VODA – ŽIVA VODA

 

Da li ste ikada razmišljali da su najbolja rešenja uvek najjednostavnija, najdostupnija, najjeftinija .. Da je sve savršeno .. Čovek je izgubio moć razdvajanja informacija živeći u eri visokih tehnologija. Znanje je površno, informacije vladaju. Svi znamo sve o njoj – vodi..Od samog početka je tu, a čovek je svesno ignoriše. Voda je dah života, lek, eliksir mladosti i lepote, svežina, hrana, duhovna i psihička. Voda je enegija. Voda je živa. Ona pamti..Voda je deo savršenog sveta..Voda je na vrhu, uvek je tu bila. Dajte joj mesto u svom životu i neka to bude ono koje zaslužuje. „Vodu je potrebno piti malim gutljajima, tokom celog dana. Posebno je bitno popiti čašu čiste vode ujutro, odmah nakon ustajanja. Smatra se da je minimalna dnevna potreba vode odraslog čoveka sa slabom fizičkom aktivnošću oko 20-25 g po kg telesne težine, što znači da čovek od 75 kg treba minimalno dnevno popiti 1500-1875 g (1,5 – 1,9 l) vode.
Kod veće fizičke aktivnosti i kod većih temperatura vazduha potrebna za vodom je znatno veća.“

 

Živa voda – Vadim Zeland

Voda je temelj života. Ona je zaključak svakog razmišljanja o energiji, zdravlju i dugovečnosti. Međutim ta činjenica je tako snažno urezana u svest ljudi da je spremno prihvataju i istog trenutka zaboravljaju. Zato razmišljanje o vodi završava i pre nego što započne, a mi prelazimo na naizgled konkretnija pitanja: jačanje energije uz pomoć svemoćnih ezoterijskih praksi, potragu za čudotvornim lekovima i „tabletama besmrtnosti“. Paradoks je u tome da su ljudi navikli da ništa ne znaju o vodi – toj jednostavnoj i sveprisutnoj stvari. Zaista neobično! Govoriću o svojstvima vode, tako jednostavnim i očiglednim i tako šokantnim svima onima koji za njih nisu nikada čuli, a ne bi hteli naglo ostariti i umreti. Želim stvari nazvati pravim imenom jer najsramotnija je i najgluplja smrt zbog neznanja. Počnimo od činjenice da vodu treba piti. Ili drugim rečima: treba piti vodu. Govorim li gluposti? Ili je to nešto samo po sebi razumljivo? Ne, zapravo to i nije samo po sebi razumljivo. Naravno, svakome je poznato da čovek bez vode ne može živeti. Pa ipak mnogi uopšte ne piju vodu, to jest ne piju čistu vodu. Svaki napitak je hrana, i to ne zato što je jednom neki poremećeni naturopat uveo takvu klasifikaciju. Jednostavno organizam prihvata napitke kao nešto što treba na neki način probaviti, asimilirali ili izbaciti. Čista voda organizmu služi kao sredstvo za čišćenje i održavanje ravnoteže tečnosti.
Naš organizam se privikao izvlačiti vodu iz hrane, uključujući i napitke. Ali kako se organizam čisti? Vodom peremo posuđe, odeću i telo, a šta preostaje našem organizmu? Ako mu ne dajemo čistu vodu za čišćenje, mora se nekako snaći i izvući vodu iz vlastitih resursa. Zamislite da nemate pristup vodovodu i da do vode ne možete doći jednostavnim otvaranjem slavine, nego se morate služiti kojekakvim smicalicama. Tako se i naš siroti organizam mora pomučiti. Dakle, vodu je neophodno piti da bi se naš organizam čistio jer svaka ga hrana zagađuje pa čak i ona najprirodnija – o sintetičkoj hrani da i ne govorimo. Ni suđe nećete prati limunadom ili čajem. Neki naivni sirovojelci gotovo s ponosom izjavljuju da piju vrlo malo ili nimalo vode (i oni, ali iz drugih razloga!), zato što ne osećaju potrebu za vodom jer svu vodu koja im treba dobivaju iz svežeg voća i povrća. No to nije tačno. Naš je organizam vrlo skroman i nezahtevan, navikao je zadovoljiti se i malim, ali to ne znači da mu ne treba pružiti više. Vodu trebamo piti svesno čak i kad nismo žedni, barem 1,5 do 2 litre dnevno, i to jednako savesno kao što se brinemo o higijeni.
Ti isti sirovojelci takođe ponosno ističu da ne koriste sapun i šampon zato što su im tela toliko čista da im je pranje suvišno. Naravno, ona jesu čista, ali ne i sterilna. Kroz kožu se svejedno izlučuje sve moguće industrijsko zagađenje kojim je zasićena naša okolina i biljke koje u njemu rastu. Osim toga, ne bi li trebalo povremeno sastrugati i sprati odumrle stanice koje se svaki dan stvaraju na koži( Piling:)). Od velike je važnosti pitanje kakvu vodu treba piti. Obična voda iz vodovoda nije prikladna. To je čista tehnička voda kojom može prati pod, automobil ili wc, ali ona nije za piće. Čovek je na Zemlji razvio vrlo aktivnu i prljavu delatnost: sve vreme nešto proizvodi, spaljuje, eksperimentiše s radijacijom i hemijom, stvara smeće, izliva otpad, truje oranice… Gde god pogledamo, okolina se zagađuje. A budući da i u tako zagađenoj prirodi postoji kružni tok vode, ta voda nikako ne može biti čista, osim ako je nismo dobili iz praistorijskog leda. Ne možemo verovati ni tzv. „čistoj izvorskoj vodi“ iz flaše. Nemojte biti naivni. Niko vam ne garantuje i da ta voda nije punjena iz običnog vodovoda, kao što se često i čini. Ne možemo se pouzdati ni u filtere koji se danas nude u velikom broju. Filteri su za neobaveštene koje je lako zavarati „uverljivom“ reklamom. Tobože, očistili ste vodu „našim superfilterom“ i možete mirno spavati. Uzdravlje! (Primetite kako se i gde pritom usmerava vaša paznja.)
Zapravo voda sadrži primese koje nije moguće izdvojiti običnom filtracijom. Radi se o solima teških metala, radionukleidima, raznovrsnim hemijskim jedinjenjima i tako dalje, čak i o biogenim aminima nastalim raspadanjem leševa na gradskim grobljima.

 

Probudite se konačno i nemojte dopustiti da vas uvuku u komercijalne projekte na kojima bolje obavešteni zarađuju novac. Vaš novac. Šema tog posla vrlo je jednostavna: smisli dobru reklamu, uveri kupca i uberi zaradu. Uskoro bi neko mogao početi prodavati i vazduh koji je, navodno, „zdraviji za disanje“. Naravno, primarna filtracija je neophodna za kupanje i tuširanje, ali takva voda svejedno nije prikladna za piće, pogotovo ako je hlorisana. Nikako nemojte kuvati vodu pravo iz slavine. Hlor vrenjem prelazi u još toksičnije netopiva jedinjenja, a nitrati (i njih ima u vodi!) prelaze u otrovnije nitrite. Vodu treba ostaviti da odstoji u otvorenoj posudi najmanje 24 sata.
Međutim, hemijsko zagađenje nije i najveći problem. Jednaku štetu nanosiinformacijsko zagađenje. Voda iz planinskog potoka nosi informaciju netaknute žive prirode. A čime je zasićena vodovodna voda? Zamislite koliko informacijskog zagađenja nakuplja voda dok prolazi sistem industrijskog čišćenja, mrežu cevi u podzemlju, podrumima i stanovima višespratnica! Sve negativnosti velikog grada beleže se u naizgled bezazlenoj i čistoj vodi kao na magnetnoj vrpci. A vi ste spremni sve to uliti u sebe? Protiv toga ne pomažu nikakvi filteri. Isto se odnosi i na sve flaširane tecnosti.
Ako nam filteri ne mogu pomoći, šta možemo učiniti? Jedini način čišćenja vode od štetnih primesa je destilacija. Drugi je način - topljenje leda.


Prilikom smrzavanja sve se primese izdvajaju – istiskuje ih led. U središtu leda formira se „rasol“ koji treba odliti. Tehnologija pripreme otopljene vode već je opisana u knjizi Transurfing 6. Oba načina čišćenja odstranjuju i hemijsko i informacijsko zagađenje. To vas verovatno čudi: odmrzavanje leda još je i razumljivo, ali zašto destilirati vodu? Pa soli sadržane u vodi neophodne su organizmu, pogotovo zubima. To je blago rečeno zabluda, ili bolje rečeno – glup stereotip, jedan od mnogih na području nutricionizma. Organizam ne može usvojiti anorganske soli otopljene u vodi. Usvaja samo organske mikroelemente i makroelemente koji se nalaze u živim (nekuvanim!) biljkama.
Koja je voda idealna za organizam? To je očito sveža kišnica – tako je odredila priroda. (Naravno, kad atmosfera ne bi bila zagađena). Ta je činjenica iz nekog razloga davno zaboravljena. Destilirana Voda u našu je svest čvrsto usađena kao tehnička voda. Ali i kišnica je sama po sebi destilirana voda. Vodu nastalu odmrzavanjem ledenjaka piju gorštaci koji su dugovečni zato što ta voda ne sadrži soli i druge primese.
Razmislite zašto je starim ljudima uvek hladno i toplije se odevaju, dok se mladi ljudi odevaju lagano i nije im hladno. Ovi drugi imaju „vrelu krv“. Ali zašto? Razlog je jednostavan: mlade krvne žile još su čiste pa njima krv protiče slobodno i raznosi više energije. U srednjim godinama kod prosečnog je čoveka protok kroz žile smanjen gotovo napola zbog naslaga na ćelijama od upravo tih „korisnih“ soli koje sadrži voda. Onde gde ljudi piju tvrdu vodu, češće su srčane bolesti, moždani udari, artritis, ateroskleroza i druge bolesti koje uzrokuje nakupljanje naslaga soli. Prokuvavanje vode ne pomaže. Problem ćete lako rešiti tako da nabavite destilator za kućnu upotrebu. Možete ga kupiti ili naručiti u specijaliziranim apotekama. Neka uređaj bude većeg kapaciteta kako se voda ne bi proizvodila kap po kap. Ako još uvek niste sigurni vredi li uložiti sav taj trud zbog obične vode, pogledajte koliko se u destilatom stvara kamenca. To je  impresivno. Kamenac treba neprestano čistiti! Kad shvatite da sličan posao više ne mora obavljati vaš organizam, više nećete sumnjati. Kamenac u čajniku sitnica je u odnosu na ono što možete videti u destilatoru. Čovek tokom života u proseku popije oko 75 tona vode. Pretpostavimo li da litra vode sadrži jedan gram kalcijumovih soli, ispada da organizam treba izlučiti 75 kilograma kamenca. (Zamislile 75 paketića soli!) No ne izlučuje se sav kamenac! Koliko kilograma ostaje u telu? Uz to, treba uzeti u obzir da od tih 75 tona vode na čistu vodu otpada tek sasvim mali deo dok su ostalo napici od kojih mnogi sadrže šećer. Prebrojimo li još i svakodnevnu konzumaciju kuhinjske soli, postaje jasno kakav golem posao mora obavljati naš organizam. Nije stoga čudno da se jadnik tako brzo iscrpljuje.
Mineralnu ili izvorsku vodu nikako ne bi trebalo piti redovno, i to zbog navedenih razloga. Ona ima samo privremen pozitivnu efekat, i to samo kad se pije pravo sa izvora gde još nije izgubila energiju zemlje. „Lečenje“ mineralnom vodom iz flaše će ih možda na neko vreme „podstaknuti“, no ne čini li vam se da je takav podsticaj poprilično diskutabilan? So kao hemijsko jedinjenje ionako nije potrebno dodavati hrani. Naravno, pod uslovom da se hranite pretežno prirodnim proizvodima. Prema mojim opažanjima potrebu za soljenjem osećamo samo kod mrtve hrane, a ne kod žive. Soljenje je jednostavno štetna navika koje se vrlo lako osloboditi: dovoljno je tri do četiri dana „stisnuti zube“ i izdržati bez soli i želja za slanim u potpunosti će nestati. Sve priče kojima vas plaše – krv je slana; organizmu treba so; životinje vole lizati so; so se gubi znojenjem; destilirana voda ispira minerale iz organizma itd. – čista su budalaština. Više o ovoj temi možete pročitati u knjizi Paula Bragga Voda i so: šokantna istina.
Da, krv jeste slana, ali samo kod onih koji prekomerno konzumiraju so. Krv je njom toliko prezasićena da se so ne stigne „isprati“. So se izlučuje iz organizma putem mokraće i znoja. Primetićete, so se ne gubi, već se izlučuje. Postavlja se pitanje: ako je so organizmu tako potrebna, zašto je se jadnik toliko želi rešiti?

Redox potencijal vode ORP/EH

Posle čišćenja vodu treba oživeti zato što je još mrtva. Štao znači pojam „živa voda“? Voda ima jedno svojstvo, tzv. redoks-potencijal (oksidokoredukcioni potencijal, ORP ili Eh) koji se meri u milivoltima. Živa voda ima negativni redoks-potencijal što svedoči o prisustvu slobodnih elektrona. Za razliku od žive vode, u mrtvoj vodi vlada nedostatak elektrona i zato ona ima pozitivni redoks-potencijal. Šta to konkretno znači za nas? Vi i ja nismo samo bića svetlosti koja zrače energijom. U svojoj materijalnoj osnovi mi smo poput kapi žive vode. Starac je isušena kap, naravno, osim ako se nije ugojio. Organizam stari kad voda napušta ćelije. No zašto se to događa? Jedan od uzroka su i slobodni radikali koji osim energije iz ćelija kao sisaljkom isisavaju i vodu. Verovatno su mnogi od vas čuli za slobodne radikale i anti-oksidanse, ali se nejasno sećaju o čemu se radi.

Slobodni radikali su molekuli-vampiri: pozitivno nabijeni, manje vredni, zverski gladni molekuli kojima nedostaje slobodni elektron. Neprestano su u potrazi za slobodnim elektronima koje otimaju nezaštićenim ćelijamaa. Ćelija pritom gubi energiju – svoju životnu snagu – sa svim posledicama koje iz tog proizlaze. Slobodni radikali su među glavnim uzrocima starenja organizma. S druge strane, antioksidansi su negativno nabijeni molekuli koje imaju slobodni elektron. Takve molekule su donori koji neutralizuju slobodne radikale. Živa, negativno nabijena voda bogata je slobodnim elektronima i zato je vrlo jak antioksidans; ona daje energiju i – oživljava. Mrtva voda koja teče iz slavine obiluje slobodnim radikalima i zato ubija.
Živa voda s negativnim ORP-om ne postoji u prirodi, koliko mi je poznato, zato što je takvo stanje vode nestabilno – elektroni se za nekoliko sati gube i ona se pretvara u neutralnu, a zatim u mrtvu vodu. Postoje izvori s pozitivnim, ali niskim ORP-om. I ta je voda, naravno, dobra. No živu vodu lako možete pripremiti kod kuće uz pomoć elektroaktivatora. Ja koristim uređaj marke „AP-1″ koji mi u potpunosti odgovara. (Moguće ga je naručiti preko interneta.) Za samo 30-40 minuta dobivate litru živih antioksidansa. Lekovitost traje najviše pet do sedam sati. S druge strane, električni čajnik prikladan je za one koji više vole slobodne radikale. Uopšteno, s te tačke gledišta, čajnik je za sadomazohiste. Čaj ne pripremam s ključalom vodom jer to nema smisla. Uzimam sušene bobice gloga, borovice i oskoruše, nekoliko latica hibiskusa, mlincem za kafu usitnjavam sušeni šipak, brusnicu i mahovnicu pa sve zalijevam hladnom živom vodom. Može se dodali i petoprst, metvica, vrbovica ili drugo lekovito bilje. Što je više sastojaka, to je bogatija i aroma. (Kafu ne pijem, ali neprincipijelno i besramno u svoje svrhe koristim staklenu džezvu s klipom u kojoj je lakše odvojiti talog od vode.) Za deset do dvanaest sati dodajem med i dobivam božanstven napitak kakav u životu niste probali, elitne, skupe marke zelenog čaja nisu mu ni do kolena.
Ph vrednost vode

Još jedna bitna karakteristika vode je njena pH-vrednost. Živa voda ima pH viši od 7. Mrtva voda ima kiselu reakciju (pH niži od 7). Mrtva voda zakiseljuje organizam. Zašto jealkalnost tako bitna za organizam? Stvar je u tome da organizam iznutra treba biti alkalan, inače ispada iz sistema i zaustavlja se poput motora koji koristi prljavo gorivo. Kod zdravog čoveka pH-vrednost krvi iznosi tačno 7,43. Ako se pH spusti na 7,1 – čovek umire. Dakle, nekoliko desetina deli nas od smrti. Ljudi se najedaju i napijaju mrtve sintetike, a nisu ni svesni da se dovode do ivice. Njihov organizam u jednom trenu više ne može izdržati pritisak, potroši sve zalihe i preda se. Lekari hitne pomoći takvim pacijentima, da ne bi preminuli na putu do bolnice, daju inekcije čiste sode bikarbone kako bi njihova kisela i viskozna krv koja jedva teče žilama ponovno postala alkalna. Kad se osećate loše, ne pije vam se ni čaj ni kakao, nego nešto osvežavajuće, na primer mineralna voda. Organizam vas, znači, moli: daj mi konačno nešto što je barem donekle živo! Međutim, ni mineralna voda nije živa, nego je mrtva i kisela.
Evo malo fizičke hemije. Sledi popis napitaka s opadajućom korisnosti koja prelazi u konkretnu štetnost:
Živa voda: ORP = -350/-700 (zavisno o vremenu aktivacije), pH = 9,0/12,0 L
Sveža odmrznuta voda: ORP = +95, pH = 8,3
Prokuvana, brzo ohlađena voda: ORP = +218, pH = 8,2
Vodovodna voda: ORP = +160 (čak do +600), pH = 7,2
Zeleni čaj: ORP = +55, pH = 7,0
Crni čaj: ORP = +83, pH = 6,7
Kafa: ORP = +70, pH = 6,3
Destilirana voda, odstajala na šungitu4: ORP – +250, pH = 6,0
Mineralna voda: ORP = +250, pH = 4,6
Prokuvana voda, nakon tri sata: ORP = +465, pH = 3,7
Gazirani sok: ORP = +320, pH = 2,7
Merenja su obavljena ORP-om i pH-metrima kompanije „Hanna“, pri sobnoj temperaturi. Za pripremu aktivirane vode korišćena je destilirana voda odstajala na šungitu. Aktivator neće raditi s čistom vodom jer mu treba barem minimalna elektroprovodljivost i zato vodu treba malo mineralizirati šungitom i/ili silicijem što će joj dati i lekovitost. Kao što vidite, ORP vode dobijene taljenjem leda je u plusu, tj. i to je mrtva voda. No njena je prednost u tome što ima visoki pH i očišćena je od primesa i štetnih informacija. Zadivljuje i činjenica da su prokuvana i obična vodovodna voda korisnija od čaja. Čaj malo podiže ORP, ali zato znatno snižava pH, što poništava svaku njegovu „korisnost“.
Zaključimo: želite li piti zaista zdravu tečnost, oživljavajte destiliranu vodu odstajalu na šungitu i siliciju uz pomoć elektroaktivatora – to je najbolja metoda. Ako nemate destilator, možete piti i vodu dobivenu odmrzavanjem leda ili se poslužiti novom tehnologijom – membranskim filtrima. Ako ne želite ili niste u mogućnosti pripremati otopljenu vodu, ostavite vodovodnu vodu da odstoji barem dvadeset i četiri sata, najbolje na šungitu i siliciju. Što god činili, vodu u svakom slučaju trebate aktivirati. Verovatno se koristite čajnikom? Zašto ga ne biste zamenili elektroaktivatorom? Prašak korala sango znatno poboljšava svojstva vode. Taj proizvod distribuira svetski poznat Koralski klub. Ne tako davno otkriveno je da stanovnici japanskog ostrva Okinawa žive znatno duže od ostalih svojih sunarodnika. Pokazalo se da na tom ostrvu vlada izobilje jedne vrste korala koja vodu čini lekovitom: pH vode se povišava, ORP postaje negativan, poboljšava se struktura vode. Kod kuće se, naravno, možemo snaći i bez korala, ali na putovanju ili na poslu, gde pri ruci nemamo aktivator, ovaj čudesni prašak je koristan.

 

Dakle, u čemu je snaga žive vode? Živa voda daje energiju, neutralizuje slobodne radikale, čisti organizam, usporava starenje. Osim toga rastvara masne naslage. Čime perete masno posuđe? Alkalnim sredstvima. Živa voda upravo i jest sredstvo za pranje organizma zato što je alkalna. Ako imate teškoća sa suvišnom težinom, imat ćete ih i dalje sve dok vam pažnju odvlače dijete i druge mudrolije. Umesto napitaka koje inače pijete, češće pijte čistu živu vodu, ne mešajte nespojive namirnice i suvišni kilogrami nestat će sami od sebe. Međutim, najvažnija je vrlina žive vode ipak ta da čini organizam alkalnijim. Kao što sam već rekao, da biste se oslobodili „gostiju“ neće vam biti dovoljno jedno protivparazitno čišćenje. Stare će zameniti novi paraziti. Nego pokazalo se da se neće pojaviti ako se u organizmu održava visoka pH vrednost. Paraziti ne mogu živeti u alkalnom okruženju, njima odgovara samo truležno ili kiselo okruženje. Pouzdano je poznato da stopostotni sirovojelci nemaju parazita zato što živa hrana ujedno i alkališe organizam. Mrtva voda ga, pak, zakiseljuje. Ne pozivam vas da odmah pređete na sirovu hranu, ali živu vodu biste svakako trebali piti. (Daleko od toga da svi sirovojelci piju živu vodu. Mnogi i ne znaju da postoji.). S velikom verovatnošću možemo reći da redovna konzumacija žive vode u dovoljnoj meri čini organizam alkalnim tako da za oslobađanje od parazita možda i nije potrebno postati stopostotan sirovojelac. Istraživanja na tu temu još niko nije radio pa vam niko i ne može dati konkretan odgovor. Možete proveriti sami ako imate mogućnost obaviti dijagnostiku u specijaliziranom centru (malo ih je, ali postoje) posle protivparazitnog čišćenja i razdoblja konzumacije žive vode. Sistemu ne odgovaraju takva istraživanja. Jednom prilikom želeo sam nabaviti indikatore pH-vrednosti, obične trakice lakmus-papira. Nisam uspio. Na policama trgovina među brojnim čajnicima nećete naći elektroaktivator. Ništa neobično. Zašto ljudima otvoriti oči da vide pravi uzrok bolesti? Tada bi sve shvatili i prestali bolovati! A to se nikako ne sme dopustiti. Njihovu pažnju treba skrenuli i usmeriti na bolesti i lečenje. Lečenje do groba. Bilo kako bilo, ako u vašoj ishrani još ima mrtve hrane, pijte više čiste žive vode i paraziti neće preživeti. I ne samo oni. Danas nas mediji često izveštavaju kako je napokon pronađen lek protiv raka ili otkriven pravi uzrok njegovog nastanka. Smešno i tužno u isti mah: koliko „čudnovatih otkrića“, a ljudi i dalje umiru. Osnovni uzrok raka otkrio je još 1931. godine dr. Otto Warburg koji je za to primio Nobelovu nagradu. Uzrok raka je oslabljeno ćelijsko disanje, tj. nedostatak kiseonika u ćelijama. Međutim, iz nekog razloga niko se toga ne seća. Možete punim plućima udisati sveži kiseonik koliko god želite, no vaše ćelije svejedno će i dalje vapiti za kiseonikom dok je god okruženje u organizmu kiselo. Nedostatak kiseonika dodatno zakiseljuje organizam pa nastaje začaran krug koji neizbežno vodi k razvoju bolesti. Povisi li se pH-vrednost našeg organizma za samo 0,15, sposobnost ćelija da usvajaju kiseonik povećava se za 60 posto. Ćelije raka ne mogu se razvijati u okruženju koje je alkalno, tj. bogato kiseonikom. Isto vredi i za parazite. Ne otkrivam ništa novo jer sve je to već odavno poznato. Transurfing takođe nije neko novo otkriće, nego opis drevnog znanju koje nije tajno, nije skriveno, već leži na površini. No to je znanje istovremeno i ezoterijsko, nedostupno široj javnosti. Uzrok tog, paradoksa je u tome što se ljudi nalaze u stanju budnog sna i nisu sposobni osvestiti jednostavnu informaciju.

Struktura vode

Struktura je još jedno bitno svojstvo vode. Suština je u tome da živu strukturu vode narušava delovanje agresivnih spoljašnjih uticaja, među ostalim i informacijskih. Isto se događa i s unutarćelijskom tečnošću našeg organizma. Pod mikroskopom voda u ćelijama novorođenčeta izgleda kao pahuljica snega zadivljujuće lepote. S godinama ta pahulja gubi oblik i pretvara se u ružan komad leda. Očigledno je da izvorni oblik uništava niz negativnih uticaja kao što su hemijski i informacijski sastav vode i hrane, odnosno spolašnjee i unutrašnje informacije. Ovo poslednje čine ljudske misli i ono što u njima prevladava – negativnost ili pozitivnost.
Ne možemo uvek birati spoljnu informaciju koja ulazi u nas, niti smo u stanju razumno upravljati svojim mislima i emocijama, ali vodu koju pijemo moramo i trebamo birati. Organizam nije sposoban usvojiti vodu narušene strukture – mora je sam strukturirati i tek nakon toga ona može napojiti i osvežiti njegove ćelije. Na to se troši puno energije i resursa. Organizam se ne bi trebao time baviti kad bismo mogli piti strukturiranu vodu. No gde je naći?
Vodu pravilne strukture stvara energetsko-informacijsko polje Zemlje i moguće ju je naći samo na prirodnim vrelima. Međutim, lekovitost takve vode traje kratko, po svoj prilici najviše do dvadeset i četiri sata. Osim toga, izvorska voda ima i jedan nedostatak – sadrži soli koje je čine tvrdom.

 

Struktura odmrznute vode pokazala »nesavršenom tako da je ona, nažalost, i mrtva i „narušena“. Vodu možete strukturirati sami tako da je držite u polju svojih dlanova. Međutim morat ćete poprilično dugo sedeti. Informacija se beleži brzo, ali za stvaranje strukture u vodi potrebno je dvadesetak do tridesetak minuta. Ima i dobrih vesti: moskovski naučnici Leonid i Jelena Izvekov konstruisali su uređaj po imenu AquaDisk koji rješava problem strukturizacije vode. Sudeći po snimkama klastera, struktura vode obrađene AquaDiskom identična je vodi iz lekovitog vrela Sergeja Radonežskog. AquaDisk možete pronaći i naručiti preko interneta. Spomenuo sam celi niz uređaja i pomagala koje treba platiti. No oni će vam dugo služiti, a na zdravlju ne treba štedeti. Nemojte misliti da se bavim marketingom – za to ne dobijam novac. Nemam nikakav drugi interes osim što želim podeliti korisnu informaciju koja doista pomaže.
Destilator, elektroaktivator, AquaDisk, čak li koral sango nećete videti u reklamama. Takvim stvarima reklama nije potrebna. Glas o njima širi se na drugi način: usmenom predajom ljudi koji su ih sami isprobali u praksi. Tako i ja s vama delim svoje iskustvo. Živa voda s AquaDiskom stiče dodatna lekovita svojstva. Takva voda na svakog čoveka deluje drugačije kao da zna što mu je potrebno. Komentare je moguće naći i na Internetu pa neću naširoko nabrajati sve vrline tog čudesnog uređaja. Zanimljivo je da uređaj ne stvara zvuk i ne troši električnu energiju, a ima zadivljujući učinak: voda postaje iznimno ukusna, a u kadi poprima smaragdni bljesak. Proverite sami. Zatvarajući ovu temu, želeo bih još reći da nisam ni izdaleka nabrojao sva svojstva vode, ali mislim da je i ovo dovoljno. Koliko je još svojstava neistraženo! Naučnici sve više priznaju da je voda najčudesnija tvar u prirodi i da je tek počinju otkrivati. Eto kakva je ta naša živa voda!
Prema njoj se i treba odnositi kao prema nečemu živom. Pijte je s ljubavlju i zahvalnošću zato što je tako lekovita i čista, a voda će vam se na isti način odužiti.