Šetnjom protiv depresije

Nedavna naučna studija ističe da bi "ekoterapiju" trebalo smatrati punopravnim lečenjem zato što šetnja prirodom omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja.

Nedavna naučna studija ističe da bi "ekoterapiju" trebalo smatrati punopravnim lečenjem zato što šetnja prirodom omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja.

Za istraživanje naslovljeno "Ekoterapija: zeleni priručnik za mentalno zdravlje", istraživači univerziteta Eseks na istoku Engleske, uporedili su dobrobit od polučasovne šetnje prirodom ili šetnje trgovačkim centrom za osobe koje pate od depresije.

Prema britanskom udruženju Majnd (Mind), specijalizovanom za probleme mentalnog zdravlja, ta je studija proizvela iznenađujuće rezultate - nivo depresije kod 71 odsto šetača prirodom je pala, a kod 90 odsto šetača dovela je do porasta samopouzdanja.

Posle šetnje trgovačkim centrom 45 odsto osoba pokazalo je smanjen nivo depresije dok ih je 22 odsto bilo depresivnije, dok je 50 odsto osoba bilo napetije, a kod 44 odsto njih došlo je do smanjenja samopouzdanja.

Prirodni okoliš takođe se pokazao pozitivnim za osobe koje pate od različitih problema s mentalnim zdravljem - za 94 odsto učesnika aktivnosti u prirodi dovele su do poboljšanja njihovog stanja, a 90 odsto ih je kazalo da udruživanje prirode i telesne vežbe imaju najbolji učinak.

Pol Farmer, glavni direktor Majnda ocenio je da je ekoterapija verodostojan način lečenja, klinički opravdan koji bi trebalo da propisiju lekari, posebno kada se uzme u obzir da je brojnim osobama pristup antidepresivima izuzetno ograničen.

Inače, depresija može više otežati svakodnevno funkcioniranje pojedinca nego angina pektoris, artritis, astma ili dijabetes, tvrde stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, koji su rezultate istraživanja objavili u britanskom stručnom časopisu "The Lancet".

Istraživanje u okviru koga su oboleli od depresije trebali da ocene kvalitet življenja brojkama na lestvici od 1 do 100, ispitanici koji su patili od depresije imali su rezultat 72,1, a ostali pacijenti koji su patili od angine pektoris, artritisa, dijabetesa ili astme imali su rezultat koji se kretao oko brojke 80.

Studija je pokazala i da je depresija odgovorna za smanjenje dužine životnog veka pojedinca i da utiče na pogoršanje neke druge bolesti od koje osoba boluje.

Zbog toga naučnici pozivaju lekare da budu oprezniji pri dijagnostifikovanju i lečenju depresije, jer je reč o bolesti koju nije teško lečiti i zalečiti ili izlečiti.

Stručnjaci se slažu da je vrlo važno depresivno stanje kod pacijenta što pre uočiti i što pre ga podvrgnuti odgovarajućoj terapiji koja najčešće podrazumeva psihoterapiju u kombinaciji sa lekovima.

 [Postavio: Batric]