Asparagus se odlikuje jakim drvenastim i razgranatim korenom koji se naziva rizom. Iz takvog sistema raste jaka drvenasta stabljika koja može dostići visinu između 30 i 100 cm. Još jedna specifičnost ove biljke jesu grančice, koje na veoma razgranatom stablu rastu uvek ukoso i prema gore. Grančice su obrasle mnoštvom igličastih listova zelene boje. Maja meseca na njima se pojavljuju beličasto-zeleni cvetovi. Iz njih se razvijaju bobičasti plodovi veličine približne zrnu graška, koji su najpre zeleni, a kada uzru dobiju crvenu boju. Treba imati na umu da sastav bobica nije dovoljno ispitan, pa ih ne treba konzumirati jer ih mnogi smatraju otrovnim. 

foto: pixabay.com

U prirodi, špargla raste kako u nizinama, tako i u višim, brdskim područjima. Može se naći u poljima, šumarcima, proređenim hrastovim šumama, na suvom i vlažnom zemljištu peskovite ili kamenite strukture. Biljke obično rastu zasebno, po jedna biljka ili nekoliko biljaka zajedno, a nikada u većoj grupi. 

Blagotvornost asparagusa je višestruka. U ljudskoj ishrani koriste se mladi, sočni i meki izdanci, kako onih samoniklih, tako i gajenih špargli. Pripremaju se na isti način kao i svako drugo zeljasto povrće. 

Najlekovitiji deo biljke je njen koren (rizom). Iskopan, opran i osušen koren se isitni i koristi se za pripremu čaja, cenjenog kako u narodnoj, tako i u konvencionalnoj medicini. Čaj od asparagusa jako je učinkovit kao diuretik, a izuzetno dobri rezultati postižu se i u lečenju infekcija mokraćnih kanala, kamena u žuči i bubrezima, kao i za jačanje funkcije oslabljenog srčanog mišića. 

U narodnoj medicini šparglin čaj se upotrebljava i kod reumatskih tegoba, gihta, raznih oboljenja jetre, kao i kod bronhijalne astme. Stručnjaci upozoravaju da pojedinačna doza ne sme da pređe količinu od 0,8 g rizoma asparagusa. 

foto: pixabay.com

Deo biljke koji raste iznad zemlje sadrži oko 90% vode, vitamin C, karotin i razne flavonoide - rutin, hiperozid, izokvercitrin, steroidni saponin, inozitol i aminokiseline. Koren je takođe bogat izvor saponina (asparagozida, sapogeninsteroida, sarsapogenina) i flravonoida (rutina, saharoze, proteina, invertnih šećera i aminokiselina). 

U ređim slučajevima mogu se javiti alergijske reakcije na asparagus. 

Recept za diuretički sirup 

Za pripremu ovog blagotvornog sirupa potrebno je po 100 g korena špargle, morača, peršuna, celera i kostrike. Ovu mešavinu prelijemo sa 3 litra proključale vode, ostavimo da odstoji 12 sati, pa procedimo. Dobijenu tečnost pomešamo sa 2 kg šećera i skuvamo. Kada sirup bude gotov konzumiramo 30-60 g 3 puta dnevno. 

 

izvor naslovne fotografije: commons.wikimedia.org/Cillas