nedvojstvo ili dvojstvo. Moze li se nešto ispoljiti iznad bivstvujuceg i stvarnog? Ovaj nacin diskusije nema kraja. Ne zaposljavaj se time. Umesto toga okreni svoj um unutra i prestani sa svim tim. Nema kraja diskusijama. Na kraju su svi spisi beskorisni. Spisi sluze samo da nagoveste postojanje konacnog stanja ili Sopstva, kao i da ukazu na put. To je njihov pravi cilj. Sve drugo je beskorisno. Pa ipak, oni su obimni kako bi odgovarali stepenu duhovne zrelosti svakog pojedinog tragaoca. Isto kao kada se neko penje stepenicama i primeti da je predjeni put omogucio dolazak na vrh, kada je cilj najzad dostignut. Kada se to dogodi ostaje sam cilj, a sve drugo, ukljucujuci i stepenice, postaje beskorisno.

On je, istina, ponekad objašnjavao filosofiju u svoj njenoj komplikovanosti, ali samo kao ustupak nemoci onome kome su "mnoga misljenja propala", kako on to kaze u samoistrazivanju. Hteo sam ovde da citiram jedno takvo objasnjenje, ali sam video da se ono u sustini otkriva u sledećem pasusu:

Kaze se da slozeni modeli filosofije u razlicitim skolama razjasnjavaju stvarnost i otkrivaju Istinu. Ali oni, zapravo, stvaraju konfuziju tamo gde ne treba da je bude. Da bi se bilo sta razumelo potrebno je Sopstvo (Atman). Sopstvo je jedina stvarnost. Zasto mora da se objasnjava ne-Sopstvo?

I dodaje o sebi samom:

"Na srecu, filosofiji se nikada nisam uputio. Da jesam, to me verovatno nikuda ne bi odvelo. Moja me sopstvena naklonost odvela dotle da pitam: "Ko sam ja?" Kakva sreca!"

P: Sta je stvarnost?

Bg: Stvarnost mora da bude uvek stvarna. Ona nema niti imena niti oblika, vec im lezi u osnovi. Ona lezi u osnovi svakog ogranicenja jer je sama bezgranicna. Ona nije vezana na bilo koji nacin. Ona je u biti nestvarna, a sama je stvarna. Ona je to što jeste. Ona je takva kakva je. Ona je sa druge strane govora i odnosa kao što su Bice i ne-Bice.

Maharsi se nije dao zavesti prividnom razlikom misljenja koja proistice samo od jednog drugog nacina vidjenja ili izraza.

P: Budisti poricu svet, dok hindu filosofija priznaje njegovo postojanje, ali ga naziva nestvarnim. Da li je to tacno?

Bg: To su samo razlicita stanovista.

P: Svi priznaju delo pomocu bozanske energije (sakti). Da li kroz iluziju proistice znanje o nestvarnosti?

Bg: Svi govore o bozanskoj energiji, ali sta je priroda ove energije? Ona mora da se slaze sa prirodom njenog dela.

P: Da li ima stepenovanja u iluziji?

Bg: Sama je iluzija iluzorna. Ona moze da postane vidljiva samo nekome ko je od nje odvojen. Ali kako moze odvojen posmatrac da joj bude potcinjen? Kako on, dakle, moze da govori o stepenovanju iluzije?
Ti gledas kako prolaze razlicite scene na filmskom platnu. Cini se da vatra pretvara zgradu u pepeo, voda unistava brodove, ali platno, na kome se slika projektuje, ostaje neizgorelo i suvo. Zato sto su slike nestvarne, a platno je stvarno.
Na slican nacin ogledalo daje odraz svetlosti, ali njemu nece nikada naskoditi mnostvo stvari ili kvalitet ovih refleksija.
Na isti nacin je svet pojava na osnovi jedine stvarnosti na koju on ne moze nikako da utice. Postoji samo jedna stvarnost. Razgovor o iluziji je samo uslovljen stanovistem. Promeni tacku svog gledista u saglasnosti sa takvim znanjem i uvideceš da je univerzum samo Brahman. Jer, ti si sada uvucen u svet i vidis ga kao da je stvaran. Ako se oslobodis toga, on će nestati i ostace samo stvarnost.
Svet se opaza kao ocigledna, objektivna stvarnost samo kada je um okrenut spolja i prema tome je njegovo postojanje odvojeno od njegovog Sopstva. Ako se svet vidi na ovakav način, tada stvarna priroda Sopstva nije ocigledna. I obratno, ako je Sopstvo ostvareno, svet prestaje da se pojavljuje kao objektivna stvarnost.
Kada se neko izbezumi pa vidi kao nepostojece i nestvarno ono sto je stvarno i sveprisutno, savrseno i iz sebe samo blistavo, stvarno Sopstvo, bit znanja - onda je to iluzija. Takodje iluzija je i to sto neko prihvata nepostojano i nestvarno Ja, predstavu sveta i Boga, kao stvarno i samopostojano.

Svet je stvaran, ali ne po sebi i za sebe. Mi zaista vidimo neku osobu u snu, ali ona ipak nije stvarna sama po sebi.
Svet je stvaran za onoga ko nije ostvario Sopstvo, a takodje i za onoga koji ga je ostvario. U prvom slucaju Istina odgovara obliku sveta, dok u drugom slucaju Istina svetli kao bezoblicno savrsenstvo i sama bit sveta. Samo se po tome oni razlikuju jedan od drugog.

Setio sam se slucajnog iskaza Bhagavana da nestvarno i stvarno imaju isto značenje. To nisam mogao da razumem pa sam ga o tome pitao. On je rekao:

"Da, ponekad to zaista kazem. Sta podrazumevas pod stvarnim? Sta je to sto nazivas "Stvarno"?

Odgovorio sam: "Prema vedanti stvarnim moze da se nazove samo ono što je postojano i nepromenljivo. To je znacenje stvarnosti." Na to je Bhagavan rekao:

"Imena i oblici (nama-rupam) koji izgradjuju svet, stalno se menjaju i nestaju, pa se zbog toga nazivaju nestvarnim. Nestvarno nastaje kada je Sopstvo zaboravljeno usled uslovljavajućih aktivnosti imena i oblika, a stvarnost se budi kada se sve opaza u Sopstvu. Nedualist kaze da je svet nestvaran, ali on takodje kaže: "Sve je Brahman". Jasno je da se to što on osudjuje odnosi na svet kao objektivnu stvarnost samu po sebi, odnosno da ga ne vidi kao Brahmana. Ko boravi u Sopstvu, uvidja jedino Sopstvo sveta. Za probudjenog je nevazno da li svet postoji ili ne. On uvek boravi u Sopstvu.