Čuveni filozof iz sedamnaestog veka, Baruh Spinoza, rekao je: „Sva sreća i nesreća zavisi isključivo od onoga sa čim smo u ljubavi povezani“. Prema tome, mudro birajte kada sa nekim stupate u vezu, jer su ulozi visoki – od toga zavisi vaša sreća! Smatramo da se ovo posebno odnosi na osobe sa preokupiranim stilom emocionalnog vezivanja. Nesvesne sistema emocionalnog vezivanja, one rizikuju da u odnosima budu izložene velikoj patnji, kao što se može videti na primeru Emili.

Dok je stažirala na psihijatrijskoj klinici, Emili je shvatila da želi da postane psihoanalitičar. Pre nego što je počela da pohadja predavanja na Institutu za psihoanalizu, i sama je morala da joj se podvrgne periodu od najmanje godinu dana. Odlazila je na terapiju četiri puta nedeljno, ležala na kauču i pričala o svemu što bi joj padalo na pamet. U početku joj je to išlo sasvim dobro. Odavala je utisak toliko stabilne osobe, da je njen psihoanalitičar mislio kako će sa terapijama završiti najduže za dve godine – što je veoma redak slučaj, s obzirom na činjenicu da psihoanaliza obično traje najmanje četiri do pet godina.

Onda je Emili upoznala Dejvida i veoma brzo se zaljubila u njega. Međutim, ispostavilo se da je Dejvid, glumac u usponu, bio loš izbor. Upućivao je suprotne signale o nameri da bude sa Emili, što je nju veoma obeshrabrivalo. Njeno ponašanje se vremenom promenilo u tolikoj meri da se činilo kako je potpuno izgubila stabilnost. Ponekad smo zajedno džogirali oko jereza u Central parku, a ona bi ponela i pejdžer i mobilni telefon (u ono vreme mobilni telefoni su bili relativno veliki i teški!). Naizmenično ih je proveravala svakih par minuta da vidi ima li poziva od njega. Na poslu bi provodila sate prateći Dejvidove aktivnosti na internetu, koji je tada predstavljao novinu. Kreirala je lažni identitet i četovala sa njim u čet sobama koje je posećivao. Ukratko, postala je opsednuta njime.

Emilin psihoanalitičar nije uspevao da shvati kako je došlo do tako zastrašujuće promene kod kandidatkinje koja je zaista obećavala. Od bodre i uravnotežene osobe, Emili je počela da se prevara u osobu čiji se mazohizam mogao dovesti u vezu sa graničnim poremećajem ličnosti. Činilo se da će psihoterapija trajati godinama.

Osetljiv sistem emocionalnog vezivanja

Kod Emili se nije radilo o mazohizmu ili graničnom poremećaju ličnosti. U njenom slučaju, jednostavno je došlo do preteranog aktiviranja sistema emocionalnog vezivanja. Osobe sa preokupiranim stilom vezivanja, poput Emili imaju izuzetno osetljiv sistem atačmenta. Kao što smo već pomenuli u prethodnim poglavljima, sistem emocionalnog vezivanja je mehanizam u našem mozgu koji je odgovoran za otkrivanje i praćenje sigurnosti i dostupnosti naših figura vezivanja. Ako ste osoba sa preokupiranim stilom, posedujete izraženu sposobnost da osetite kada je vaša veza ugrožena. Sam nagoveštaj da nešto nije u redu aktivira vaš sistem emocionalnog vezivanja, a kada se to desi, ne možete da se smirite dok od partnera ne dobijete jasnu potvrdu da vam je zaista privržen, te da je vaša veza sigurna. Do aktiviranja ovog sistema dolazi i kod osoba sa drugim stilovima emocionalnog vezivanja, ali one, za razliku od osoba sa preokupiranim stilom, ne reaguju na „sitnice“.

Kao demonstracija velike osetljivosti sistema emocionalnog vezivanja kod osoba sa preokupiranim stilom, u laboratoriji Krisa Frelija (autora ECR-R upitnika o stilovima emocionalnog vezivanja) na fakultetu Urbana-Šampejn Univerziteta u Ilionisu, a u saradni sa Paulom Nidental sa Univerziteta Blez Paskal u Klermon Feranu (Francuska), sprovedena je studija u kojoj je na jedinstven način izmerena preosetljivost osoba sa preokupiranim stilom emocionalnog vezivanja na različite signale u komunikaciji. Korišćena je takozvana morfing tehnika – kompjuteraska animacija u kojoj se lice sa određenim emocionalnim izrazom (recimo bes) postepeno menja u lice sa neutralnim izrazom. Učesnici u studiji zamoljeni su da zaustave snimak na kadru u kom im se učini da je prvobitna emocija na licu nestala. Primećeno je da su osobe sa preokupiranim stilom emociolanog vezivanja promenu u izrazu lica uočile pre ostalih. Kada je eksperiment ponovljen obrnutim redosledom – sa izrazom lica koji je na početku neutralan i postepeno se preobražava u određenu emociju – među ispitanicima koji su ranije primetili promenu opet je bilo više onih sa preokupiranim stilom emocionalnog vezivanja. Ovi rezultati ukazuju na to da su osobe sa preokupiranim stilom zaista osetljivije na emocionalne promene kod drugih, te da ih lakše i jasnije uočavaju.

Međutim, uz pomenute rezultate sledi i upozorenje: studija je pokazala da osobe sa preokupiranim stilom često donose ISHITRENE ZAKLJUČKE, pa su zato sklone da pogrešno protumače emocionalna stanja drugih. Tek kada je ekspriment sproveden tako da su učesnici sa preokupiranim stilom morali da sačekaju malo duže – nisu smeli da reaguju čim uoče promenu izraza na licu, već su odgovor mogli da daju tek kad prikupe više informacija – ispostavilo se da oni prednjače u odnosu na učesnike sa drugim stilovima emocionalnog vezivanja. Ovo je važna lekcija sa osobe sa preokupiranim atačmentom: ako se samo malo strpite pre nego što donesete neki preuranjeni zaključak, imaćete izvanrednu sposobnost da dešifrujete svet oko sebe i to iskoristite za sopstvenu dobrobit. Ali ako budete brzopleti, stalno ćete praviti pogrešne procene i tako sebi nanositi štetu.

Kada se sistem emocionalnog vezivanja aktivira, osoba često ostaje obuzeta mislima koje imaju samo jednu svrhu: da ponovo uspostavi bliskost sa partnerom. Ovakve misli nazivamo aktivirajuće strategije.

Aktivirajuće strategije su sve misli i osećanja koja nas navode da se fizički ili emocionalno približimo partneru. Kada on reaguje tako da u nama uspostavi osećaj sigurnosti, opet postajemo smireni i uravnoteženi.Aktivirajuće strategije

Misli i emocije koje izazivaju potrebu za bliskošću sa partnerom:

- Razmišljate o partneru, teško se koncentrišete na bilo šta drugo

- Sećate se samo njegovih dobrih osobina

- Partnera postavljate na pijedestal: potcenjujete svoje talente i sposobnosti, a precenjujete njegove

- Osećate teskobu koja nestaje samo kada ste u kontaktu sa partnerom

- Verujete da je to vaša jedina šansa da ostvarite ljubav („Malo je osoba sa kojima sam kompatibilna

– pa koje su šanse da opet nađem nekoga kao što je on?“, „Potrebne su godine da se upozna neko nov, ostaću sam“)

- Verujete da ne treba da odustanete od partnera, čak i ako ste nesrećni u vezi („Ako me ostavi postaće sjajan partner nekom drugom“, „Promeniće se“, „Svi parovi imaju probleme – nismo ni mi izuzetak“).

U Emilinom slučaju, sistem emocionalnog vezivanja funkcionisao je neumorno. Dok je bila u vezi sa Dejvidom, otkrila je da on satima gleda pornografske filmove na internetu dok je ona na poslu, a on, navodno, na audiciji. Saznala je i to da on u raznim čet prostorijama flertuje sa drugim devojkama (uključujući i onu za koju se Emili lažno izdavala). Bez obzira na sve ovo, bilo joj je veoma teško da raskine sa Dejvidom. „Bombardovale“ su je aktivirajuće strategije slične ovima koje smo upravo naveli. Mislila je kako će se on promeniti, kako svi imaju probleme i tako dalje. Trebalo joj je preko godinu dana da smogne dovoljno hrabrosti i oslobodi ga se. Za to vreme, kao i dosta dugo posle raskida, Emili je na psihoterapiji uglavnom pričala o njemu. Nekoliko godina kasnije, udala se za divnog čoveka i opet postala stabilna, mada je iskustvo proživljeno sa Dejvidom još uvek zbunjuje. Ne može da veruje da je potrošila toliko vremena na psihoterapiji, baveći se duboko usađenim korenima svog „fanatičnog“ ponašanja u toj vezi. Da je ranije srela nekog dobrog momka – koji ne aktivira njen sistem emocionalnog vezivanja bez prestanka – izbegla bi nepotrebne analize o mogućoj vezi između svog mazohističkog ponašanja i graničnog poremećaja ličnosti.

Mnoge osobe sa preokupiranim stilom vezivanja, kao što je Emili, žive sa hronično aktiviranim sistemom emocionalnog vezivanja, a da toga nisu ni svesne. Za ljude koji se veoma brzo vezuju i imaju izrazito osetljiv sistem emocionalnog vezivanja, od neprocenjive je važnosti da nauče kako taj sistem funkcioniše.

~ Iz knjige „Veza: Ljubav kao emocionalno vezivanje“, Amir Levin i Rejčel Heler

Zašto nas (seksualno) privlače osobe koje nas privlače?

Kakve veze sa tim imaju naša najranija emocionalna iskustva i načini (stilovi) na koje se sa drugima povezujemo (sigurni, preokupirani, izbegavajući i bojažljivi)?

Kako ovi stilovi povezivanja/atačmenta nastaju?

Šta kada primetimo da nas privlače partneri sa kojima su odnosi disfunkcionalni, neispunjavajući... možda i toksični?

Seksualna hemija - zašto je eksplozivna u disfunkcionalnim i toksičnim odnosima?

Kako negovati seksualnu želju i senzualnost u dugotrajnim odnosima?

Veza i brak bez seksa/nekompatibilna seksualna želja - može li odnos opstati i kako?

Uloga seksa u sigurnom atačmentu

Samosenzualnost - briga o sopstvenoj fizičkoj i emocionalnoj dobrobiti, istraživanje užitka, samosenzualnost kao put ka autentičnoj seksualnoj ekspresiji

...samo su neke od tema o kojima u subotu 16.12. u 10h razgovaramo putem Zoom webinara sa prof. dr Gordanom Nikić, psihologom i psihoterapeutom, a u okviru psihoedukativne grupe Beleške.

Cena pristupa webinaru je 25 eur, koliko staje i mesečna članarina u Beleškama - pridružite se ovoj svojevrsnoj školi emocija i emocionalne inteligencije za odrasle (EQ-a), steknite pristup video lekcijama, snimcima starih webinara, mobilnoj aplikaciji sa materijalima, kao i facebook zajednici ljubitelja psiholoških tema.

Više informacija na: moje.beleskesapsihoterapije.com

Vidimo se u Beleškama!